...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 29. август 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00406)





Уместо  Увода у овај веома обиман бројКОМЕНТАРИ  уз чланак ЛеЗ 0007634    МУЗЕЈ ПОДГОРЕ, и коментари. - 1.8. Музеј*Пусте Реке у Бојнику 

---
Могао бих и сам, као човек, који иде Србијом уздуж и попреко, у трагању за погодним земљиштем и амбијентом за оснивањем
 Музеја Заветина под ведрим небом да потпишем горње редове - професора Ђорђевића. Зар ме последњих двадесетак година, није вукло и према Радану, и то трагање за таквим простором? Али - музеји се у Србији не оснивају тако лако и брзо. Или је број оних људи који знају и схватају потребу оснивања таквих, макар и мањих музеја, мали. Кругови тих људи су мали, чак и кад они својом драгоценом енергијом одашиљају безбројне концентричне кругове.Уместо музеја, сад се зидају неке друге зграде. А не куле Косанчић Ивана или архиви који би чували памћење народа појединих региона, које је, као и пусторечко - трауматско. То сам схватио, уствари, поодавно - пре више од петнаестак година, штампајући 3. издање књиге "Музеј Немогућег Ратара", које започиње in medias res , размишљањима са карактеристичним насловом ("Зидање Скадра"): Да ли ми је Бог послао Фатаморгану Комплекса Спасово да би последње године мога живота ставио на највећа могућа искушења? -   Србијом уздуж и попреко. У трагању за местом погодним за Музеј ЗАВЕТИНА (музеј под ведрим небом). Има једна таква страница на импозантном "Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ", планетарно доступна. Не заносим се више и не заваравам, од тренутка када сам поставио основе тога Сазвежђа. Не, није уопште више - што се мене тиче - неопходан Музеј Немогућег Ратара, ни Музеј под ведрим небом (Заветина), довољан је један салаш, Салаш СЕВЕРАЦА - макар и у најзабитијем делу земље Србије, где би се чувала архива и Библиотека "Заветина". Знам да има испражњених и напуштених читавих области - делови Радана, северна и североисточна Србија; лутајући тим крајевима последњих година, захваљујући ретким и добрим људима, упознао сам једно лице Србије, које је обрасло маховином, кудравом и бујном маховином, значи скоро потпуним заборавом. Видео сам куће напуштене, у које нико није улазио, нити их обилазио, најмање двадесет и више година. У таквим бих крајевима - нека ме прогласе и занесењаком - купио неки адекватни напуштени салаш, обновио га, упоредо са радом на ширењу концентричних кругова тзв. београдских "Заветина". Не очекујући у томе помоћ ни државе ни филантропа; не, ми немамо филантропа; умрли су овде пре него штои су се родили. Што каже наш народ: У се и у своје кљусе! -  Панорама подраданског села Ивања, у коме су рођене и сестре Соколовић - Мирјана (1949), и Шоле (1953) - пример особа које нису прекидале никада пупчану врпцу или везу са родним крајем и родним домом, и чији је дом налик на неки приватни сеоски музеј, посед, кроз који протиче Ивањска река. Соколовићи нису запоставили оно што су им дедови и очеви оставили, напротив. -  Велика Госпојина 2014. Погледајте ову лепоту Власинског језера, али и српских планина. -  Зар ту не би могао да се подигне Музеј традиционалне културе - не само тога краја, него читаве планинске Србије, Балкана? Лепота постоји не само због неба него и због људских очију, не само једног поколења, или шачице визионара и занесењака, филантропа и песника, него и читавог низа поколења. -  Ја сам одавно на том путу, пријатељи знани и незнани! Тај пут води до Салаша СЕВЕРАЦА, али даље и више, до Лепоте. Ја сам на том путу, са штапом у руци, а ви?*
Имате ли снаге да се запутите овим чини се заборављеним и немогућим путем?**
(Последњег дана августа 2014. У Београду)

 Београд, Свети мученик Патрокло,   30  августа   2016.   М. Лукић

_____
     * Ето, то питање је још увек актуелно, горуће, поштовани читаоци, евентуални добротвори и филантропи, добри људи.
       ** Или ако немате довољно снаге за то, можете ли да подупрете ову врсту  искушења  и усредсређења и стваралачке иницијативе?


*







ЛеЗ 0007624    Мита Ракић и његово дело о ослобођеним крајевима Србије 1877-1878. године / Владимир Стојанчевић. / ПС. Из поговора Г. Владимира Стојанчевића доносим прве четири стране - сасвим довољно, уз девету и десету главу књиге, да се стекне једна реалнија слика о значају Мите Ракића и његовог остварења. Стојанчевић је углавном у праву. Несхватљиво је нешто друго: да се ова Ракићева књига, или путопис, или студија, појавила тек после сто и више година, иако је врсна по много чему. Зашто није прештампана у редовноом колу, или у некој другој библиотеци СКЗ? Отац песника Милана Ракића, Димитрије Мита Ракић, заслужио је да не буде заборављен! Дошло је време да коначно изађе, из дугогодишње сенке и таме, пре свега својим талентом, даром, обавештењима и проценама, запажањима. И добро би било да ново издање ове књиге Ракићеве не буде фототипско, већ критичко издање, који би требало да припреми неки од српских професора књижевности (било би сјајно да то уради можда проф. Пејчић, који је иначе написао изузезно монографско дело о сину Мите Ракића?) који предају 19. и 20. век. Има више разлога за то, али, о том потом. И на другом месту.... Један од разлога је и тај, што је ово музејско и фототипско издање одавно исцрпено, али и тај што српска куилтурна историја вапи за таквим књигама... (Б. Т.)  Мита Ракић и његово дело о ослобођеним крајевима Србије 1877-1878. године / Владимир Стојанчевић.

ЛеЗ 0007625   ИЗВОДИ  „ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ“ МИТЕ РАКИЋА  (1). -  НАПОМЕНЕ БЕЛЕ ТУКАДРУЗА
Из књиге Мите Ракића, прештампао сам, на овој локацији два поглавља, девето и десето; али ми се учинило да би било добро, додати, макар у два не тако широка избора, и изводе из осталих поглавља Ракићеве књиге "Из Нове Србије", коју сам читао окаснело, тек 2014. године!, са одушевљењем, са којим сам у раној младости читао Љермонтовљевог "Јунака нашег доба". Ракић није написао роман, ни путопис, већ једну врсту извештаја, не само за ондашњу владу Србије, него и за потомке, који су га заборавили, скоро потпуно, осим људи из лесковачког музеја који су се присетили да сто и више година, после првог објављивања ове књиге у виду чланака у Отаџибини, приреде једно издање у симболичном броју примерака, и то је прошло скоро незапажено и у јавности крајева тзв. Нове Србије, и у најширој српској културној и књижевној јавности. Надам се да ће ови одломци, окаснело и накнадно, ипак, заинтересовати потомке да поново читају своје заборављене - неправедно заборављене писце, а био бих срећан да кроз коју годину угледамо и ново, критичко издање ове Ракићеве књиге, као и споменик, који је овај српски писац и академик, и отац песника Милана Ракића, заслужио да му се подигне, у Власотинцу, Димитровграду - некадашњем Цариброду, у неком од места Лужнице, Власотинцу. Било би лепо да подигне споменик и општина Бојник, или Лебане, или удружене општине овог региона - Димитрију Мити Ракићу, који је скоро пола године посветио обилажењу ових крајева, које је описао тако да то представља не само вредно књижевно дело да га публикује СКЗ, која је то одбијала у своје време, или неки други српски издавач који би имао снагу да укаже на неправде и невероватан заборав. Ови изводи, овде у овом првом блоку, много боље говоре о профилу путописца и интелектуалца, какав је био Мита Ракић, него све оно што се може наћи у тзв. купусарама историје српске књижевности, или у дебелим и досадним докторским дисертацијама, које се често држе, као пијан плота, многих предрасуда или наметнутих академских догми, или отрованих наркозом идеологије и ускопартијских плићака.  ИЗВОДИ „ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ“ МИТЕ РАКИЋА (1). - НАПОМЕНЕ БЕЛЕ ТУКАДРУЗА



*
ЛеЗ 0007567   Администрација САЗВЕЖЂА З : друкчије, не(пре)познате Србије. - извод из једног осврта написаног не тако давно: ... требало би да садржи и неку врсту вапаја, који је изгледа сасвим оправдан, после свега. После оног што је ПАУКОВА MРЕЖА или Сурбита или Документационо информанциони центар Сазвежђе Заветина постао на планегтарној мрежи.  Паукова мрежа је доступна планетарно, као ни један други портал, али на другој страни, Сазвежђе нико не помаже у овим транзиционим временима, на чпрвом месту - не помаже га држава Србија, ни локална самоуправа; не помажу га ни пријатељи у Србији, ни читаоци по свету.Сазвежђе још увек држи на својим плећима, као какав атлас, оснивач београдских и српских Заветина. Зато се Сазвежђе обраћа филантропима широм света, за помоћ, како би опстало, и  покренуло нову Библиотеку НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ - пре свега преминулих писаца, и на првом месту оних писаца који су одавно преминули а њихови се рукописи чувају тако што се скривају од очију и стручне и најшире јавности, којој су најпотребнији, потребнији од воде.  Администрација САЗВЕЖЂА З

ЛеЗ 0007578  Прекопчелица.Секицол.Шаркамен. –  На тој линији  Шаркамен - Царичин град - линији крајњег североистока и југоистока, видео сам музеј под ведрим небом, музеј "Заветина". На том потесу планина, које скоро да су опустеле и обрасле маховином заборава, осећао сам се, као код куће. У Шаркамену се родио римски цар Даја, у Секицолу цар Јустинијан. У Прекопчелици - песник који је то одбијао да буде, до последњег даха свог живота (прерано угашеног, Живојин Нешић)...    Прекопчелица.Секицол.Шаркамен.

ЛеЗ 0007579   У трагању за Златним руном. – Браћа Лукић (Пек, Звижд) У трагању за Златним руном. – Браћа Лукић (Пек, Звижд)

ЛеЗ 0007580   Рудник неисцрпни. Митологија?Гробља?Пећине?Лавиринти - родослова, завичаја, напуштених рудника и заселака? Вирови, водопади? Брестови, горуни? Басаре? Паљевине? ... Све то, и још других хиљаду кругова... Рудник неисцрпни.



