...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 09. јануар 2017.

НОВИБУСУР 00420 - 00422 / 2017.

10. јануар 2017. - 00421 / 20. јануар 2017 - 00422  / 1. фебруар 2017




   УМЕСТО УВОДА,
 на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана*



Белатукадруз  ОДГОНЕТКА СВИХ НАШИХ ЗАГОНЕТКИ


 Посвећено мом млађем брату, песнику Александру Лукићу

Враћа ми се, један предео, знан,
С времена на време,  неизречен,
Кратко затитра, као  кратак сан.
И кад сам хтео да  запишем,
Пре сат-два, био сам затечен
Помишљу  да се не јавља  тек тако,
Да  навире од пролећа  године минуле,
Када су на нас – две смрти,блиских бића
Ко  риђуше и поскоци,и  небеске але, зинуле.

Али и – лепота, плетиво злата келтског,
Што сија као предиво  златног јаја
Изнад  чаробних брда и густих буквика.
Што  сија блиставије од  неописвог сјаја
Заласка , висоравни Нарце,  салаша Басара,
И оне наше  Манастирске речице.

Можда се враћа, кад ми је тешко,
Кад ме притисне нечиста сила
И кад ме  маскиран непоменик скоби?
Можда су тамо негде лестве
Којим се анђели на небо пењу?
Можда баш у тим  змијским стаништима,
У том камењару,  у том зараслом стењу,
Где се не усуђују да стигни ни ловци, ни ретки
Скупљачи вргања, тартуфа – можда је баш тамо
Одгонетка свих наших загонетки?
  
Београд, понедељак 9. јануар 2017 (по старом православном српском календару 7526), Свети првомученик и архиђакон Стефан...     М. Лукић

___
 Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим  сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење. На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем. Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице. Култ овог свеца је врло развијен и подигнуто је много њему посвећених храмова. Само у Србији има више од четрдесет цркава и манастира. У помен архиђакона Стефана, црква даје четири пута годишње помен, а 15. августа се светкује и као Стеван Ветровити.



*

ЛеЗ 0008851    176 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА     МОЛИТВА СВЕТОМ  АРХИСТРАТИГУ МИХАИЛУ . -  Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).
О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра    
176 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008901      177  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА   ЛеЗ 0008897   Љубомир СИМОВИЋ. -  О  ДУХОВИМА  ДРВЕЋА

1.
Ове дубоке непрегледне шуме,
шуме до Дрине, и шуме преко Дрине,
шуме које се простиру  све до облака,
ове јасике,
девичанске брезе,
храстови као богови и мужеви,
столетне букве, борови, липе и јеле,
претвориће се у  маљеве, у кундаке,
у ступе, мртвачке сандуке  и штаке!

2.
Одведи ме, Господе, одавде у неко мало
кинеско село на руској граници!

И ако икад до мене икако
о мојој земљи допре икаква вест,
да је не препознам, да је не разумем,

покривен до увета, окренут дрвеном зиду,
да заспим, у мору пеленовог мрака,
с миром руских и кинеских сељака!


ЛеЗ 0008902   177 | СУРБИТА(р) on WordPress.com  ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије “Заветина”      177 | СУРБИТА(р) on WordPress.com

   ЛеЗ 0008951      178 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА . ... ОСКАР ДАВИЧО (1909 – 1989), ЉУБИША ЈОЦИЋ (1910 – 1978), НОРМАН МАКЕЈГ (1910 – 1996),  ОДИСЕЈ ЕЛИТИ (1911 – 1996), ЧЕСЛАВ МИЛОШ (1911 – 2004),  САБИН СИКО (1913 – 1928)... 
ЧЕСЛАВ МИЛОШ  НОВО ЖИВОТНО ДОБА

Тело неће да слуша моје наредбе.
Преврће се на равном путу, тешко му је да се
пење степеницама.
Према њему имам сатиричан однос. Исмевам
Млитавост мишића, вучење ногу, слепило,
Све параметре дубоке старости.
На срећу и даље ноћу састављам песме.
Мада, кад их ујутру запишем, касније не могу да прочитам.
Помажу ми повећана слова компјутера.
Који сам дочекао, што је већ добро.   178 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

*
Велика магаза,  једна од Кућа Михаила Лукића (1925- 2016), у којој су рођени браћа Лукићи,
песници, Мирослав и Александар (село Мишљеновац, Звижд, с-и Србија)


ЛеЗ 0008826     СЕОСКА УЛИЦА У МИШЉЕНОВЦУ
МИСТЕРИЈА ЈЕДНЕ УМЕТНИЧКЕ СЛИКЕ..*
„ Сеоска улица у Мишљеновцу “ / Драгомир Глишић … и остало | ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ on WordPress.com
ГЛИШИЋ, ДРАГОМИР (Ваљево, 1.3.1872. Београд, 17.6.1957.), Србија.Уље/платно, дим. 46,0 x 60,0 цм, ориг. оквир, дим. 60,7 x 74,7 цм, сигнирано: д.д.к. ДГлишић 1932. Иза на платну аутор исписао посвету 4.4.1942.г.,. хрватском књижевнику Звонимиру Кулунџићу, који се у то вријеме у Београду бавио писањем предговора и текстова за проспекте/каталоге изложби. На горњем дијелу блинд раме аутор оловком написао: Мотив из Звижда окр Пожаревачки “село Мишљеновац”. Откупљена од обитељи Звонимира Кулунџића у Загребу.
Један од највећих пленериста Београда-Србије у 20. Стољећу МИСТЕРИЈА ЈЕДНЕ УМЕТНИЧКЕ СЛИКЕ

ЛеЗ 0008834    О “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу, и бранио сам слабост као једину истинску наду Три деценије од смрти Андреја Тарковског: Филм као вера, љубав и молитва Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 01. јануар 2017. 09:36 |  Три деценије од смрти Андреја Тарковског, великог руског редитеља и једног од најутицајнијих аутора у историји кинематографије. - У СВИМ својим филмовима желео сам да говорим о “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу, и бранио сам слабост као једину истинску наду. Зато у мојим филмовима никада није било хероја, него само карактера чија је снага лежала у духовном убеђењу оних који су на себе преузели одговорност других. Ови ликови често личе на озбиљну децу својим иреалистичким ставом, који их штити да не падну у свеопшти цинизам живота. Својом жртвом они покушавају да поставе брану на пут који води човечанство у пропаст, јер ништа на свету није важније од пробуђене савести човека, савести која га спречава да све краде од живота...”
Овако је говорио Андреј Арсенијевич Тарковски, руски филмски, позоришни и оперски редитељ, писац, глумац, монтажер и теоретичар филма, и један од најутицајнијих аутора у светској кинематографији, који је преминуо 28. децембра 1986. у Паризу  О “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу

ЛеЗ 0008825 Одабрани одломци.... Из дневне штампе, књижевних часописа, електронских локација...  СЕСТРА О  БРАТУ

(....)   Прво што Марина говори о свом брату јесте да се он увек разликовао од других: „Он је био човек ванредних способности, који је кроз један урођен уметнички сензибилитет, који ја сматрам његовом главном особином, желео да саопшти нешто другим људима. Понашао се као пророк”, закључујући да је он ту своју мисију успео да оствари.
Док седимо на веранди даче у Таруси, која није њихова стара породична кућа, иако су као млади боравили у природи недалеко од овог места, Марина развија своју теорију да се режисери деле на две категорије: на оне који разумеју природу и умеју то да прикажу у својим филмовима, и на друге, „асфалтне и урбане”, који немају никакав осећај за говор природе. „Од малена смо расли са осећајем да смо саставни део природе. Током Другог светског рата живели смо у малом месту на Волги, Јурјовецу, а и пре тога смо проводили дуге периоде са мајком на селу. Знали смо да сатима стојимо на мостићу изнад реке, рецимо у Подмосковљу, где је Андреј после снимао „Огледало” и просто посматрамо воду како тече, и подводне алге како се њишу. То обожавање, али и поштовање природе присутно је у свим његовим филмовима”, усхићено казује.  СЕСТРА О БРАТУ

ЛеЗ 0008833     МОСКВА НА НОГАМА: Маршу на Дрину Војног оркестра Ниш скандирало хиљаде ... МОСКВА НА НОГАМА: Маршу на Дрину Војног оркестра Ниш скандирало хиљаде ..
     ЛеЗ 0008836     Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд. - Храм Светог Саве: Купола спремна за долазак Христа. Раде ДРАГОВИЋ | 01. јануар 2017. 15:50 | Репортери "Новости" на највишој тачки Храма Светог Саве, где су у току последње припреме за склапање мозаика. Прве коцкице декорације биће утиснуте почетком марта, а ентеријер Храма биће у пуном сјају 2019. године . - - У току је прекривање унутрашњости куполе посебним и италијанским "мапеи" малтером - док се успињемо ка темену куполе објашњава нам ђакон Мирослав Николић, главни архитекта Храма Светог Саве. - То ће бити подлога на којој ће бити залепљен мозаик. Тим руских уметника, предвођен чувеним академиком Николајем Мухином, у Москви увелико ради на композицијама које ће украсити врачарски храм.
Унутрашњост бетонске куполе ишарана је бројевима, позицијама, ознакама висине, котама и радијанима. Ове ремарке оставили су Мухинови сарадници који су крајем децембра посетили Београд и детаљно премерили и обележили унутрашњост куполе. Сводови су неколико дана били покривени картонима са контурама фигуре Христа и светитеља. То је била генерална проба декорације која ће се наћи на плафону највећег српског православног храма.
- Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд - објашњава ђакон Мирослав. - У овој екипи је чак 80 врхунских уметника. Према плановима, прве коцкице декорације биће утиснуте у малтер Храма већ почетком марта 2017.    Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим 
                                                                                                                                                                                                                                                                                    
ЛеЗ 0008823   НОВИБУСУР 417...  (новогодишњи троброј)  О СУДБИНИ СТВАРАОЦA УОПШТЕ   .... - Каква је била 2016. година? Шта нам доноси 2017.? Већ добијам честитке за нову, 2017.годину,међу њима је и предвиђање (за хороскопски знак Рака) за 2017. годину.* .... НОВИБУСУР 417.


