...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

Аутентичан снимак.Пристигао са Косова: Невиђено национално понижење Срба на Косову

Да ли је ово могуће? Да ли је ово улаз у нацистички пакао, или на Газиместан?
Србима који улазе у Републику Косово забрањено уношење било каквих српских обиљежја, ваш коментар на овај видео?

петак, 05. јун 2015.

КЕЛТСКА ХРОНИКА ИЛИ О НАРОДУ КВОЧКИ

.... Келти су на Јухору имали своје утврђење  и то је сада призната научна чињеница. Али утврђење је постојало и пре њиховог доласка. Потиче из много старијих времена. Келти су га вероватно само освојили, преправили и населили. Највероватније користили су га претходно и Трибали, најмоћнији и најбројнији српски праисторијски народ.
Димитријевић
По тој логици, јухорско утврђење је, због свог стратешког положаја могло бити и седиште неког другог српског племена у још дубљој праисторији. Можда је ту био војни објекат или седиште неког народа из времена Арија, односно Меда, који су живели управо овде у поддунавској Србији све до Црнога мора. Сама имена јухорских врхова - Мали и Велики Медвеђи, не потиче можда од медведа, већ од племена - Меда, чија је заштитна животиња била - медвед. Дакле, Меди - најразвијеније племе Беласта или Пеласта, односно балканских Арија, подигли су овај град на Јухору.
А можда је био значајан војни и административни центар континенталне Дарданије, пре и после Тројанског рата. Медијци или Међани се спомињу и у Хомеровој „Илијади".
У династичкој лози Дарданије спомиње се Троас (према грчкој говорној варијанти). Зар то не би могао бити Тројан (Тројас), син Ерихтонов и унук Дарданов, који је родоначелник континенталне Дарданије, а која је допирала на северу до Дунава. Можда је Тројан град у Средњем Поморављу био једно од седишта те древне српске државе. У њему је вероватно боравио цар Тројан.
Нова легенда каже да је цар Сербо добио име Тројан због тога што је оженивши се са првом женом добио три сина -тројке. И пошто је одмах - тројанио, народ му из милоште даде име - Тројан.
Бога Сербона или Серба Макеридовића, цара светског српског царства, које се простирало на три суседна континента: Европу, Азију и Африку, српски народ је звао цар Тројан, господар од три копна.
предња корица романа
Вероватно је назив Тројан добио и због тога што је после Арија и Нина Беловића, или бога Бела, Бала, Вала и слично Јбио трећи Србин који је ујединио до тада познати свет. Према античком миту Грци су Серба Макеридовића илити Бога Сербона звали Херакло, Египћани Сарпион, а Библија га назива цар Асур.
Дакле, ради се о историјском времену пре Тројанског рата, који се одиграо око 1230. године пре нове ере.
Нешто раније Бог Сребон или цар Тројан је кренуо у освајање далеког истока и Индије, и тек по његовом одласку Данајци и Ахејци спремају се десет наредних година за рат против Сербонове (Хераклове) Троје. Пре тога вероватно нису ни смели помислити на тај подухват.
И у првом веку нове Христове ере, антички град на ком почива данашња Ћуприја звао се – Тројан-град, као и много пре доласка Римљана у ове крајеве.
И по њиховом освајању, српски народ је и даље ово највеће поморавско утврђење звао - Тројан град, иако су га Римљани прозвали - Horeum margi (Моравска житница).
О томе се можемо обавестити из „Српског митолошког речника", где се у легенди о светом апостолу Андрији Првозваном, који је боравио у некој пећини изнад данашњег манастира Раванице код Ћуприје, каже да га је заповедник - Тројан града позвао на одговорност зато што шири Христов наук, у то време по римском схватању - јерес.
Свети Андрија одлази у Тројан град и пред римским командантом начини чудо. Претвори чашу млека у његовој руци у чашу крви, што уплаши римског војсковођу и намах отпусти светог човека без казне. Да су потомци Меда и у првим вековима Христове ере присутни у Средњем Поморављу може послужити и надимак који је овде добио апостол Свети..Андреја. Народ га је звао Мечкадава. А медвед је симболчина и хтонична животиња српских Меда. Касније прозваних Међани, Медијанци, Мези...
Да ли је онда баш случајно назив Тројан града толико дуго остао у српској свести и народном предању?
Зар у њему нису могли повремено боравити и столовати српски цареви, пре свега бог Сербон (Херакло) или српски цар Тројан, а јухорско утврђење на највишем планинском врху  у том случају је могло имати вишеструки значај. Између осталог да буде осматрачница са које се контролишу све капије Поморавља: Сталаћка клисура на југу, северна капија од  Јагодине и пут из Гледићклх планина који преко Јухора улази у Поморавље. Истовремено јухорски град на Великом Ветрену био је први одбрамбени бедем Тројан града са западне стране. Источна капија Средњег Поморавља могла се контролисати и бранити са утврђења на планини Баби.