*
ЛеЗ 0007617  ИСТОРИЈА О ХРИСТУ / Ђовани Папини -  Противприрода - Извор: ИСТОРИЈА О ХРИСТУ / Ђовани Папини. – Народно дело, Београд, 1929. – 508 стр. Превод Михаило Добрић. Уредник П. М. Петровић. - Стр.: 129 – 132  - Захтев „не браните се од зла« скроз је противан нашој природи. Али Исус је ту зато да нашу природу покрене да се гнуша онога, што јој се данас допада и да буде задовољна оним што јој је јуче улевало ужас. Свака реч што ју је он изговорио претпоставља потпуну обнову човековог духа. Он неустрашиво устаје против наших склоности, против наших најдубљих нагона; осуђује оно што сви тражимо.  Противприрода

ЛеЗ 0007618  А ЈА ВАМ КАЖЕМ / Ђовани Папини. »Казано је старима: не убиј ... а ја вам кажем: да ће сваки ко се гњеви ни за шта на брата свога бити крив суду; а ако ко рекне брату своме: рака! биће крив скупштини; а ко рекне: будало! биће крив паклу огњеном«. Исус иде право у крајност. Не допушта ни могућност убијања; неће ни да помишља да има човека који би био кадар убити свога брата или га само и ранити. Њему не иде у главу ни намера, воља за убијање. Тренутан гњев, једна погрдна реч, најблажа погрда исто су што и убиство. Учмали, равнодушни духови узвикнуће: претераност. Јер нема величине где нема страсти, то јест претераности. Исус има своју логику и не греши. Убиство је само последњи израз каквог осећања. Са гњева се прелази на ружне речи, са ружних речи на тучу, са туче на убиство.  А ЈА ВАМ КАЖЕМ / Ђовани Папини

ЛеЗ 0007620  ПОГЛЕД УНАЗАД (Скривено благо предака)* / Радослав Војводић** -  Недавно сам открио блог посвећен Р. Војводићу, који је како видим - ажуриран недавно (средином јула 2014), и на њему је публикована ова биографија - нешто "фризирана", јер у њој не видим податак о роману "Ђедо", што ми је неразумљиво. Ако је већ Војводић објавио друго издање под својим именом, о чему се ради? У чему је ствар, доиста? Да ли се аутор стиди овог свог дела, које ће кроз време- не сумњам - бити читано и чувати успомену на песника и есејисту и некадашњег агилног издавача, и ствараоца коме судбина није била баш наклоњенија? Не би требало, не верујем. Као библиотекар и антологичар, који је деценијама покушавао да заинтересује читаоце различитих генерација за роман "Кнез таме" Војводића, али безуспешно, ја мислим да сам писац не би смео да се према "Ђеду" односи као маћеха... Резерве које сам изнео у писму упућеном аутору у вези са "Ђедом" више су формалне и могу се отклонити, добро би било да треће издање припреми, ма где и ма када то било, пре свега неко од уредника који ће ангажовати одличног лектора. Понављам да је реч о врсној књизи, која је, на жалост, прошла тако незапажено у суштини, о књизи која гледа јасно уназад, унапред, у Бога, у притивприроду човечију - на једном терену који познајем, али који Србија не познаје ни довољно добро, нити можда и не жели да га упозна, са кога очекујем да се појави писац који ће скидати маховину са лица тога света, као што је то учинио Војводић, или још неки о којима најшира јавност не зна много, или не зна ништа. Уопште - тај потес - крајњи североисток, или Дунав, Текија и крајњи југ - Радан планина, Прокупље чека своје нове писце, који се неће постидети свога родног поднебља....  ПОГЛЕД УНАЗАД (Скривено благо предака)






*
ЛеЗ 0007708  ПАЛИМПСЕСТИ. - Преко испричаних и неиспричаних прича, слеже се, прашина година, ко вечерње магле. - ПОКЛОН ЗАБРАН. ДРЖАВА ЛУКИЋА. - Три фамилије су се доселиле у Звижд у село Мишљеновац истовремено, заједно,  из – како се говорило – Крајине, из села Јасеница. То је било у време зулума Пазван Оглуа*,- пре 1799. године. Никад нисам видео то село. Једна од те три фамилије је и наша. Прадеда Мита (+ 1915)  поклонио је  забран - државу Лукића једном од својих побратима величине три хектара. Церова Раван. Дошао је, кажу, код Мите побратим и завапио: - Ја имам шест стинова и не знам како да их прехраним...А ти, Мито, имаш само једног. Дај ми забран у Церовој Равни.
Прадеда поклонио побратиму. Сажалио се.
Тако је било кажу. Поклонио. Једном од потомака оне три фамилије... Четврта генерација досељеника из Јасенице.
То се заборавило.    ПАЛИМПСЕСТИ

ЛеЗ 0007711 ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - ... Домаћи вампири Арнаут Павле Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле) био је српски хајдук за којег се верује да је после смрти постао вампир. Сматра се да његово име „Арнаут“ означава његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“. Вративши се, почетком 1725. године у родно село Медвеђу (по неким изворима у Мадрејгу у Мађарској), у близини Свилајнца, купивши нешто земље и оженивши се комшијином ћерком, Арнаут Павле је често знао да приповеда како се у Касовији сукобио са вампиром. Успео је да се одбрани тако што је појео извесну количину земље из вампировог гроба и истрљао се његовом крвљу, не знајући да је тиме и сам постао вампир.   ДОМАЋИ ВАМПИРИ

ЛеЗ 0007712 ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - То је било летос, око поноћи. Седео тамо негде са друштвом, у кафани, коцкао се, шта знам, и вели: „Нане, хајде да спавамо у мојој соби“, а ја велим: „Спавај ти тамо, а ја ћу у трпезарији“, али он упоран: „Ајд да легнемо там, да ти нешто причам“.  Јер он није хтео да ми одмах каже, да ме не уплаши.
Ајд, да идемо и легнемо  тамо код њега у собу. „Да ти кажем нешто, идем ја кроз мркли мрак, и није ме страх, и кад сам стигао код Мише Жикићевог капије, отвори се капија, али не видим ко је отвара, само нека сенка, сенка прође и оде, а ја застао и гледам, како отвори Благе Ленкиног капију. Да ли је то можда Блага, не, не могу да видим, црно нешто, иде кроз Благину другу авлију. Прилази шупи, отвара врата шупе, и онда трес, нешто се стропошта, као кад падне џак пун кукуруза  са тавана. Ускочим у нашу авлију...“
Глуво доба, нечиста сила. То је изгледа покојна Љуба Ленкина, Благина жена,  за њим , дошла...  Глуво доба, нечиста сила

ЛеЗ 0007669  Белешке о  СТАРИЈЕМ КРУГУ / Белатукадруз. – фрагменти. - На београдском Сајму књига на штанду  Апострофа ,међу најновијим насловима, беше запажено и присуство писаца родом из  пожаревачког краја - мога завичаја. Међу тим насловима је био и један необичан : ПОТКИВАЧИ УДЕСА  аутора, С. Ристића. Упознао сам га, практично, тих сајамских дана.  И тада је договорено да , уз главног и одговорног уредника Апострофа С. Игњатовића - издавача - узмем учешћа у промоцијама Ристићеве збирке песама.У Пожаревцу, Петровцу на Млави и Кучеву.Прва промоција је одржана почетком децембра 1996. у пожаревачкој Народној библиотеци Илија М. Петровић, и тамо сам  прочитао делове једног свог рада под горњим насловом.Садашњи рад - овај текст - представља избор из онога што сам изговорио на књижевним трибинама у поменутим местима нашег завичаја, али и понешто од онога што сам могао а нисам... Као и рецензију последње Ристићеве књиге ВЕЛИКО ВРАЋАЊЕ (која је управо у штампи).                                                                         
   Као што сам се извинио слушаоцима поменутих књижевних трибина, због претенциозног наслова и дужине ових "предавања", тако и читаоца молим за извесно разумевање. Али, у односу на слушаоца, читалац је у нешто повољнијој позицији : он једноставно, све ово - ако му се учини претерано и досадно - може прескочити.

Круг?
Какав круг?  Стар, старији, најстарији? Бескрајни,плави?   Белешке о СТАРИЈЕМ КРУГУ / Белатукадруз. – фрагменти

ЛеЗ 0007706  Бела магија: Древни рецепти за срећу. - Неки људи никада нису окусили животне недаће и све што дотакну “позлати” се. Много мисле да је то ствар судбине, али езотеричари тврде да је реч о магији. - Месечев ритуал за отклањање баксуза
Овај обред изводи се искључиво у ноћи пуног месеца и како тврде езотеричари, нема бољег начина да се отера баксуз. Узме се неколико разнобојих свећа: бела представља особу која изводи ритуал, наранџаста доноси промене, светлоплава неутралише лошу срећу, а ружичаста убрзава процес.  Бела магија: Древни рецепти за срећу

ЛеЗ 0007707  Чувени француски пророк Нострадамус још је у 16. веку наговестио оно што је сада почело да се догађа Европи и што ће се тек догодити.
”Оријентални ће напустити своје стално боравиште, прећи преко Апенина, да виде Француску…и свакога ће својим бичем ударати. Француско, труди се да моју реч узмеш у обзир…” Такође је додао: ”Због неслога и немарности Француске, Мухамеду ће бити отворен улаз. Ислам налази отворена места!”.
Поред описа смртоносног оружја, које тада нису могли ни да замисле, занимљиво је његово виђење дешавања на југу Европе…


