...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 24. фебруар 2014.

О књизи Бранислава Зубовића /Чедомир ЉУБИЧИЋ



ВЕНЧАЊЕ МАШТЕ И ОСЕЋАЊА
( Бранислав Зубовић: Носталгија будућности, Граматик, Београд, 2013)

Над модерним човеком или, да се тако изразим, цивилизованим хомосапиенсом надвила се опасност и претња којима некадашње генерације нису биле изложене, бар не у толикој мери. Развојем мас медија данас смо сведоци у шта се претворила библијска порука: у почетку беше реч – у неодговорно брбљање без краја и конца. Заправо, реч је постала оружје, слично тољази праисторијског човека које служи да се успостави закон јачег, а онај ко има монопол над речима господар је живота и смрти.
Постоје тренуци када уметник дуже време не може да одреди слике које  у његову душу уноси небески сунчев зрак. Стварајући у таквим условима, он не примећује приближавање једног другог тренутка, оног када завршава свој рад, и тада још један блистав сјај обавештава га о чуду које се десило, обавештава га поезијом – матерњим језиком људског рода.
Човек по природи слика оно што види и како га види, живо, снажно, чудовишно: репродукује га збркано или у реду, онако како га види и чује. Тако распоређују своје слике не само дивљи језици већ и језици напредних цивилизација. Онако како их дају чула, тако их излаже песник, а мера за испевану реч је она бурма којом стваралац венчава машту и осећање, у којима се крију принципи разума, оног чврстог и конкретног разума, за разлику од искључивог и апстрактног.
Бранислав Зубовић је, управо, песник  који у немирне поетске таласе улази конкретним разумом, имајући на уму мотиве који надахњују.
Најновију песничку књигу Бранислава Зубовића (Тузла, 1976), Носталгија будућности, чине нове и изабране песме подељене у два циклуса: Лирско следовање и Бели немир. У првом циклусу су песме везаног, а у другом песме белог стиха. Тако конципирана књига не доказује ништа друго до да се поезији не може приступити са пола душе.
Песма Зимница која отвара циклус Лирска следовања, пред очи нам доноси живу слику  језичког мајсторства. Већ поменута моћ за праву меру речи овде долази до пуног изражаја, а такође, већ помињани, Зубовићев конкретан (здрав) разум најбоље су оружје против отмичара смисла и вербалних развратника.
У песми Подстанарска само привидно је у првом плану мука егзистенције, а заправо из ње извире вапај за изгубљеним рајем када су речи имале улогу и задатак да успоставе комуникацију међу људима, подуче неуке или пруже утеху немоћнима. Данас, када је отуђеност човека од сопствене природе и суштине проузроковала апокалиптичне ефекте, речи су се заразиле оном истом лажи која трује душе и савест, незнање је то олакшало, а нејасноћа ступила у службу насилника.
У песми На часу историје, Зубовић, заправо сублимира све страхове, иако је она, невина, ђачка преплашеност пред надолазећим најуочљивија. Проникавши у однос између индивидуалног и бесконачног, Зубовић сав тај вишак исторцизма не увлачи у себе већ га улива у социјално оправдавање сопственог открића.
Песник Бранислав Зубовић је, несумњиво, један од оних књижевних прегалаца чији је ум у стању да утиче на укус читаоца. Таква особеност интелекта кадра је да натера знатижељника да прими дух аутора као неку врсту заразе, да суди о његовом делу са истим расположењем којим га је песник донео на свет.
Зубовић каткад личи и на превејаног коцкара  који вешто крије кључне карте у рукаву  и потпуно неприметно их избацује на сто, онда када му је то неопходно. Такав је, на пример, и његов  филозофски однос према сумњи.
Сиоран је показао да однос према суштинским питањима егзистенције није забран за одабране јер одговоре на њих најпре траже они који сумњају у сопствену сумњу и који су истрошили ограничене залихе молитве, а стварање света за њих је био само први акт саботаже. Баш такве Сиоранове карте овај песнички коцкар вади из рукава и баца их на сто док осталим играчима потамњује блистави дух и претапа се у меланхолију, депресију, нестајање.
У песми Зидање воденице, Бранислав Зубовић, већ поменуто, венчање  маште и осећања уводи под сводове спознаје да поезија аплаудира ономе што наука презире, и обе су у праву, велике идеје нису наше већ смо ми њихов плен, а живети у свету а не замислити се о њему изледа као паразитизам.
Песмом Јутро која затвара циклус Бели немир, а уједно и књигу Носталгија будућности, песник надграђује, већ раније уочене ставове, неоспорном чињеницом да се мера и пропорција у свакој значајној књизи, а ова је то свакако, поистовећују искључиво са лепотом.
Зубовићева поетика, можда, највише подсећа на манирске слике великих мајстора. Свако је ту узет у пуном животу и тако је стављен на платно. Онај који треба да јадикује, јадикује; онај који треба да буде љут, љут је, а онај који треба да моли, моли. Све фигуре говоре, и то гласно и јасно. Ниједна рука се не покреће без потребе, или само зато да би се угодило оку, или да би се испунио простор; сви делови нам говоре једнако снажно, тако да врло често примамо у себе смисао и душу целине.
Бранислав Зубовић, песник дубоко укорењен у традицији али и веома добро огрнут топлим капутом модерних поетских токова и стремљења није од оних који безглаво трче у померање граница. Он одбацује револуционарне промене као бесмислицу и удаљавање човека од своје божанске суштине, а то је перцепција природе и свега у њој јер, како каже, религија која почива на схватању природе нужна је истина живота.
Без те истине, заварани модерним сциентизмом, принуђени смо да тумарамо универзумом без јасног циља и са лажном надом да ће нас опсенарски идеолози одвести на пут избављења. Човечанство се већ толико пута преварило да најмање што можемо да урадимо јесте да им окренемо леђа. А ту нас чека Зубовић и једино што нам је потребно је да испратимо његов узлет до сакралних висина и неслућених дубина (што је исто), јесте духовна отвореност и радозналост. Вреди покушати.