А у најдубљој античкој историји Срба, овде су у такозваном „Дунавском басену народа" живела аутохтона племена Протосрба, аријевски народи, пеластијског порекла, српски абориџини, старинци или староседеоци.
Конкретно, овде се настањивало племе Меда, најразвијеније, првописмено и технолошки најразвијенији народ белих Аријеваца, а које су остала сродна племена назвала - господственим. Из овог племена поникао је Арије, први праисторијски цар Срба, који је и повео велики део племена из Дунавског изворишта народа и беле расе у колонизацију Европе, Азије, Африке и Индије, и створио прво прасрпско светско царство. То Медско царство раширило се на три континента и трајало је у распону од две хиљаде година.
Ти Протосрби су практично били „народ квочка" народ који је изумео писмо, бројни систем, а писмо и број су нераздвојна целина. (Зар словни бројеви, такозвани римски, нису јединство слова и бројне вредности). Протописмо тих Протосрба, пронађено у Лепенском виру, а посебно Винчанско писмо, откопано у Винчи код Београда, сведочи о најстаријој писмености, која је настала управо овде, у главама тих древних и умних Срба староседелаца, који су другим народима дали језик, и писмо, и бројни систем.
И само да су то урадили, па је немерљив допринос савременој светској култури и цивилизацији. А она управо и почива на писму, језику и броју. Чак и компјутер, не би могао да функцинише без нуле.
А нулу су управо измислили, и имали је записану у својим графемама, ти наши стари преци, назовимо их за ову прилику археолошком терминологијом - Винчанцима и Лепенцима.
Познато је да Јухор у себи садржи руде племенитих метала, да је и пре Римљана експлоатисан, па је овде била развијена металургија, о чему нам и данас казују бројни топоними. Осим што спомињу Римљане, нико од историчара и истраживача неће децидно да говори о томе да су се металургијом на овим просторима бавила древна, праисторијска српска племена.
Додуше, тек у последње време, у јавности се чују такви, али опрезни гласови стручњака. Заправо, нико неће јасно и гласно да каже да су се први у Европи, а можда и у свету, рударством и металургијом бавили праисторијски Срби.
У вези с тим, можда је једна од јухорских тајни коју чувају тајни чувари јухорског блага управо та: прва технолошка упутства за добијање племенитих метала? Или је то можда древна праисториска мапа где се све налазе рудишта и окна? Збирка првог, примитивног, алата или топографска карта, топионица и радионица за израду новца, накита и других украсних предмета? Зашто би се један предео испод Јухора, близу Ђерђелина и данас звао - Металиште? Место где се вадио и добијао - метал.
Део јухорске тајне, коју чувају и за коју умиру генерације Врачаревића, може да буде чак и библиотека са глиненим таблицама, на винчанском писму, праисторијске хронике Протосрба које говоре о стварним догађајима тога доба или о религиозним и свакодневним мотивима древних љјуди?
 Која би то срећа била, под условом да се пронаду златне таблице „Свете историје" коју је написао рашки песник Сорбеј, у грчком миту познат као Орфеј. Древно предање каже да их је сакрио у неком подземном светилишту на српском Балкану. Можда баш ту драгоценост и тајну чувају ови свештено-краљеви, какав је био и Сорбеј. Можда је баш то тајно благо за које умиру јухорски чувари. Ако је Пегаз, летећи ждребац - симбол песништва у антици, подјухорски народ и данас чува причу о крилатоме коњу Јабучилу, кога је чувао војвода Момчило. Седиште му је било у утврђењу које се сада у народу зове Градиште, а налази се западно од Поточца, на десној обали Великог потока. Ако Пегаза треба повезати са симболом песништва, Јухор је имао свог Пегаза од старине. Зашто онда не би било могуће да је симбол песништва био у логичкој вези са највећим српским античким песником Орфејем или Сорбејем? Сорбеј (Орфеј) боравио на овој планини и ту обављао своје мистично - религиозне и песничке церемоније. Можда баш у неком подземном светилишту на Великом Ветрену.
Лично сматрам, кад се говори о тајном јухорском благу, да се не ради о некој подземној магази, са скупоценим предметима, ћуповима злата и накита, драгог камења и слично. Мада, ни таква могућност се не може искључити.
Келтска хроника је посебно интригантна за мене. Не знам ни откада се води, ни како се пише, којим писмом и на којој подлози, где су похрањени такви записи, како се бирају летописци и шта уопште у њој пише? А у археологији је познато да је пронађено и Великоморавско писмо, линеарно и словно, чија старост је процењена на пет хиљада година пре нове ере.

