...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 27. фебруар 2017.

НОВИБУСУР 00426 - 00428 / 2017.





Тодорова субота,4. март     – Благовести, петак 7. Април 2017.           

САЗВЕЖЂА. Симболи и сигнали  – Увод
III. САЗВЕЖЂА
Они који хоће да препороде човечанство а за гравитациони центар  живота поставе сам живот, не иду далеко. У томе је фаталност мухамеданства и хришћанства. За живот после живота, они своме верном понова обећавају живот: подвучен, срећнији и дужи; али, углавном, у истоме стилу. Ми знамо да морамо да умремо и да не знамо, после где ћемо. Ови су дошли да нам кажу где ћемо, и одмах нам поста као промену и ново, понова живот. Због тога нам се тешко и умире,  због тога и овај страшни страх од смрти. Будизам је отишао даље све увио у тајну, обећава нирвану, нешто што човека вуче ка непознатом  и несуштаственом, и нечем што није оно што је било.
Високима треба једна нова религија. И они имају страх од смрти, и,  један од највиших, требао би да створи једну нову веру за нове верне. Данас човек више не зна где ће. Он је на страшном беспућу. Кад прође крај гробља, он уздрхти: Зар само ту, и само овако? Јер, религије нема, и  он види само своје тело и пет стопа земље над њим.
Треба нам једна нова религија која ће да учи верне да су они сада у  предсобљу нечега великог што долази после живота, и да је „с оне стране“, једно царство апсолутно другог облика и другог садржаја: осветљења свег мрака „с ове стране“, одгонетања, непрестаног одгонетања загонетки „с ове стране“, и других које „с ове стране“ не постоје, живот без  живота који има да се развије у неки даљи и још спиритуалнији …

Двадесет трећи и двадесет четврти параграф САЗВЕЖЂА


Вјерују
23.
Бити сам. - једна од највиших социјалних филозофија за  појединца, то је: оставити људе на миру, оставити их самим себи. Не бити ни вођен нити водити: не бити ни предводник ни стадо, а још више,  ни чобан ни стадо. Великога појединца треба пустити потпуно самог у  у ову  васиону, и он ће, са својим једрима, уз повољан и плах ветар свога  духа једрити кроз њихи доносити нам своје прекоморске плодове. Сама држава   треба да се побрине и да му помогне те вожње, јер је он њена со и њена виша мисао, а не да га гони као Христа и Сократа.

24.
На висијама слободе. - Треба се потпуно ослободити. Само потпуно  слободан човек може бити прав, и висок, и дубок, и истинит. Сa собом, без вере, без друштва, без породице; само у пуној природи, под  утицајима својих живих интуиција, као под моћним сунцем, раде моћни сокови живота, развијају се и расцветавају у снажне цветове  и нове  богате плодове. Ту, на тим висијама, мисли се ослободилачка мисао, пева се жива песма, и игра се права игра живота.
Слобода је права основа сваког стварања; и тишина и мир. Ту су се родиле, у непосредној близини свега што је загонетка, религије, м и филозофије. Из те слободе, као из какве врховне команде, отшле су у свет, затрепериле га и дале му колико-толико смисла да живи, све религиозне, моралне, уметничке и научне наредбе, одредбе и упутства...
(III. САЗВЕЖЂА / Бранко Лазаревић)

ПОДВЛАЧЕЊА. - ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА. РЕЧ ЈЕ О МИСЛИ ЖАНА КОКТОА КОЈУ ЈЕ КОРТАСАР ПРЕУЗЕО, А ПРЕ МЕНЕ ЈОШ НЕКИ КЊИЖЕВНИЦИ. ДАКЛЕ, ТА РЕЧЕНИЦА ПРИПАДА МНОГИМ ПИСЦИМА, СВАКОМЕ НА СВОЈ НАЧИН, И ИСТИНСКИ МЕ ОДУШЕВЉАВА - КАРЛОС РОБЕРТО ГОМЕС БЕРАС (ПОРТОРИКО))

НИЈЕ ПРВИ ПУТ, да подсећам  на важност ових разлика (звезда и сазвежђа). Да би сте створили једно Сазвежђе, потребно је много тога. Много година, читав један живот. Чак и оно време када нисте били р0ђени. Тако ми се понекад чини. А да би то Сазвежђе опстало, потребно је да будете сам, и на висијама слободе (како би рекао неправедно заборављени Б. Лазаревић).
Откуда је, када  и како мени дошло САЗВЕЖЂЕ З?
Можда бих могао једном да испричам ту невероватну причу. Нвероватну за људе гвозденог доба и за све оне загонетке "с оне стране". Повремено сам сањао снове, које нисам умео добро ни да препричам самом себи а камоли неком другом, ни да их протумачим на најбољи начин. Били су толико невероватни неки од тих снова, неки су ме плашили, а неке сам и поново сањао,нешто измењене. У последње време, моји најближи знају, у кратком размаку, сањао сам исти сан, скоро исти, у том смислу што се одвија на истом месту у мом завичају, скоро на истој њиви. Символи и сигнали тога сна*, претпостављам, у вези су са сазвежђем. И тај сан мени не долази случајно, тек тако, то је сигнал духовних сила, које су почеле да отварају један предео и свет који је за мене скоро читавог живота био затворен. Шта је то што га отвара? Живимо у  временима несигурним, злим и боготпадним, изложени  злим мислима које долазе,углавном од духа зла и лажи. Због греха наших а по Божјем попуштању дух зла напада наш дух стрелама лажних мисли, порочних слика, рђавих сећања и фантазија. И  стварност, ова коју живимо, има своје симболе и сигнале, понеке препознајем, будећи се из снова на крају ове зиме.Сањао сам чокоте, на месту где је некад било чокота, и жену у црнини, која бере црне гроздове. Сањао сам њиве и дрвета, која су укорењена и расту из земље. И некако је можда природно и схватљиво што до сада нисам сањао своју душу, што ми је некако измицала као и дубљи смисао тих снова које сам спомињао околишно. Да ли је моја душа укорењена, као што је дрво укорењено у земљи, у небесима, јер је то њена земља из које расте? Чинило ми се понекад да јесте, минулих лета. Све док се није појавило Сазвежђе, о којем сам тек започео причу...
     Али имам осећај да сам пожурио и започео је нешто раније него што сам обећао... Пре Благовести, одмах после Белих поклада... 


Београд, петак Тодорова субота,4. март – Благовести, петак 7. април 2017. (по старом православном српском календару 7526)                   М. Лукић