               ЛеЗ 0008809     ПАРНА ЛОКОМОТИВА И ВИЛИН-КОЊИЦ. - Није то давно било (пре неких шесдесетак година), кад сам био дечак и ишао предвече уз железничку пругу (Бордо —  Париз — Милано —  Загреб — Београд — Пожаревац — Мишљеновац — Кучево) (с-и Србија) да затворим салаш крај Пека, где смо држали кокошке и пловке. Тада је пролазио вечерњи локал, из правца Београда, једина наша веза са светом, који је вукла парна локомотива, парњача, према којој су Мишљеновчани мерили време. Тад се железничка пруга завршавала у Кучеву! И бука проласка воза подизала је вилин-коњице, који су летели над водом, па слетали на лишће јова. То су они лепи мали плавичасти водени природни хеликоптери чији живот траје само један дан… тада то нисам знао….
Каква супротност — челична црна грдосија из које куља дим и пара, и летећи вилин-коњиц, не већи од дечијег прстића! Па ипак, вилин-коњиц је надживео то гвоздено чудовиште, што нас је повезивало са светом, барем у сањарењима. Али, има још понегде ових парних локомотива, зарђалих и пуних (за Србијанце) носталгије! Коме је кретену пало на памет да све те локомотиве претопи, уништи?!   ПАРНА ЛОКОМОТИВА И ВИЛИН-КОЊИЦ


ЛеЗ 0008811 Ова села и куће им дођу успут, из Немачке, Француске и других западноевропских држава, када се враћају према отаџбини. Кажу да им је довољно да имају свој дом, да се одморе пре него што наставље ка Турској. - Странцима кућа и њива за 2.000 евра В. Ћирић | 26. децембар 2016. 22:00 | Села на издисају у пиротском крају, дуж источне трасе Коридора 10, меркају Турци, Бугари, Французи... За мале паре дом са пристојном окућницом и обрадивом земљом. Издвоје једну до две месечне плате и ето им имања .   - КУЋЕ у запуштеним селима и селима на издисају у пиротском крају, нарочито у онима која су ближе источном краку Коридора 10, све су занимљивије за странце. За неколико хиљада евра може се купити кућа са пристојном окућницом и девичански чистом земљом која се деценијама не обрађује.То је још пре шест година показао Мајкл Михаел (41), из Француске, пореклом са Гвинеје, када је пазарио стару кућу у Чиниглавцима. Не може се рећи да влада јагма међу странцима за дотрајалим зградама, али је од тада продато неколико кућа у селима попут Чиниглаваца, а последњи пазар је обављен у селу Срећковац, с десне стране Коридора 10, тачно преко пута Чиниглаваца, где су пазариле две турске породице. Међу онима које интересују старе куће су и Бугари, нарочито они чији су преци из ових крајева.  Ова села и куће им дођу успут, из Немачке, Француске

ЛеЗ 0008820     На усељење стигао и Деда Мраз. -   Дом подигли срцем за само 20 дана М. Н. | 27. децембар 2016. 22:55 | У пештерском селу Урсуле породици Бајрама Баждара обновљена кућа која је почетком децембра изгорела у великом пожару. Захвалност хуманитарцу Енверу Календеру и сјеничким предузетницима . -  ЗАХВАЉУЈУЋИ несебичном ангажовању сјеничког хуманитарца Енвера Календера Линде и помоћи више сјеничких фирми и појединаца, за само 20 дана санирана је кућа породице Бајрама Баждара (36) из пештерског села Урсуле која је почетком децембра потпуно изгорела у великом пожару. - Почетком децембра били смо без игде ичега, сад имамо пристојан смештај у приземљу изгореле куће. Срећни смо и до неба захвални свима који су нам помогли. Знали смо да у Сјеници има пуно добротвора, али нисмо веровали да ћемо нови кров над главом добити за само 20 дана - каже Бајрам Баждар, који је после пожара са супругом Амелом (26), и троје деце - Аделом (6), Азелмом (3) и Ајланом (2) био смештен у комшијској бараци.  На усељење стигао и Деда Мраз

   
ЛеЗ 0008812     ЈУБИЛАРНИ ДВОБРОЈ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” 29 - 30/ 2016

Загранични књижевни часопис канадских Срба, на - око 400 страна: 300 на српском, 100 на енглеском!
ДЕО ЧАСОПИСА НА СРПСКОМ
У рубрици УМЕСТО УВОДНИКА објављујемо текст ”Побуњен човек” Радована Ждрала, философа из Новог Сада;
Рубрика ПОЕЗИЈА: песме Зорана Радосављевића из Београда, Наде Петровић из Крагујевца, Предрага Деспотовића из Базјаша (Румунија), Ивана М. Петровића из села Кланице код Ваљева, Жељка Сулавера из Едмонтона (Канада), Милене Драпа из Модриче (Република Српска).
ПРОЗА: кратке приче Горана Недељковића из Берлина,Уроша Тимића из Смедерева, Душана Стојковића из Младеновца, Дејана Богојевића из Ваљева….. ЈУБИЛАРНИ ДВОБРОЈ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” 29 - 30/ 2016    

ЛеЗ 0008816     Konferencija za novinare povodom izrucenja Slobodana Milosevica   Konferencija za novinare povodom izrucenja Slobodana Milosevica

ЛеЗ 0008817     Putnicki voz kroz klisuru Svrljiskog Timoka - Passenger train through Sv...   Putnicki voz kroz klisuru Svrljiskog Timoka

ЛеЗ 0008818     Svrljiška klisura full   Svrljiška klisura full


*

           
ЛеЗ 0008813     ПРИЈАТЕЉИ СУ БЛАГО.Готово невероватна прича... - Поезијом лечи бол: Грлим га и чувам у детињству завичаја Милена МАРКОВИЋ | 26. децембар 2016. 18:00 | Коментара: 1 . Чедо Вукмировић се од бола за страдалим сином брани поезијом и у њој налази уточиште. Сину Данилу, покошеном на пешачком прелазу, посветио игроказ. Сећање на сина да буде лепше од наших живота. -  ПРИЈАТЕЉИ СУ БЛАГОЧедо Вукмировић каже нам да игроказ - његова посвета Данилу - можда не би никада стао међу корице књиге да није било Чединих земљака и пријатеља Милоша Кордића и Милоша Бајића ("пријатељи су благо"). Они су га охрабрили да објави игроказ. Потписао га је издавач - Завичајно удружење Крајишника "Никола Тесла", Пландиште.. - Не жели Чедо Вукмировић да говори о томе кроз шта су његова супруга и он прошли док се судски спор годинама вукао. С каквим су се све онељуђеним лицима сударали. И како су на крају примили вест да је убица њиховог сина ослобођен. Да нико није крив што Данила више нема. Што је закорачио на улицу, што је у пуној брзини на њега ударено, што је прекинута његова младост, што су Вукмировићи остали без јединог детета... Неправду су закопали у своја срца, нису допустили да их обузме и разнесе. Напротив, она их је усправила.  ПРИЈАТЕЉИ СУ БЛАГО


ЛеЗ 0008810     Честитке и коментари.-  „Драги Мирославе Лукићу,
Хоћу само да изразим своју радост и неку врсту ганутости, када сам прочитала у „Билтену ЗАВЕТИНА“ да сте ви добитник највише награде „Српске духовне академије“ – књижевне награде „Раваничанин 1“ – награде за животгно дело; мило ми беше око срца и унесе ми наду и веру у светлију будућност да још постоје они који имају уши да чују и очи да виде, те препознаше да сте ви тај духовни Светионик.
Од срца Вам честитам и желим да још дуго у здрављу и миру поживите и стварате.
Заувек Ваш пријатељ , Соња“ (4. јуна 2015)
Сличних, не баш овако од срца написаних честитки, стигло је до данас неких тридесетак на моју адресу из Сомбора, Апатина, Ниша, Прокупља, Врања, Крагујевца, Прибоја, Пријепоља, Књажевца, Пожаревца, из Швајцарске, Немачке, Француске, Канаде (Торонта). То није била ствар куртоазије: они који су ми писали, и пре него што сам примио награду, као да су се обрадовали више од мене. Међу пријатељима, који су ми се јавили тим поводом, није било ни једног добитника ове награде, осим песника Мирослава Тодоровића. А највише су се, више од мене обрадовали тој награди, понављам – песници, јер то је, како сам на додели овог признања схватио, награда коју додељују песници песницима. -  Честитке и коментари

ЛеЗ 0008815     ЗОРАН М. МАНДИЋ ОСНАЖИВАЊЕ РЕЧИ ПРОЧИШЋЕНИМ ЈЕЗИКОМ
Душан Чоловић: ОТКИНУТО ОД ВЕЧНОСТИ, Центар за културу Младеновац и Шумадијске метафоре Младеновац, 2016.
Тематски захват наслова песничког рукописа Откинуто од вечности Душана Чоловића (1934, Орашац крај Аранђеловца) може се поетички сагледавати, критички самеравати и филозофски тумачити из разних углова вечне, трајне и бесмртне, или ванвременске, природе раднозналости човековог духовног бића. И његовог сабирања у чистоти и светости знања.Широки опсег песничких назнака, слика, рима и других „украса“, које се у телу ове књиге, хоризонтално, вертикално и дијагонално, наслањају једна на другу, сличи на реку бројних питања, која је себи и другима постављао филозоф Армин Риси када је говорио о вечности као позадини времена, подсећајући при томе на мистике који су тврдили да је време сенка вечности. Као што је и сан сенка сенке. А, у таквим затамљеним, или замагљеним, просторима за разумевање улога и процеса имагинарних граничника какве су феноменолошке фигуре вечности и времена, песнику, дакле и Душану Чоловићу, углавном (пре)остаје тешка и незахвална улога трагања за одговором о разлици између тих граничника .... ЗОРАН М. МАНДИЋ    

     

*
ЛеЗ 0008819     Трагом "IV свеске".  -  То је та свеска. То су корице те свеске.Вођена је од 1.јула  - до краја летњег ферија. Савшта у њој има, а понајвише записа, поезије. Рајнер Марија Рилке је на почетку, стихови преписивани мојом руком (препев Коље Мићевића, циклус "Воћњаци"... а онда на преко двеста страна много углавном необјављиваних стихова двадесетједногодишњака, из Звижда, студента компаративне књижевности. Затим исечци из новина, недељника, изводи из књига. И ја на све то нисам обраћао пажњу све - до минулог лета, када сам  сређивао своју библиотеку, дневнике, бележнице и др. Свашта има у тим сваштарама. Пре свега - израза душевног живота, али и ствари које сам скоро сасвим заборавио...  Добро је да нисам уништио ту свеску, тврдих корица и оно што је сакупљено, сачувано у њој. Из више разлога.
И због оног, егзистенцијално, основног. Чиме сам ја испуњавао тај дуги летњи распуст у Звижду? иозмеђу редова записаних стихова, туђих и мојих, исечака из новина и часописа, превода, стихова не само Рилкеа, него многих песника, види се - макар силуета, ако ништа друго могућег портрета уметника у младости. Тада сам имао 21 годину, велику слободу и мир и уточиште једне стабилне породице. Нисам се бавио  - мислима о жендиби, мислима о успеху, мислима о стварању потомства. Ја сам даноноћно бдео у соби свог рођења, писао повремено, читао, читао, читао... Али не, ка нисам био калуђерски искушеник. - Таман посла. Тад су још увек била жива та звишка села, која су мој завичај; пуна младића и девојака, света; и било је углавном неколико плажа на Пеку, а једна је била и на нашем имању, у Лакомици, она најбоља...Не, никада нисам заборављао да постоје и - други путеви, друкчији избори, друкчија откључавања, ко зна чиме све диктирана...
     Долазили су ми пријатељи у госте, остајали по неколико недеља (Микан Аничић, студент сликарства, родом из Бадовинаца на Дрини, и други); било је могућности, јер  имали смо вишак стамбеног простора и ону неопходну простосрдачност и гостољубивост; али тога лета, догодило се нешто - она студентска дружења у Београду, беху прекинута. Виђао сам се са пријатељима из мога најближег звишког окружења, повремено, који се беху оженили. Они беху нешто старији од мене; нашли су запослееа, почели да праве децу. Ја сам уместо тога читао даноноћно, и - писао даноноћно. Ето, у овој свесци, сваштари, има о томе много потврда, доказа...  Трагом "IV свеске".