*

ЛеЗ 0007699 Сахрана костију / Александар Лукић. -  (одломак из једног од најбољих српских романа написаних на тему рата и апокалипсе, штампаног под насловом „Велика испраћуша“ у издању „Заветина“) - Чу­вар гро­бља пак, да га ха­ос не су­стиг­не као бе­сан пас, не дан­гу­би. На­ста­вио је пи­са­ње све­о­бу­хват­не хро­ни­ке, до­вр­ша­ва­ју­ћи по­гла­вље о ра­ту и гре­хо­ви­ма вој­ско­во­ђа.
– Ма­е­стро! Ма­е­стро­о­оо! О, Ма­е­стро!
Олим­пи­ја до­зи­ва ње­га, као да јој се ду­ша за­гла­ви­ла у но­су. И Лај­ка се уз­не­ми­ри­ла, на­чу­љив­ши уши као ан­те­не. Ма­е­стро уми­ру­је њу, ми­лу­јућ је по гла­ви: „Не бри­ни ду­ши­це“ ка­зао је ку­ји, пре но уђе у кан­це­ла­ри­ју мр­твог на­се­ља.
– Го­спо­дин вас тра­жи, Ма­е­стро! – ре­че Олим­пи­ја.
Про­па­ли пи­сац бе­ше за­гле­дан у не­по­зна­тог уни­фор­ми­са­ног мла­ди­ћа, тру­дио се да ра­за­бе­ре ко­јим по­ли­циј­ским сна­га­ма при­спе­ли при­па­да, сто­ји за­ми­шљен ка­о да се при­ма­као час ка­да ће суд­би­на узе­ти ве­ли­ког уде­ла при­до­да­ва­ју­ћи га ни­ски по­ро­дич­ног уде­са у фа­ми­ли­ји и исто­ри­ји.
– Га­га­рин, за­по­вед­ник стра­же за­тво­ра „Удар­ник–мер­мер“! – ре­че мла­дић ко­ме при­ста­је уни­фор­ма.
– Чу­вар драм­ског гро­бља, го­спо­ди­не! – уз­вра­ти Ма­е­стро. ...  Сахрана костију / Александар Лукић

ЛеЗ 0007602 ЈУНГОВО ПУТЕШЕСТВИЈЕ /  Ранко Соколовић.  -  У ноћи 16/17. јануар 2008-е године загледао сам се у властиту душу и запловио пространствима тмине скривеног, непознатог и несвесног. Негде сусретох душу Карла Густава Јунга, на облаку изнад Ивања, подно Радан - планине, сред ћилима који носи пут његовог Базела ...
Нешто ме је такло
 - прошапутасмо углас.
Ко сам ја? Куда идем и какав багаж носим? Где је почетак, има ли краја Универзуму? Снови нас воде у разрешење несвесног - које се вазда рве са свесним, или нас додатно збуњују...?
Под нама сутон цивилизације, векови као трен; живот -кап, трептај и сенка, стаклена чаша, мноштво душа расутих у лутању. Потомак сам највиталнијих и најсрећнијих предака који су своје животне силе гомилали за мене, припремајући ме за мисију снова. Не трошим своје снаге, здравље и време у борби са самим собом; довољно је слепило гомиле, ситни интереси и ускост погледа.
У покушају да дозовем Најмилију, ношен синхроницитетом, 12-тог јануара 2008-е, испео сам се на
 Петровац, 1156 метара надморске висине  високи врх Петрове Горе. Плам свеће у пустошној црквици Светог Петра и урлик љубави према дубини Изморника, чула је и сваки дан ослушкује, Она, али и Свети Павле. И сам Господ.  ЈУНГОВО ПУТЕШЕСТВИЈЕ / Ранко Соколовић.


ЛеЗ 0007653   ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСТ ГОДИНА. - ПРЕСЛУШАВАЈУЋИ ПОНОВО САЧУВАНЕ ГЛАСОВЕ  ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА Магнетофонски снимци (јануар 1976). - Уметност је моћна (могло би се рећи и бесмртна, јер све надживи и сачува од пропадања, тоталног уништења и распадања), најбољи лек од заборава.
4. март 1976. Мати вади оџаке на Пеку, пролеће снег, а ја роварим по забелешкама  - грађи за нешто  што ни мени није још сасвим јасно.  Магнетофонски снимци (јануар 1976)

ЛеЗ 0007663  (Поплава 1910.) ...Спавали смо и пробудио нас хук. Хучи, хучи злокобно, кад изађемо на врх Старог Гробља, има шта и да видиш – све  поплављено - море. Вода носи пену, греде, дрвеће ишчупано, стоку подављену, подављене људе...   Поплава 1910

ЛеЗ 0007664 На полеђини подметача / Василиј Розанов.  -   Књижевност је најодвратнији облик трговине. И двоструко је одвратнија јер је ту умешано и нешто талента.  Књижевност је најодвратнији облик трговине

ЛеЗ 0007665  МИНУСИ.  - Судбина и минуси  навалили у последње време, сачувај ме, мајко моја, боже, од ...
--
ПОКИСЛО ЦВЕЋЕ: скупљени фрагменти. (Ову сам Ручну књигу направио  почетком јуна 2004. У време пљускова.)
Петак, 4.06. 2004. Око 9:30 ч. Библиотека ОШ „Михаило Петровић Алас“.  Депресивно, кишно.Целе ноћи пљуштала киша. (....)  Понедељак 7. 06. 2004. Око 12 ч.  Послао Г.  Т. „Трећу Србију“ и Мркићеву књигу „Последња сфера мистике“. М. Савићу -  само   „Трећу Србију“. Поштарина - ... У минусу сам 5583 дин. Минус одређује мој живот.   МИНУСИ  


*

ЛеЗ 0007671  Аларм:Имамо доказ да нас трују! -... Већ одавно једна већа група људи прати ове небеске активности, узима узорке из тих трагова и према налазима из неких лабораторија, у њима се налазе различити биолошки и патогени агенси, од микроорганизама па до одређених метала као што су нпр. соли баријума и алуминијске честице микронских димензија. До сада у овим кемијским млазницама пронађени су сљедећи агенси:
1. Псеудомонас Аеругиноса – бактерија која напада већином респираторни систем човјека
2. Псеудомонас флуоресценс - изазива инфекције крви и респираторног система
3. Серратиа марцесценс - упала плућа, упала мозга, упала срчаног мишића
4. М
yцопласма ферментес инцогнитус - врста патогеног микроорганизма за коју се претпоставља да је био-инжењерирана у америчким војним лабораторијама и која је пронађена код 45% америчких војника који болују од тзв. голфског синдрома.  Аларм:Имамо доказ да нас трују!

ЛеЗ 0007672  Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк... / Василиј Розанов  Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк...

ЛеЗ 0007673  Ступци са насловне стране. Овде преносимо и складиштимо поједине ступце са насловне стране, јер нова обавештења и нове ствари потискују оне старе. На то се треба навићи, и овде потражити - потиснуте ступце са насловне стране... Ступци са насловне стране 

ЛеЗ 0007674  РЕАКЦИЈЕ ЧИТАЛАЦА (.....) "НовиБуСуР-а", почев од броја 00387. =========  Драги Мирославе,
хвала на брзом писму, хвала на почасти као први читалац (или читаоц?) вашег новог АСПЕКТа. Један новинарски исечак онај са "како је лепо бит глуп" ....баш је написан на мој рођендан.29. дец. смешно...тера ме на смех.... А одмах после смеха, слушала сам и читала онај део "за препознавање"..... Боље да нисам.....тај стил писања својих осећаја, музика која све то потврђује......моја замрзнута душа почела да капља, тече...разара све пред собом...осећај издајника, који је све напустио ....
  РЕАКЦИЈЕ ЧИТАЛАЦА

ЛеЗ 0007675  Хвала на писмима и поздравима, и из Србије и из света.  Из Ниша: "Мирис ђувеча и белог лука, органски југ, смрад на све стране.Свет ко свет. Мој свет" (Читава прича са Аутобуске станице у Нишу)  Хвала на писмима и поздравима

ЛеЗ 0007676   (Сто година,иста прича.) -   "С нама је Бог" - то је вечито.
        Цењкање, свугде цењкање, у књижевности, политици - цењкање за славу, цењкање за паре; а пребацују поповима да продају воштане свеће и уље. Код њих је 1/10 "цењкање" и они су необразовани : а код ссветовњака је 9/10 иако су они "просвећени".
                                                                           (13. децембар 1911. г.)
                                                                            Василиј Розанова

https://4.bp.blogspot.com/-IolHeCJx8RI/V79n-PmHYgI/AAAAAAAAa20/L43MyYRHxLMK7bwuEqkSzIgw1Ckvc4dhQCLcB/s320/crt3412.png

Дворац јесте обновљен, али је прилаз до њега небезбедан -  НОВОСТИ САЗНАЈУОбнова већ обновљеног дворца Карађорђевића / Љ. ТРИФУНОВИЋ | 25. август 2016. 16:00 | Поново се реконструише здање Карађорђевића код Бора. У реновирање пре само седам година ЕУ уложила Сто година,иста прича

ЛеЗ 0007713 НАЈТЕЖИ ПОСЛОВИ. / Стихови из бележница.
_______________
Душа је страст.
        И одатле удаљено и високо:"Ја сам ватра која прождире" (Бог о себи у Библији).
         На истом месту: таленат буја кад нараста страст. Таленат је страст.
                                                                     (ноћу у фијакеру) . Василиј Розанов                                                  _______________

12. VII 2002.

Четрдесет дана
како смо сахранили нашу мајчицу. НАЈТЕЖИ ПОСЛОВИ

ЛеЗ 0007714  Инстикт и Гутемберг .  - Усредсређујте дух, усредсређујте дух, усредсређујте дух! Јер он се као капљица росе разбио у милион невидљивих честица...
  Дежурао у Другој авлији у мраку претпоноћном, пар минута. Ништа (не светли).
   Покојни стриц Сава  Миленков - чучао, гледао, док су мајстори копали темељ.Давно.     Дежурао.Јер он је наводно видео како гори злато. Легенда о златној остави од њега потиче.
   Срео комшиницу на гробљу Ц. "Не сањам вашу мајку." Ни ја је не сањам.
    Михаило је сањао.
    Димитрије такође. Позитивни снови... Инстикт и Гутемберг



