Još uvek se pojavljuju priče o njegovim tajanstvenim pronalascima,
krađama Teslinih patenata, veštačkom zemljotresu koji je izazvao u
Kolorado Springsu, paljevini njegove laboratorije i naprasnom prekidu
izgradnje Teslinog energetskog tornja na Long Ajlendu, zbog navodnog
nedostatka finansijskih sredstava i to u veoma odmakloj fazi izgradnje,
kao i mnoge druge.
Većina takozvanih konzervativnih stručnjaka smatra da je Tesla u drugoj polovini svog radnog veka skrenuo u vode fantastike.
Oni drugi, smatraju da svet nije bio, a ni danas nije spreman da
prihvati neke Tesline pronalaske. Ti sporni pronalasci bi iz temelja
promenili energetski oslon civilizacije, a time bi i srušili
komplikovanu socijalno-ekonomsku konstrukciju savremenog sveta.
Zamislite velike količine besplatne energije svuda u svetu. Zar mislite
da bi svetski moćnici koji se klanjaju samo profitu dozvolili tako
nešto?
Tesla je za svoj najznačajniji pronalazak smatrao sistem bežičnog
prenosa energije na daljinu. Princip prenosa se zasnivao na pronalasku
potpuno novog energetskog polja, takozvanog ‘skalarnog statičkog polja’.
Prvu objavu o ovom pronalasku Tesla je dao na samom kraju XIX veka, a
ozbiljnije je na tome radio u prvoj dekadi XX veka.
Nekako u to vreme Tesla je u krugovima finansijske oligarhije
proglašen ‘opasnim suludim starcem’ nakon čega mu je bitno smanjena
finansijska podrška, a naučnik se skoro potpuno povukao iz javnog života
posle 1914. godine.
Osnovna namena Teslinog najvećeg pronalaska je obezbeđivanje velike
količine jeftine energije za doborbit čovečanstva. Međutim, izbijanjem
velikog svetskog rata ideja primene skalarnog statičkog polja u ratne
svrhe se sama nametnula.
Tesla nije bežao od stvarnosti. U velikom ratu iskreno je stao na stranu slobode i ponudio svoje usluge.
Predlozi primene njegovih pronalazaka u ratne svrhe koje je davao
kretali su se od komunikacija kroz vodu, zemlju i vazduh, daljinske
detekcije neprijateljskih objekata, daljinskog upravljanja sopstvenim
plovnim i letećim objektima, pa sve do destruktivne primene.
NOVO ORUŽJE
Izradu i primenu novog oružja Tesla je prvi put direktno predložio u
zimu 1915. godine. O tome izveštava New York Times, 8.decembra 1915.
godine pod naslovom ‘Teslin novi pronalazak vatrene strele’. U tekstu se
prepričava Teslina izjava da je pronašao i isprobao novo oružje slično
loptastim munjama koje su poznate kao prirodni fenomen. Novim oružjem je
moguće uništiti neprijateljske objekte na moru, kompu i u vazduhu na
proizvoljnom odstojanju. Živu silu je moguće uništiti ili paralizovati,
po želji!
Detaljnijeg opisa nagoveštenog oružja nema ni u pomenutom tekstu ni u
tehničkoj dokumentaciji uz zahtev za priznavanje patenta. O tome sam
Tesla kaže: ‘Nije vreme da se ide u detalje o ovoj stvari. Projekat se
zasniva na principu koji predstavlja veliku stvar u miru, ali se može
upotrebiti i za velike stvari u ratu. ALi, ponavljam, nije vreme da
govorim o detaljima.
Apsolutno je izvodljivo bežično prenošenje energije na daljinu i izazivanje destruktivnih efekata na velikim odstojanjima.
Upravo sam konstruisao bežični predajnik koji pruža ove mogućnosti i
opisao sam ga u tehničkoj dokumentaciji koju prilažem uz moj patent
1.119.732 koji mi je nedavno odobren. Sa ovim predajnicima u mogućnosti
smo da proizvedemo i prenesemo svaku količinu električne energije na
bilo koje odstojanje i da je koristimo za bilo koju namenu u miru i u
ratu…’
Detaljni tehnički opis ovog pronalaska koji Tesla ovde spominje,
nikada nije publikovan (možda ni napisan), a, koliko se zna, ni sam
pronalazak nikada nije realizovan, barem ne za javnost. Kasniji
istraživači Teslinog rada se uglavnom slažu da se radi o ideji primene
skalarnog statičkog energetskog polja u ratne svrhe.
DOKUMENTACIJA JE UKRADENA
Emitovanjem dva zraka skalarnog polja i njihovom interferencijom u
određenoj tački prostora na proizvoljnom odstojanju je moguće izazvati
različite efekte u energetskom smislu, što zavisi od faznog odnosa
kuplovanih skalarnih polja.