ЛеЗ 0008822     ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ПИСМА / Белатукадруз. -  04.05.2015. 16:03
М….a, ја сам век провео у школама, а понајвише сам се задржао као професор књижевности у централнобеоградској школи, испод Вуковог и Доситејевог музеја, у ОШ “Михаило Петровић Алас”…. Дакле, ето, у неку руку колеге смо, млађи сте годину дана од мога старијег сина (доктора стоматологије). Ископајте што год можете о свирачкој дружини Суз, ако знате о томе доста, онда ништа. Ако незнате, учите од оних који знају. Немојте гајити илузије о удруживању, што не значи да не вреди покушати. Али морате разумети и верујем да то осећате да српско друштво и култура таворе у једном галиматијасу свега и свачега и дисконтинуитета. Погледајте, случај са нашим, прадедом у неку руку, професором Mихаилом Петровићем Aласом — каква трагедија! На Kосанчићевом Венцу 22 породица Петровић је имала 2 стана, Михаило је имао и вилу у моравском стилу на Дедињу — и све су то отели “нови господари” (1945) иако Петровић није био издајник, већ научник светског гласа. Он је умро 1943, а у оно што је припадало Петровићима уселили су се неки нови грамзиви људи. Данас Алас има само гробно место и Вечну кућу на гробљу, а нема ни легат ни музеј. Да ја имам неки подрум на старом граду, ја бих отворио књижару , назвао бих је Ново друштво СУЗ, из пркоса према забораву и срамоти нашој друштвеној. ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ПИСМА / Белатукадруз.

ЛеЗ 0008837    ЗАШТО НЕМА ПРОМАЈЕ?Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА.   Теза (по Славици Ан.) : Промаја: Срби се плаше промаје висе него душмана, колере или политичара. И на најмање струјање ваздуха у просторији скачу као опарени и склањају се са промаје или затварају врата или прозор. Они добровољно пристају да климе и вентилатори дувају директно у њих, али када је промаја у питању то је друга прича. Од детињства нас плаше нечим сто називају фацијалис. Чак нам и демонстрирају како ће нам се лице укочити и како ћемо изгледати страсно. Прете нам и упалом ушију, мозга, укочењем мишића, одузимањем делова тела. Куд промаја оком, туд ми скоком. Мрдне ли се мало завеса на 40 степени и дуне ли кроз кућу, настаје општа пометња, већа него да је ту завесу померио масовни убица који се иза ње сакрио у намери да нас све истранжира.  /   Новогодишњи поклон: причице са Фејсбука? Или прилика да се исприча једна тешка прича о нама самима?  ЗАШТО НЕМА ПРОМАЈЕ? — Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА 

ЛеЗ 0008863   Из најновијег романа Белатукадруза: “АНЂУЈКА”
 КЊИГА ПЕПЕЛА,
 ВЕЛИКОГ ВРАЋАЊА,
 СНОВА И СВЕТЛОСТИ 
Сан је колевка, а историја (повест) гробница Поезије.
Витез − алхемичар, онај који је можда написао све ово, јер све ово има и свога Коаутора, невидљивог и непотписаног, базајући мрачним собама некадање Куће светих ратова, у трагању за трговцима светлошћу ( светлошћу − понављам, јер то је једино што човек треба упити) и значењима снова, врховним богом, газио је по мору пепела. Ишчезли су, у пепео се занавек распршили… Ишао је лавиринтима удовишта подземног света, праћен хиљадоруким полипом, преплетеним клупком крилатих змија, безумником. Чуо је оно што збори сунчани бог и оно што збори ђаво, живот и смрт. Нит која је водила, кроз истину и лаж, добро и зло, светлост и таму ужасну, држао је у својим рукама хермафродит од памтивека. …господар жаба, које живе у води и успињу се на копно, чији хор громко одјекује у подне и у поноћ… У њему је било, обиље што тежи уједињењу с празнином, љубав и њен убица, светац и његов издајник, најсјајније светлодана и најмрклија ноћ лудила… То је био бог изнад богова, кога људи не познају, кога је заборавио људски род, чак неодређенији од бога и ђавола. То је најмоћније створење у којем се створење плаши самог себе. То је ужас који син осећа према мајци. То је мајчина љубав према сину. То је усхит земље и свирепост небеса. Пре његове подршке човек је наликовао камену. Пре њега нема никаквих питања нити одговора. То је живот створења. То је деловање различитости. То је човекова љубав. То је човеков говор. То је човекова појава и сенка. То је варљива стварност… Приближио се Почетку, који је један, када је створио Бог небо и земљу. …. Из најновијег романа Белатукадруза: “АНЂУЈКА” КЊИГА ПЕПЕЛА, ВЕЛИКОГ ВРАЋАЊА

ЛеЗ 0008864   ANDJUJKA / Bela Tukadruz | РЕНЕСАНСА on WordPress.com. -  Auszug aus dem Manuskript des neuseten Romans von Bela Tukadruz* „Andjujka“**, der von dem Verlag „Zavetine“ allen Übersetzern (ins Deutsche, Englische, Spanische, Französische, Schwedische, Russische, Chinesische, Japanische) in der Welt empfohlen wird — Ich glaube daran, dass dieser ausgezeichneter Roman Ihr Interesse erwecken wird, damit Sie ihn als Ihre Ausgabe veröffentlichen. Dieser Roman ist eigentlich eine Trilogie. Der erste und der zweite Teil der Trilogie sind zum ersten Mal 1999 und 2000 in Beograd unter den Titeln „Trgovci svetlošću“ („Lichthändler“) und „Kuća svetih ratova“ („Das Haus der heiligen Kriege“)erschienen. Damit Sie eine Vorstellung von dem Manuskript dieses Romans bekommen, schicken wir Ihnen einen Auszug aus dem Roman „Andjujka“ in Übersetzung von Marija Vaš. Wir legen auch einige Texte von Literaturkritikern und eine kurze Biobibliografie von Bela Tukadruz bei. ----   ANDJUJKA / Bela Tukadruz

ЛеЗ 0008869   Bela Tukadruz NORDWINDE
Über den Roman NORDWINDE (Abschnitt)   Bela Tukadruz NORDWINDE

  ЛеЗ 0008865   Али оно што овом приликом хоћу да кажем, да приметим, то је : тај број посета нису подигли само аутори који су годинама повремено публиковали у «Заветинама» (без обзира где живели, у Русији или Америци, Канади, или Паризу, Африци, Аустралији, Бразили, Аргентини или Швајцарској…). Нису га подигле ни особе преко двеста шесдесет, које оснивач «Заветина» има у својим «круговима» на Гоогл + профилу, као ни оних «179 пратилаца». Та «заслуга» припада сасвим непознатим особама и посетиоцима «Сазвежђа З « укупно узев. Интернет је спојио, зближио свет. Снагом коју ми никада не можемо сасвим ни замислити, ни појмити. Ту снагу и енергију оличава изванредна фотографија Г-ђе Бранке ВрС, направљена у Шведској, можда у близини Северног пола симетрична слика мођних борова који стреме у небо. (Уграђена у заглавље ове локације посвећене свим пријатељима «Заветина» .Од оних у Србији и на Балкану до свих оних других широм света, углавном незнаних.) Тој непрегледној и радозналој интернетској војсци «Заветине» дугују понешто, ево прилике да им се део тога дуга и врати   Али оно што овом приликом хоћу да кажем, да приметим

ЛеЗ 0008866   Из једног недавног интервјуа са М. Лукићем…Режим нас је натерао да се одрекнемо нашег приватног издавачког предузећада не бисмо изгубили своја уобичајена запослењау корист нашег оца Михаила, пензионерапокојног Михаила (преминуо почетком фебруара ове године…), па смо наше рукописе и књиге штампали и објављивали као ауторска издања, као неку врсту самиздата. То је био пакао малих тиража штампаних издања, књига и часописа, нека врста резервата за Индијанце, из кога сам морао смислити начин евакуисања. Али та евакуација није дошла брзо, потрајала је скоро деценију, док нисам покренуо „Сазвежђе З“   Из једног недавног интервјуа са М. Лукићем

ЛеЗ 0008867   Поводом књига које нису изашле и књига које су штампане али их штампа и критика игноришу ( или о тзв. официјелној српској књижевној критици, одломак).  (Из интервјуа са Белатукадрузом)   Поводом књига које нису изашле и књига које су штампане али их штампа и критика игноришу


ЛеЗ 0008868   Незгодна жена – у потрази за стварном Маријом Магдаленом / Џонатан Дарман

Незгодна жена – у потрази за стварном Маријом Магдаленом

Она је била сведок Исусовог васкрса, а потом ишчезла, остављајући папама, сликарима и напокон "Давинчијевом коду" да проповедају њену причу.
Христ је висио у агонији на крсту, његов живот се гасио, а Марија Магдалена је била тамо, поред његове мајке Марије и посматрала. Иако је Христово страдање било је застрашујуће, а распеће споро, она је још ту стајала. И напокон је дошао час. "Завршено је", рече Христ и погну главу. Његово тело је скинуто, донешено у један врт и сахрањено у камени гроб.
Пре зоре, Марија Магдалена је устала да би миропомазала Христово тело и пошла ка Христовом гробу. Гроб је био празан. Господ је нестао; она је била збуњена и преплашена. Вратила се како би друге обавестила о догађају и заједно са њима отишла опет на лице места како би се и они сами могли уверити у тачност њених речи. Мушки ученици су долазили и одлазили, не знајући ни сами шта да мисле. Марија, парализована, стајала је у башти, у сузама.
Тада је до ње допро глас који је упитао: "Жено, зашто сте уплакани, кога тражите?" Она се окрену и, мислећи да је реч о баштовану, одговори: "Господине, ако сте га однели одавде, кажите ми где сте га оставили и ја ћу га понети са собом". Тада Христ својим препознатљивим гласом рече"Марија". Узвикнувши "Учитељу", она поскочи од радости и хтеде да га загрли.
"Не додируј ме", рече Исус одмичући се од ње, "јер ја се још нисам успео до Оца; али отиђи до моје браће и реци им да узлећем ка своме и вашем Оцу, мом и вашем Богу". Речи које је она упутила Христовим ученицима биле су једноставне, али оне су преобразиле свет: "Видела сам Господа."  у потрази за стварном Маријом Магдаленом