= извор:  одломак из 14. поглавља  2. издања романа Мирослава Димитријевића ЧУВАРИ ТАЈНОГ БЛАГА (Беокњига, Београд, 2012,  стр.  165, стр. 117-122

"политичко чудовиште ДСНС”

Андреј Фајгељ (Фото Медија центар Београд), Мирослав Паровић (Фото Трећа Србија)
Неколико дана пошто је поднео оставку на функцију директора Културног центра Новог Сада (КЦ НС), заменик председника Треће Србије (ТС) Андреј Фајгељ жестоко је оплео по напредњацима и Вучићевој власти, али то за сада није уздрмало коалицију са СНС-ом у Новом Саду. Можда и због тога што је лидер ТС Мирослав Паровић одмах саопштио да је то Фајгељов лични став и да не одражава став „трећесрбијанаца”.
А Фајгељ је на свом блогу објавио текст у коме оптужује СНС да је саДемократском странком, Лигом социјалдемократа Војводине и Новомстранком повео „хајку” која је, сматра, довела до његове оставке. Он је навео да се „СНС спојио са ДС-ом у политичко чудовиште ДСНС”, оценивши то као „скандал” и „срамоту”. Објашњава, између осталог, да је поднео оставку на чело КЦ НС, а остао у странци „са најгорим публицитетом” да би опрао ТС од клевета, па и те да су „Вучићеви људи”.
„Ми нисмо Вучићеви људи, ми смо нови људи. Трећа Србија нијенаправљена у Вучићевој кухињи, како неки тврде, већ у мојој дневној соби. Ја сам јој дао име и идеју.Трећа Србија је од почетка била против Бриселског споразума. Мирослав Паровић, председник Треће Србије, више пута је понављао да ће први рушити Вучића кад се за то укаже прилика. То је рекао и самом Вучићу…”, навео је Фајгељ, који је заменик председника ТС.
Одмах га је поклопио Паровић поменутим саопштењем. Значи ли то да признаје да јесу „Вучићеви људи”?
„Никога нисам поклопио, већ указао да је лош манир да се личниставови у политици гурају испред званичних ставова странке. ТрећаСрбија није само Мирослав Паровић, нити само Андреј Фајгељ и на то сам указао”, каже Паровић за „Политику”, наводећи и да не постоји било каква позадина ове приче, него само Фајгељева лична одлука да поднесе оставку на место директора КЦНС. И додаје: „А стварно не видим никакав разлог да се Трећа Србија пере од било чега.”
Фајгељ, опет, објашњавајући за наш лист мотиве свог иступа и зашто је тек сада реаговао на овај начин, наводи да десница често не схвата значај културе и препушта је левици. Али, додаје, у нашој ситуацији „култура је пресудна, култура из које ћирилица неће бити прогнана, из које српске жртве неће бити прогнане”. Због тога је КЦНС, као „последњи бастион националне опције у култури у Србијибио толико нападан”.
„То је процес који је кренуо непосредно након доласка СНС-а на власт и трајао је и траје и даље. Дошли су на власт као родољубива партија, а онда на изборима ни на једном њиховом билборду није било српскезаставе, само европске. Ни Чеда Јовановић није имао такве билборде. Кренули су у тај заокрет и то је многе збунило. У култури је кренулопостепено и сад сам ја остао једини. Зашто сам реаговао? Зато што мислим да није било у реду да одем, а да не реагујем. То је јединиразлог”, каже Фајгељ.
Он каже да није имао намеру да својим иступом повуче странку да изађе из коалиције у Новом Саду јер су локалне коалиције локална ствар (осим локалног културног центра, који има шири значај). Поштоје ТС национална странка, битно је, каже Фајгељ, на националномнивоу знати какав је њен однос према СНС-у.
А о томе ће се, како је најавио Паровић, расправљати на седници председништва странке у суботу. Како је навео у саопштењу, свичланови најужег руководства имаће прилику да изнесу свој лични став,да се о сваком мишљењу разговара и да потом странка заузмеполитички курс који је у заједничком интересу. Можда ће тада бити познато и да ли ће Фајгељ остати у ТС јер, како каже, то свакако не зависи само од њега.
Паровић за наш лист истиче да не постоје проблеми унутар коалиције у Новом Саду „јер коалиције састављају странке, а не појединци”.