 _____________

          * Из Главе 12: МИСЛИ И ОСЕЋАЈИ КАО СИГНАЛИ  (одломци)  -  2. Човек обично држи, да су све мисли у њему његова својина, његов производ,  њиме и од њега самога. То је међутим погрешно. Јер тиме човек проглашује свој дух  неком апсолутном јединицом,која не подлеже утицају духовних сила , били благих или опаких. У самој ствари дух човеков подлеже безбројним утицајима духовних сила , које се у њему као струје укрштају, онако исто као што тело подлеже утицају многих и различитих физичких сила.
 (...)  И заиста прости рибари и радници говорили су и писали тако високе и дивне мисли, до каквих никад нису могли   досегнути   умови   књижевника   и философа. Те мисли нису ни биле од људи него од Бога; сигнали, да живи Бог говори.
3. Апостоли, пророци и светитељи названи су органима Духа Светога. Названи су тако, због тога што (....)  Својим мислима они нису могли одолети мислима Духа нити својом силом сили Духа. О томе јасно сведочи пророк Јеремија говорећи, како је он желео да престане прорицати народу од стране Бога, да би избегао муке и страдања. Нећу га више помињати, нити ћу више говорипш у име Његово. Тако се он зарицао. Али би у срцу моме као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више (Јер. 20,9). И опет је, дакле, морао да говори, не од себе но од Духа Божјега.
  4. Зле мисли, богоотпадне и неморалне,углавном су од духа зла и лажи. Због греха наших а по Божјем попуштању дух зла напада наш дух стрелама лажних мисли, порочних слика, рђавих сећања и фантазија. Безбожном цару Ахаву, који радије слушаше сладуњаве лажи него горке истине, рече пророк Михеј: зато сада ето Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по  те  (II Днев. 18, 19).  Дакле, попушта Бог, да зли дух дејствује на ум и мисли оних, који су себе гресима упрљали и за дом зла припремили. Та им је сигнал пропасти, ако се не тргну, то јест ако не прихвате сигнал опомене Божје кроз истанитог весника. Но  Ахав послуша лажи лажних пророка, који му прорицаху победу, па пође у рат и погибе у рату.
5. Кад изненадно и упорно почнемо мислити о неком човеку у даљини, сигнал је, да ли он брине и говори о нама, или ради за или против нас, или да се приближује к нама он или писмо од њега. Кад је Христос исцелио паралитичара у Капернауму, помислише присутни књижевници у себи: овај хули Бога! Господ опази помисли њихове, па им рече: зашто зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9,4).
 6. Још јаче од мисли показују се осећаји људски као сигнали. И Исак и Јаков и Давид осетили су приближење смрти своје, па су позвали синове своје, да их благослове .
 7. Многи људи предосете своју смрт. Неки официри и војници у рату имали су јасно предосећање смрти онога дана кад ће погинути. Зар је мало њих рекло: данас ћу погинути! Тај осећај, предосећај, не могу знати они, који га још нису имали. Али да се он, као сигнал, пројавио код многих лица, то је многократно утврђена ствар. Благо оном, ко добије кроз предосећај сигнал блиске смрти, па се благовремено покаје пред Богом, и молитвом и опраштањем и милостињом припреми за онај свет!
8. Осећај као сигнал близине Христове. Кад су Клеопа и његов друг путовали за Емаус, придружи им се васкрсли Христос, и разговараше с њима, али Га они не познадоше  очима. А кад Он ишчезе од њих, они рекоше један другом: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше Писмо (Лк„ 24,32).
9. Руски светитељи, Сергије и Серафим, унапред су осетили јављање свете Богородице.   "Данас ћемо имати високу посету!"   говорили су они својим монасима. Сличан  сигнал кроз осећај добили су и многи други светитељи.
10. Осећај као сигнал јавља се често код животиња, нарочито пред непогоду или какву катастрофу, као земљотрес. Познато је, да кад се домаћину хоће да догоди нека несрећа, коњ рже и пас вије. Кад се светом Артемију  спремало мучеништво, његов припитомљени јелен почео се око њега умиљавати, лизати му руке и плакати.
11.  Изненада зловоља и туга спопадају понекад човека без видног узрока. Накнадно се покаже, да је то био сигнал, да му се дома, међу сродницима или пријатељима, догодила или смрт или други неки тежак удар.
12.  Осећај крајњег очајања, које управља мисли ка самоубиству, јесте сигнал, да се зли дух - дух унинија или очајања - дохватио душе човечје.
13. Радост као сигнал. Велики хришћански   духовници   тврде,   да   кад   се   прави покајник усрдно Богу моли осети велику  радост и топлину у срцу. То они тумаче као знак, да му је Бог опростио грех, за који се у молитви кајао. – СИМВОЛИ И СИГНАЛИ / Свети  владика Николај Велимировић – Знамење, Пирот (б. Г.) , стр. 78 - 81


Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА






ЛеЗ 0009578    187  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   187 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)    

ЛеЗ 0009579    188  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   188 ( Прототип Енциклопедије   

ЛеЗ 0009580    189  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   189 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   

ЛеЗ 0009581    190  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   190 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

191  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  191 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 

192  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

193  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   193 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

194  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  194 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

   ЛеЗ 001020   195 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)    195 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0010251   196   ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)    196 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0010301   197  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   197 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)



*
ЛеЗ 0010235  III. САЗВЕЖЂА. - Они који хоће да препороде човечанство а за гравитациони центар  живота поставе сам живот, не иду далеко. У томе је фаталност мухамеданства и хришћанства.
   

ЛеЗ 0010236       Двадесет  трећи и двадесет  четврти параграф САЗВЕЖЂА. Вјерују- 23. 7 Бити сам. - једна од највиших социјалних филозофија за  појединца, то је: оставити људе на миру, оставити их самим себи. Не бити ни вођен нити водити: не бити ни предводник ни стадо, а још више,  ни чобан ни стадо. Великога појединца треба пустити потпуно самог у  у ову  васиону, и он ће, са својим једрима, уз повољан и плах ветар свога  духа једрити кроз њихи доносити нам своје прекоморске плодове. Сама држава   треба да се побрине и да му помогне те вожње, јер је он њена со и њена виша мисао, а не да га гони као Христа и Сократа. Двадесет трећи и двадесет четврти параграф САЗВЕЖЂА. Вјерују- 

ЛеЗ 0010234   САЗВЕЖЂА. НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ / Белатукадруз. -  Претплата на нову књигу  НОВА ОСЕЋАЈНОСТ I. Стихови. Одломци из дневника. Осврти. Сећања. Инвентар...   НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ / Белатукадруз. 




ОСВРТ

ЛеЗ 0009369   Клица. - Грађа за „Речник ПРОТОТИПА“ (Увод). - Борхес је писао о једној својој мори – књизи без краја – пешчаној књизи. И тада, када сам и сам имао сусрете са том фантазмагоријом или мором једног далеког писца, и данас, чини ми се да сви ми – како је то формулисао онај римски цар што је живео у Сирмијуму, – радимо за један циљ, неки са пуним разумевањем и свесно, а неки и не слутећи то.У томе смислу, чини ми се, говори и Хераклит о успаваним људима, кад каже да су и они сарадници и помоћници у раду за васиону. Сваки, разуме се, ради за заједницу, неко на овај, а неко на онај начин, и прекомерно, па и људи који гунђају против тога тока, буне се против њега и хоће да онемогуће појаве које се дешавају. Јер су космосу и такви људи потребни.Размисли на коју ћеш страну ти стати. Јер онај који управља васионом употребиће те  на сваки начин добро и одредиће ти неко место међу својим сарадницима и помоћницима. Али се ти сам чувај да не постанеш онакав члан заједнице какав је онај смешни и безвредни стих у драми коју спомиње Хрисип. – 45. Тражи ли сунце да обавља посао кише?Или Асклепије да врши задатке Деметре, носиље плодова? А шта чини свака звезда? Зар оне нису сасвим различите међу собом а зар ипак у своме раду не теже све за истим циљем?
Сазвежђе З,  током минулих година, скупљало је занимљиву грађу, према којој се, овде, отварају пречице, направљене средином јануара 2015. Ево неких:
Сурбита.Концентрични кругови. Енциклопедија ЗАВЕТИНА




ЛеЗ 0009370   Знаци. Знаци препознавања.  Коло. Зона источника. тајна првог симбола.  планетарни симбол Сазвежђа З. цвет крај планинског језера у србији. маслачак у овоземаљским и космичким размерама. 4 зрна кукуруза. 

  ЛеЗ 0009371   Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА.
Концентрични кругови
Интелигенција се пробија у облику таласа који образују геометријске облике на Земљи. Не ради се о томе да неки свемирски брод слети доле, направи знак у житу током ноћи и онда одлети. Иако неки кругови јесу настали услед слетања летелица, интелигенција се може замаскирати у који год облик она то жели, а интелигенција веома често долази у облику таласа. Доћи ће време када ће Земљу запљуснути један талас светлости
 ГРАЂА 
 Лексикон Сазвежђа Заветине ... Концентрични кругови


ЛеЗ 0009366  Библиотека КОЛО (маслачак у овоземаљским и космичким размерама, као путоказ)  Сурбита се увек односи на живот са својим извориштем. Универзум је потопљен у океан основе живота и све што се манифестује чини принципом холограмског закона, на начелу хенотеизма у коме један Бог има безброј облика. Било какво испољење настаје појавом „рога“ тј. изворишне тачке, ширећи своју манифестацију до одређеног сегмента и стварања сурбите. Тако,  свето дрво Запис и литијски круг, заједно чине сурбиту коју одређује троструки ретроградни опход крстоноша или литије. Запис је у овом случају аналоган тачки, док литијски круг означава границу дејства које дрво треба да пружи.   ..Овде ће, убудуће, бити додаване пречице на  посебним страницама –  више од педесетак, како би се читаоци лакше сналазили у замршеном васељенскм лавиринту  Сазвежђа З, постојања, рушевина и проналазака.  Библиотека КОЛО




*
ЛеЗ 0009694     Здраво!Свима на свету!.-  Заветине добијају многобројна писма. Нека смо публиковали на посебним блоговима, као што је, на пример, Архив у оснивању. То су, углавом, писма писаца са којим су Заветине у сарадњи, додиру, или некој врсти комуникације. Међутим, стижу и многа друга писма, која се не тичу директно издаваштва, публиковања, култура,  већ актуелних проблема и аномалија у српском друштву. Решили смо да и ту врсту писама публикујемо.   ( јун 7, 2011)   Здраво!Свима на свету!