*
ЛеЗ 0008824   ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ.   Разобличавање варалица. -  Оно што му у животу измакне, лажов хоће лажима да постиг-не. Да ли је био вољен? Да ли га је волела иједна од тих жена које заузимају доста простора у његовим белешкама? Да ли га је коначно волела и жена са којом се оженио и која је трагично заврши-ла? Да ли га је могла волети ма која жена, таквог какав јесте? Ако су га волеле неке, то није могло трајати дуго, јер љубав је као снег – траје док други снег не забели. Шта знамо о његовим љубавима? Оно што је он сам о њима записао. Да ли је увек записивао истину? Кад су неке од тих жена писале о њему и о љубави, то делује врло срцепарајуће. Колико је у свему томе било искрености? Љубав је непознати вир, што се више гази, ближе дну. Љубав и смрт се прате.
Не лаже само онај који нешто увеличава, него и онај који нешто умањује.  .... - Одломак из романа
 „Пасија по Ааарилису“, стр. 315, и даље.
Покушајте да нађете у библиотекеама (јер одавно ове књиге у књижарама нема) овај роман и наставите да читате, ако желите да стигнете до анђела. И до опасне теме – разобличавања варалица (свуда, и овде и у свету). Ако не успете у томе, навратите поново овамо. Ако се не бојите разобличавања. Ове новине немају другог програма, осим тога…  Разобличавање варалица 

ЛеЗ 0008861   Није жал,него шта је? Ништа, другар, од дубоких снегова! Факсимил уводника гл. уредника. Пише где је штампано. Ништа ново.Очекивано...

ЛеЗ 0008831               Два морала / Светислав Стефановић.  -  Када сам пре двадесет и више година први пут упознао г. М. Драшковића, био је он емигрант из Србије у коју се није смео вратити као оглашени противник тада постојећег стања. Г. Ст. Протић био је у то доба једна од жртава Преког суда, због атентата против постојећег стања. Па у чему се садашње постојеће стање тако битно на боље поправило, у чему је оно вредније и ваљаније од ранијег, да ти људи, који су онда били ватрени борци против постојећег стања данас су још много ватренији његови поборници и заступници? Баш сасвим противно је случај. Свуда у свету, па и код нас, постојеће се стање показало као преживело, негде је већ створено сасвим ново стање; а и тамо где ново није још створено оно је у стварању. Постојеће стање је данас у апсолутној декаденцији - и ти исти људи који су негда радили на његовом рушењу, када је оно имало у себи још доста животне моћи, раде данас на његовом одржању када се оно само собом неповратно руши.
                Ако се говори о разлозима, разлог за такав рад мора лежати само у моралу самих тих људи и самих партија. И он ту и лежи. морал њихов претрпео је измену: од морала народних слугу и бораца развио се (у) морал власника. Окусивши једном и више пута сласт владања, тешко је се одрећи. Чаробна реч власти чини чуда, и као највећи мађионичар она цело биће једног човека и целе странке промени у сасвим супротно   Два морала / Светислав Стефановић.

ЛеЗ 0008821  Ко је тзв. Бобан Симеуновић? -    Оно што су и неки српски медији пренели да је такозвани Бобан Симеуновић у вези са масакром у Берлину је лаж. Србима су приписали све што се може, само још да их вежу са радикалним исламизмом. Тај Бобан није Србин и нема никакве везе са Србима. То што је Бобанов отац Славољуб из Шарбановца живео код Бора, не говори да је Бобан Србин. Бобан је рођен у Немачкој и рођени је Немац. Он је одрастао у Немачкој, школовао се у Немачкој, читав живот је провео у Немачкој, има држављанство Немачке а нема Србије и не зна српски језик. Бобан је Немац који је прешао у ислам. Исту тезу су протурили са Бобаном Депићем који је уствари џихадистички кољач Лавдрим Мухаџери, а он је Албанац са лажним српским пасошем. Поново подвлачим, Срби немају везе са џихадом или радикалним исламом, Бобан нема везе са Србима, он је производ немачког друштва које га је одгојило. Масакр у Берлину је смишљен да би се медијски покрило убиство руског амбасадора у Турској а то су извеле тајне службе ЦИА и БНД из базе Инџирлик. Галијашевић тврди и да су Немци режирали лажни напад у Берлину што је утврдио и немачки новинар који ништа од наводних трагова крви нигде није нашао. То је та матрица лажи која постоји још из наводног напада на Светски трговински центар где терористи наводно губе своје легитимације и документа баш на месту наводног злочина. 19 пасоша је остало од наводних узвршилаца терористичког акта у Америци. То остаје као спомен Обаминој администрацији која је убила 3 милиона муслимана и 7 држава разорила и вратила их у камено доба. У Америци нема терористичких акција али их има у Европи јер их Американци организују. Да би се разбила Ал Каида треба се разбити ЦИА, а она је поставила Ал Каиду и у БиХ. Немачка је дозволила тоталну дезитенграцију безбедносних агенција и зато им се догађа намештени лажирани масакр у Берлину са тобожњом изгубљеном личном картом терористе. Тог наводног терористу су убили италијански полицајци у рутинској контроли а у 5 сати ујутру не постоје рутинске контроле. Пропусти које је немачка безбедносна служба правила су превише дилетантске да би биле стварне. Измислили су и гуруа у целој операцији а гуру постоји у Индији а не у исламу, па су измислили и српског џихадисту који не постоји. Ко је тзв. Бобан Симеуновић?

ЛеЗ 0008806     Ова жена џелат, о чијој свирепости су брујали медији у региону..... -   "НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУКрваву Азру "откуцао" бивши муж. Нинко ЂУРИЋ | 24. децембар 2016. 22:02 |  Када је Азра Башић покушала да га убије, Неџад Башић дотурио Србину познанику матични број доскорашње супруге.  Ова жена џелат, о чијој свирепости су брујали медији у региону, али и у САД, где се годинама вешто скривала под лажним именима и адресама. Међутим, ни тамо, ова бивша ратна припадница Хрватског већа одбране није "мировала". У Америци је покушала да убије Дервенћанина Неџада Башића, свог тада законитог супруга и некадашњег ратног саборца, како би се докопала његовог животног осигурања! Само захваљујући свом псу, бивши берберин из Дервенте није скончао падом низ дубоку литицу и завршио на дну језера. Тај покушај гурања низ литицу и убиства, Башић није опростио Азри. Још у току бракоразводног поступка, породици и пријатељима свирепог убијеног Благоја Ђураша, који су јој били за петама, одао је број њеног животног осигурања. Била је 2003. година и почетак њеног краја, заправо откривања и привођење правди, по тврдњама дервентских логораша, једне од највећих крвопија у протеклом рату. Саговорник "Новости" Славиша Ђураш (40), најстарији Благојев син, присећа се да се дуго нису знале било какве поуздане информације о џелату његовог оца, брутално убијеног 26. маја 1992. године у тадашњем Дому ЈНА у Дервенти.- Знали смо да је стигла са хрватском јединицом из Ријеке и да се звала Азра. Због свирепости, логораши су је прозвали Крвава Азра и Азра Два Ножа - говори Славиша. - Врло драгоцен траг нам је било и сазнање да се у рату удала за нашег суграђанина, брицу Неџада Башића, чије је презиме узела уместо својег девојачког Алишановић.  "НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ


*
Знак препознавања: Сазвежђе З


ЛеЗ 0008827     ПОД ДУГОМ МЛАДОСТИ  Радомир  Батуран. -  
            1.
Вратих се из Канаде
Иза четрдесет лета.
Газим стазама младости
- дамарам душом  и телом.

Сину дуга са Вагана
До Црног врха Капавице.
Устрептах под луком њеним
- дамарам душом и телом.

Спектар дуге премости луком
Суморову и Милугору.
Указаше се стопе љубави
- дамарам душом и телом. .... ПОД ДУГОМ МЛАДОСТИ


ЛеЗ 0008828    Шум Ораовице  /  Радомир Батуран, Торонто. -    (Пролог из романа у рукопису ”Кукасти над Србијом”)
 Има појава у човековом животу које се не дају описати.Носите их у свести читавог живота, јављају се кад оне хоће, некаквим чудним метафизичким путевима.Ни смер им не разазнајете, боју им не препознајете, звук не дефинишете, мирисе не удишете, укусе не осећате, али, ипак, знате да је то оно само ваше, јединствено у вама и око вас кад год сте у неприлици.Знате се као домаћи, препознајете се нејасноћом, безобличјем, али непогрешиво као најпрецизнија кодирана порука и њен прималац.Најсличнија је таласу који има свој ритам, своју брзину, али и звук, и боју, и мирис, и укус, само што их ваша чула тешко препознају, а ваша свест их не уме описати.Разазнаје их и прима несвесно, неким непознатим чулом.Таква ме појава прати од прве свести, кроз све перипетије овог мог гуравог живота, и пратиће ме до скончања.То је шум моје Ораовице, на улазу у Грделичку клисуру, где сам рођен и примио прве сигнале овоземаљског света.Доживљавам је као најлепшу синфонију сунчаних зрака са околних висова, зујања пчела Ораовичким поље и пој жетелица и косаца, брујање црквених звона, блејање и рика блага.А све те зрачне слике и ритам и звук моје Ораовице обједињавао је удвојен, али уједначен, непрестани шум Мораве и Бистрице чији се ехо појачава кроз зијев окомитих страна клисуре. Ту синфонију носио сам у уву где год сам живео: од Ораовице до Београда и Новог Сада, Загреба, Мостара, на окршајима на витешком пољу-небу пилота изнад Београда, Смедерева и Вршца, у пешадијским окршајима у Недићевој Стражи и Љотићевом збору, по европским избегличким логорима, па, ево, слушао сам га пола виека и у Америци и Канади.
Ораовица је заселак села Бистрице које се формирало на речици Бистрици.Ораовица је на источној страни, ближе Јужној Морави.Сместила се на уском Ораовичком пољу, према његовој северној завали, а село Бистриц је на јужној страни.На пољу према Јужној Морави, некако одвојено и сасвим слободно раскрилила се прадедовска кућа.Заштитнички осматра прво помоћне зграде, нешто ниже према котлини, а онда погледом обухватила цело поље и својим, скоро увек отвореним јужним и источним прозорима мотри на целу котлину и Грделичку клисуру   Шум Ораовице / Радомир Батуран, Торонто

ЛеЗ 0008829    (Одабрани  чланак) 10.наставак фељтона Бојана Јовановића:Антропологија зла. – КИЧЕРСКА ХАРИЗМАТИЧНОСТ Ј.Б.  ТИТА. -    Феномен политичког идиотизма изражава интелектуалну немоћ да се сагледају узроци сопствених невоља и оцртава безнадежност духовног стања колектива  КИЧЕРСКА ХАРИЗМАТИЧНОСТ Ј.Б. ТИТА.