                                                                         

недеља, 16. фебруар 2014.

Kacin: Postoje dokumenti o pozadini atentata na Đinđića



NOVI SAD - Izvestilac Evropskog parlamenta za našu zemlju Jelko
Kacin izjavio je danas da je obavešten o tome da postoji dodatna
dokumentacija, van Srbije, u vezi sa pozadinom atentata na Zorana
Đinđića.

To bi moglo da bude iskorišćeno ako bude pokrenuta nova istraga, rekao je Kacin u intervjuu novosadskom “Dnevniku”, ne navodeći više detalja o toj dokumentaciji.

On je istakao da “taj odgovor mora da da Srbija i to pre svega sama zbog sebe a ne zbog zahteva EU”.











Da bi vladavina prava, koja je, kako podseća Kacin, centralni Kopenhaški kriterijum za članstvo u EU, bila zaista ukorenjena “moraju se raščistiti sva otvorena pitanja vezana za delovanje službi bezbednosti i njihovih veza sa organizovanim kriminalom i političkim strukturama.
-Svi ti elementi su zastupljeni u atentatu na Đinđića - istakao je on i dodao da mu
je drago to što je, povodom njegovog zahteva da rasvetljavanje
političke pozadine ubistva Đinđića bude deo evropske agende Srbije, “bilo pozitivnih reakcija srpskih zvaničnika. -Naročito ohrabruje izjava ministra pravde Nikole Selakovića da se mora staviti tačka na to pitanje jednom zasvagda - rekao je Kacin.

Kacin: Postoje dokumenti o pozadini atentata na Đinđića | Politika | Novosti.rs

среда, 12. фебруар 2014.

NoviMagazin.rs - Živković: Mi smo jedina opozicija u Srbiji




Živković: Mi smo jedina opozicija u Srbiji
Predsednik Nove stranke Zoran Živković
izjavio je danas da je koalicija okupljena oko DS jedina opozicija u
Srbiji, a da su izbori prilika da se pobedi loša vlast Aleksandra Vučića
i njegovih saradnika 'koja Srbiju gura u propast'.