ЛеЗ 0009405   ТРЕЗВЕНА ПРЕПИСКА           -  Вујица Бојовић - Мирославу Тодоровићу - М. Лукићу на тему: пропадање Србије; можда још једна илустрација на подтему: како је то кад је глупост много боље организованија од памети? / 21. авг. 2012.  ТРЕЗВЕНА ПРЕПИСКА

ЛеЗ 0009406  Писмо у ветар | ПИСМА on WordPress.com
Драги Господине*,
Претпостављам да добијате обавештења »Заветина« и да понекад нешто од свега тога и прочитате. Али не би ме изнедило да та обавештења и бришете или уопште не читате. Јер имајући у виду предрасуде које људи Ваших година у Србији имају уопште према интернету и светској Мрежи, то би било некако и очекивано.
Ми смо у »Заветинама« подигли један већи Веб сајт намењен препевима Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, на коме смо поставили и страницу о Вама, на предлог нашег заједничког, надам се пријатеља и познаника, Д… Тај Веб сајт је доживео крајем овог лета малу хаварију, па смо морали да га редизајнирамо, преуредимо и обновимо. Међутим, оне песме које смо имали у бази, Ваше песме, нестале су.   Писмо у ветар

ЛеЗ 0009407  Мома Димић; заоставштина; преписка | ПИСМА on WordPress.com

ЛеЗ 0009613  (0012) Из пристиглих писама при крају 2013.. - Драги МиркО, / уз овај текст чија тема је кратка историја наше путешествија до народних кухиња, тачније речено казана. (Како се у овој речи гнезди реч казна).
Сређујући белешке, све у намери да теренску прозу под називом „Протуве и анђели“ коначно завршим наиђем на ову белешку.
Каже Брка:
 - Добро је ово како ће бити? Све ће ово пропасти. Пропасти, ко муда кроз поцепане гаће, јер ће наши државу растурити ко свиња масну торбу.
Хроничар згрануто гледа.
До сада нису могли. Када забразде неда даље Рват, брани Словенац...и шта да ти казујем видећеш. Знаш ону „кад се гоља влсти докопа“. Биће још горе. Зидаће цркве највећи безбожници, село ће у коров зарасти, а у градовима ће се на казанима ранити...

Уз овај пасус пашу и моји стихови из 1979. (Теренска свеска) :
 „...Биће црње и грђе још / Расуло Оде све у хелаћ на добош / У клетве живота се сасу / Куће растурише тужимо ћутљиви // Радоваћеш се када те земља притисне / Море мани / сваковићи нам судбу цвелну кроје / Зоољуди у дверима теби душа кисне...“
То је онај живот где сам пао и ја (Дис).
 ... Из пристиглих писама при крају 2013  

ЛеЗ 0009616 (0010) Из пристиглих писама: Поводом 200-та "Билтена".  ЧесТИти списатељу, Дон Кихоте издаваштва српског, пребродио си 199 препрека, обележио 199 кота, а ја Ти за 200 коту шаљем овај текст који, ако се власт дозове памети, може спасти од пропасти Србију. Озбиљно,са овом допуном иза потписа, Твој Мирослав из Трешњевице
"Ако Сербији не узбуду пружити мудрости и науке , то ће они сами себи бити Турци и мучитељи. И да ће викати: „Ми смо говорили да су нас Турци мучили и тиранили, а данас браћа наша нас горе муче и тиране.“  - Нићифор Нинковић, берберин кнеза Милоша. -  Из пристиглих писама: Поводом 200-та "Билтена"

ЛеЗ 0009621  Из пристиглих писама, наставља се (6)  Соња Ковачевић. Балкански астролози.М. Тодоровић. В.Јагличић. (....“већ сам ти писао о историјату те књиге, била је прихваћена у СКЗ-у, 1995, или 1996., али је онда Симовић, који је био у уређивачком одбору, на наговор Павловића, спречио штампање. Како ми је рекао покојни М. Ђурић, Симовић је, у некој кафани, где су имали састанак, питао: - Је л то овде поштанско сандуче уређује едиције?
Тиме је алудирао на чињеницу да сам "превише" у Задрузи објављивао - а морао сам, јер сам у то време био професионални књижевник, сиромашак с нередовним примањима у "Погледима" и породицом на врату. У ствари, како ја мислим, Симовић и Павловић су, у антологији Европског романтичарског песништва, Ередију вредновали као другостепеног песника, и није им ишло у рачун да се то општепризнато мишљење обневажи на таквом месту као што је Задруга.
Све то ја, наравно, не могу да тврдим, причам како ми је Миша Ђурић пренео, кад сам се распитивао о судбини рукописа.
Тако су Ередија и Готје завршили у Ваљеву, код Аце Видића. То јест, прошли су потпуно незапажено, иако су то лепо дизајниране књиге, с пристојним преводима.
...»)  - Муке саиздавањем часописа  „Људи говоре“....  Из пристиглих писама, наставља се (6)  

ЛеЗ 0009622  Lorena Sayan Vasquez:
Hello, i write about  Сибе МИЛИЧИЋ or Sibe Milicic the poet, because i found in the cementery of my city a tomb of Sibe Milicic,  and I think it's your child, if I get to have one, well, I'm from Perú and I send the photo of the grave, the truth is that I always wondered who was Сибе МИЛИЧИЋ the poet and I found some clues to the identity of the person in the grave. enclose the translation of a photo here:
"Sibe Milicic, in Brusje Yugoslavia December 19, 1902, + Huancavelica April 6, 1929"
Уз ово писмо  Lorena Sayan Vasquez је  послала и ову фотографију на гробљу у Перуу, покушавајући да пдгонетне ко лежи у тој гробници на фотографији. Неко близак С. Миличићу (+1944, Бари, Италија)   Lorena Sayan Vasquez

ЛеЗ 0009623  Из пристиглих писама, наставља се (4)  Писмо Ристе Василевског   . Преводилац Елена. Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог.. Владимир Јагличић. ..... Оживљен прећутани, и данас актуелни есеј из 1995!
Драги пријатељи, / Јутрос ме подсетио колега Мирослав Лукић из Београда, уредник и власник једног од највеће издавачке куће на интернету
ЗАВЕТИНЕ+
 новине будућности * понедељком и суботом  newsletter@zavetine, на есеј ”Крикови Европе” из 1995. који сам и сам заборавио, а књижевна јавност у Србији прећутала, иако је и данас изузетно актуелан. - Неизмерно сам захвалан колеги Лукићу, а Вас молим да га прочитате. Пренели смо ”Крикови Европе” на сајт нашег часописа ”Људи говоре”: <www.ljudigovore.com>.  - Хвала,
Радомир Батуран
      Из пристиглих писама, наставља се (4)

ЛеЗ 0009639     "Заветине" нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности " Заветована"сам и ја. –Соња  Ковачевић. -  Драги Мирославе,
Жао ми је због свега што се дешава са "Заветинама" од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крадја неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево вец тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.
Свесни сте да сте својом уникатношћу означени и то како у погледу раритетног уметничког стваралаштва тако и у погледу вансеријских личносних квалитета и тај знак, тај жиг одваја вас од остатка света .Ако је за утеху " да сте њихови не би вас ни кушали". Ваше визионарство у погледу једне другачије, отвореније и здравије, светлије Србије некоме је засметао.Они су не само вама него и свима нама који смо вам својим све многобројнијим присуством дали охрабрења да  истрајете, послали знак да у Србији треба да буде и заувек остане мрак, све прозоре (и васе) треба затворити, затрти истину и све што је објављује.  
"Заветине" нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности

ЛеЗ 0009643     ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ / Слободан Бранковић. - Поштовани господине Лукићу,

Не знам никога ко је искреније посвећен књижевности од Вас!
Стихови које објављујете вијугају далеко и преко границе нашег времена.
Ево и неколико мојих редака, па докле досегну... ПОСЕТИЛАЦ ЗЕМЉЕ / Слободан Бранковић

ЛеЗ 0009654     Из преписке Белатукадруз – Чворовић. -  Ако смо се заиста срели на 4. галерији, како пишете, па то је добар знак. Свет постоји у знаку бр. 4, како је писао Шејка, или како су алхемичари, неки други  веровали.
Што се тиче осталога, па, "Заветине" су биле мистерија, дошле су из мистерије, из најнеочекиванијег правца.
Пре неколико година, када сам покушавао да продам овај станчић на Л. Брду (мансарду) како бих купио неку сеоску кућу око Београда, и помогао оцу и мајци, већ остарелим, иша сам у Рипањ, да видим неку старију сеоску кућу на скоро 4 хекатара, каква је била кућа у којој сам родјен, и коју је мој отац срушио када сам имао десетак година. Ти људи, продавци, су тада то заценили, и ја ниам продао стан. Али сам видео, да има сеоских кућа и дворишта на четрдесетак км около Београда, вредних пажње. Као и недавно у Парцанима, село пар километара даље од Раље, према Парцанском вису, где су кућу и двориште од 7о ари продали неком шпекуланту за 7000 Е. Много би боље за "Заветине" било да сам у неком селу око Београда, да направим неку врсту мобарског, библиофилског издавачког центра, али - понекад ми се чини, верујте, да Судбина зезне, спречи. Ја нисам фаталиста, али... нечиста посла.
Хвала на јављању  --  Слободан Чворовић:
.....Срећемо се на четвртој галерији.Да, препознајем профил. Уздигнута глава, поетски загледана изнад других глава.Очи које зраче чудном,"срчаном нервозом"(п.а.) Радосно благоглагољају.
Речи из амбицијозног пројекта, по ком смо се и упознали, истрчавају у нотицама.
Толико утисака о књигама, толико знања, толико сусрета у пола века активног књижевног живота а све се слива у жамору после свечане СКЗ-ове 120 годишње академије...
Покушавам да питам, неспреман, где је глава, где је реп Заветина и како можемо да изиђемо из виртуалне анонимности и пуно тога сам хтео да питам. Заветине ми се чине пркосно свежим, предложио бих чак и неку фузију са кочоперним "млађим" или већ...?
Силазимо на други спрат...(наставак следи)     Из преписке Белатукадруз – Чворовић  