*

ЛеЗ 0007654    Префињени господин од лозе Чарнојевића. - Војвођанске приче: Префињени господин од лозе Чарнојевића / Ђорђе ВУКМИРОВИЋ | 18. август 2016. 18:10 | Павле Бељански, човек чије име носи спомен-збирка, оставио дубок траг у српској дипломатији, уметности, култури... - А ко су, заправо, били Бељански којима је и Павле припадао?
Реч је о лози која је, са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у Панонију стигла 1690. Зауставила се у Госпођинцима, у Бачкој. Сам Павле, међутим, никада није живео северно од Саве и Дунава - рођен је у Великом Градишту, где је његов отац Светозар, не би ли помогао свом народу јужно од великих река, из Сремских Карловаца, у којима је већ разрадио лекарску праксу, стигао почетком последње деценије 19. века.  Префињени господин од лозе Чарнојевића

ЛеЗ 0007662  Злато Србије.- РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?! / С. МОРАВЧЕВИЋ | 23. август 2016. 22:02 | Коментара: 5 / Српска власт је 2001. купцима понудила огромне количине златних полуга, чији се траг тада губи. У Швајцарској чувано 17.000 килограма, а 5.000 килограма у Трезору НБЈ. -  Злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу. Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу “нема српског злата са српским жигом”..... РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ

ЛеЗ 0007677  Као у америчким филмовима...  - ДРАМА НА НОВОМ БЕОГРАДУ. Испалио рафале па се сакрио у солитеру & Ј. Новаковић - С. Сретеновић / Новости Онлине | 25. август 2016. 20:34 > 01:46 |Наоружани мушкарац утрчао је у зграду у Улици Јурија Гагарина број 241 после пуцњаве, сазнају "Новости". Нема повређених, полиција претражила зграду, осумњичени није пронађен. Нападач наводно тражио помоћ станара   ДРАМА НА НОВОМ БЕОГРАДУ

ЛеЗ 0007680  Проксима Кентаури, најближа звезда нашем Сунцу, крије можда и најважнију тајну за човечанство... „Друга Земља“ пронађена у „комшилуку“ Новости Онлине | 24. август 2016. 18:02 | Коментара: 4. / Чврсти докази о открићу насељиве планете на „само“ 4,25 светлосних година удаљености од Земље требало би да буду данас представљени   Проксима Кентаури, најближа звезда нашем Сунцу



*

ЛеЗ 0007681  КОМЕНТАРИ. -  Избор из коментара појединих локација Сазвежђа З - почињемо са локацијом Салаш Севераца - публикованих последњих година. Салаш Северци садржи 52 публикована чланка, и 215 страна. Искоришћено је скоро 77% допуштеног простора. Број посетилаца је 6834. Последњи чланак је публикован пре више од годину дана. - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00359) ( среда, 29. јул 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) Око 80% простора на овој локацији испуњено је, потрошено, значи: следећи билтен излази на неком другом месту, на једном од оних имагинарних салаша… КОМЕНТАРИ. - Избор из коментара појединих локација Сазвежђа З

ЛеЗ 0007682  Здраво свете! - ЗАВЕТИНЕ (познате  још и као  Мобаров институт, тзв.  Алтернативна или Пишчева издања)  покренуте су са вером да су часописи и књиге вечни новац, светски капитал. То је девиза Едиције ЗАВЕТИНА, београдских Заветина, које су покренуте 1983. године. ЗАВЕТИНЕ су опстале више од четврт века без ичије помоћи, пре свега без помоћи и СФРЈ и СР Србије. БЕЛАТУКАДРУЗ  (М. Лукић) основао  је и објављивао неколико књижевних часописа (Заветине, Дрво живота, Уметност махагонија. Трећа Србија, Идентитет, Посебна породична заветина, Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, и Велику магазу). Успео је да објави на стотине бројева споменутих часописа   часописи и књиге вечни новац, светски капитал. То је девиза Едиције ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0007686  Иси­до­ра СЕ­КУ­ЛИЋ: ИС­ТОК У ПРИ­ПО­ВЕТ­КА­МА ИВА АН­ДРИ­ЋА. - (Репринт: Објављено у књижевном часописуБРАНИЧЕВО, 3-4/2011, у оквиру темата Књижевна критика или проветравање критичарских ложа) - Ве­ли­ка је раз­ли­ка из­ме­ђу при­ча и при­по­ве­да­ча на оном кра­ју све­та где сун­це из­ла­зи, и оном где сун­це за­ла­зи. На За­па­ду је при­ча пре све­га за­ми­сао, план, на­ра­ци­ја, ду­хо­ви­тост, стил; на Ис­то­ку је при­ча пре све­га ча­ра­ње. На За­па­ду нај­леп­ше при­че при­ча­ју умет­ни­ци; на Ис­то­ку пу­сти­ња­ци, ма­ги, му­дра­ци, ве­шци и све­ци. На За­па­ду при­по­ве­дач да­ро­ви­то ру­ку­је иде­јом и ма­те­ри­ја­лом; на Ис­то­ку је при­по­ве­дач ме­ди­јум кроз ко­ји се при­по­вет­ка са­ма при­ча. На Ис­то­ку, ре­кли би­смо, чо­век од ма­ште тре­ба са­мо да за­кло­пи очи, и при­ча је го­то­ва… У ве­ли­кој ме­ри ва­жи то што је ка­за­но и он­да кад се ра­ди о умет­нич­кој при­чи Ис­то­ка, тј. при­чи ин­спи­ри­са­ној Ис­то­ком и пи­са­ној од пи­сца ко­ме је Ис­ток за­ви­чај. ... ИС­ТОК У ПРИ­ПО­ВЕТ­КА­МА ИВА АН­ДРИ­ЋА

ЛеЗ 0007687  Добар предлог. - „Дан и ноћ сам мислио како да се осветим хитлеровцима за 100 стрељаних мојих Косјераца, међу којима су били моји ђаци, војници и суседи. И дође тај жељен дан, баш 20. октобар 1944. године.” Освета потписника ових редова, београдског учитеља Миладина Зарића (1889–1976), није се састојала у убијању већ у једној смелој акцији – спасавању минираног Старог савског моста. У то време педесетпетогодишњи учитељ истрчао је из подрума своје зграде у Карађорђевој 69 и између три војске, Немаца који су се повлачили и партизана и црвеноармејаца који су надирали, пресекао проводнике и спасао мост од рушења. Према његовом сведочењу, више од месец дана посматрао је како Немци постављају мине и проучавао кад год је могао куда иду каблови и како су мине спојене са детонатором.  Освета потписника ових редова, београдског учитеља Миладина Зарића (1889–1976)

ЛеЗ 0007702  ВОДЕНИЦЕ НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ / Шоле. -  ... Нећу писати о величини вода и њиховој лепоти.
Писаћу вам о селу које је имало двадесет кућа и низ реку пуно воденица.
Када је деда Сокол у своје време поделио воду са суседним селом, на месту Дели воде, знало се да је на води заснован живот. Вода је заустављена на апсолутној равни и подељена на два крака под истим углом - тако беше пре сто година, тако је и
данас!
Е, ту почиње прича о Ивањској реци и њеним воденицама. 
ВОДЕНИЦЕ НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ / Шоле.


*

ЛеЗ 0007703  Подсетник. - ПОЛЕМИКА. Не фалсификујте Ђинђића. Поводом текста Јудите Поповић „Грађанска уместо националне државе” / Чедомир Антић
  „Једино решење нашег националног и државног питања, након распада те бивше Југославије, је у томе да се створи савез српских држава у који би ушле Србија, Црна Гора и Република Српска. И да то треба да буде наш политички и државни циљ, ако то не може одмах, ми треба да радимо на томе, ми треба да се трудимо као што се Западна Немачка трудила тридесет година да се припоји Источној Немачкој. (...) И да направимо једну државу чије ће језгро бити Србија, Црна Гора и Република Српска, која ће бити уређена као једна савезна, као једна добра и модерна држава, али као једна национална држава... Јер све друге државе које су демократске – Немачка, Француска... – су националне државе...”
Ово су речи Зорана Ђинђића. Следбеници вође Јовановића, кад присвајате Ђинђића, учините то у целини и немојте га фалсификовати.  Не фалсификујте Ђинђића

ЛеЗ 0007704  Није Зоран Милановић луд, није ни будала... - ДРУГА СТРАНА.Хвала Милановићу / Ратко Дмитровић | 26. август 2016. 21:30 | Коментара: 22 - Хрватска левица и хрватска десница разликују се само у томе што су левичари знали да хрватску државу није могуће створити истребљењем, већ употребом Срба. -  Његова одвратна реторика о Србима, Србији, Босни, усташтву, геополитици... није његова. Ништа у скандалозном исказу овог човека није аутентично; Милановић је савршен представник нечега што се зове хрватска левица. Е, ту хрватску левицу многи Срби, посебно у Београду, не познају, још увек је виде као наду, мост на којем ће се поново додирнути братство и јединство Хрвата и Срба. Ништа од тога, господо и другови. Хрватска левица (као и свака друга) дели се на социјалну и политичку компоненту, социјална је опште место, али је у политичком идентична са хрватском десницом, са усташтвом.
Основни политички циљ хрватске левице, организоване у комунистичку а касније у социјалдемократску партију, је самостална хрватска држава. Исти циљ имале су усташе Анте Павелића. Делило их је само то што су и једни и други желели да владају у тој држави. Основна разлика хрватских левичара и десничара је у томе што су левичари знали да хрватску државу није могуће створити истребљујући Србе, већ употребљавајући Србе.  Није Зоран Милановић луд, није ни будала...

ЛеЗ 0007705  African Hamar Tribes Rituals and Ceremonies - Life of Hamar Tribe at Eth... African Hamar Tribes Rituals and Ceremonies - Life of Hamar Tribe at Eth...