„Коалиција у Новом Саду није само са СНС-ом већ и са ДСС-ом, СПС-ом и другим партнерима и она је локалног карактера. Имајући у виду да је та коалиција пред крајем мандата, логично је да се мандат и заврши и да се за који месец пред бираче изађе са тиме шта је урађено. Не желим да будем попут Млађана Динкића, који је имао манир да пред крај мандата изађе из власти и онда неколико месеци глуми опозицију. Ја сам одговоран човек који до краја стоји иза одлука које једонео”, истиче Паровић и додаје да се не плаши раскола у странци.
А градоначелник Новог Сада Милош Вучевић за „Политику” каже да се СНС неће упуштати у расправу са појединцима ни дизати тензије због Фајгељевих оптужби на рачун напредњака, али ће сачекати до суботе да се ТС изјасни да ли су то и њени званични ставови.
„Не желим да се упуштам ни у какву расправу са господином Фајгељем. Њему лично желим свако добро у даљем раду и захваљујем му на досадашњој сарадњи”, казао је Вучевић. Он је иначе у медијима видео изјаву Паровића да Фајгељеви наводи о СНС-у нису и став те странке и указује: „Ако то буде њихов официјелни став и након седница страначких органа, мислим да ми можемо пребродити ову ствар.”
Откуда уопште сада овакви проблеми у ТС, који прилично личе на ситуацију у којој се нашао ДСС, подељен око тога да ли треба напустити коалицију са напредњацима у Београду? Има ли то везе са приближавањем локалних и покрајинских избора или можда са оценом да се Вучић превише одмакао од неких идеја за које се десница залаже?
Паровић каже да је подизање политичке температуре логично у предизборној години. „А проблем странака са националним предзнаком није од јуче, већ датира још од 2008. године. Од тада трају покушаји да се политички артикулише десница”, додаје он.
Фајгељ објашњава да је Вучић направио огроман вакуум на десниципошто је на власт дошао навласт као представник родољубиве националне струје, а онда усвојио политику ЛДП-а да Европа нема алтернативу. Али, по логици свих система, који теже равнотежи, десница ће се вратити.
Политиколог Душко Радосављевић, међутим, сматра да овде није реч о идеолошком спору две странке. Он подсећа да је Трећа Србија настала из покрета Двери, као његова отцепљена фракција, када тај покрет 2012. године није пристао да њихови одборници у новосадској скупштини уђу у власт са напредњацима.
„Не окрећу они сада леђа СНС-у, већ је то неко лично, појединачно разочарање једног њиховог члана”, сматра Радосављевић и наставља: „Ту политику СНС-а, коју је та странка спроводила од свог доласка на власт, а односила се и на спровођење Бриселског споразума, Фајгељ је трпео док је био на функцији. Био је верни војник своје партије, чији потезе је новосадска јавност лоше прихватила. А сад кад је остао без функције, присећа се страначких принципа.”
------------------------------------------------------------
Вучевић: Није Фајгељу забрањено да критикује
Вучевић истиче да СНС неће дизати тензије, већ да жели да решава конкретне ствари и проблеме грађана. „Свако има право да критикује. И критика господина Фајгеља је добродошла, у крајњем случају. Није њему забрањено да критикује, наравно. Можда је он мало у специфичној позицији пошто је до сада био део целог система. Можда је раније то требало да каже, да на то укаже ако је мислио да има неких пропуста”, додао је градоначелник.
------------------------------------------------------------
Радун: „Пробни балон” пред изборе
Аналитичар Бранко Радун сматра да Трећа Србија пред локалне изборе покушава да направи отклон од Српске напредне странке, са којом је у власти у Новом Саду. Ставови које сад износи Фајгељ из Треће Србије о СНС-у, додаје Радун, јесу „пробни балон” пред изборе и та странка покушава да се позиционира и постане препознатљива „патриотском спектру” бирача.
„Очигледно је да тај спектар има своје бирачко тело. Ако има неко да га артикулише, добиће те гласове, а ако тога не буде, расуће се”, каже Радун.
Б. Баковић, С. Ковачевић  објављено: у Политици  05.06.2015.