ЛеЗ 0009662     МИРОСЛАВЉЕВО, Мера  / Слободан Бранковић. - Поштовани,  / У ноћном аутобусу, при слабој светлости, прегледавах писмене студената  с Косова, на путу с југа на север. Негде, људи у дубоким чизмама и оружјем пуним муниције, зауставише, изведоше и претресаше до голе гоже. Беху бесни на мене, јер не нађоше ништа.
Кад пређосмо имагинарну границу, прво место на које наиђосмо, незнадох које, али ја рекох
некоме скривеном испод мог расцепљеног седишта: МИРОСЛАВЉЕВО, ако и то, у даљини,
беше Србија.
Из тог хронолошког белега је и посвета Господину Мирославу Лукићу под именом Мера.

Поздрав

ЛеЗ 0009667     ГОСТ / Бранка Војиновић Јегдић. - Уђе  у   мене  незвани  гост
Па
  оре , крчи , ровари ,
Иако
  нисам  добар  домаћин
Он
  неће  да  ме  остави .
Данима  већ  битку  водимо
Он
  навалио  чупа  и  отима ,
Једну
  му  главу  одсијечем
Он
  их   још   безброј   има .
Брзо  уведох  другог  госта
Па
  нек  се   у  мени  води  рат ,
Клин
  се  клином  избија
Он
  је  један  другом  брат .
Коме  ћу  ставити  вијенац
Исплетен
  од   ломљиве  наде ,
Пјешчани
   сат   гледам
Док
  бол  ми  дане  краде .....  Из пропратног  писма : Бранке Војиновић Јегдић
Поштовани Мирославе,
ове пјесме шаљем као знак мог великог саосјећања са господином Слободаном Бранковићем и надам се да би му улиле снагу у даљњој борби.Ја сам водила неколике тешке битке и спасење нађох у поезији.У мојим пјесмама је лако открити које су биле моје борбе и ја сам проговорила о њима у нади да ће некоме бити ослонац.Иначе су оне (....) у збирци која је у припреми.
Уз жељу за оправак господину Слободану и Вас, Мирославе, срдачно поздрављам.
Бранка    ГОСТ / Бранка Војиновић Јегдић 


*
ЛеЗ 0009352   ЗАБЛУДЕ
Слепи миш је, иначе, једна од животиња за коју се везује највише митова и заблуда. Он пије крв, уједа, петља се у косу, а уз то, и Дракулин је ближи рођак.
Занимљиво је да је тврдња о томе да се слепи мишеви петљају у косу потекла са наших простора и није се раширила. У другим, чак и суседним државама, како је речено током Европске ноћи слепих мишева, није примећено да постоји та заблуда или страх. Чак, како је објаснио Бранко Карапанџа из Друштва „Мустела“, у дугогодишњој пракси његових блиских сусрета са слепим мишевима, што у пећинама, што на другим местима, није забележен ниједан овакав случај. Петљање у косу је, тврди, и анатомски немогуће за слепог миша. Догодило се, навео је, да је један уморни и успаничени слепи миш, тражећи мирно место да се примири, слетео на главу Карапанџине колегинице која се трудила да мирно седи у неком углу. Додуше, ни тај се није упетљао.  ЗАБЛУДЕ

ЛеЗ 0009353   Прва жртва вампирског шишмиша у САД. - У САД је забележена прва смрт коју је проузроковао угриз вампирског слепог миша. Жртва шишмиша, који обично напада животиње, био је 19-годишњи младић.Младић се након угриза у Мексику жалио на умор болове у раменима, мртвило леве руке и опуштеност левог ока.  Лекари су га тестирали на бројне болести уобичајене у САД али нису успели да утврде шта се са њим догађа. Тек након што је умро, обдукција је показала да је младић боловао од беснила које му је угризом пренео вампирски шишмиш. Будући да њих нема у САД, нико на њих није посумњао    Прва жртва вампирског шишмиша  

ЛеЗ 0009354   Слепи мишеви-крвожедни вампири?   Слепи мишеви-крвожедни вампири?  



*
ЛеЗ 0009356   ЕСЕЈ О ПОЕТИЦИ  / Бошко Томашевић. - (Контрапоетика) . - Поетика је верзија песништва, његово тумачење. Али поетика као верзија песништва у свом најширем значењу такоде је верзија је­зика као оне суштине кроз коју се човеку до светљења доводи бив­ствовање бивствујућег, Ако је песништво готово увек помало из­ван језика, поетика је у класичном њезином одредјењу увек у јези­ку, у појму, у дискурсу, у једној посве природној самосвести тога о чему говори. Поетика је грана философије. Она је то управо од сво­га почетка, то јест она је то још у време настанка Платонове Политеиа (Држава) и Аристотелове Пери поетикес.
Овај осеј о поетици започињемо да пишемо са становишта ње­зине одбране али и са становишта критике и негације њезине функције у оквирима онога чему је њено постојање намењено. С једне стра­не, оглед ће бити апологија поетике као оне дисциплине која данас може вршити само функцију књижевности, то јест бити и сама књижев­ност. Њезина апологија у том смислу је и зачетак њезине негације, бу­дући да становиште такве одбране негира уобичајени концепт сврхâ и функције поетике.   ЕСЕЈ О ПОЕТИЦИ / Бошко Томашевић.

*

ЛеЗ 0009710     Отаџбина будућности / Владимир Јагличић   (Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)
  .-    …. Опет, с друге стране, све је то део живописне менажерије коју сачињавају писци и њихова браћа уметници, ма којом се уметношћу бавили. Они, на такав некакав немушт позив, покуљају из својих свагдањих мишјих рупа из којих процењују васељену, крену на штандове са својим торбацима и деле наоколо свој накот усхићеним шипарицама, намрштеним професорима, уседелицама, зрелим дамама у најбољим годинама, револуционарној студентарији и бесловесним ученицима. У овој неизбежности има нешто срамно, али и - неодољиво. То вам је као кад нагрну у неку продавницу, по јефтину, а оскудну робу, рецимо у ратно време несташице зејтина или шећера. Постидно је у томе учествовати, али је једино глупље од тога, уопште у томе не узимати учешћа. Новац није прави изговор за овакве скупове. Ако је реч о новцу, у постмодерно време једини новац је од књижевности зарадио, како веле гласине, покојни Милорад Павић. Њему су да је велики писац признали у Аргентини, Аустралији, на Антарктику, па зашто бисмо ми, његови земљаци, били против? Он је побрао светску славу. У том смислу, нема другог уметничког одговора: за истинску геијалност потребне су само две ствари: артијица и плајваз. Под условом да сте Сократ, не треба чак ни то. Жалимо се на прилике, на власт, на издаваче, ко зна на кога све не, и вероватно с правом - али, будимо искрени: ко вам брани да напишете "Злочин и казну"? Тата, мама, жена, држава, народ, Америка? Не брани вам нико. Према томе, ево папирић, ево оловче - изволте! Испада, међутим, да је тај, најлакши начин, уједно и најтежи. И не само то, код нас је и иначе оно што је најприродније и најлакше, некако удаљено до немогућности. На пример, шта је природније од тога да вам издавач штампа написану књигу? Испада да наши савремени издавачи могу све: и да вам скувају кафицу, и да љубазно попричају са вама, и да се распитају у ком сте знаку рођени и какве су вам личне прилике - једино, ето, не могу да штампају књигу, због чега иначе и постоје. Штампати књигу на уобичајен начин постаје некаква недостижна авантура, даљина светлосних година, омамица којом су вас варакали, као цуцлом, док сте били мали, а сад се испоставља да је све то сложена једна, готово секташка ствар, политичко-историјска, и да се за књигу питају неки готово ванземаљски фактори који са вама, бедним земљанином, немају никакве везе. Част свакоме, књига само нашима! Будући да вам се на челу види да нисте наш - најчешће ништа ни од књиге, ни од славе, а камоли од пара! Ваша је само мука. Нама, провинцијским ведетама, остаје да нам, повремено, суграђани приђу и промунђају да су прочитали ову или ону причу, или роман, или да нас у самоуслузи касирке пусте преко реда. Било је таквих доживљаја, нарочито с читатељкама. Једна од њих, која ради за пијачном тезгом, кад год ме види, намигне, и, не марећи за околину, обећавајуће ми се обраћа са "Где си ти, мачак?" Чисто сумњам да би моја супруга поверовала у такво обраћање као последицу моје књижевне репутације. Јер та је књижевна репутација, ако ћемо право, крајње сумњива, чак и мени, а камоли другима. Уосталом, супруга би била у праву: мени су суграђани далеко чешће прилазили да се богобојажљиво распитају како ми је пошло за руком да скинем десетак килограма живе ваге....   Отаџбина будућности / Владимир Јагличић  