ЛеЗ 0008830     ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4)  Историјско-језичка и археолошка предочавања
Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. / МОРАВА – НАРОД ОД ИНДИЈЕ ДО ИРСКЕ И ОД ТИБЕТА ДО АТЛАНТИКА. -  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (5). ТЕМЕНИЋИ – НАРОД ОД  РОДА СЛАВНОГА ЈЕРАКЛА. -  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (6)  БРЕГИ (ФРИГИ) – ПОШТОВАНИ ОД ЕГИПЋАНА КАО НАЈСТАРИЈИ НАРОД НА ЗЕМНОМ ШАРУ   

ЛеЗ 0008830a ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4) . Историјско-језичка и археолошка предочавања. Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. МОРАВА НАРОД ОД ИНДИЈЕ ДО ИРСКЕ И ОД ТИБЕТА ДО АТЛАНТИКА.ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (5) ТЕМЕНИЋИНАРОД ОД РОДА СЛАВНОГА ЈЕРАКЛА.- ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (6) БРЕГИ (ФРИГИ) ПОШТОВАНИ ОД ЕГИПЋАНА КАО НАЈСТАРИЈИ НАРОД НА ЗЕМНОМ ШАРУ
РАТАРИ ЗВЕЗДАНИ НАРОД
Народ Ратари потиче још из времена ‘’ведских људи’’, кад су Аријевски Срби боравили у Индији и поштовали богињу РАТРИ, ‘’која је сјајем својих очију (звезда) растеривала мрак и помагала људима да се снађу у помрчини’’. (Цермановић-Кузмановић А. и Срејовић, Д. „Речник грчке и римске митологије“, Београд, 1992). Уживала је велико поштовање у аријевској цивилизацији, а Срби су, по пресељењу, дивљење према својој божици пренели и у Србију, и више својих насеобина назвали именом звездане богиње РАТРИ. РАТАРИ су, дакле, села звезданог божанства, то су праисторијска ЗВЕЗДАЊА, која и данас сијају на земљи, али и у србском језику.
Аријевска богиња звезданог неба Ратри сачувала се и у имену србског племена Ратари. Ратари су део великог србског народа Вељића или Љутића, једног од највећих у Европи, поред Бодрића, и играли су изузетно важну улогу у стварању данашње Европе, у историјским, културним и политичким догађајима   


*
ЛеЗ 0008808 Уметност "задња рупа на свирали".  -  ПОЛЕМИКЕ БАС културни ас! & Миломир Краговић, књижевник и новинар | 24. децембар 2016. 16:30 | Коментара: 2. /Тужна прича око књижевне награде добија неочекивани обрт: полувековну традицију спасава компанија БАС, која уплаћује 200.000 динара и чува образ великог песника Милана Ракића. - МАЛО је фалило да се најстарија српска књижевна награда "Милан Ракић" окити афером. Држава је, једноставно, рекла да нема пара, а сирото Удружење књижевника Србије једва да може да плати штампање плакете за добитника. Овај инцидент у култури, како оцењује председник Удружења књижевника Радомир Андрић, актуелизује бројна питања: од тога да је уметност "задња рупа на свирали", до немања озбиљног плана шта то Србија хоће у овој креативној, запуштеној области.   Уметност "задња рупа на свирали"

ЛеЗ 0008832     Каква је ово земља, Србија? Рекли су....-  Синиша Павић: ДИКТАТУРА НОВЦА. * ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ли земљу у којој сте одрасли у генерацијама којима је остављате? Плашите ли се за њену будућност, или и даље верујете у боље сутра?
- Ми смо данас препуштени стихији и диктатури новца. Бојим се да ћемо ускоро имати само систем којештарија....  Синиша Павић: ДИКТАТУРА НОВЦА


*

ЛеЗ 0008842    РЕАГОВАЊА...   читалаца  НОВИБУСУРа  (26.12. 2016 -  2.01.2017)   РЕАГОВАЊА... читалаца НОВИБУСУРа

ЛеЗ 0008843     СТУПЦИ КАО ЗУПЦИ
«Поштовани Лукићу
Идемо редом…
Нисам знала да је таква пракса, од сада на даље само шаљем из рукописа… Искрено говорећи до сада нисам ни водила евиденцију где сам и шта послала, зато што изузетно ретко где шаљем ( само ако ми потраже или ми препоруче)… Сазвежђе ми је, што стари кажу, легло на срце, па ћу се мало и потрудити да се такве ствари не понављају… Хвала за Билтен… Биће ми задовољство да га исчитавам… И хвала за одабир песама…» Ово писмо је стигло на уобичајену адресу уредника «Заветина» почетком јануара 2015. године – оно се разликује од многих писама које сам добијао претходних година. И од сасвим непознатих ми посетилаца «Сазвежђа З», и од потенцијалних будућих сарадника, али, богме, и од писама чланова тзв. «Групе Зз», неке врсте претходнице Новог Друштва СУЗ. Пропао је тај покушај оснивања тог Друштва које би, не само чувало успомену на чувеног математичара Мику Аласа, него и на тај круг око Аласа, или представника тзв. Прве Српске Ренесансе. А пропао је, из – претпостављам – врло прозаичних разлога. Временом, тај покушај обнављања једног лепог друштва почињао је да се претвара у тзв. једносмерну комуникацију,као некада када су књижевни часописи штампали све што им стигне у поштанско сандуче. Времена су заиста била неповољна не само последњих десетак година него и дуже за обнављање неких добрих традиција и основа...  




Песник Александар Лукић, заменик гл. уредника "Сазвежђа З"
ЛеЗ 0008862 СПОМЕНИК КЊИЖЕВНОЈ НАГРАДИ “ГОСПОЂИН ВИР” / Александар Лукић | Мајмунска завера on WordPress.com. / ...  Како се лечи једна друга «болест» наше културе и књижевности, познатија под именом «инфлација награда», може се видети у тексту Г-дина Драгана Богутовића „Шта је писац без колајне“ вођеног са писцем, Г. Предрагом Чудићем. У том тексту подвргнуте су беспоштедној критици 337 награда у Србији. Разговор има смисла и остао би у племенитом настојању саговорника да се на крају није свео на исмевање и ругање једне тек основане и још увек недодељене награде „Госпођин вир“.
 Чудић „Госпођином виру“, посвећује верујем не случајно несебичну пажњу, две недеље након објављивљања огласа о награди. Ажурност новинара „Вечерњих новости“ и писца, дојучерашње екселенције да «вреднују» још недодељену награду, мора се признати, увесељава. Који је мотив? Чему и у које сврхе служи сумњичење и дезавуисање унапред једне књижевне награде? У име кога врле јуноше кривотворе чињенице из огласа о награди? Чудић у пропозицијама о додељивљању награде поред „изазовности имена“ трага и за «плитком материцом» награде, те књижевне сусрете «Бездана уметност», покрштава у „Бездан уметности“, а цитат из пропозиција о награди не цитира коректно, већ по властитом ћеифу. Што је још тужније, писац моралиста не зна ни о чијем је цитату реч. Не сматрам за неуместан савет, препоруку, новинару и писцу, да посете најближу библиотеку и упознају се са цитатом једног од значајних писаца међу Србима. Учење не боли, а и што шта о моралу код истог писца могу пронаћи. Најпосе, конкурс о награди није објављен „у једним новинама“ , већ у културном додатку „ПОЛИТИКЕ“, 7.06. 2008. Уз екселенцијине „савете младом писцу“ проглашене за „заједничко добро“ од стране новинара, додајем питање: да ли је могуће да разуман човек не зна шта му ради лева, а шта десна рука? Како се лечи болест трагача за «плитком материцом», писцу ових редова није познато, но као јемац књижевне награде «Госпођин вир» зна да се «Мушка менструација» лечи очас
бајалицомСПОМЕНИК КЊИЖЕВНОЈ НАГРАДИ “ГОСПОЂИН ВИР” / Александар Лукић

*
ЗОНА ПРЕЛИВАЊА

ЛеЗ 0008887   Библиотека Зона преливања.  ПЕСНИЦИ СВЕТА. Недавно смо добили један врло груб превод стихова на енглеском о “Месечевом космосу”.
Можда би тако могао да се назове и овај Веб сајт? Или главна страница на њему. Јер како се каже у тој песми велику и јаку светлост Месец шири на небу, делујући у читавом свету, на плиму и осеку, на вукове, чак мењајући и расположења људи; не питајте зашто.Месец је у тим стиховима магија стварна, божански тренутак.Као и, можда, нека мелодија Синатрина, вино, близина лепе и драге жене?   Библиотека Зона преливања. ПЕСНИЦИ СВЕТА

ЛеЗ 0008875   Будућност мртваца. Из рукописа Роберта Тилија   https://sites.google.com/site/sazvezdez/iz-beleznica/neobjavleni-rukopisi/buducnostmrtvaca 

ЛеЗ 0008876   Две песме.  – Радивој Шајтинац. - ДОЛАЖЕЊЕ К СЕБИ ИЛИ  УРОЂЕНА НЕИЗВЕСНОСТ  Две песме. – Радивој Шајтина  

ЛеЗ 0008877   Четири писма Исака Бабеља из 1929. -  Ф.А. Швехвељ-Бабељ и М . Е. Бабељ-Шапошникова,Хренова, 15. IV 1929. Драге моје,
Овде бих живео као у рају да не морам непрекидно да мислим на вас. Ноћу се будим обливен хдадним знојем. На жалост, овде нећу остати дуже јер морам да се вратим у Ростов. Према томе, пишите на исту адресу. Неколико дана ћу морати да проведем без писама од вас и та околност мн задаје неподношљиве бриге.Овде је још зима, снежни покривач је покрио све и тек недавно је пролећно сунце почело да га открављује. Од блата се не може ходати, али су коњи и ждребад и читав начин живота на фарми тако заносни да сам у стању све да заборавим осим ваших невоља које ми не избијају из главе.Писаћу вам чешће, јер сам само у том несавршеном контакту у стању да стекнем нешто налик на спокојство и задовољство.Намеравам да се у Ростов вратим  ... Четири писма Исака Бабеља из 1929

ЛеЗ 0008878   Трансфузија / Владимир Јагличић
Ветар

Није само додир изнад имена без лица:
препознајем на Шушњару ветар Шумарица.