ЛеЗ 0007709  ТЗВ. ФЕЈСБУК ПРИЈАТЕЉСТВА... -  Фацебоок пријатељства су у правилу готово посве лажна. - Робин Дунбар, професор еволуцијске психологије са Свеучилишта у Оxфорду направио је истраживање којим је желио установити везу између правих и виртуалних пријатељстава.
Профили на друштвеним мрежама често изгледају савршено. Петина корисника признаје да су њихови профили на друштвеним мрежама “улепшани” и да неке ствари немају много везе са истином и са њиховим правим животима. 
ТЗВ. ФЕЈСБУК ПРИЈАТЕЉСТВА

ЛеЗ 0007710  Родна Србијо - Кубански козачки хор. Full HD  Отпремљено је 25.11.2011.
Кубанский Казачий хор

Родна Србиjo

(речи. свеш. К. Образцов,
муз. В.Захарченко)

Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби...

Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове...

Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:

Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде торжество!  
Родна Србијо - Кубански козачки хор




*

ЛеЗ 0007717 ...Никола Милошевић је о Иви Андрићу, у огледу Иво Андрић и његова „бодља у срцу“ написао следеће: Онај коме се пружила прилика да, стицајем околности, баци поглед у приватну сферу великог човека, наћи ће у њој штошта што није у складу са његовом величином. То је и разумљиво... ИВО АНДРИЋ: ЧОВЕК! / Игор М. Ђурић

ЛеЗ 0007715  Када се догоди каква здравствена невоља, хитна потреба за лекарском интервенцијом, нас Србе у болници под бошњачком управом примају, не питајући за име... -  Хрвати протерали Шантића, Бошњаци се још сећају Југе / Милена МАРКОВИЋ | 27. август 2016. 18:09 | Репортери "Новости" у Мостару, шта је остало од некадашњег српског културног и историјског блага у граду на Неретви (2). Овде су ђаке учили Јован Дучић и Стеван Сремац. - Сувишно је питање да ли би ико од Срба повратника пожелео да му стигне писмо на ову адресу. Бошњаци су дали конкретан одговор. Сачували су име српског песника. И овде ударили границу, у улици која их раздваја са западним, хрватским Мостаром. И, нису само сачували то што значи Шантићево име. Неко ће рећи, не воле промене. Али, сачували су, донекле образ, да не буду туђе цвеће... док им не затреба. А како су данас сачували образ, о томе нам говоре Срби, повратници. Када се догоди каква здравствена невоља, хитна потреба за лекарском интервенцијом, нас Србе у болници под бошњачком управом примају, не питајући за име

ЛеЗ 0007716  МАНАСИЈА и културно наслеђе које је оставио деспот Стефан, први српски витез витешког Реда змаја. - Почео Витешки фестивал у Манасији код Деспотовца / Бета | 27. август 2016. 17:33 | Други међународни витешки фестивал "Деспот Стефан Лазаревић - Јуст оут 2016", почео је код манастира Манасија код Деспотовца и трајаће до 28. Августа  МАНАСИЈА

ЛеЗ 0007726  ШАРКАМЕНСКИ КОМПЛЕКС. - Мистерија царске куле са осам углова Сузана М. ЈОВАНОВИЋ | 28. август 2016. 11:31 |  Ново, по много чему јединствено откриће на локалитету "Врело" код Шаркамена, изненадило истраживаче. Унутрашњост кружна, a спољашност вишеугаона . -  Археолози у шали често кажу како је на Шаркамену пронађено више злата него керамике. И заиста, последњих година откривају се неки детаљи који немају с чиме да се упореде, па и тако додатно доприносе мистерији самог места. Лане је то био водоторањ, један од најочуванијих на нашим просторима, а сада је то северна кула западне капије која је изненадила истраживаче.- Ископавањем северне куле западне капије дошли смо до сазнања да је кула врло карактеристична зато што је кружна изнутра а осмоугаона споља. Шта је тачно, засада не можемо да кажемо, јер ни код нас, ни у свету, нема аналогије за овако нешто. Ископан је улаз у кулу, где су степенице које су поплочане опеком и ископан је квадратни канал уз северни зид куле, чију функцију засада не знамо. Материјала има изузетно мало - каже Марија Јовић, мастер археологије  ШАРКАМЕНСКИ КОМПЛЕКС. 


ЛеЗ 0007729  "Сува бања" је последњих година осиромашила са бројем "ходочасника, Ракић се преселио на "небеске њиве"...  НА ЛИЦУ МЕСТА. Милион људи у Најдановом кругу & Јелена ИЛИЋ | 28. август 2016. 20:29  У Малој Крсни код Смедерева, где пуних 17 година народно лечилиште привлачи здраве и болесне. – ОД када је пре пуних 17 година, Најдан Ракић, општински рефенрент из Беле Паланке, пасионирани трагач за исконским силама и, како је себе називао, самоуки екстрасенс психотронике, исцртао круг у Малој Крсни код Смедерева, тврдећи да зрачење из њега исцељује скоро сваку бољку, па чак и сиду, кроз ово билошко поље прошло је, тврде мештани, више од милион људи. "Сува бања" је последњих година осиромашила са бројем "ходочасника, Ракић се преселио на "небеске њиве", а његову овоземаљску чудотворну земљу и даље походе невољници. Кроз круг "биолошке девијантне креације", пречника седам метара, дневно је пролазило и по више стотина људи, сада их је мање. Репортери "Новости" у Најдановом кругу затичу двоје људи. Радни је дан, подне. Мушкарац и жена, странци, окренути једно ка другом, на скоро па непристојној удаљености. Ћуте, гледају у једну тачку, белом фарбом исцртаног круга. То је епицентар зрачења, који их и тера на поменуту телесну близину. Стајемо и ми, ћутке, тик поред њих, чисто да се не уплаше, и да проверимо осећају ли се заиста ти жмарци у ногама, како причају. - Не осећам трњце и струјање, али ми је после боље - каже нам Београђанка, снебивљиво тражећи анонимност. Долазим овде превентивно годинама. Верујем у ово место. "Сува бања"

ЛеЗ 0007689  Андреј Тарковски о апокалипси – одломак. - …Апокалипса – то је на крају крајева, прича о судбини. О судбини човека који је нераскидив између себе као и личности и друштва. Када природа спашава врсту од изумирања, тада животиње не осећају драму постојања, опстанка. Пошто човек бира сам свој пут захваљујући слободи воље, он не може да спаси све људе, него може да спаси само себе. Баш зато он може да спасе друге. Ми не знамо шта је то љубав, ми се са ужасним омаловажавањем односимо према себи самима. Ми неправилно схватамо шта значи волети самога себе, чак се и устручавамо од овог појма. Зато што мислимо да волети самог себе значи бити егоиста. То је грешка. Зато што је љубав – жртва. У том смислу,  да је човек не осећа – ово може да примети са стране треће лице. И ви, наравно знате ово, јер је речено: љуби ближњег свога као самога себе. То јест, волети самога себе као да је основа осећања, мерило. И не само зато што је човек постао свестан себе и смисла свог живота него такође и зато што увек треба почињати од самог себе. Андреј Тарковски о апокалипси – одломак


ЛеЗ 0007690  Коментари, на тему: рат због природног богатства. - градјанин обицни | 13/11/2011 00:06 - После Турака, Београд је (нај)боље знао од осталих ста скрива Космет. ОЗНА и УДБА прва после рата, знаци прво Ранковиц, потом Руси, па тек онда Тито и остали. Милосевиц је све имао у малом прсту, али нико, никада није то јавно прицао. Сви као да су цекали неко друго време, па да се убаце у бизнис, просто рецено. Онај Цивут из Будимпесте, први је јавно умесао своје прсте. Па тек потом Амери, званицно. Ту астрономску цифру од један билион долара, тек сада цујемо гласно. Све време се меље о споредним темама. Брњик и Јариње, мос мислити. После овог цланка Срби неце признати Косово као независну дрзаву, док је света и века. Тако им и треба, када су све време (политицке врхуске) лагали, највисе народ у Србији. Сад им остаје Фиат, могу да пеку ракију, и да се сецају са носталгијом како су изгубили Косово и Метохију. рат због природног богатства.

ЛеЗ 0007691  Тема: природна богатства Косова и Метохије. - Тј. рат за ова природна богатства. Према писању београдске Политике. Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара  природна богатства Косова и Метохије. - Тј. рат за ова природна богатства

ЛеЗ 0007697  ФАТАМОРГАНА „ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ“ / Белатукадруз. - Из мочвара се јавио, као лабудови црни, пакао Историје, из
дана који су мрачни и не говоре ништа, окружен влажним песком,
живим песком векова и увреда. Они који праве историју не изгледају
као људи, они су чудовишта.Они су у злу и обмани а не у добру и
истини, па су супротност мудрости и уму; њихов је живот за живота
духовна смрт.
Историја земаљска не гледа према Господу као Сунцу или
Месецу, већ на супротну страну од Господа, према густим тминама
које су тамо уместо земаљског Сунца окренуте према нечему мрачном
што је тамо уместо земаљског Месеца.
Историја никога није опаметила.
Човек је живео по тварном и земаљском, не схватајући да
жели истинито и добро…Зато се ругао са духовним и небеским,
запостављајући га.
Потиснувши оно унутарње и духовно. Не знајући да је на оку
анђела који не гледа на то што човек чини телом него на вољу из које
делује…
Болести имају своје тајанствено порекло… Анђели знају…
   Из мочвара се јавио, као лабудови црни, пакао Историје


ЛеЗ 0007698  ФЕНОМЕНАЛНИ БЕЛУТАК / Белатукадруз. -  Дошла маца на вратанца
ОД БЕЛУТКА – како да их отвори?
Удара главом.Искачу чворуге.
Дошла и лисица.Одустала:
Кисело грожђе (заштекта).
Дошао Један у ципелама број 44 –
коме се сва друга врата отварају
(дични син дичног оца),
упро је читавом снагом, као во,
али не може, не може
да отвори белутак.
Као да су врата
од дијаманта.
Врата – где су та врата?
Зар то није камен?
Зар се камен отвара? 
ФЕНОМЕНАЛНИ БЕЛУТАК / Белатукадруз.