Živković je, gostujući na B92, rekao da su oni koji su bili
najodgovorniji za lošu politiku DS, koju je ranije kritikovao, izašli iz
stranke, među njima i Boris Tadić.
"Tamo gde ima mesta za politku Zorana Živkovića, nema mesta za politiku
Borisa Tadića, to je tačno", rekao je predsednik Nove stranke.
Živković je naveo da je predsednik stranke koja ima drugačije političke
ciljeve i različitu politiku od DS, ali da ih je "ujedinio" Aleksandar
Vučić i svi oni koji mu se dodvoravaju i dodao da očekuje da će njegova
koalicija moći da budu jak deo opozicionog fronta.
"Sve stranke koje se predstavljaju kao opozicione preporučile su se Vučiću direktno ili indirektno", rekao je on.
ŽIvković je rekao da je bio veliki kritičar onoga što je radila DS i da
nije podržavao tu politiku jer je odstupala od izvornih načela, ali da
se u poslednjih nekoliko meseci vidi, kako je rekao, da postoji trend
povratka ka prinicpima koje je imao Zoran Ðinđić.
"DS se od pre šest meseci ne nudi Aleksandru Vučiću, kao sve druge
stranke, nego hoće da bude stožer okupljanja za opozicione ciljeve. To
za početak sasvim dovoljno", rekao je Živković.
On je dodao da očekuje da koalicija oko DS bude jedna od dve najveće poslaničke grupe.

"Moramo da se suprotstavimo toj nemani. Ako se skupimo možda pobedimo,
ako se to ne desi, onda ćemo da budemo opoziciona prepreka onome što nas
čeka", rekao je Živković.
Upitan šta je garancija da DS neće razgovarati sa Vučićem posle izbora,
Živković je rekao da je potpisan koalicioni sporazum kojim je utvrđeno
da nijedna stranka posle izbora neće ući u sradnju sa SNS.
"Ja ljude držim za reč, ako je ona napisana i potpisana i sa pečatom
ozbiljne stranke, ja sam siguran da će to biti poštovano", rekao je
Živković.
Živković je, govoreći o ekonomskim reformama, kazao da je u programu
bivšeg ministra Saše Raulovića bilo dosta opštih mesta dobre ekonomske
politike, ali da nije sprovedena nijedna reforma.
On je, komentarišući kritike zbog toga što je na konferenciji za
novinare iscepao primerak dnevnog lista Kurir, rekao da to nije "nikakva
bahatost, fašizam, nego promišljen akt, jer je hteo da ukaže na
stvaranje atmosfere koja liči na onu kad se pisalo "Ako Ðinđcih preživi
Srbija neće“.

autor: VM izvor: Tanjug


NoviMagazin.rs - Živković: Mi smo jedina opozicija u Srbiji

понедељак, 10. фебруар 2014.

Путин на мети у Сочију!



СОЧИ – Руски олимпијац Алексеј Собољев протествовао је током
Зимских олимпијских игара у Сочију против председника Русије Владимира
Путина због његовог односа према људским правима.



Vladimir Putin 650x443 Путин на мети у Сочију!Алексеј је током трке у сноуборду носио кацигу на којој је била илустрована
жена с ножем у руци и фантомком на глави. Тако одевене наступају чланице
панк групе „Пуси рајот“ које су 2012. године осуђене на робију због
хулиганства, а пуштене у децембру на основу закона о амнестији.
Због кршења људских права отварање Игара у Сочију бојкотовали су Барак Обама и Ангела Меркел.
Собољев је привукао велику пажњу и због тога што је на кациги исписао број свог телефона.
 - Примио сам 2.000 порука, већину од девојака. Ух, неке поруке су
врло просте па вам их не могу ни прочитати, рекао је Собовљев.

Остаје да се види да ли ће и на који начин евентуално реаговати председник Русије Владимир Путин или неко други од званичника.
Извор: Курир

Путин на мети у Сочију! - Правда

субота, 08. фебруар 2014.

Нереде у БиХ прави Немачка са циљем рушења Дејтона

Нереди из Федерације БиХ, иза којих стоје немачки политички
интереси, неће се проширити на Републику Српску, јер српски народ неће
организовати протесте који би подржали заставе са љиљанима, тврди
директор Фонда за хуманитарно право БиХ Џевад Галијашевић.



Flag of Germany 450x263 Нереде у БиХ прави Немачка са циљем рушења Дејтона


Галијашевић је изјавио и да се, без обзира на тежак живот, социјалне прилике у Српској решавају институционалним механизмима.


“Они су далеко ефикаснији и подобнији од било ког протеста, нереда,
паљевине. Сигуран сам да се протести неће прелити на Републику Српску,
нити на хрватска подручја у ФБиХ”, рекао је Галијашевић.