Ветар није само ветар хујнуо крај нас:
из крвава грла брата он је овде глас.

Проверава је ли мирно сада у окољу,
и проноси кроз времена вести о покољу.  Трансфузија / Владимир Јагличић

ЛеЗ 0008879   МАЛЕНИ БИСЕРИ У ОЧИМА / Благоје Свркота. -  МАЛЕНИ БИСЕРИ У ОЧИМА

I
     Подрхтавају звона. Мирис опојан из Долине јоргована. И малени бисери у очима.
      Цврчак на чвору није престајао да се забавља и да ме подсећа да је зима још далеко. Само су плакале нејасне сенке на путу црне смрче. Мрави нису одустајали од напорног рада.
     Један балон бела вина, који нема дна,  мењао је пољупце на далеком  пристаништу.  Рибари се нису бунили. И њима су музичари свирали.
     Снага коју је имала краљица никада није замрла. Искидала се судбина.  На ивици саге о пресудама   ....  МАЛЕНИ БИСЕРИ У ОЧИМА

ЛеЗ 0008880   Чистопољска свеска / Арсениј Александрович Тарковски * * *

Шта истина носи доброг? Узрок је свих свађа,
и признање сиротињства, досаде, и ленства,
погромаштво дечјег суда, утврда првенства.
Таква правда, зар не видиш, глупости угађа.
Али ако у спор ступам, што се дубље рађа,
са звездама, због визија ноћних, са свог места
нећу клећи пред лажима - сваке лажи свестан,
нит ћу поглед скренути ка кривди - из безнађа.
О истино, о истино! Не у свакој речи
неуништив твој жиг лежи што би да те прати.
Ти се дајеш ценом крви вреле: то не лечи.
Ал букнути, ал певати, ал одговор дати
на лаж дечју муњом с неба библијском, уз блесак...
Нека само врви даље та животна плесан!

1947.    Препев:
 Владимир Јагличић     Арсениј Александрович Тарковски * * * 

ЛеЗ 0008881   Поезија Душка Новаковића /  Санда Ристић- Стојановић
. -   Сећање на прве људе - Душко Новаковић  изабране песме ( 1976 - 2000 ) Санда Ристић- Стојановић


*
ЛеЗ 0008870   КАРЕЛ ЈОНКХЕРЕ (1906 – 1993), ЛЕОПОЛД СЕДАР СЕНГОР (1906 – 2001), ГУНАР ЕКЕЛЕФ (1907 – 1968), ГИНТЕР АЈХ (1907 – 1972),  ЧЕЗАРЕ ПАВЕЗЕ (1908 – 1950), МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ BARILLI (1909 – 1945). /  ГУНАР ЕКЕЛЕФ (1907 – 1968), Шведска


ЛАБУД
(одломак)


Чух дивље гуске понад болничког парка
тамо где многи бледи тумарају
 – јутра једног још у расанак
Чуо сам их! Чуо сам их!
Уснух да их чујем –

Па ипак чуо сам их!

Ту се бескрајне стазе сплићу
крај безданих рибњака
Ту сви дани одсликавају
један једини монотони дан
и предивно цвеће склапа
на најмањи додир
мајушне своје латице –

Чуј жену над којом бди рука болничарке
непрестано вришти
Ђаволи Сатана Ђаволи
– дому хита
грчевито
Сумрак је
над тим квартом боје лососа
и с оне стране плота
бледо руменило над недогледним предграђем
истоветних кућа
с пролећним испарењем између...
Људи спаљују грање и лишће
Јесен је
и тлом харају купус црвљиви
и цвет недоцветани

Чух дивље гуске понад парка болничког
једног јесење-пролећног јутра
Чух дивље гуске једног јутра
пролећно- јесењег јутра
узграктале
На север? На југ?
К северу! К северу!
Што даље одавде –
Свежина нека настањена је дубоко у мени
тако да ме порећи не може нико
чак ни ја сам –

            Превео с шведског Мома Димић   КАРЕЛ ЈОНКХЕРЕ (1906 – 1993), ЛЕОПОЛД СЕДАР СЕНГОР (1906 – 2001),

ЛеЗ 0008871   Alen Ginzberg: PTIČJI MOZAK.  -  Prevod Robert Tili Alen Ginzberg: PTIČJI MOZAK


ЛеЗ 0008873   ДАНИ II / Јоргос Сеферис. -  16. април
Дрво наспрам мог прозора је пропупело. Сећам се, када сам први пут дошао овде, било је потпуно зелено са неким ситним, црвеним плодовима. Посматрао сам га поподневима док сам писао прве странице Стратиса Таласиноса. Затим сам га, изненада, једног дана угледао огољено и сиво, само клупче грана. Поново цвета; време пролази.   ДАНИ II / Јоргос Сеферис


*















ЛеЗ 0008838     Јасно је да је наше разумевање историје непотпуно и да постоји много уверљивих доказа који указују да су на Земљи постојале интелигентне и цивилизоване културе дуго пре него што су се људске културе појавиле на Блиском истоку око 4.000 година пре нове ере. Мапа адмирала Пирија Рајса из 1513. године је део појављивања комплетније приче о нашој историји, која навелико изазива раширено схватање. Прављење мапа је сложен и цивилизован задатак, а сматра се да се први пут појавило 1.000 година пре нове ере са вавилонским глиненим таблама. Антарктик је званично први пут уочен на руској експедицији 1820. године и у потпуности је прекривен леденом површином за коју се сматра да се формирала пре око 34-45 милиона година. Из тог разлога, Антарктик није могао да се појави на мапи пре 1820. године., а све мапе које садрже Антарктик требало би да имају назначене ледене полове који су стари неколико милиона година. Мапа света коју је направио отомански картограф и војни адмирал Пири Рајс, изазива извесне сумње о томе шта заиста знамо о древној цивилизацији. Мапа Пирија Рајса, која се фокусира на западну Африку, источну обалу Јужне Америке и северну обалу Антарктика, садржи детаље обале за коју многи историчари и геолози сматрају да је Земља краљице Мод, тј Антарктик. Невероватно, на овој мапи ледени континент није прекривен леденом површином, већ густом вегетацијом. Како мапа из 1513. године може да садржи континент који је откривен тек 1820. године? И ако су континент откриле цивилизације које су се појавиле 4.000 година пре нове ере, зашто нема ледених површина на мапи? Парадокси на овој мапи нису имали већег значаја док Чарлс Хапгуд, професор историје из Њу Хемпшира, САД није рекао да информације на мапи Пирија Рајса подржавају другачији поглед на геологију и древну историју. Хапгуд је веровао да је мапа потврдила његову светску геолошку теорију, која објашњава како су велики делови Антарктика могли да буду без леда до око 4.000 година пре нове ере. Хапгудова презентација је толико убедљива да је чак и чувени теоретски физичар и филозоф Алберт Ајнштајн написао подржавајући коментар за Хапгудову књигу из 1953. године: „Његова идеја је оригинална, пуна једноставности и – ако се докаже – од велике важности свему што је везано за историју површине Земље“ – Алберт Ајнштајн.   Јасно је да је наше разумевање историје непотпуно...

* *
ЛеЗ 0008844     Занимљивости. ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ. - Само желим да умрем
Мушкарац из Индонезије, Мбах Готхо, тврди да је најстарији човек на свету. -  Ли Чинг Јуен, човек који је живео фантаститчних 256 година!  Занимљивости. ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ  


*


ЛеЗ 0008839     Едвард ТОМАС (1878-1917). Ин мемориам
Цвеће стаблу у ноћи магла је приближила,
то је ускршњи спомен, зато тако мирише;
сви далеко од куће, сад треба са ближњима
да буду окупљени, и да не оду више. 
Едвард ТОМАС (1878-1917). Ин мемориам

ЛеЗ 0008840     Карл САНДБЕРГ (1878-1967) .   Разјашњења љубави
Има то место где љубав почне и место
где љубав нестане.

Додир два длана за који имена речник нема.

Поглед ока пламан као велико срце Витлејема отворено,
или зелена ватрица лампе.

Самотна брижност шапата, чудесних као
стрмени над Мисисипијем.

Руке, очи, шапат – и ван љубави граде
над земљом.

Љубав своје ципеле има, и њихово је
приспеће мистерија.

Постоји упозорење које љубав шаље и цена
дуго се, по изрицању, не зна.

Постоје објашњења љубави на свим језицима
а мудријег још нема:

има то место где љубав почне и место
где љубав нестане - а љубав не иште ништа. Карл САНДБЕРГ (1878-1967) . Разјашњења љубави


ЛеЗ 0008859   Вејкел ЛИНДЗИ (1879-1931). - Елизабет Берет Браунинг

Елизабет Берет Браунинг
начу о Роберту трач.
(А тих дана, одиста, лепота из ње зрачи,
с коврчама Мери Пикфорд, вртложним и облачним).
Покуша нешто рећи, то што одушак значи,
и закључи овако о свом човеку, мудро:
"Волела бих да могу да пишем на тај начин!"   Вејкел ЛИНДЗИ (1879-1931). - Елизабет Берет Браунинг

ЛеЗ 0008860   Волас СТИВЕНС (1879-1955). - Питер Квинс за клавијатурама
1
Ко из клавира - одбегле ноте,
тако из ових нота слаткозвучних
домамим музику срца.

Музика - више је него звyци;
то је оно што осећам,
седећи у соби, уз тебе,

мислећи о твојој плавој хаљини
и њеним свиленим наборима. Ето, тако
старци жуђаху за Сузаном.

У топлом сјају зеленог заласка
под стаблима купала се она;
црвенооки старци

гледаху, и струне њиховог живота
дрхтаху, и старачке вене
пулсирале су пицикато "Осана".

2
У зеленој води
прозрачној
Сузана је лежала
докона.
Дотицаји струја
мазили су је,
искали,
беше у њима плашности,
свежине њених бокова.

Под јабуком
на обали
Сузана је стајала,
без снаге да се огрне
јежила се
и мајала.