Druidska pećina na vrhu Juhora

, 

druidifeatDruidska pećina koja je otkrivena 1999. godine na Velikom Vetrenu, najvišem vrhu planine Juhor, u blizini ostataka keltskog utvrđenja iz 1. veka pre naše ere, jedina je takva građevina u jugoistočnoj i najvećem delu srednje Evrope. Sve do pre par godina pretpostavljalo se da je ovaj objekat hram ili grobnica, da bi profesor doktor Milorad Stojić iz Arheološkog instituta u Beogradu utvrdio u koje svrhe je pećina zapravo korišćena.
Prema Stojićevim rečima, objekat od megalita za koji će se kasnije ispostaviti da je druidska pećina pronađen je tokom snimanja dokumentarnog filma o juhorskom keltskom utvrđenju, na terasi ispod bedema. Otkrio ga je Života Milanović, jedan od saradnika na filmu, i o tome obavestio Stojića u pauzi snimanja.
druidiivdruidivUlaz u druidsku pećinu na Juhoru (levo) i jedna druidska pećina u Francuskoj (desno)
- Položaj kamenih blokova ukazivao je da je pećina veštačka. Kada smo ušli u nju, prošli smo kroz hodnik od nekoliko metara na čijem kraju je proširenje. Na podu je bilo malo lišća, a ispod njega smo pronašli skoro celu ukrašenu posudu i gvozdeno koplje. Ti predmeti i još neke stvari ukazivali su na kultni karakter pećine – pomišljali smo da je u pitanju grob ili neka vrsta hrama, ali nismo znali ništa određenije. Međutim, pre par godina, sasvim slučajno, shvatio sam da je reč o druidskoj pećini, i to pošto sam na internetu video fotografije druidskih pećina iz Nemačke i Francuske. Sličnost je zapanjujuća. Ponegde su i prirodne pećine korišćene u te svrhe, ali veliki broj druidskih pećina su megalitske građevine izrađene od velikih kamenih blokova, baš kao objekat na Juhoru – objašnjava naš sagovornik.
Stojić napominje da je ovo najjužnija poznata druidska pećina, hiljade kilometara udaljena od sličnih objekata u zapadnoj Evropi, te da je ovo otkriće utoliko značajnije što u većini sličnih pećina nisu nađeni nikakvi predmeti.
druidividruidiiii
Dva druida (levo) i unutrašnjost druidske pećine na Juhoru, na podu se vide ostaci posude (desno)



On kaže da je druid koji ju je koristio najverovatnije boravio u utvrđenju, a u pećinu je odlazio radi upražnjvanja kulta.