Према његовим речима, циљ Немачке није да сукоби буду у хрватским
етничким срединама, већ у бошњачким и да се евентуално прелију на
Републику Српску.


“Намера је да се под теретом конфликта у делу ФБиХ доведе до
препакивања Дејтонског мировног споразума. САД то неће дозволити и у
овом случају Српској то може само користити”, каже Галијашевић.


Он је истакао да Немачка контролише ове сукобе, као и оне у Украјини,
па ће, каже, вероватно прибећи и другим методама дестабилизације
бошњачког етничког и политичког простора.


“Република Српска је фактор политичке стабилности. На крају ће се
испоставити да су рушилачке операције и незадовољство само били у ФБиХ”,
рекао је Галијашевић.


Он је навео да је узрок ескалације сукоба између грађана и полиције у
Федерацији неадекватна примена силе федералне полиције, која је дуго
увезана са криминалним и политичким структурама.


“Неадекватно су реаговали, а сиротиња је одговорила. Одговор
демонстраната је адекватан криминогености саме полицијске структуре,
која је заједно са политичком, извор безакоња у ФБиХ”, оценио је
Галијашевић.


Извор: Интер Магазин





Нереде у БиХ прави Немачка са циљем рушења Дејтона - Правда

недеља, 02. фебруар 2014.

Današnje naše borbe za prave umetnike i pravu umetnost...



razgovor vodila prof. Nada Marković


  1. Da li je potrebna Estetika umetnosti i poeziji danas ?

U našoj maloj sredini verujem da mnogi književni kritičari i pesnici i ne razmišljaju mnogo o samoj Estetici, nažalost. Estetika je i te kako potrebna jer kao i svaka prava filozofska disciplina ponire do same suštine. Ponire do suštine poezije i umetnosti i može da postavi mnoštvo pitanja ( makar i ne dala sve odgovore na njih ) o poeziji i umetnosti.Estetičare koji razaznaju suštinu poezije mnoge karikaturalne pojave na našoj književnoj sceni ne bi mogle da zavedu.
Estetika bi naravno uvek trebalo da postavlja iznova i iznova pitanje o suštini umetnosti, značaju umetnosti, potrebi nekog društva za umetnošću, kulturnoj klimi u kojoj se neko delo ili neka dela pojavljuju.Estetičari dakle u mnogim kontekstima prate poeziju i samu umetnost. Treba reći da bi Estetika i estetičari trebalo da se bave i vrednostima poetskih dela u prvom redu ( iako se od njih uglavnom vekovima ne očekuje direktno vrednovanje umetničkih dela ).

  1. Da li  dopadanje i nedopadanje nekog dela može da bude kriterijum recepcije i vrednovanja nekog dela ?
      
       Svakako da dopadanje ili nedopadanje nekog umetničkog dela nije nikakav    kriterijum za ocenu i vrednovanje tog dela.Čak nas ovakav opasan stav prema umetničkom delu- dopada se, ne dopada se- dovodi do uočavanja primitivnosti i nepoznavanja suštinske prirode umetnosti.
Od svojih početaka Estetika se bavila pitanjima vrednosti umetničkog dela. Pitanje uživanja, zadovoljstva koje pruža umetnost su razmatrana i niko ne poriče da se u umetnosti može uživati i osećati zadovoljstvo ali prejednostavno je kretati se u ovoj ravni zadovoljstva i uživanja kad govorimo o vrednosti umetničkog dela.

Mislim da je danas ključni problem za poeziju pitanje lake i ozbiljne poezije  (umetnosti)?
Neobrazovani ljudi a dovoljno marketinški i medijski pokriveni pokušavaju da nam tu laku poeziju nametnu kao vrednu i jedinu postojeću.Njihov argument je i argument da je ona eto bolje prihvaćena od strane većine ljudi. Argument većine nije nikakav argument, većina ljudi je u prošlosti mislila da je zemlja ravna ploča pa nisu bili u pravu.
Ozbiljna umetnost podrazumeva i veću umetničku dimenziju publike i obrazovanost i prosto posedovanje kvaliteta da bi se takva umetnost prihvatila.

Naravno da je kad je u pitanju vrednost umetničkog dela nezaobilazan pojam igre kao suštinski za umetnost po mnogim filozofima od Šilera do Gadamera. Kad razumemo da je umetnost zaista prava slobodna igra prestaćemo sebi da govorimo kako je nešto
neobično, zakukuljeno, nejasno u ozbiljnoj umetnosti. A neizostavno uz pojam igre ide i simbolička dimenzija umetnosti koja je postala prava noćna mora za nedarovite  „umetnike „.