ЛеЗ 0007608 Магареће будалаштине... / Б. Тукадруз. - ... Вук је забележио читав низ изванредних ствари. Утро је пут за многе који ће касније доћи. Они су долазили, наравно, и бележили. Са мањим или већим успехом... Видео сам како их товаре. И не једном сам се сажалио над том магарећом судбином, али никад ништа о томе нисам
написао до данашњега дана. Гледао сам како товаре сандуке муниције,
које је требало изнети на брдо. Товарили су прво по два, магарац је
носио узбрдо и враћао се. Товарили су по три и четири, магарац се
враћао. Кад су натоварили пет и више сандука, магарац се више није
враћао. Изнервирани, пошли су да га траже и нису га наравно нашли.
Магарац се стровалио у камени понор...И ником ништа.
У тој магарећој улози понекад је рецензент, а не аутор. Аутор
товари, као војници, не војници живота, већ војници смрти. Рецензент
носи, један сандук, два сандука, пет сандука, али већ шест је премного.
У магарећим улогама су често редактори, исправљачи, лектори и
коректори. Педесет и две године сам напунио, и имам отпор да будем
аутор, писац, јер знам шта то значи. Поготову код нас...
Магареће будалаштине... / Б. Тукадруз

ЛеЗ 0007609  Из преписке.Избор. ОДГОВОР НА ПИСМА ЈЕДНОГ ПРИЈАТЕЉА КОЈИ СЕ СПРЕМА ДА ПРОГОВОРИ (фрагмент). -   Постоје људи, и међу мојим пријатељма (новостеченим), који се годинама припремају да проговоре. Охрабрујем их месецима, недељама. Хоће ли проговорити напокон, али тако  да их разумем? Да их и други разумеју? Хоће ли наћи, не пут, макар ону узану стазу што води према речима које својим значењима указују на дубину њихових искустава, патњи, оклевања, ломова? Хоће ли изаћи из тог свог тескобног круга, који је збир свих оних другима невидљивих концентричних кругова, што допиру из најдубљег језгра њихове душе?... ОДГОВОР НА ПИСМА ЈЕДНОГ ПРИЈАТЕЉА КОЈИ СЕ СПРЕМА ДА ПРОГОВОРИ (фрагмент).

ЛеЗ 0007610 Бетонирање океана / Мирослав Тодоровић. - Из рукописа Мирослав из Трешњевице  САНДУК ПУН ТАМЕ... -  Боже!  Којим ужадима да се попнем ка Теби, да о Твоју равнодушност разбијем тело и душу? Е. Сиоран (Пре мене упутио ово питање)   САНДУК ПУН ТАМЕ


ЛеЗ 0007614  ШАЉАПИНОВИ НИСУ РУСИ / Бела Тукадруз. - Из бележница: "Златно Руно" (Отпад). - Без наслова, без датума. Гомила папира, писана мојом руком, можда деведесетих? Моја мајка је била жива, она прича ову причу, вероватно поводом  смрти сусетке преко пута? – Моја баба по мајци је умрла кад је теби било пет година, једне зиме, баш на свадбу Радета Десе Љубиног....
То се моја мајка мени обраћа, подвлачим - мени прича. Моја мајка је умрла 2002. године, пре једанаест година, а ево, запис је оживљава. Прича испричана и записана тако побеђује смрт.
- Сећаш ли се, била је то велика, лепа, права сеоска свадба? Деци су делили меса и колача, а људима и женама, врућу ракију из бардака и вино из плетених балона.
Пред моју удају, четрес седме било нам је у кући тесно, велика глота, па сам силазила да спавам код баба Љубе. Тамо одем раније предвече, преспавам и дођем ујутро у нашу кућу. Стару кућу смо срушили, живело се у једној кошарици. Магаза је била стављена под кров, али није била довршена. Нова кућа започета...У једној соби су спавали: мој отац Воја и моја мати Мица, мој брат Мића, баба Џана, прадеда Рана и прабаба Станица.... Кад су током рата долазили четници, мораш и њима место да направиш, простре се слама по поду између кревета, сачувај Боже!
Мој отац Воја је саранио своју ташту баба Љубу, све како иде ред. И после – четрес дана, пола године, година....
Никад се није сазнало, ни много година касније – ко је сломио врат баба Љуби?Долазила је полиција, лекар, сецирали, велим, али није  утврђено ко  јој је савио – да простиш – шију крај дупета!... ШАЉАПИНОВИ НИСУ РУСИ / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0007615 Бела Тукадруз. - Аутор ове књиге - без краја  Аутор ове књиге - без краја

ЛеЗ 0007616 Ab ovo Једна од књига Белатукадруза (алиас М. Лукић)  из Сабраних дела (“Вечити чудесни коренови”) КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА.

ЛеЗ 0007636    ПОСЛЕ МАЈЧИНЕ СМРТИ... - Наспрам Фонда закопаног блага – сурови пејсажи стварности, немилосрдни закони, ситни људи.
Муве.
Уочи  четрдесет дана + Н. Лукић ( Петак, 5. јул 2002. године). Продавница „Звижд“, куповина ове свеске, и тоалетне четке. Муве...
Швајини јабланови.
Сви живе од нечег...
Свеже летње јутро.   ПОСЛЕ МАЈЧИНЕ СМРТИ.


ЛеЗ 0007641    СРПСКА НАРОДНА  ЕПИКА  КАО  ИЗВОР  АРХЕОЛОШКЕ  ИНФОРМАЦИЈЕ / Драган Јацановић. - Народна поезија представља један од сегмената српске духовности. Иако су у њој сачувани многи елементи традиционалне српске и старобалканске културе из различитих историјских периода, народна српска поезија је у највећој мери посматрана кроз призму књижевности, језика, етике и етнологије.
           
 Изузев бројних епских песама о ослобођењу Србије и Црне Горе у XIX веку, које описују реалне историјске догађаје и јунаке, сви остали покушаји да се појединим епским песмама и њиховим јунацима да историјска основа, нису дали задаовољавајуће резултате. Стојан Новаковић је покушао да Облачића Рада из народне песме изједначи са Радичом Поступовићем, великим челником Кнеза Лазара (Новаковић С. 1982.). Ненад Љубинковић, на први поглед аргументовано је покушао да да историјску основу читавом циклусу песама о Косовском боју и Марку Краљевићу (Љубинковић Н. 1996.)
           
 Историјска основа појединих српских епских песама је давно доведена у питање. Натко Нодило у својој обимној студији каже:"Није нипошто мучно, већ првим погледом,  назријети, да о хисторијскоме какву догађају, што би пјесма била прихватила и по народу разнијела, овде не може да буде говора СРПСКА НАРОДНА ЕПИКА КАО ИЗВОР АРХЕОЛОШКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ



*

ЛеЗ 0007642    КРИТИЧКИ ОСВРТИ / Александар Лукић. - EPPUR SI MUOVE?  -  Пошто у српској књижевној парохији, они за које се мисли да су позвани, имају преча посла; пошто, у суштини, у њој има тако мало монографских дела о појединим писцима; пошто књижевне критике писаца, самих писаца, који су се као такви потврдили, мало има, написао сам ову књигу, да попуним једну празнину. Постоје, наравно и други разлози- књижевни пре свега (не фамилијарни). Нисам писао мемоар, нити успомене, већ оно што би требало једном да уради српска књижевна критика, ако уопште још и постоји такво нешто. Ова књига може бити од знатне користи како на једној страни истраживачима и тумачима књижевног опуса М. Лукића, тако на другој страни и преводиоцима и најобичнијим читаоцима...”
Преоштро. Претерана очекивања... Па ипак, у међувремену (од 2001. до данас) појавило се неколико књига о романима и поезији М. Лукића.
Eppur si muove!
У Русаљу, штампаном као библиофилско издање 1999, постоје и ови редови:
Говорим о бетону... Ругам се... тумачима катедарским... Бетонска плоча је иста као пре пет, десет, педесет лета...Бетонски стубови културе још се држе, бетонски лукови...Много фини и начитани. Аналитични. Акрибични.
Пробрани... То су они...Дресирани од малих ногу...
Читавог дана околишим око бетона, око тешко
ухватљивих, већ позеленелих бетонских кошуљица...”
Тај говор стваралачке или неофицијелне критике, преко потребан пре свега српском друштву, књижевности и култури, утицао је и утицаће на оне који долазе: утицај М. Лукића ће се ширити...

ЛеЗ 0007643    ХУСАРСКИ ПОХОД /  Сергеј Гловјук, Русија. - БРЗИ 

Заборављена, ћушнута у страну,
постаја дрема, чека воз у нади.
Прођоше возови, без намере да стану.
Трошна, задимљена станична зграда,
рампа, прелаз, два семафора: мрзи
један другог, оба би побегла,  
ћуте мрзовољно. Ал гле, тутњи брзи,
прашина се дигла, на перон слегла.  ХУСАРСКИ ПОХОД / Сергеј Гловјук

ЛеЗ 0007644    РОМАНЕСКНО, А У СТИХОВИМА / Милисав  Миленковић. - ЛУКИЋ, Мирослав, 1950 - Moara parasita : лице / Белатукадруз. - Пожаревац : Центар за културу, Едиција Браничево, 2012... - 321 стр.; 21 цм. - (Библиотека AB OVO; књ. 24). - Ова књига је зналачки и добро компонована и цео њен садржај сличан је животном току који се извором зачиње у детињству, а потом прати све изазове, подводне и надземне препреке, да би у завршној песми све било заокружено својевременом ретроспективном слика света, реминисценцијама на прошло време, али и на садашње тренутке. Отуда и помисао да овако компонована јесте својеврсно романескно штиво у стиховима, често везаним. То не да није недостатак, већ својеврсни квалитет.
            Следећи асоцијације које изазива онај придев „Пуста“ и око кога се роје слике и рађају мисли, неминовно се у сећању јавља наслов ПУСТА ЗЕМЉА Томаса Стерн Елиота, до кога се стиже варирајући и наслов Лукићеве књиге ПУСТА ВОДЕНИЦА. Није то само асоцијација по појмовном и звучном значењу, већ и по тематици којом се ови песници баве. Наравно да је реч само о асоцијацији, никако о поређењу и упоредном вредновању оба дела.
            И док је Елиот у ПУСТОЈ ЗЕМЉИ изразио „запањујућу моћ разочаравања у послератне године“ (како је написано у ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ БРИТАНИКА), дотле Лукић у тексту „Бесмртне заблуде“, експлицитно каже: „Стицајем околности Елитова ПУСТА ЗЕМЉА и овај рукопис скромно назван МОАРА ПАРАСИТА, имају нешто заједничко као основну тему и прву песничку материју: Време. „А неминовно је да се Елиотова разочарања на неки начин доведу у везу са Лукићевом прокламацијом: „Лудило и распамећеност Србије...       Могуће је да је профункционисала нека транцендентална линија која понекад спаја људе из различитих времена, али које обједињава пулсирајућа нит. Све ми се чини да је овде у питању митско које се као неукротиво ткиво разлива и спаја сродне.
            На свој начин и тај влашки назив МОАРА ПАРАСИТА односно ПУСТА ВОДЕНИЦА звуком носи својеврсну етно-егзотику у којој се одједном наслуте корени неуништивог трајања, оно митско што се из колективног памћења, обичаја, ритуала, из вековних наслага духовног стваралаштва и сачувало и улило из давних и ова времена. А у свему томе јесу и златоносне радости, као и горчина опорог опстајавања у коме се мешају разочарање и гнев, али и успостављају тајне везе које опасују ову цивилизацију.