- Druidi su imali kompleksnu ulogu u keltskom društvu. Pripadali su upravljačkom staležu i obavljali dužnosti sveštenika, učitelja, sudije i iscelitelja. Gaj Julije Cezar o njima kaže da su bili oslobođeni vojske i da nisu plaćali porez, te da su se mnogi od njih posvetili nauci. U izučavanjima su provodili i po 20 godina, a sve su učili napamet, jer ništa nisu smeli da pišu. Druidska učenja su bila tajna, a obučavanje je sprovođeno u pećinama i šumama. Značajnu ulogu u njihovim obredima imala je imela koju su smatrali svetom biljkom – kaže Stojić.
Legenda o 14 pustahija
Juhor je 776 metara visoka planina u centralnoj Srbiji, južno od Jagodine, sa koje puca pogled na celo srednje Pomoravlje. Iako se do njenog vrha relativno lako dolazi, tu, osim lovaca, retko ko zalazi, jer je ovaj deo među lokalnim življem od davnina na lošem glasu. Tako se po podjuhorskim selima vekovima prenosi legenda o 14 pustahija koji se sa maglom spuštaju na konjima iz svog prebivališta na vrhu planine, da kradu tek stasale devojke.
Moguće je stoga da ni druidska pećina ni ostaci keltskog utvrđenja još ne bi bili otkriveni da se jednog novembarskog dana 1998, na Velikom Vetrenu, nisu ukrstili putevi lovaca i jedne lisice. Bežeći pred lovačkim psima, ta lisica se zavukla u svoju jazbinu, pa su lovci doveli psa jamara da je istera. Kada su, na kraju, došli do plena, ustanovili su da je lisica stradala jer se uplela u nekakvu gvožđuriju, a u čeljustima su joj pronašli parče keramike. Proširili su jamu i izvadili iz nje nekoliko gvozdenih predmeta, među kojima su bile konjske žvale, koplja i razni ukrasni predmeti.
ruidiiidruidiiKonjske žvale sa Juhora (levo) i bronzana dugmad sa znakom triskilesa, vrstom trokrake spirale (desno)
- Po izlasku na teren zaključili smo da ti predmeti potiču iz ostave jedne konjičke jedinice, pohranjene u podgrađu keltskog utvrđenja tipa opidum iz 1. veka pre naše ere. Opidumi su u 2. i 1. veku pre naše ere bili najznačajniji tip keltskog naselja, i nisu bili samo vojna utvrđenja, nego i ekonomska središta. Do tada, mnogi istaknuti keltolozi smatrali su da toliko velika naselja ne treba očekivati južno od Save i Dunava. Posebno je bilo zanimljivo to što smo u ostavi, među nekoliko stotina raznih predmeta, pronašli tačno po 14 konjskih žvala i kopalja, koliko je bilo i pustahija iz legende – ističe profesor Stojić i dodaje da se sav taj materijal čuva u Narodnom muzeju.
Kelti u našim krajevima
Kelti se, inače, prvi put pominju u Podunavlju 335. godine pre naše ere, kada je Aleksandar Veliki pošao u pohod protiv Tribala i Geta. Nakon što je izbio na Dunav, do njega je došla jedna keltska delegacija da mu izrazi poštovanje, i tom prilikom je nastala poznata izreka da se Kelti ne plaše ničega, osim da im nebo ne padne glavu. Već 292. godine pre naše ere ovaj ratnički narod krenuo je u pohod protiv Tračana, a 276. godine pre naše ere poraženi su u bici kod Delfa. Posle te bitke, njihovi potomci, Skordisci, naselili su se u srpskom podunavlju i Pomoravlju i vremenom toliko ojačali da su počeli da ugrožavaju rimske provincije.
Profesor Stojić smatra da je juhorski opidum porušen tokom pohoda rimskog vojskovođe Kornelija Scipiona Azijagena iz 74. godine pre naše ere, jednog od prvih koji je preduzet sa ciljem da se slomi vojna moć Skordiska. Mada je taj pohod uspešno okončan, Kelti su zagorčavali život Rimljanima sve do kraja stare ere. O njihovom prisustvu na našim prostorima svedoče još i nalazi u Starom Kostolcu, Vranju, Zrenjaninu i na beogradskoj Karaburmi iz 4. i 3. veka pre naše ere, kao i na desetine nalazišta u Podunavlju, Pomoravlju i istočnoj Srbiji iz 1. veka pre naše ere.

Veza sa zapadnom Evropom
Profesor Milorad Stojić iz Arheološkog instituta u Beogradu kaže da ga je svojevremeno, nakon što je u poznatom časopisu „Arheologija“ objavljen članak o juhorskom opidumu, nazvao kolega iz Francuske, koji mu je ispričao da i u nekim francuskim mestima postoji legenda o 14 pustahija koji otimaju devojke.
- Takođe, u mnogim izvorima pominje se i da su jezgro Skordiska činila tri viteza: vođa i dvojica njegovih pomoćnika. To su potvrdili i nalazi na Juhoru, jer su tri od 14 kompleta konjaničke opreme koje smo pronašli, kvalitetniji od ostalih – kaže on.
       ______ izvor: Druid sa Juhora

комплетариум

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"