U tretiranom prostoru je moguće izazvati kako snažan toplotni ponor,
tako i snažan toplotni izvor. Toplotni ponor ‘guta’ velike količine
toplote iz atmosfere čime snižava temperaturu i utiče na klimatske
prilike u određenom reonu. Na ovaj način je, na primer, moguće usred
leta izazvati vremenske nepogode sa gradom i time uništiti
poljoprivredne prinose. (Jel vam sad malo jasnije zašto je ‘klima
poludela’?)
U suprotnom slučaju, pri kreiranju toplotnog izvora, skalarno
energetsko polje diže temperaturu vazduha u tretiranoj zoni na više
stotina hiljada stepeni Celzijusa čime se vazduh u datoj sredini
jonizuje i formira se svetleća lopta, slična loptastoj munji, koja
trenutno spaljuje sve sa čim dođe u dodir. Uređaj koji sve to postiže je
nazvan ‘Teslin skalarni interferometar’.
Tema o Teslinom tajnom oružju je naročito aktuelizovana od 1960.
godine, pa sve do 80-tih godina i u ovom periodu je skoro isključivo
bila povezivana sa Sovjetskim Savezom. Tako, na primer, časopis
‘Elektronics’ od 22.jula 1960. prenosi tvrdnju sovjetskog časopisa
‘Prektična tehnika’ da će u bliskoj budućnosti i najudaljenije
nastanjene oblasti u Sovjetskom Savezu dobiti struju i to bez žičanog
prenosa. Napominje se da Rusi još od 1955. godine intenzivno rade na
realizaciji izvesnih Teslinih ideja.
U stručnim krugovima se navodi da su Sovjeti razvili novo oružje
slično vatrenim munjama koje predstavljaju loptaste zone atmosfere
jonizovanog vazduha i izuzetno visokih temperatura. Tvrdnje su
potkrepljene odgovarajućim fotografijama koje, navodno, potiču od CIA-e.
Uz to se podseća na izjavu sovjetskog fizičara profesora Georga
Babata koji je inače bio član Sovjetske akademije nauka. Ovaj naučni
radnik je 1959. godine izjavio da je radatskom antenom prečnika 5.5
metara emitovanjem talasa dužine 1 centimetar moguće u atmosferi
formirati ‘vatrene lopte’.
SOVJETI OBARAJU AMERIČKI AVION
Ubrzo po zavrešetku Drugog svetskog rata, odnosno po izbijanju
hladnog rata između socijalističkog bloka i zapadnih zemalja, počinje
grozničava trka u razvoju i proizvodnji oružja između ove dve grupacije,
ili, bolje rečeno, između njihovih čelnih zemalja, SAD i SSSR-a.
SAD su u trku ušle sa značajnom prednošću jer su iz drugog svetskog
rata izašle kao jedina nuklearna sila. Uz to, zapadni blok je imao
ogromnu prednost u ekonomskoj snazi. Veliki vojnoindustrijski kompleks
zapadnog takmaca je ekonomski hranjen od praktično svih ekonomski
najrazvijenijih zemalja na svetu.
Sa druge strane, ravnotežu je morao da obezbedi relativno ekonomski
zaostao Sovjetski Savez sa nekoliko zemalja u koje je socijalizam bio
nasilno uvezen, što je moralo negativno da utiče na motivisanost
stanovništva tih zemalja.A, osim toga, privredni potencijal zemalja koje
su činile istočni blok je tokom drugog svetskog rata skoro sasvim
uništen.
U takvoj situaciji je Sovjetski Savez imao samo dve mogućnosti da
izdrži ovu trku u naoružanju. Prva je bila da se istraživanje, razvoj i
proizvodnja sredstava ratne tehnike organizuje na račun socijalne
izdržljivosti mnogobrojnog stanovništva a, druga, da se pokušaju da
pronađu fundamentalno nova i superiorna tehnička rešenja za novo i moćno
oružje čime bi se put ka željenom cilju, vojnoj ravnoteži ili premoći,
skratio i pojeftinio.
Neosporno je da je SSSR koristio obe ove mogućnosti, a, takođe je
neosporno da je suprotna strana sve to vrlo dobro znala. Pribojavali su
se samo eventualno novih i radikalnijih pronalazaka. Zbog ovoga je
teritorija Sovjetskog Saveza već od 50-tih godina bila predmet veoma
intenzivne izviđačko-obaveštajne delatnosti.