ЛеЗ 0007637    КАД ПРОСЦИ СУДБИНЕ СКРИВАЈУ  ЈАКОВЉЕВ КАМЕН / Зоран М. Мандић. - Писање све дубље тоне
У понору расправа о језику
Оних који су стали у развоју и
Личе на неуредне песме
Сачињене од рециклираних речи
Од смешних пристанака на компромис
Са излизаним тематским кућиштима
О љубави
О патриотизму
О фантастичном изгледу
У све тмурнијем излогу природе
У трагичној лепоти црног
Посивелог од убуђалости белог  КАД ПРОСЦИ СУДБИНЕ СКРИВАЈУ ЈАКОВЉЕВ КАМЕН

ЛеЗ 0007638    Корен. – Књижевност отпора / Мирољуб Милановић. - Раскорак између норми друштвених система и слободе појединца неминовно доводи до отпора, јер живот не трпи догму и кида је, како би се изразио и опстао. Историја људске цивилизације пуна је примера, а ако се боље погледа, од отпора се само и састоји. Уколико је раскорак између норми друштвених система и слободе појединца дубљи, отпор је жешћи, па су жртве веће и значајније. Без отпора човек би изгубио своју суштину и живот у ропству свео би се на пуко битисање. Отпором се брани минимум људског: шта је човек и шта би могао бити. вОд свог постанка до данас, књижевност је имала прометејску мисију да тај пламен разгори и одржава. Пад књижевности отпора у појединим раздобљима људске историје, значио је и пад људског и племенитог и уситњавање човека. Њено место попуњавала је књижевност дворских удворица и забављача, створена за доколицу и разбибригу али увек накратко, да би завршила тамо где и припада: на ђубришту историје. Корен. – Књижевност отпора / Мирољуб Милановић

ЛеЗ 0007668  ХЕРАКЛИТОВ ЛОГОС. ЈЕДНА ПЕСМА Бошко Томашевић. - есеји о песништву  Бошко Томашевић. - есеји о песништву

ЛеЗ 0007670  ЛАГАНО УМИРАЊЕ. – Песме из рукописа ПРОБИРАЧ (ИЗ) КОНТЕЈНЕРА  Роберта Тилија ПРОБИРАЧ (ИЗ) КОНТЕЈНЕРА Роберта Тилија

ЛеЗ 0007639    РУКОПИС ИЗ ФИЈОКЕ / Миленко Д. ЈОВАНОВИЋ. - КОМШИЈСКИ  ПЕТАО

Ако не престане да кукуриче
онај петао из комшилука
гиљотинираћу га части ми
ко Французи  Робеспјера

Неда мира тај крештави рапсод
мора да је учио певање код херметиста
јер док се рвем са речима
Булазни - тај критик мога пера


Д. Горевница - Београд

ЛеЗ 0007640   ТРИ ПЕСМЕ / Радивој Шајтинац. (Прве две есме примљене  25. новембра ("Богоувлаке", "Дневни епитаф" ),  уз пропратни коментар :"ne mora se  ni objaviti /ne mora se ni procitati /ali neka su  u Velikoj praznini /one same  odlucuju ), трећа  ("Документ....)" 23. децембра 2014.)  ТРИ ПЕСМЕ / Радивој Шајтинац

ЛеЗ 0007645    СЛОВЕНСКА БАЈКА. - Извор : Милисав Миленковић: КАЛЕМЉЕНА ТРЕШЊА ЛАВА НИКОЛАЈЕВИЧА, Просвета, Београд, 2012  -  1.       Побећи! Побећи!
Одзвањало је у слуху, души његовој.
Бежати било куда. Бежати и ако не зна ни где сунце излази, ни где река извире. Бежати не у нешто одређено. Не у неки град или кућу. Не у загрљај или смрт. Бежати из ових зидина које се као неко бело лудило уливају у свест, у буђење. У сваки покрет и мисао. Побећи од ових развалина у којима по ноћи среће солдате, пијане и жедне, како трагају за неком одбеглом женском ко зна куда. Кажу: једином женском која је посетила Црну кулу, а солдати је одмах повели у своје подруме испод куле. Женска, девојка је још била, дошла је да тражи брата који је давно заробљен, онда кад је она имала три године. Сазнала је од неког старца који је њима поткивао коње да је њен брат, још доле у подрумима Црне Куле, али да неће да изађе јер, иако му дозвољавају да изађе он неће јер не зна куда ће  Милисав Миленковић: КАЛЕМЉЕНА ТРЕШЊА ЛАВА НИКОЛАЈЕВИЧА

ЛеЗ 0007646    Из нових књига српских песника. - Три песме / Александар Лукић. - Из књиге: КУКАВИЧЛУК, 2012. Три песме / Александар Лукић. - Из књиге: КУКАВИЧЛУК, 2012

ЛеЗ 0007647    XI. тражило  га
човека бисере на сунцу
тражило га  / Агњешка Сиска (Agnieszka Syska)
тражио сам кућу са шест прозора
 један прозор на једном зиду
 квадрат бејаше четворооки и ватрооки
 ујутру виде сунце сунаца  јару јара
 виде много гледајући у прозоре
 не беше самоок
 свакога јутра ишао сам до његовог зида*
свакога јутра скидао сам његов прозор
 свакога јутра скидао сам његово око
 стављао сам његов прозор на под*

ЛеЗ 0007566   Одабрани чланци.- „Небо на Земљи” редитељке Мирјане Вукомановић. - У конзулату Србије у Њујорку одржана је претпремијера филмске трилогије „Небо на Земљи” редитељке Мирјане Вукомановић. Пројекција је посвећена обнови изгореле Цркве Св. Саве у Њујорку, а премијера у Србији биће крајем септембра. Tрилогија се састоји из делова „Отац Тадеј”, „Тиховатељ отац Данило пре 27 година и сада”, и „Владика Давид – манастир Лешје – Бдење – Монашење – Освећење храма – Велика вечера”.
У првом делу појављује се отац Тадеј, којег је редитељка лично упознала.
– Оца Тадеја народ сматра светим, јер је он сам „небо на земљи”. Имала сам среће да више пута разговарам с њим, а ово је било његово прво појављивање пред камерама – истиче Мирјана Вукомановић. – Други део трилогије посвећен је испосништву и коришћен је део из филма „Тиховање” о Оцу Данилу, који сам снимила пре 27 година у испосници Св. Саве изнад Студенице и комбинован је са новим материјалом. Филм је без речи, само је присутан глас професора Ашковића, који гледаоцима приближава исихастички метод, заснован на подвигу смирења, послушања, молитвеном очишћењу ума и срца, где се мистично виђење Бога дешава кроз аскезу, исихију 
 - Филм о америчким пилотима Наша саговорница једно време је предавала режију у Њујорку, а тренутно се бави прикупљањем америчке документације из Другог светског рата о пет стотина америчких пилота које су Срби спасили за време тог рата.
– Сама сам продуцент тог филма. Конкурисала сам и у Министарству за дијаспору, јер би овакав филм допринео побољшању односа САД и Србије. Кажу да коначну одлуку доноси министар Ивица Дачић, па видећемо. Џорџ Вујиновић је био командант те акције. Снимала сам Џорџа у више наврата, као и преживеле пилоте. Појавио се и амерички продуцент који жели играни филм о томе…  „Небо на Земљи” редитељке Мирјане Вукомановић