Сузана је по трави ходила
ногама нагим, и лахора
несташност ју је пипкала
као ропкиња верна
свилама прозрачним
и чипкама.

Дисање туђе
опече јој раме, и цврчци
за ћутњу се изборише,
она се окрете -
цимбали зазвечаше,
и трубе се заорише....   Питер Квинс за клавијатурама


*


ЛеЗ 0008845  Дијалекти источне и јужне Србије. -   Александар Белић је одмах почео да развија научну делатност. Године 1905. покреће часопис „Српски дијалектолошки зборник“, чију је прву књигу испунио својом монументалном монографијом Дијалекти источне и јужне Србије, што се може сматрати за истинско уобличавање дијалектологије као научне гране. На молбу чувеног слависте Бодуена де Куртене написао је опширна упутства за испитивање народних говора, која су објављена у гласилу руске академије 1913. Убрзо (1913), покреће „Јужнословенски филолог“, намењен ширим филолошким истраживањима, до данас најзначајније лингвистичко гласило на словенском југу, а потом и „Нашег језика“ (1932), трећег лингвистичког часописа – за проучавање књижевног (стандардног) језика и језичке културе. У време кад је у научни живот Србије ступио Александар Белић српски књижевни језик вуковског типа био се већ развио у изграђен језик. Такође, већ је био завршен процес српско-хрватског језичког уједињавања преузимањем вуковског књижевног језика од стране Хрвата: 1899. године у Загребу је објављена Маретићева „Граматика и стилистика хрватскога или српског језика“, у чијем предговору је аутор истакао да је све рађено по Вуку и Даничићу. Белићу је ово језичко јединство било блиско; српски вуковци су веровали у идеју једног, српског, народа са једним језиком и три вере, политичка елита – једног, југословенског народа. Хрватски вуковци су остварили идеју језичког јединства. Српски књижевни језик је послужио да се штокавци католици, чакавци и кајкавци (уз помоћ вере) обједине у јединствену хрватску нацију. И после Другог светског рата, Александар Белић се укључио у процес обнове српско-хрватског језичког заједништва. Истина, по сведочењу Михаила Стевановића имао је резерву према анкети о обнови српско-хрватског језичког јединства док се није „уверио да та анкета није покренута по било чијој сугестији, са ма које стране“, очито верујући да то неће с друге стране бити опет орочено. Велике су Белићеве заслуге за изучавање српског језика, како на историјској, тако и на савременој равни. Кад је посреди савремени српски језик, вишеструко је задужио српску науку – од акцентологије до синтаксе; сматра се једним од оснивача словенске синтаксе, посебно синтагматике и синтаксе глагола. Прихватио је позитивне особине младограматичарске школе, посебно најпрогресивније идеје руског лингвисте Фортунатова Своје теоријске погледе на језик изнео је у обимном двотомном делу „О језичкој природи и језичком развитку“. Милка Ивић, наш водећи познавалац опште лингвистике, истиче да је инсистирао да се речи испитују с погледом на њихов облик, функцију и значење. У његовим погледима да именица подразумева „збир особина“ М. Ивић види претече теорије генеративне семантике. После Другог светског рата Александар Белић се поново нашао на почетку: било је нужно обновити рад Универзитета и Академије, односно окупљати десеткован научни кадар. Године 1947. при Академији се оснива Институт за српски језик, у који се преносе лексикографски и сви велики послови на плану проучавања српског језика. Белић је изабран за првог директора Института и на тој функцији ће остати до краја живота. Поново покреће сва три часописа, који у току рата нису излазили. Стара се о стварању научног кадра: сви српски лингвисти из друге половине прошлог века његови су ученици, многи су постали велики научници, а међу њима су и академици Ирена Грицкат и Митар Пешикан – из Института за српски језик САНУ; у Институту су каријеру започињали и Милка и Павле Ивић, професори Новосадског универзитета, његови ученици су и академик Михаило Стевановић са Београдског и академик Јован Вуковић са Сарајевског универзитета. Поред свега поменутог, Белић је био и организатор научног живота, оснивач Друштва наставника српског језика, оснивач Славистичког друштва Србије, један од покретача и учесник међународних конгреса слависта. Било је планирано да се Трећи конгрес одржи у Београду у јесен 1939, али је 1. септембра уследио напад фашистичке Немачке на Пољску. У таквим околностима је одлучено да се откаже његово одржавање. Требало је да прође осам деценија да Београду поново буде поверена организација таквог научног скупа: 2018. године у Београду ће се одржати 16. међународни конгрес слависта, на коме ће српски слависти подсетити свет славистике на великог српског лингвисту и заслужног слависту академика Александра Белића.  Александар Белић 

*
ОПАЛО ЛИШЋЕ


ЛеЗ 0008846     Борислав РАДОВИЋ. -  МИТСКА  ПРИЧА

У оно доба кад су ткачи
митова вукли митске нити,
основ беху облик и начин
глагола имати и бити.

Онда би вукли митске нити
и на сва уста и  сва звона
славили поход у забити
разних змајева и грифона.   Борислав РАДОВИЋ. - МИТСКА ПРИЧА

ЛеЗ 0008847     Ранко РИСОЈЕВИЋ. - Света Тереза Авилска
( стари заборављени сонет)

Ништећи ме, тијело ми извијаш у лук,
хитни ме, понеси у амбис, бол и вај,
ту држи, ту бије било, обгрли струк
и крени. Дуго да идемо. Тај пут је рај.

Из свега се рађам, никоме се не дам
осим теби који ме већ знаш цијелу.
Амбиса је пемного, небеса седам
у сваком сам нага на опијелу.

Гдје је Ријеч  којом кротиш страсти?
Гдје разговор што развезује душу?
Плашим се да једном морам пасти

и изгубити те. Пронеси ме кроз тмушу
да знам и не знам и да све сласти
не згасну у трпку зимску оскорушу.  Ранко РИСОЈЕВИЋ. - Света Тереза Авилска

ЛеЗ 0008848     Слободан РАКИТИЋ. -    НА КРАЈУ ПУТА

Крило бившег анђела
засветли сред мрклине.
У мрењу тек просине.
Дан црн је, а ноћ бела.

Житна поља свуд свела.
Црне се пустоловине.
Са дна ил с висине
сама долеће стрела.

Пуцају све нити века,
затутњи из далека
смрачен одавно видик.

Сву ноћ кукају петли.
На крају пута засветли
бившег анђела лик.


ЛеЗ 0008849     Иван РАСТЕГОРАЦ. -  DELIRIUM GIGANTICUS
         ( или КАКО ДОСЕЋИ РТАЊ )

Подижем торњеве,
релејне станице,
монтирам жичаре
да га досегнем.
Уплићем серпентине
да га обавијем.
Отварам руднике угља
да га поткопам.
Окрећем своје справе,
окрећем најзад
свој рт на њ.

На успоне сам слаб,
оштар ваздух ме уједа.
Где год се макао
он ме одмерава
својим Шиљком,
својом вршком чуком.

Проучавам траве
из књига,
али на ливади
моје незнање
гуши се у обиљу лековитог биља

Не могу поднети
стрпљење ове планине.    КАКО ДОСЕЋИ РТАЊ

ЛеЗ 0008850   СИНИША РИСТИЋ. -  ОДВЕЗИВАЊЕ ЧВОРА  ЗАВЕТНОГ,
                        ЗРАЧАК

Оцу Тадеју,
старешини манастира Витовница

Дух је енергија
неуништива,
бескрајна, дакле - вечна
Од рђе времена, мрака ноћи и тела
благослов одваја зрнце по зрнце
светлости

Грех је енергија сапета у човеку
И пошто је тежи од душе
пада као камен на дно вира
не плови површином вечности
као цвет пасуља или кромпира

Земља смртнике космосом
и кромпиром храни
млеком и медом и крушкама
јагњетином и бачијским сиром
вргањима и рибљом чорбом
свињетином. Зато је мисао
тамна и нејасна, тешка и - тајна.

Суђено рочиште гоји
оне на које стрпљиво чека

Свако има своје тачно време
и час
и трен у којем нема врдања  ...  


ЛеЗ 0008854   Златија РАДОВАНОВИЋ.-  ЗНАМЕЊА

Лица своја - печате времена, носимо путујући неједнако. А ненадано, у трену, догоди се најдубље знамење, отварање тишине.
Несрећници смо. По челима нам и борама - проказима, расту најтананије мреже. Да, ухваћени смо. За свагда у клупку, без почетка и краја, игром стасали.
Где смо?
Чије воље месо?
У часу кад се узгордиш, помисли само, да си један од милиона који путују, а пут свој не знају.
Није наше да знамо!
Кад би се могло тамо, где је светлост - дух мудре свеобухватности свемира.   Златија РАДОВАНОВИЋ.- ЗНАМЕЊА

ЛеЗ 0008855  Тиодор  РОСИЋ. - ОПСЕНА

Док борје тоне у себе
Прегризен на пола
Жабљим крекетом
И крокодилом разроким
Мучнину испијам
На води густој
И облак мехураст ловим .... Тиодор РОСИЋ. - ОПСЕНА


ЛеЗ 0008856   Саша РАДОЈЧИЋ. РАСТРГНУТИ ДИОНИС  -  Саша РАДОЈЧИЋ. РАСТРГНУТИ ДИОНИС -

ЛеЗ 0008857  Ана  РИСТОВИЋ. -    [ Уже од песка ]
***
Једном, сањала сам кугу -
на хиљаде заражених, у брезовој шуми
водили су љубав
гулећи леђима стабла,
дишући снажно као олуја
затворена међу мирним дрвећем:
Као да гибањем тела дозивају дух подземних вода
кроз крошње протерујући и дан и одузети им век.
Изненађени: јер сваки прст, глежањ и бедро
беху покренуто чудо
сваки покрет, гипка радост чула.
Некад простор сумње и стида,
сада обиља, истинитог.
Из далека, чинило се : сасвим бела тела
су дрвеће што се гибањем присећа
заборављеног пира.
А осећање смрти, за сваког
тек одора од трава на коју се дише:
За стотине њих што су се прибијали уз стабла
као уз лоше срасле кости
изнова опипавајући свет обећан другима.  .... Ана РИСТОВИЋ. - [ Уже од песка ]


ЛеЗ 0008858   Светислав СТЕФАНОВИЋ. - Повратак

Плове таме дубоке с немим шумом;
Душа ноћи лепрша као сова
Меким крилом; месечев крвав лик се
Злокобно јавља.

Украј пута сабласти чудне јуре,
Ничу као из земље, у трен ока
Ноћ их гута, ко да се њима храни
Вечита несит.