*

ЛеЗ 0009715     Канал ЗАВЕТИНА — Мирослав Лукић
194 | СУРБИТА(р) on WordPress.com . - Ево јединствене прилике да на једном месту, уз помоћ тзв. “пречица”, п регледате, с времена на време, обимну и дугогодишњу видео грађу београдских “Заветина”,спашени део…   Канал ЗАВЕТИНА — Мирослав Лукић

ЛеЗ 0009721  Концерт за кларинет и оркестар „Фрула и фламингоси” састоји из три става и траје око 20 минута. – Музичком нарацијом ово дело испреда причу о чаробној фрули која пева о истини, али њену песму нема ко да чује, јер на свету више нема никога ко верује у истину (овај сегмент приче подсећа на легенду о античкој пророчици Касандри у чија истинита пророчанства нико није веровао). Тако ни чаробну фрулу више нико не слуша; нико осим фламингоса који својом непрестаном страственом игром чувају отвореност срца и осетљивост духа. Препознавши се, фрула и фламингоси остају заједно да певају и играју, све док неки будући људи не буду препознали дејство истине, каже Исидора Жебељан. За ову композиторку специфичност и лепота писања концертантне музике лежи, како наглашава, пре свега у вештини да се соло инструмент на најмаштовитији и најприроднији начин издвоји из звука оркестра. Наиме, као у причи о Давиду и Голијату, потребно је да један солиста „надвлада” педесеторицу, а задатак композитора је да реши ову загонетку на најинтересантнији могући начин, кроз њихова међусобна суперпонирања и дијалоге. (Светска премијера композиције „Фрула и фламингоси”, концерта за кларинет и оркестар Исидоре ЖебељанСветска премијера композиције „Фрула и фламингоси”, концерта за кларинет и оркестар Исидоре Жебељан  

ЛеЗ 0009722       Коментар(и) на чланак  c -На фотографијама Срђана Вељовића забележени су 9. март 1991, гранични камен између Албаније и СФРЈ, студентски протести
  «  «  - Yugović пре 2 дана  Чекам дан када ће престати уметнички ангажман генерација рођених крајем 60 и првој пол. 70их. Рођени у благостању, максимално искористивши заслуге својих родитеља, све благодети добијене борбом током страшног рата и током послератних гладних година изградње земље, растерећени одговорности према било чему, живећи умишљени живот са филма и естраде - први су се смејали својој држави, налазећи јој мане и слабости, први су попљували ЈНА, тугујући за шаренилом које им је недоступно због црвене диктатуре. И када је свет почео да пуца, да се мења, кад је дошао испит зрелости - највећа жртва за свој народ, државу, идеју - била је куповина авионске карте или у горем случају пиштаљка у устима а шерпа на прозору. Геда је крив за све. И сад та генерација кукумавчи и паметује, говори како се треба суочити и разрешити конфликте у друштву и шта треба да раде нови клинци. И мало-мало па нам скидају красту и дрљају рану са својим ретроспективама и пројектима, не трудећи се да разреше СВОЈ конфликт.... Слепи мишеви-крвожедни вампири?  

ЛеЗ 0009723     Онај који силази са неба. АНУНАКИ. -  Ancient Aliens | leaked video of 12,000 year old Anunnaki.  -    Снимак је постављен на yоутубе каналу а његов постављач је Темпле оф мистерy који наводи да је снимак стваран и да је коначно процурео доказ о постојању 12 хиљада година старог Анунакија. 

Древни анунаки су вероватно тема број један када се говори о ванземаљцима и због тога је велики број људи веома скептичан, нарочито јер се постојање Анунакија повезује са теоријама о пореклу човечанства. Снимак је постављен на yоутубе каналу а његов постављач је Темпле оф мистерy који наводи да је снимак стваран и да је коначно процурео доказ о постојању 12 хиљада година старог Анунакија. Древни анунаки су вероватно тема број један када се говори о ванземаљцима и због тога је велики број људи веома скептичан, нарочито јер се постојање Анунакија повезује са теоријама о пореклу човечанства.     Онај који силази са неба. АНУНАКИ. 

ЛеЗ 0009745  Његошева црква-капела на врху Ловћена. -   Капела на Ловћену Његошево ремек-дело / Саво Греговић Велиша Кадић | 12. фебруар 2017. 15:02 | Како је чувени светски архитекта одао признање великом поети јужних Словена за нацрт цркве. Супруг унуке Марка Миљанова Олге , Френк Лојд Рајт, био одушевљен решењем "пустињака цетињског" -  О ЧУДЕСНОЈ поезији и филозофији Његошевој написани су томови књига. И то првенствено из пера познатих историчара и теоретичара књижевности, на више светских језика. Али малом броју људи из струке познато је да је "пустињак цетињски", који је место свеца обезбедио у литератури, био и врхунски - архитекта! Иако непрестано разапет између земље и космоса, одлично је познавао природне законе планете на којој је провео тек 38 година. Потврду за то дао је, како га наука третира, најбољи архитекта свих времена, Американац Френк Лојд Рајт, који је посетио Црну Гору између два светска рата, док је још била "жива" Његошева црква-капела на врху Ловћена. Када је сазнао да је највећи поета Јужних Словена "нацртао" цркву коју је посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском, и у којој је по сопственој жељи сахрањен, Рајт је узвикнуо:
- Његош је заиста био генијалан, када је смислио овакво решење, јер кружна форма је права круна за врх Ловћена. Види се са свих страна и једнако изгледа са сваке. Дакле, капелу која је саграђена 1846. године, чинила је једна већа и једна мања кружна форма, реализована по Његошевом налогу и нацрту.   Његошева црква-капела на врху Ловћена.   
       
ЛеЗ 0009724     Neizgovoren Genocid. - Knjiga ‘Neizgovoren Genocid’ je rezultat moje skoro dvogodisnje istrage o rasvetljavanju jednog dela ljudske istorije koja mi je bila nepoznata. Stotine hiljada ljudi je nestalo u jednom od najvecih zverskih genocida na svetu. Za vreme Drugog Svetskog Rata, stvorena je fasisticka Nezavisna Drzava Hrvatska kojoj je bio cilj izvrsiti etnicko ciscenje svoje zemlje od Srba, Jevreja, Roma, i svih onih koji su se protivili filozofiji ciste, Hrvatske Katolicke drzave. I dan danas secanja stradale dece u koncentracionim logorima i brutalnih taktika Ustasa su nocne more prezivelih ljudi.Razgovarao sam sa dvadeset prezivelih koji su svedoci uzasnih dogadjaja, iako su bili deca za vreme zlocina. Njihova iskusenja sluze kao podloga za znanje o desavanjima na prostorima Zapadnog Balkana u to doba.Moj rad se ne tice okrutnosti tih desavanja, vec sluzi da se otkrije poruka na emocije i uspomene rata koje su potisnute u secanja prezivelih ljudi. Psiholoski gledano, nije bezmisleno to da ljudi zele da zaborave na ruzna secanja. Medjutim, u slucaju posleratne Jugoslavije, cak i oni koji su zeleli da se rasterete tih secanja i da govore javno o iskustvima, nisu to smeli. Gradila se nova drzava zajedno sa Hrvatskom, sto je znacilo da su preziveli bili ucutkani u ime ‘bratstva i jedinstva’, uz drustvene i politicke pritiske, i to bez javnog izvinjenja sa Hrvatske strane. ...  Neizgovoren Genocid

ЛеЗ 0009747    "Реч по реч" - Матија Бећковић  "Реч по реч" - Матија Бећковић   

ЛеЗ 0009748     Matija Beckovic i Emir Kusturica - Ko je zapravo nasa elita?   Ko je zapravo nasa elita?  
+