Zahvaljujući tehničkoj superiornosti u vazduhu, Amerikanci su vršili
snimanje teritorije Sovjetskog Saveza iz aviona sa velikih visina sve do
60-tih godina. Tada su Sovjeti, novim protivavionskom raketom velikog
dometa, oborili američki izviđački avion U-2 sa pilotom Pauersom sa
visine od oko 20 kilometara. Poznato je da se pilot spasao iskakanjem i
kasnije je razmenjen za najpoznatijeg sovjetskog špijuna Aleksandra
Belova (Abel).
ČUDNI OBJEKTI NA TERITORIJI SOVJETSKOG SAVEZA
Amerikanci uspešno osvajaju tehniku veštačkih satelita i odmah ih
upotrebljavaju u vojno-izviđačke svrhe. Tako od 70-tih godina počinje
intenzivno i uspešno snimanje sovjetske teritorije iz kosmosa.
Već u prvim izviđačkim misijama snimljeno je više tajanstvenih
objekata na teritoriji Sovjetskog Saveza čiju namenu nije bilo moguće
nedvosmisleno odrediti.
Ovi objekti su bili pretežno raspoređeni u prostranstvima Dalekog
istoka. u nemogućnosti pouzdanog određivanja istine o snimljenim
objektima reaktivirane su priče o tajanstvenim zracima smrti i loptastim
vatrenim munjama na osnovu Teslinih pronalazaka.
Podozrenje i strah Zapada pred ovim tajanstvenim objektima je
pojačano izjavom sovjetskog predsednika Brežnjeva 1975. godine na
pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja (SALT). Brežnjev je tom
prilikom istakao neophodnost limitiranja razvoja naoružanja koje
‘postaje strašnije nego što ga ljudski um može zamisliti’.
U međuvremenu su još više usavršeni sistemi izviđanja iz kosmosa i
dobijeni su jasniji snimci nepoznatih objekata. Časopis ‘Aviation Week
and Space Technology’ od 28.jula 1980. godine objavio je, kao senzaciju,
snimak iz kosmosa nepoznatog objekta u Sarisaganu. Odmah je uočena
upadljiva sličnost ovog objekta sa ranije poznatim oblikom zamišljenog
Teslinog skalarnog interferometra.
Loptasti elementi na krajevima zajedničke ose predstavljaju antene za
emitovanje dva skalarna polja. Antene su povezane sa zgradom u sredini
koja je komandno-računski centar. Iza ove zgrade je niz od 12 generatora
energije, verovatno nuklearne. U pozadini svega je blok Morejevih
generatora za napajanje energijom koja se crpi iz prirodnog skalarnog
statičkog polja.
ČETIRI MODA RADA
Ovaj skalarni interferometar ili kako ga još nazivaju ‘Teslin top’
može da radi u četiri moda. U prvom modu uređaj neprestano emituje
skalarno polje i formira ‘Teslin štit’ odnosno poluloptastu zaštitnu
sferu iznad određene zone. Sam štit je, u stvari, uska zona visoko
jonizovanog vazduha. Nekoliko ovakvih koncentričnih sfera predstavlja
neprobojnu prepreku za sve fizičke objekte, čak i za sve oblike
konvencionalnog zračenja.
Drugim rečima, ‘Teslin štit’ predstavlja efikasnu zaštitu određene
teritorije čak i od nuklearnog udara. U ovom modu ‘Teslin top’ troši
najveću količinu energije i mora da se napaja iz Morejevih generatora,
odnosno iz prirodnog statičkog skalarnog polja. Klasični izvori energije
nisu dovoljni.
U drugom modu, antene skalarnog interferometra emituju dva stalna
skalarna polja koja se sreću na unapred određenom, proizvoljno udaljenom
prostoru gde dolazi do interferencije i generisanja energije. Na ovaj
način se formiraju trajne ‘loptaste vatrene munje’ koje svojom visokom
temperaturom uništavaju sve materijalne objekte.
Ova pojava je više puta viđena iz putničkih aviona. U ovom modu
‘Teslin top’ takođe zahteva velike količine energije, ali manje nego u
prvom modu.
U trećem, takozvanom puls modu, iz antena se šalju dva kratkotrajna
skalarna talasa, prvi sporiji a zatim drugi sa vremenskim zakašnjenjem,
ali zato brži od prvog. Sreću se na željenom mestu. Dolazi do
interferencije i generisanja velike količine energije u kratkom vremenu.
Pojava je slična sekundarnom efektu nuklearne eksplozije, ali se može
kontrolisati i po intenzitetu regulisati po želji.
U području jugozapadne Afrike snimljene su te pojave 1979. i 1980.
godine sa satelita Vela. U drugom slučaju, pojava se manifestovala samo
kao infracrveno zračenje što nije moguće ni pri nuklearnoj eksploziji
niti pri pojavi meteorita. Kontrolisanim intenzitetom ovih ‘vatrenih
munja’ moguće je planski uticati na klimatske prilike u određenoj zoni.