  1. Ono drugačije u poeziji ?


Na ovo pitanje sam odgovarala veoma često na svojim promocijama i vratiću se Kantu i prvom uslovu da neko delo nazovemo velikim i vrednim. Prvi uslov je ORIGINALNOST ali pošto postoje i originalne besmislice, umetničko delo koje vredi treba da bude EGZEMPLARNO( mera vrednosti sa kojom se upoređuju novonastala dela ) i velika umetnost predstavlja NASLEĐE a ne odskočnu dasku za falsifikovanje i krivotvorenje.

Da- pravi i veliki umetnici uvek donose nešto novo i drugačije. Da su mnogi skribomani uporedili svoje spise sa velikom poezijom i umetnošću odavno bi odustali od pisanja u strahopoštovanju pred velikom umetnošću i poezijom.

  1. Status umetnika u društvu od umetnika –zanatlija i mecena do slobodnih umetnika ?

Danas je umetnik slobodan da bira i svoje teme i svoj način života. Mecena gotovo da nema, narudžbine bogatih i aristokratskih krugova i Vatikana su iščezle. U takvoj situaciji naš slobodni umetnik postaje pravo iracionalno biće, svesno svoje krhosti i prolaznosti i neizvesnosti, baš kao Kjerkegorov iracionalizam.


  1. Interpretacija umetnosti ?


Umetničko delo treba da se nametne sobom samim.Interpretacije umetničkog dela su sekundarne. Preduzete od strane estetičara i sociologa kulture deluju primamljivo pogotovo kada se vrednuje neko umetničko delo. Danas je interpretacija postala posao, profesija pa i biznis.A interpretatori umetnosti su postali važniji od umetnika. Umetnost uvek mora da bude takva da možemo da je prihvatimo prepuštajući se igri, imaginaciji, intuiciji. Izem ti umetnost koju ne možeš da pratiš bez objašnjenja i interpretacije.

Ali umešno napisani tekstovi o suštini umetnosti, promenama koje ona donosi, neka zapažanja o stilu umetnika ipak su dobrodošla ako su napisana od strane pravih, darovitih ljudi i znalaca umetnosti i naravno ako su napisana BEZINTERESNO.




  1. „ Ono što pripada nekoj jezičkoj igri jeste jedna celokupna kultura. Da bi opisao muzički ukus, moraš da opišeš da li deca izvode koncerte, da li to rade žene ili jedino muškarci itd...itd... „ Vitgenštajn

Sjajno Vitgenštajn sagledava i sociološku stranu umetnosti. Umetnost kao fenomen u jednom društvu i te kako treba pratiti kroz analizu odnosa jednog društva prema umetnosti, potreba jednog društva za umetnošću, navika ljudi prema umetnosti.
Ko konzumira umetnost, koliko, kako, zašto?Umetnost nije u društvenom vakuumu.

U primitivnim sredinama, ako vodeći mediji uskrate narodu vrhunsku umetnost, poeziju recimo, jezička igra poezije biće strana stanovnicima koji u stilu svoje ( primitivne) epohe neće ni imati značajnu potrebu za umetnošću. Naravno uvek će jedan deo naroda koji ćemo nazvati elitnim imati potrebu za poezijom ali u takvim teškim vremenima biće to oni koji su profesionalno vezani za umetnost ( poeziju ).

7.Povezanost slikarstva, muzike i poezije ?

Neraskidiva je veza između slikarstva, muzike i poezije.Mnogi kvaziumetnici nisu dogurali do takvog mišljenja. Ima pesnika koji su u svojoj poeziji sjajni slikari. Pikaso i nadrealisti su imali neverovatan poetski kapacitet u svojim slikama. Pikaso je majstor za mene poetskog slikarstva a tu je i muzika kroz ritam poezije, sklad muzike i harmoniju ili disharmoniju slike. Velika mana današnjeg vremena je što se neki autori koji pretenduju da budu pesnici služe znanjem u pisanju njihove nazovi poezije.
Intuicija, imaginacija, igra je suština umetnosti.