ЛеЗ 0009333  трибина нелажних критичара. - Часописи ЗАВЕТИНА  су излазили, као некадашњи СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, о трошку писаца и понеког добротвора, првенствено из света литературе и културе.  - Познат је  Жидов коначан став о Европи средином века, савременој: "Не помишљам  без ужасавања  на нагомилавање новитета у Националној библиотеци. Доћи ће један дан - он можда није далеко - када ће нека ужасна катаклизма све ово претворити у прах. А оно што ће преостати неће можда по нужности бити и  најбоље. По којим крњатцима ће се  процењивати наша цивилизација, наша култура..."
 Овде се можемо присетити речи  Анатола Франса ( које наводи Лазаревић) да је критика, "као и филозофија и историја, једна врста романа намењена употреби мудрих и радозналих духова, и сваки је роман, добро га схвативши, једна аутобиографија. Добар критичар је онај који прича догађаје своје душе у средини узор  - дела".  трибина нелажних критичара. - Часописи ЗАВЕТИНА


ЛеЗ 0009335   30 година 30 питања. - Како су почеле "Заветине", пре 30 година? Као - пишчева издања. Као - петнаестогодишњи песник, који се огласио библиофилским издањем у 50 примерака, песмама у Лакомици? Једним Вјерују? - Почело се - пишчевим, библиофилским издањима и стигло се до Мобаровог института, који је објавио више од стотинак издања појединчних књига, монографских публикација, и неколико серијских публикација, попут "Аламанаха" из 1989., или часописа "Заветина", који су били снажан подстицај оглашавању оне друге, друкчије - непознате Србије, коју и данас "даве" преживевши тумабања, камелеони свих врста тзв. социјализа са људским лицем.Заветине су призивале обнову и пљускове, и они су долазили...И још увек надолазе... Како су почеле "Заветине", пре 30 година?

+
ЛеЗ 0009334   БАСМА  (од црвеног ветра) / Александар Лукић. - ПОДЗЕМНА ПРЕСТОНИЦА  је Лукићев симбол за све Неронове Златне дворце, Хитлерове Вучје јаме, Чаушескове, Садатове и Стаљинове бункере... (З. Мандић, Стремљење, Приштина, бр. 1-2/ 1992, стр. 206)   БАСМА (од црвеног ветра) / Александар Лукић.

ЛеЗ 0009107   Newspapaer Ecumenical. Необјављене песме / Александар Лукић | Мајмунска завера on WordPress.com….Успомена на боравак крајем 2012. године у Требињу. У правом друштву Необјављене песме / Александар Лукић




У  МЕЂУВРЕМЕНУ

ЛеЗ 0010291   Како је Србија прокоцкала три Нобела.  - Уместо трајног помена и места у српском народу, прекрио их је заборав, а њихова имовина и идеје које су завештали крчме се у бесцење годинама уназад. Недопустиво немаран однос државе и друштва према заоставштини које су нам те личности оставиле — грађевинама, фондовима и задужбинама тема је књиге “Петнаест највећих српских индустријалаца” која је данас представљена у Београду, а чији аутор Драган Делић упућује својеврстан крик јавности да је тај заборав гори од свих патњи које су српски индустријалци преживели у време комунистичког режима. Ево само малог подсећања на оно шта их је снашло после 1945. године… Сва тројица браће Теокаревића, краљева “српског штофа”, спроведена су у казнионицу у Сремску Митровицу. Влада Илић, некадашњи градоначелник Београда, био је робијаш задужен да чисти улицу испред градске скупштине. Ђорђе Радојловић је 1945. године нестао у казаматима београдске ОЗНЕ и ни гроб му се не зна. Наследник Ђорђа Вајферта је 1945. такође спроведен у затвор, одузете су му фабрике, куће и имања, а из тадашње власти му је речено: “Оставили смо ти два одела и два пара ципела, више ти не треба”.
 Влада Митић је робијао четири године и чистио лишће у центру Београда где су се налазиле његове велелепне грађевине.    Како је Србија прокоцкала три Нобела.

ЛеЗ 0010302   Народ који не учи на својим грешкама. -   Сматрам да Срби нису изгубили 20. век, већ памет у том веку. Били су поводљиви за идејама за које се показало да су против српског националног интереса. Лакомислено су заборављали жртве поднете ради слободе народа и државе примењујући непроверене идеје које су нам доносиле штету. Српски народ олако изједначава опроштај и заборав, иако опроштај пре свега значи да не желимо да имамо мржњу према ономе који нам је нанео патњу, а заборав означава немарност према самом себи и својој прошлости. Срби су често спремни да све туђе сматрају бољим од сопственог, па своју традиционалну гостољубивост лако претварају у полтронство. Постали су лакомислен народ који не учи на својим историјским грешкама   .... Народ који не учи на својим грешкама

ЛеЗ 0010166      Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!     - .... Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога;обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве паљенице не мариш. /  Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој,Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве палјенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце". -   Уздај се у Бога и победићеш сваки проблем: Поучна прича оца Тадеја! Кад зло снађе вас и вашу породицу: Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!    Најкраћа молитва на свету може и планине да помери!  

ЛеЗ 0010192   Долазе ли Божанина времена? Или о УжаСу?. -  Шта може да створи мржња према другима и према себи?
Не кажем да је Н.Јеврић ни 50% у праву, али тврдим да се ми нисмо - као народ у целини - суочили са неким фактима.
Пре свега, са фактима о напуштању животног простора. Не треба да идем далеко. Довољно је да се прошетам за ведрих дана неколико километара на југ - од куће у којој сам рођен. Тамо се
 уз Зукву на југу полако руше куће засеока Дубоки Поток, који је пре Другог светског рата имао скоро петнаестак кућа.  ... Долазе ли Божанина времена? Или о УжаСу?  
ЛеЗ 0010193   Филмска поезија / Белатукадруз. -  То је више од обичног коментара
(Добар пример филмске поезије.
Филмска поезија полази од нечег,
Од вести, и видеа. Документарног филма.
Од најнеочекиванијег и скоро невероватног.
Митског. Од резова и личних углова)
То није песма у правом смислу речи,
Хомер и стари песници не би певали
Тако, јер није било видеа, техничких
Подстрека, али било је бојазни и сујеверја
Које је плодно и данас, поготову кад не знамо
И кад наука не стиже ни да промуца
О много чему. Изоставио сам четири реда
Коментара уз вест о појави смука усред зиме.
Никада човечанство није било ближе
Најдубљим страховима због близине
Катастрофе... (Далеко била!!)  
Филмска поезија / Белатукадруз  

ЛеЗ 0010202   уторком-четвртком-суботом.  књижевни додатак у "Српским новинама"
почев од 16.
02. 2017.   Анри Мишо  -  МОЈИ ПОСЕДИ:  ГАЂЕЊЕ, ИЛИ ТО СМРТ ДОЛАЗИ? -  ЈЕЗЕРО САН ПАБЛО.  _______  Из ПРИЛОГА ЗА БИОГРАФИЈУ ЂАВОЛА / Миодраг Мркић    Одломак из студије вампира   уторком-четвртком-суботом. књижевни додатак у "Српским новинама"

ЛеЗ 0010203   ЛеЗ 0010203 . НАЈВЕЋА МАСОВНА ГРОБНИЦА У ЕВРОПИ. ЗЛОЧИНИ ПАРТИЗАНА.ТЕЗНО – Комисија Владе Републике Словеније за рјешавање питања прикривених гробишта у Марибору презентирала је досадашње резултате истраживања масовне гробнице у Тезном у којој су припадници Југославенске армије ликвидирали најмање 40.000 ратних заробљеника и цивила, углавном Хрвата. У Словенији је, према истраживању Комисије, 540 масовних гробница, а Тезно је највјеројатније највећа масовна гробница Хрвата. Предсједник Комисије Јоже Дежман рекао је да су истражитељи масовне гробнице у Тезном користили методе Хаашкога суда (антрополошке, археолошке) те нагласио да с Хрватском још није потписан споразум о истраживању гробишта из 2. свјетског рата. Јосип Мрзљак, бискуп вараждински, подсјетио је на ‘амнезију’ починитеља и апологета масовних злочина. Словенци су предлагали споразум какав имају с Италијом и Њемачком, али Влада РХ годинама не даје никакав одговор. Након што су Британци изручили око 500.000 војника и цивила Титовој Југославији, услиједили су злочини тијеком свибња 1945.
На стратиште у Тезном, у некадашњи протутенковски ров дуг 3.500 метара, партизани су заробљенике, чије су руке везане жицом, довозили камионима из сабирних логора око Марибора. Испитано је само 920 м јарка и установљено је да је пун. Ексумиране су само жртве са трасе Мариборске обвознице на дужини 70. и извађено је 1.179 костура жртава. Пуни су кратери авио бомби, “грамозница” шљунћара. Слика – жртве су биле везане жицом (ексхумација Тезно 1999.) Људске кости су на дубини рова од 100 до 170 цм. У бившем рову је најмање 40.000 костура те да се прецизан број не може утврдити. Након ликвидација, припадници Југославенске војске “испреплетене жртве” посипали су вапном, а кад је нестало вапна – катраном. Све жртве ликвидиране су ватреним оружјем из непосредне близине.   НАЈВЕЋА МАСОВНА ГРОБНИЦА У ЕВРОПИ