*



ЛеЗ 0007600 Родослов ВЕСИНАЦА / Ранко Соколовић. - У оквиру преобимног рукописа др Ранка Соколовића, родом из Ивања (раданског) "Златна капија", уграђен је и рукопис родослова Соколовића Драгомира Драгановића - Соколовићевог стрица, онако како је написан. Породица Соколовића је стара и давала је кроз векове знатне људе, међу којима је било војсковођа, паша, патријарха, државника, доктора наука... Овде ће тај родослов под насловом "Весинци", како се иначе и данас зове махала у којој живе Соколовићи у селу Ивању (општина Бојник), моћи да се чита без надокнаде... - У овај Родослов, писан ручно, може се ући као у Лавиринт. Да би се из тога Лавиринта, чији је улаз Соколовићева "Златна капија", изашло на другу страну, или изашло, можда није згорег прегледати и садржај Соколовићевог обимног рукописа, из кога смо публиковали, поједине делове, целине. И у целини и у деловима Соколовићев рукопис може бити занимљив за српске издаваче, према којима креће - од овог тренутка. Рукопис је нека врста зборника, не зборника породичне митологије (Соколовић је правник по образовању) , већ зборника о опстајању кроз време, и сударе времена... - НАПОМЕНА Ур (Бела Тукадруз, почетком августа 2015.)
И у целини и у деловима Соколовићев рукопис може бити занимљив за српске издаваче, према којима је кренуо - и пре неколико година, и  од овог тренутка. Рукопис је нека врста сваштаре, зборника породичне митологије, или још боље домаће ручне књиге о опстајању кроз време, и сударе времена...То је, у суштини, књига која има два дела. Много је бољи наслов за ову књигу у њеном коначном обликовању - РОДОСЛОВ ВЕСИНАЦА I -II, из више разлога, а први је - такав наслов уопште није претенциозан. Иако правник, Соколовић је песник, једног новог поднебља, снажних дамара - од њиховог прскања замало што нас није напустио заувек, пре неколико година, али бог га је ипак сачувао, као аутора и човека одважног, због неке тајне која мора постојати. Почео сам да публикујем делове "Златне капије" тада када је Соколовић био на граници живота и смрти, и објавио сам добар део рукописа. У том рукопису, који је Соколовић хтео да штампа, била је уграђена Соколовићеве млађе сестре, Ратомирке Царичин амфитеатар (Запис, Ивањски), која је иначе у међувремену - преминула. Из разлога пијетета, ту књигу (и остале рукописе из заоставштине Шолета), треба штампати временом, на другом месту и као - посебну књигу. Истог тако, рукопис "Златне капије" треба "очистити" од дугих цитата, или прилога који овај рукопис, у оном облику који треба да изађе као штампана књига, вуку у страну, и одвлаче од основне тежње ове књиге. (Примера ради: из "Златне капије" треба изоставити: Академија се мора вратити у Србију (САНУ, 01. јун 2006.г.), довољно је оставити само наслов, јер већ претходно поглавље Један неодржан говор - Драгослав Михаиловић (које треба задржати, по мом скромном мишћљењу, разматра ту шкакљиву тему на један убедљив начин). Начелно говорећи - све те текстови који су у суштини цитати, реплике, "откриће историје, нарочито оне неоткривене, непознате", требало би свести, чини ми се на разумнију меру. (Гајева реформа,  Словени су Коловени, Судбина Лужичких Срба (Јуриј Брезан, најчитанији писац) , и др. ; или изоставити. Очигледно да је језик српски велика опсесија   Р. Соколовића, и можда понајвише зато, требало би поразмислити, пре него што се крене на коначно уобличавање РОДОСЛОВА ВЕСИНАЦА, да се усагласи и редослед појединих поглавља или потпоглавља у рукопису. Када се то уради, књига већ добија један другчији укус и вид, скоро да је готова, и то би било то: Прва књига РОДОСЛОВА ВЕСИНАЦА. Ова књига има и свој други, који садржи само неколико страница, неку врсту поговора, који истовремено, једног дана може бити, и веза, за неку другу књигу Соколовића, о једном скоро неописвом вишевековном потуцању и претрајавању од источне Херцеговине, преко Шумадије до Црне Траве и села Ивања. Препоручујем читаоцима један текст који сам публиковао пре непуних годину дана, писмо једног од стварних, постојећих људи овог времена, универзитетског професора и брата из многобројног братства Соколовића:  Додатак – елементарном родослову Весинаца . 
Елементарни родослов Весинаца*, Соколовића је састављан, као што пише на почетку, на основу усменог предања и црквених извора. Па ипак, шта је било пре Ивана, тј. како су се и зашто преци Соколовића обрели у Шумадији?
Одговори на ова и нека друга, много дубља питања, стигао је ових дана, на адресу Ранка Соколовића, од Господина Професора Zeljkа Z. Markovicа, MD PhD
Full Professor of Radiology… Објављујемо део тог писма, који је, сигурно добар додатак елементарном родослову Весинаца, ивањских Соколовића…
..Дакле, преуређен и сређен, смањеног обима, Соколовићев рукопис, завршавао би се прилогом Елементарни родослов Соколовића или Весинаца,  то би била укупно узев прва књига РОДОСЛОВ ВЕСИНАЦА I -II, звана још и Златна капија. Док би Друга књига РОДОСЛОВА садржала само писмо поштованог Господина Професора Жељка М. Марковића. Које открива страшну тајну опстанка и постојања не само Соколовића, него и многих других српских породица кроз векове дуготрајног ропства под Турцима...Надам се да ће ме аутор послушати и усвојити и уградити ове примедбе, наоружан стрпењем и вером у Бога, јер Бог помаже...


ЛеЗ 0007719 ПИСМО ИЗ ХАГА. -  Поштовани пријатељи из целог света! /  Ратко Младић. - Добио сам много писама подршке и честитки за мој рођендан, за верске и друге празнике у којима ме охрабрујете да се борим против неправде и овог „ГАЛИМАТИЈАС НАТО СУДА“ који је десна рука тог ПАКТА и служи му да се слободно шири по свету, да силом оружја намеће правду по својим аршинима и да руши, пали и разара ЗЕМЉЕ И ДРЖАВЕ када и где њима падне на памет! Имајући у виду тренутна дешавања у свету одлучио сам да свима вама напишем исто -збирно писмо које ћу послати на адресе мојих пријатеља широм света!
На ово ме обавезује тренутни хаос и ратно насиље које се дешава и све се више шири и захвата многе државе, територије и регионе! Питам се куда све ово води??? Ово вам пишем из простог разлога јер је 1988. године свет одахнуо од гомилања наоружања јер је Михаил Горбачов потписао „ПЕРЕСТРОЈКУ“ чиме је направљена неопростива грешка јер је поверовао лажима Регановој администрацији да се НАТО неће ширити на исток!??
Да ли се проширио, и где је сада? 
Поштовани пријатељи из целог света! / Ратко Младић

ЛеЗ 0007720 ДНЕВНИК. Дневник ПУШТАЊА ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ. - Понедељак, 29. VII 2002. Око 1:30 ч . -     Комарци - крвопије!
    Жеђ.
    Да ли ме је пробудила жеђ, бескрајна, или музика бекрија у даљини?
    Сањао. Кошмар. Лопови упали у - библиотеку. И краду, ексере! И друге ствари. Не могу да их истерам.
    Снови хаоса. 
    Старији син се јавио из Београда око 22. Ш. - не.
    Зрикавци. Ноћ.
    (С)везаност.
    Српска епска нар. песма у којој се помињу "Кучевкиње и Браничевкиње"; после свега, долази смрт и има очи избодене, коју надживљавају споеменици-речи, понека мелодија.
    Зрикавци. Букети звезда. Због њих сам изашао у мрак и стигао у ову собу преображења.
    Човек без наде је ходајући гроб. ......
Белешка исписана ових дана, када сам горње редове прекуцавао из једне свеске исписиване током јула месеца 2002. године - пре четрнаест година... - Како сам био у праву, и сигурно је да то нисам видео и осетио једини у Србији. Углавном нисам придавао посебни значај својим бележницама и дневницима, јер је у њима записиван непосредан осећај, без дотериовања и било каквих књижевних амбиција. Записивао сам јер сам видео незауставиво надирање пропасти, не само једног села, или на хиљаде других српских села, већ читавог једног света, које је погурало бомбардовање НАТОа 1999, али и једна фатална унутрашња политика, и сила једноумља. (Уочи Велике Госпође 2016.)

ЛеЗ 0007721  ЗЕЛЕНИ БРКОВИ. Вечности. Ђавоља варош, на Вел. Госпођу 2016.  


ЛеЗ 0007723  Миша Јанкетић: молио  да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку. -  СТРАВИЧНА ЖИВОТНА ПРИЧА Мише Јанкетића: Молио је да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку Новости онлине | 28. август 2016. 14:34 | Коментара: 7. / Миша Јанкетић, један од великана српског глумишта, не прича често о свом животу. У својој потресној исповести испричао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени  Миша Јанкетић: молио да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку

ЛеЗ 0007724  Што није за штампу, за пламен је . - "Лепо си све то смислио, боже..." Један од поднаслова овог документарног филма о животу и уметности Белатукадруза, песника припадника Друштва Пустињских лисица, гласи: "Лепо си све то смислио, боже..." Поднаслов је ироничан. Захваљујући овом филму, један београдски мачор, ће постати јунак филма, врло познат... Прави " јунаци" овог документарца су фатаморгане, пепео, Заветине и химере, поетика којој је пут у поезији утро Сандрар... Отпремљено је 08.08.2010.   "Лепо си све то смислио, боже..."

ЛеЗ 0007725  Све, изгледа, има своју цену. - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Свака љубав имала је своју цену Иван Миладиновић | 28. август 2016. 16:47 . - Какви су били односи великих сила према Србији у последњих 200 година. Моћне државе ништа не чине из саосећања, већ искључиво у склопу својих интереса. -  ... Површност и неутемељеност медија и неаргументованост разноразних аналитичара само додатно распаљују машту локалних свезналаца. Уз мало воље и лагано прелиставање хроника минулих времена може да се уочи да је то одвајкада било код нас Срба. И не само код нас. Готово код свих малих народа уочљива је склоност ка претераној захвалности према великим силама које су им у одређеном часу пружиле помоћ, стале уз њих, или их на било који начин заштитиле. Сведоци смо онога шта се ради у нашем комшилуку, како су Хрвати певали "Данке Дојчланд" или како се на Косову подижу споменици и дају имена улица и путева. НА ВРЕМЕНСКОЈ скали ако се спустимо који корак уназад видећемо да је исти случај био и са нама. И данас Калемегдан краси споменик на коме пише "Волимо Француску као што је она волела нас". Па када су и ти Французи почели да нам из небеса шаљу "милосрдне анђеле", прекрили смо трагове те захвалности. Често смо потпуно губили из вида да ниједна велика сила у историји није никад ништа учинила - из саосећања или из моралне обавезе да слабијем помогне у невољи, већ само и искључиво у склопу својих интереса   Све, изгледа, има своју цену




ЛеЗ 0007728  ИДЕНТИТЕТ: најосновније. -  Часопис је покренуо 2007. године књижевник Мирослав Лукић, као"сузовски свитак" и глас "друга(чије) Србије".
Адреса редакције и администрације:
 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13, тел.: 
+38165 3006950. Излазио као дигитално и штампано на папиру издање у свескама до 7 шт. табака.  Документационо информациони центар Сазвежђа З поседује известан број нераспродатих бројева овог часописа, које би уступио по веома правичној цени уз надокнаду поштанских трошкова. ... Поруѕбина књижевног часописа ИДЕНТИТЕТ, нераспродати бројеви