8.Karikaturalnost – mnogobrojnih nagrada bez temeljnog poznavanja etike i Kanta

Nemoguće je da godišnje postoji više desetina najboljih zbirki pesama. Talenat je retkost. Sa etičke tačke gledišta dodatno situaciju čini komplikovanom novčani iznos nagrade. Glasanje za neke nagrade pretvorilo se u glasanje za preostale kandidate koji dotičnu nagradu nisu dobili;dobitnici neke nagrade se preskaču u žiriranju.
To je etički neodrživo. Kritičar treba da glasa za po njegovom izboru najbolje knjige  (autore) a ako je predloženi autor dobio tu nagradu to ne bi smelo da pokoleba njegov sud da glasa o najboljim knjigama a ne o preostalim kandidatima za nagradu.

9.Ozbiljnost poezije ?

Vrhunska poezija i ozbiljna poezija  to su Miljković i Davičo u našoj poeziji u prvom redu.






10. Ko se plaši metafore ?

Neki se kritičari i slabi pesnici ponašaju kao da metafora nikad nije bilo. Metafora je osnova velike poezije a metafora se plaše nedaroviti jer misle da će mimo umetnosti i dara da se ostvare kao pesnici. Ovo naše vreme je inače i poznato po tome da ljudi bez dela i dara postaju poznati i slavni zahvaljujući medijima, marketingu i gluposti potrošačkog društva.


 

Sanda Ristić-Stojanović 2009-05-30*

__
*  Из пропратног писма ауторке: Zdravo Miroslave,

šaljem jedan intervju koji sam dala 2009 godine, a deo je i današnje naše borbe za prave umetnike i pravu umetnost.

Pozdrav Sanda Ristić-Stojanović

   ПС. ovaj intervju nije objavljen a trebalo je da bude, i nije objavljen tekst o Petru Krduu koji sam vam poslala ranije. Šaljem i biografiju. 
Pozdrav Sanda
    _____ Из Биографије

Rođena u Beogradu. Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Završila master studije na matičnom odseku filozofija, odbranivši završni rad „ Umetnost i moral “.
Poeziju objavljivala u književnim časopisima i dnevnim listovima kao i na Trećem programu radio Beograda i Trećem programu radio Zagreba.
Bila je urednik u izdavačkoj kući „ Beletra“i glavni urednik književnog časopisa Kovine  (KOV).
Objavila sledeće knjige poezije:
-"Noć je praštanje svoje"-Novi Sad: Svetovi,2000
-" Svitanje je let boje"-Vršac: Književna opština Vršac,2007
-" Noći naše, usluga"-Vršac: Književna opština Vršac, 2008
-" Tišina razlikuje svetlosti"-Vršac: Književna opština Vršac, 2010
-„ Oblačna ptica“-Vršac: Književna opština Vršac, 2011
- „ Godišnja doba reči „ – Novi Sad : Adresa, 2012
- „ Iz senke stiha „ ( grupa autora ) – Beograd : Gramatik, 2012
- " Izmišljotina vatre " - Beograd: Gramatik, 2013
Urednik knjiga koje je objavila ( 2007-2011) u KOV-u je Petru Krdu.
-         njene kratke priče i pesme objavljene su u raznim zbornicima- Najkraće priče 2010 - ALMA,  Jedan život u manje od 900 znakova – ALMA,
zbornik pesama „ Garavi sokak“- 2011, Zaveštanja 2011( zbornik udruženja srpskih pisaca Švajcarske ), Najkraće priče 2011 - ALMA, O malim i velikim stvarima - ALMA, Zaveštanja 2012, Najkraće priče 2012 – ALMA, Zaveštanja 2012,  Garavi sokak – 2013, Hilandar – ALMA ......
-         svoje filozofske tekstove objavljivala je u zbornicima Estetičkog društva Srbije :
 ( Uticaj estetike na umetnost, Estetika i obrazovanje, Problem kreativnosti, Problem ukusa )
-         uredila je 16 broj ( 2011) književnog časopisa KOVINE ( VRŠAC ) koji je u celini posvećen Petru Krduu.
-         Prevodi  poeziju sa engleskog jezika ( Ted Hjuz - Književne novine, Filip Larkin - Književne novine ....)
-         Od 2000 godine radi kao gimnazijski profesor i profesor u privatnim srednjim školama.
Član je Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Estetičkog društva Srbije i grupe Zavetine.  
Živi u Zemunu.