ЛеЗ 0010209   ДУХОВНИ ЗАТВОР........ Само је његова једина "пријатељска рука", вођена тако савременим, нама блиским, ироничним односом према високопарној поезији, умела да "кодаком" сними не сам предео, већ његов одраз у бујној машти пријатеља Л е  Р у ж а. Међутим, изгледа да је у прози имао следбенике: у Борхесу, поред осталих.
       "То је необично. Твоја рука се управо мења.
    Сијасет линија се брише. Али још увек видим
    твој затвор, ту, те решетке..."
         Блез Сандрар: Циганске рапсодије, "Мајка"
    Сандрар ће објаснити Манолу о каквом затвору је реч: "То је духовни затвор. Уосталом, сви песници које су у једном датом тренутку њиховог живота  дотакли зраци извесне звезде, звезде Дирерове Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у контемплацију; она може постати бескрајно и смртоносно очајање које води у самоубиство или лудило, као што је то био случај са Жераром де Нервалом,или у необичне болести пред којима лекари остају збуњени,као што контемплација може довести и до највеће радости   ДУХОВНИ ЗАТВОР 

ЛеЗ 0010213   Kако је Ватикан створио Ислам. -  Бивши језуитски свештеник открива како је Ватикан створио Ислам . Ова информација је стигла од Алберта Ривере, бившег језуитског свештеника након његове конверзије у протенстантско хришћанство. Ову причу му је испричао кардинал Беа док је био у Ватикану. То је одломак из књиге “Пророк,“ у издању Chick Publications, PO Box 662, Chino CA 91708. Након његове публикације, након неколико неуспешних покушаја за окончање његовог живота, умро је изненада од тровања храном. Његов исказ не би требало да буде ућуткан. Др Ривера нам говори и даље… “Оно што ћу сада изнети сазнао сам у Ватикану док сам био језуитски свештеник под заклетвом. Језуитски кардинал Августин Беа објашњавао нам је како су римокатолици жарко желели Јерусалим при крају трећег века. Због његовог религијског значаја и његове стратешке локације, Свети Град се сматрао непроцењивим благом.  Kако је Ватикан створио Ислам

ЛеЗ 0010217   Саркофаг открива тајну гробнице деспота Ђурђа
Да ли се у селу Славковица код Љига налази вечна кућа трочлане чувене српске средњовековне породице Бранковић. Одговор ће дати ДНК анализа костију из нађених масивних камених ковчега
ДНК анализа костију из мистериозних масивних камених саркофага пронађених у цркви из 13. века у селу Славковици, крај Љига, ускоро ће, сазнају “Новости”, дати одговор на питање да ли су овде сахрањени деспот Ђурађ Бранковић, његова жена Ирина, познатија као Проклета Јерина, и њихов син Лазар. Ову хипотезу поставио је археолог Димитрије Мадас, који је још 1973. открио, и до 1978. истраживао, манастирски комплекс на ободу планинског села под Рајцем.  Саркофаг открива тајну гробнице деспота Ђурђа  

ЛеЗ 0010218   Соња Перисић и Бора Дугић - Прелетеше птице ластавице   Соња Перисић и Бора Дугић - Прелетеше птице ластавице   

ЛеЗ 0010219   Павле Аксентијевић   Прелетеше Тице Ластавице   Павле Аксентијевић Прелетеше Тице Ластавице   

ЛеЗ 0010220  Vasilisa - Gusta Mi Magla Padnala,Serbian Music    Vasilisa - Gusta Mi Magla Padnala,Serbian Music  

ЛеЗ 0010227   Наши дани - Владислав Петковић Дис (Горан Султановић)   Наши дани - Владислав Петковић Дис (Горан Султановић)


ЛеЗ 0010226   ИШЧЕКИВАЊЕ ПОБЕДЕ ИСТИНЕ И ПРАВЕДНОСТИ, ПРОЛЕЋА, ОБНОВЕ... -   II ПЕСНИК МИРОСЛАВ ЛУКИЋ.
          Свака рана је извор ИШЧЕКИВАЊЕ ПОБЕДЕ ИСТИНЕ И ПРАВЕДНОСТИ, ПРОЛЕЋА, ОБНОВЕ...  





ЛеЗ 0010238   Песме о наметнутном животу и времену без духа / Мирољуб Милановић. -   Александар Лукић: " Псовка " - Заветине: ми,Београд.2015. Кратка песничка форма, лирска песма, у бити је песништва Александра Лукића. Чак и када је писао поеме, по којима је препознатљив на савременој српској песничкој мапи, могу се уочити лирски фрагменти, њихово пажљиво узглобљавање које творе веће песничке целине. Збирка " Псовка" , уочљив наставак претходне "Кукавичлук" и по тематици и по начину компоновања, призива књиге песама овог песника са почетка његовог певања: "У вагону Розанова " , "Страшни суд ",  и по много чему изузетну "Оснивач подземне престонице " . Тамне стране живота, изразито присутне у "Кукавичлуку " , дигнуте су у "Псовки" на највиши степен. Сирова, пресна стварност и њени наказни видови, сушта супротност светлости и духовности, разрешење налазе у оштрој речи доведеној готово до крика  Песме о наметнутном животу и времену без духа / Мирољуб Милановић

ЛеЗ 0010221   Џон Севиџ: Србија је за мене митско место
Оскаровац Џон Севиџ о филму “Повратак”, снимљенoг у нашој земљи и западу који може да учи од Балкана. Врло мало знамо о онима који одлазе из својих домовина   Србија је за мене митско место 

ЛеЗ 0010222   Newspapers Ecumenical   Васељенске новине. У ДАЉИНАМа / Јованка Бабић Јеловац. -   У даљинама зову ме коријени мога постанка,
моја судбина давно одређена
крвљу мојих дједова што трају
и носе ме животом давно расцвалим
и прожимају се у мојој дјеци и имену нашем, ....   У ДАЉИНАМа / Јованка Бабић


ЛеЗ 0010239   Јадна Војводино / Светислав Стефановић. -  Република, 23. 10. 1920.
Пре више месеци, када се у београдској журналистици појавио, са великим претензијама, један сваког сажаљења достојни тип пречанског интелектуалца, у особама г. М. Клицина, др М. Свињарева и сл., ми смо се осврнули на бедну улогу до које је Војводина са својом интелигенцијом спала. Више од тридесет година интелектуално и политички празног живита - чему су другом и могли довести до безнадежном стању у коме се интелектуални и политички живот данас у Војводини налази. Ништавне борбе око патријарха, црквене аутономије, манастирских имања, с Пештом као најдаљим и највећим форумом са кога се глас српске Војводине чуо, с Матицом српском као највишим врхом опште културе - морале су одбити и искључити из себе све веће и шире културне енергије, и створити један менталитет кратковидости и тесногрудости који и данас највише хране даје свима уским и малим покретима и тенденцијама којима обилује наш јавни живот. За Србина из Војводине, изгледа да је и српско-хрватско јединство једна концепција одвећ велика да је он схвати. За неке веће идеје и концепције које данас револуционишу свет - он као да још и сад осећа страх дојучерашњег припадника мађарорсага, једне од најлажљивијих државних организација које су досад постојале. Сам чувени национализам и патриотизам пречански, није се још ослободио неког застарелог сентиментализма, ни развио до оне велике државотоворне и политички конструктивне идеје коју он представља у Српству Шумадије    Јадна Војводино / Светислав Стефановић  


ЛеЗ 0010265   ДНЕВНИЦИ. На ову забелешку  налетео трагајући за концептом поговора или напомена једном мом дужем рукопису (MOARA OCASKA : Наличје)
ПУСТИ ПУЖУ РОГОВЕ
(неколико опречних забелешки)
Људи којима се приближава смрт, немају више илузија. Илузије су подршка и помажу човеку који се нада. Оне су ослонац и по њима се живи и зато у животу имају сврху. Илузије су дар богова. Не, никад не реците да су илузије лаж, јер ћете тиме нанети ненамерно највећу увреду животу...
Неочекиване речи суседа, који премину од оне болести без лека , пре неку годину.  То ме мучи: да ли је бог праведан, да ли је увек милостив? Или је ћудљив и кроз своју ћудљивост суди. Бог је, понекад ми се чини, несхватљиво спокојан јер „хода по кругу небеском“, али кад би сишао на земљу и завирио у моју бедну кујну, видео би неопрано суђе, коре лубеница, муве, много мува... Бог је –необавештен...
Шта је румени мир зрелости, смиреност после патње? То је синоним за подношење живота онаквог какав јесте.Пустити га да тече као река. (Само ових неколико реченица остало је од  једног нотеса боје печене цигле, који је носио инвернтарски број 22. Остале листове је ветар времена очерупао иза мојих леђа...)
Сумња у све – узвеличана, као благослов мога бола. Ево, ту је. ....  ДНЕВНИЦИ.