Неба нема. Само где месец ниче,
Лежи облак свечано мрк и тежак,
Ко саркофаг изгледа; небу самом
Уздигнут горе.

Дуси ноћни немо тај ковчег носе
Мору једном, ко гроб дубоки мртвом;
Месец као буктиња смрти светли
Погребу немом.

Моју љубав умрлу носе дуси,
Мрачни дуси носе је мору мрачном.
Све и свуд је тама, тек сан њен вечни
Бео је ко снег.

*




ЛеЗ 0008890   Друга српска ренесанса...  Медиала је сјединила Север и Медитеран, гностике и патријархе, славуја и змију, алхемију и психологију, сликарство и краљевство. У прљавом, сивом, социјалистичком Београду педесетих, у паклу модерне, на Ђубришту и стратишту једног века, услед и усред распада свих вредности, озлоглашено и прогањано, окружено хладноћом, глађу и немаштином, изникло је страшно, али и ведро, сотериолошко сликарство, окренуто природи и спасењу. Медиалина естетика је есхатолошка, са њених зидова, тераса, кула и замкова назиру се рајски предели, царства духа у којима светлост обасјава молитву….  Друга српска ренесанса

Белатукадруз, крајем 2016.


ЛеЗ 0008891  ПОДСЕТНИК .  ПРАВДА ЈЕ СПОРА АЛИ ДОСТИЖНА ИЛИ О »СРПСКОЈ ДУХОВНОЈ АКАДЕМИЈИ“...   Оснивачи Српске академије јаука и Српске духовне академије, следили су тај – како Емерсон вели -  највиши амблем тајног писма света,  ратујући са седмоглавом немани, аждајом, верујући да на хумусу ништа не може закржљати: Од првог удисаја све расте у висину / На хумусу мора се срце срцу допадати / Друкчије лепоте нема...На хумусу слобода не може нестати / Чува је и биљка и зверка и човек / Око је аспирин небу  / Први лек / Овде се може само срце срцу предати / Друкчије предаје нема...
Заиста, песник и председник Српске духовне академије Мирослав Димитријевић одавно је надвисио атаре  и града Ђерђелина и родне Рашевице,  верујући да је слобода златни спруд, шири од стодеведесет и девет Морава!
Са тог златног спруда, усред Рашевице, подно јухорског горја, ниче, чини ми се, и  још једно чудо: Архив у оснивању, архив за Ђерђелин, у дому  предака, честитих сељака, добрих људи од добре клице: где врата не шкрипе никада узалуд: отворите ту капију и уграбите од своје историје и оно познато и нарочито оно непознато...
Те три  ствари, о којима се у Србији врло мало зна,  повезао је својом личношћу један песник и оснивач, дубоке вере који зна да најдубља мудрост свог ђавола дави, и који доказује  да на храбром тлу ништа не може закржљати, што никне у срцу и у глави..... ПРАВДА ЈЕ СПОРА АЛИ ДОСТИЖНА ИЛИ О »СРПСКОЈ ДУХОВНОЈ АКАДЕМИЈИ“...

Ако ништа друго, највиша књижевна награда Српске духовне академије повезује наизглед немогуће, далеко и различито; недовољно осветљено.


ЛеЗ 0008892   ПОДСЕТНИК.... Овај савремени српски песник старинске ћуди пева о једној драми о којој се у Србији радије ћути, и углавном не пише, из више разлога. Србија се у минулом веку запутила једним путем који је водио до расцепа и шизофреније, опаког атеизма, и уместо симбола вола и опанка, јунака и официра, сељака и неисцрпних рудника обнове народасрпских села, стигла до опустошења, да постане робиња српа и чекића и других опасних шарених лажи. Овај песник, дакле, који на првом месту потписује, повељу Српске духовне академије, написао је и песму „Хекторово опело“ у којој вреди запамтити, између осталог , и ова три дистиха: „ Височанство Духа не оспори / Ни пакао што с људима гори // Смртна рана и озледе старе / Сад привлаче анђеле видаре: // На њих мећу добре људске душе / Беле раде здравац гаравуше…“ Кренуло се у име тзв. Прогреса, тзв. Идеала, а стигло до нестајања народа.....
Page 2 НОВИНСКИ ИЗБОР ЗАВЕТИНА. - ЦРНО ПЛЕМСТВО ШОКАНТНО ПРИЗНАЊЕ КОЈЕ МЕДИЈИ ПРЕШУЋУЈУ: ‘Ми насељавамо ЕУРОПУ муслиманима, да би се ви с њима ‘множили’!’ ....   ПОДСЕТНИК

ЛеЗ 0008893   ГАТАЊА.   ГАТАЊА ПО СЛЕЗИНИ. -По слезини закланог брава народ гата каква ђе бити зима. Ако је слезина предњим крајем, оним што је ближе глави, дебља, а задњим крајем тања, зима ће од почетка па до Божића бити љута а та „љутина" може се протегнути и до Светог Саве. Остатак зиме биће благ. Ако је пак задњи део слезине дебљи, почетак зиме биће благ а крај оштар. Народ за овакву зиму каже: „Зима је зима, ако зубима не уједе, она ће репом да ошине"    ГАТАЊА. ГАТАЊА ПО СЛЕЗИНИ

*


ЛеЗ 0008956   Геопоетика” је 70 година после настанка премијерно објавила ратни дневник из затвора, заједно са причом „Свети Антун”, Миодрага Миће Поповића, у едицији „Ретро премијере”.
– Човек се налази у затвору и сећа се управо завршеног рата. У паузама саслушања и затворских послова, он води дневник. Био је војник и учествовао је у борбама. Да ли се борио на губитничкој страни? Не, он је ратовао на страни победника. Који је његов преступ? На ово питање затвореник не може тачно да одговори. Као ни на оно да ли му следује казна или ће можда бити помилован..., уводна је реч ауторовог сина Јована Поповића у књизи „Свети Антун, Ратни дневник из затвора”. Књига је обогаћена и цртежима Миодрага Миће Поповића, насталим у исто време када и рукопис. Поред књижевне вредности, ово дело има и историографски значај за период краја Другог светског рата и првих година после рата.  „Синоћ сам покушао да цртам. На крају, у очајању, побацах папире у ватру (у каљеву пећ, коју другови, српски сељаци, врло духовито зову „споменик”). Нису ти моји синоћни покушаји били оно што ја зовем цртеж, и што ми се, кад сам између атељеа и породице, тако често, и често тако гласно одазива. Уметност је за мене, на неки начин, као кафа за Турчина. Никад без ње не остати! Ако нема праве, узимати макар и сурогате. Мени је писање сурогат за цртање и сликање. И... нисам никога увредио. Књижевност је такође сурогат за уметност. Не Цицо, не сабирам ја бабе и жабе, него, нека се скупе сви писци од Езопа до Хакслија (и Достојевског), па не могу наћи речи за оно што говоре Рембрантови `Вереници`”, одломак је из дневника Миће Поповића.   
„Свети Антун”, Миодрага Миће Поповића, у едицији „Ретро премијере”

ЛеЗ 0008955   СВЕ ПО СПИСКУ. - Куну сваког и све редом Софија БАБОВИЋ | 09. јануар 2017. 08:01 | Писац Милош Милошевић Шика сакупио 2.888 клетви из трстеничког краја и објавио их у књизи. Проклињемо и даље са жаром, оца и мајку, и Мурту и Курту...  “ДАБОДА и на Божић јео клот пасуљ”, гласи једна од 2.888 клетви, које је неуморни драмски писац Милош Милошевић, из Трстеника, успео да сакупи и објави у најновијој књизи. На прикупљању грађе за необично штиво “Дабода - клетве трстеничког краја”, овај популарни дечји писац и сатиричар предано је радио годинама СВЕ ПО СПИСКУ 

НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ : антологија песама о болести, болницама, болу….*
КРИСТОФЕР ОКИГБО (1932–1967), ЈАН ОНДРУШ (1932–2000)ЛеЗ 0008944 КРИСТОФЕР ОКИГБО (1932–1967), ЈАН ОНДРУШ (1932–2000), СРБОЉУБ МИТИЋ (1932–1993), БОЖИДАР ТИМОТИЈЕВИЋ (1932–2001) , ТОМИСЛАВ МИЈОВИЋ (1932), ВЕСНА КРМПОТИЋ (1932) , НИКИТА СТАНЕСКУ (1933–1983), АЛЕКСАНДАР РИСТОВИЋ (1933–1994), ЈОВАН ХРИСТИЋ (1933–2002) , ДУШКО ТРИФУНОВИЋ (1933–2006), ФРАНЦЕ ФОРСТНЕРИЧ (1933–2007), ПИТЕР ОРЛОВСКИ (1933–2010), ДОБРОСЛАВ СМИЉАНИЋ (1933), БРАНКО МИЉКОВИЋ (1934–1961), ВИТОМИР НИКОЛИЋ (1934–1994) , ПЕТРЕ М. АНДРЕЕВСКИ (1934–2006), ГЕНАДИЈ АЈГИ (1934–2007), ВЛАДА УРОШЕВИЋ (1934), МАРК СТРЕНД (1934), МОТОО АНДО (1934) … Песмовник, или, ако баш хоћетецветник садржи песнике из 52 земље света: Србија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија, Хелада, Грчка, Рим, Италија, Египат, Индија, Француска, Енглеска, САД, Италија, Шпа-нија, Португалија, Русија, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Бу-гарска, Ирска, Немачка, Индонезија, Саломонска острва, Месопота-мија, Шведска, Данска, Норвешка, Холандија, Швајцарска, Аустрија, Бразил, Аргентина, Никарагва, Мексико, Перу, Јапан, Чиле, Турска, Мађарска, Сенегал, Финска, Порторико, Канада, Израел, Либан, Ни-герија, Кенија… Бројка је теже одредљива јер није коначна, па ово-ме списку треба придодати усмену и/или првобитну поезију мно-гих народа и племена на великом простору и на великој временској удаљености, као и хебрејску књижевност, песништво Ескима и америчких Индијанаца. Библиотека Зона преливања   НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ : антологија песама о болести, болницама, болу….


ЛеЗ 0008889  ЕНИГМА ЗИМЕ, 2017.  Вејао је снег. / Белатукадруз
И синоћ.
И јутрос.
Завејао је
много тога.

Гледам и шта видим?
Наглу (напољу).
Унутра - заборав,
смет столећа.
Неред снова.

Енигме.
Толико енигме.

Курва је дошла
(пре сто година).
Оп курва,
курва над курвама,
убиство цара спаситеља,
ликвидација крвничка
читаве породице,
потоци крви.
У име будућности.

Коју ми гледамо
закрвављених
очију.

Гледам 
и шта видим
и унутра