ЛеЗ 0010266   Истина о српској књижевности  би  била привлачнија и потпунија, када би била испричана, преко медијума / Белатукадруз. – Поводом  почетка и краја другог, нешто измењеног издања књиге „МЕТАФИЗИКА У БЕЛОМ ОДЕЛУ“, из 2000. Године.  
О, колико  ствари  је остало неречено,
Старих драгоцености расутих по путу!
Одакле сада да их сакупим,
Кад су изгубљене занавек на друму!

Можда ме друге чекају на путу,
А живот брзо иде наниже,
И време све више се стропоштава.

У доба када су стари  рукописи
Били чувани у манастирима и криптама,
Монаси - писари чекали су да стигне
Хартија из арапских крајева.

Гребали су стари пергамент ножем
И на њему преписивали из Писма;
Нису гребали дубоко, да га не кваре,
И тако су под псалмима живеле старе мисли.

Душа ми је као један од ових
Чудних рукописа палимпсеста;
Бришем свеж запис и наједном излази
Други запис  сакатих и недокучивих слова.

О, ако успем да их одгонетнем,
Да се до старих извора попнем,
Можда ћу наћи скривене у њиховој дубини
Те ствари које нису биле речене.

                Да ли има бољег и тачнијег увода у једну овакву књигу есеја и критика од стихова румунског песника  Александру Филипидеа (1900), сина познатог румунског лингвисте ( у преводу Р. Марковића)?  Сумњам. Нашао сам стихове и истину која може стојати  истовремено и на почетку и на крају ове књиге. Исти румунски песник има и песму о свом силаску у Стикс; он тамо није сишао уцвељен као Орфеј када је покушао да извуче из таме своју светлу Еуридику, ни као препредени Уликс; није користио крила вештица : већ само уже светлог трена. То исто би могао рећи и аутор ових редова о свом силаску у Стикс српске књижевности... Истина о српској књижевности би била привлачнија и потпунија, када би била испричана, преко медијума 



ЛеЗ 0010299    Бајац: Од лоше књиге гора је само досадна / Драган Богутовић | 26. фебруар 2017. 14:33 |  / АКО сам ишта прижељкивао у писању, то је било да не пишем једноличне књиге. Многи кажу да писац целога живота пише једну (те исту) књигу, али ја, ако је то и истина, то нисам желео, нити бих волео у будућности. / Од познатих личности, чини се да се у роману најчешће помиње Коча Поповић, и то у једном веома занимљивом светлу.  - Он је ту пре свега као модел интелектуалца који је прошао кроз надреалистички покрет, официрску дисциплину Краљевине Југославије, Шпански грађански рат, НОБ и пример стратешке храбрости какву ни Јосип Броз није имао, политику грађења једне оригиналне државе, а да ниједног часа није био лишен визије коју је имао: ако не вишепартијског а оно једнопартијског система социјалистичке демократије. Он је у књизи не само политичар већ већим делом узор класи младих интелектуалаца у неколико деценија који су тако имали са ким да се поистовете и да разумеју своје место у времену збуњујућих промена. Захваљујући њему нису сами себе изопштили из револуције, а ни она њих. Наравно, док се касније девалвацијом идеја и то није променило. Поповић је брод напустио сетан, али без сенке лоших дела. Да, разочаран, али достојанствен.      



ЛеЗ 0010300 БИБЛИОГРАФИЈА МИРОСЛАВА ЛУКИЋА (1950 - )

Библиографија Мирослава Лукића (1950 -) је импозантна. Ово издање је сређеније и тачније у односу на оно из 2006.УТапији о изворима питали смо: “Где су неисцрпни извори енергије писца Мирослава Лукића? Како је могуће наставити бодро живот у том и таквом свету који баш и не хаје много за скривене вредности српске књижевности и културе?
Сам Мирослав Лукић понудио је одговоре на постављенапитања. Заправо, дао је одговоре на читав низ питања. Ко и с каквим намерама данас скрива позамашан опус овог српског писца? У истом, већ наведеном разговору, Лукић на питање - “Не идете ли и ви, као књижевни критичар, у неку своју крајност?”, одговара: “Никада као критичар нисам ишао у крајност, никада нисам хтео да будем као други. Не дао бог да икада постанем официјалац, официјелни критичар. Тај свет је лажни свет, у њему има пуно препредењака - кроз читав 20. век. Они који укривају моје дело, мој опус, то су бивши и углавном мртви људи!“

Ова Библиографија са више од 550 библиографских јединица - утире пут овидљавања Дела које је настајало далеко од јавности, и српских таламбаса. На једној страни. а на другој, овај рад, верујемо, представља основ за израду потпунијих библиографија М. Лукића. Овај рад, ипак, није обухватио све оно што је Лукић објавио, или публиковао (по часописима, на интернету) последњих година, тј. после 2006. године, али нека нешто остане и за друге библиографе-истраживаче! ... БИБЛИОГРАФИЈА МИРОСЛАВА ЛУКИЋА

ЛеЗ 0010216   ФАРБАЊЕ. -  ...    Требало би публиковати одломке из преписке писаца, не све наравно, али понешто. У препискама нема фарбања!. Није велики број наших колега који су спремни да јавно изнесу неке своје критичке ставове, јер то на крају крајева, ипак кошта. Али има и таквих личности које су се на то усудиле. Песник и публициста М. Тодоровић један је од њих. Стојан Биогдановић и неколико других...  ФАРБАЊЕ

ЛеЗ 0010284  ЈЕДНО УСАМЉЕНО ДРВО.  -  ... Ширила се пустиња самовања
са фатаморганама
свезаног и скоро разапетог женског тела, напетог у луку...
Пустиња недогледна...
Тела које тако чека напето
већ деценијама
бесконачност
коју треба да савлада
.... -  Рукопис  је, наравно мој, али – слагао бих  ако бих потврдио  да данас знам зашто сам то записао. Сећам се:и онда сам био тужан, и данас сам, можда, још тужнији.  Смрт и љубав су много близу.  Човек умире са онима који су умрли. И поново се заборављајући рађа. И живи други живот. И опет умире. И опет се рађа. Зашто се мени чини да је живот један и недељив, непоновљив? Зар нисам сретао жене које имају девет душа и живе свој седми живот?  А у којем сам животу ја сада? Зна ли ко? Знају ли живи? Или  ту тајну чувају сенке мртвих?
– 27. Новембра 2016.  ЈЕДНО УСАМЉЕНО ДРВО

ЛеЗ 0010282     Гласник из света духова, интервју, Б. Вонгар  -  .... Џон Манделберг је о Вама снимио филм, Двоструки живот: живот и времена Б. Вонгара, реците нам нешто о томе?

Џон Манделберг је аустралијски филмски редитељ. Једнога дана, закуцао је на моја врата да ми каже како жели да сними филм о мени. Рекао сам му да је превише храбар и почастио га чашом шљивовице. Џон се био управо вратио са пута из Русије. Показао ми је копију превода на руски једног мог романа и дао ми видео копију филма који су Руси снимили 1948. године о Миклухо-Маклеју, руском антропологу. Понудио ми је леп хонорар за откуп права да сними моју биографију. Филм је снимљен на пустињским локалитетима где сам сакупљао материјал за своје писање, коштао је око милион долара − рекордна сума у то време. Док смо снимали, на једном од тих локалитета, у Мекдонел планинама наишли смо на напуштени полигон, где су вршене нуклеарне пробе и пробе ракета са осиромашеним уранијумом. Његов филм, Двоструки живот, добио је 1995. године награду на Њујоршком фестивалу, а такође и на Сиднеј филм фестивалу. Гласник из света духова, интервју, Б. Вонгар  

ЛеЗ 0010283   НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ....Мирјана Стефановић, Петар Цветковић,    ПОЛА ГАН АЛЕН (1939), САД , Петар Жебељан, Зоран Милић,   Иван Растегорац, Слободан Ракитић...