Uočeno je da je vreme u zoni Moskve u toku održavanja olimpijskih
igara bilo izuzetno lepo i u neskladu sa globalnim strujanjem vazdušnih
masa. A, zanimljivo je i da su sovjetski stručnjaci još davno od
predsednika tražili da im kaže tačan datum održavanja njihove tada
tradicionalne vojne parade, a oni će garantovati da će toga dana biti
lepo vreme! Mnogi stručnjaci ovu klimatsku anomaliju pripisuju upravo
delovanju ‘Teslinog topa’.
U četvrtom modu se interferencijom dva skalarna polja generiše
‘loptasta vatrena munja’ niskog energetskog nivoa koja ne uništava
materijalna sredstva, ali svojim snažnim elektromagnetskim zračenjem
onesposobljava telekomunikaciona i navigaciona sredstva. Ovakva
‘elektromagnetska lopta’ je uočena iz dva aviona 17.juna 1966. kod
Teherana.
Sličnu pojavu je registrovao u Avganistanu britanski kamerman i ratni
dopisnik Nik Dovni. Ovaj slučaj se pripisuje upravo ‘Teslinom topu’ iz
Sariagana.
U ovim kontinualnim modovima ‘Teslin top’ zahteva ogromne količine
energije i mora se napajati Morejevim generatorima iz prirodnog
skalarnog polja. U slučaju kvara Morejevih generatora, može da radi samo
impulsno pri čemu se napaja energijom iz klasičnih izvora – verovatno
specijalni nuklearni reaktori.
OČAJNIČKI POTEZI AMERIKE
U nemogućnosti da dođu do pouzdanih podataka, Amerikanci povlače
gotovo očajničke obaveštajno-izviđačke poteze. Počinju da koriste
putničke avione u izviđačke svrhe, pri čemu putnike dovode u poziciju
taoca i živog štita.
Južnokorejski putnički avion Boing 707 sa linije Seul-Pariz iz 1978.
godine skreće sa puta i ulazi 320 kilometara u vazdušni prostor
Sovjetskog Saveza. Navodno je zalutao, ali odbija da izvrši instrukcije
pilota sovjetskih lovaca. Oni otvaraju vatru po avionu, avion prinudno
sleće na zaleđeno jezero sa oštećenim repom, a istraga je pokazala da je
ovaj putnički avion upućen da otkrije frekvencije sovjetskih radarskih
sistema.
Još drastičniji je slučaj takođe južnokorejskog Boinga 747 sa linije
Njujork-Seul. U noći između 31.augusta i 1.septembra 1983. godine ovaj
avion sa 269 putnika i članova posade leteo je na pomenutoj relaciji sa
sletanjem u Enkoridžu na Aljsci.
Na toj međustanici je nasuo gorivo i promenio posadu. Nastavio je put
u visini Kurilskih ostrva, a zatim skreće na zapad preko Sahalina prema
poluostrvu Kamčatka. Tada ulazi u vazdušni prostor SSSR-a koji je
strogo zabranjen za civilne letove zbog strateških vojnih objekata
lociranih u toj zoni.
Tako pogrešnom putanjom avion ulazi 500 kilometara u vazdušni prostor
SSSR-a. Pošto nije odgovarao na pozive i naredbe, pa čak ni na
upozoravajuće pucnje pilota sovjetskih lovaca, oni otvaraju vatru i
obaraju avion. Poginuli su svi putnici i članovi posade.
Zapad je skretanje aviona pokušao da objasni kvarom navigacionih
sistema u avionu. Objašnjenje je bilo neprihvatljivo s obzirom da ovaj,
veoma savremen avion, ima trostruki sistem za navigaciju, a i radarski
ga je pratila japanska kontrola leta koja je morala da uoči skretanje sa
regularnog puta i upozori posadu. Morala je, ali nije. Uz to, u
‘skretanje greškom’ se ne uklapa ni ponašanje posade nakon mnogo puta
ponovljenih poziva sovjetskih lovaca.
Avion je, dakle, planski upućen u zonu strogo zabranjenu za civilne
letove. Amerikanci su toliko želeli da nešto snime da su izložili riziku
živote 269 nedužnih ljudi. Računali su, da će izvesna moralna načela
sprečiti Sovjete da povuku ovako radikalan potez. Međutim, sa druge
strane, značaj strogo čuvane tajne i nacionalna sigurnost, bili su veći
od moralnih načela na koje su Amerikanci računali.
POZNATI RAT ZVEZDA
Pod administracijom predsednika Ronalda Regana Amerika pokreće
inicijativu za istraživanje i razvoj oružja za upotrebu iz kosmosa. Ovaj
projekat je popularno nazvan ‘Rat zvezda’. Ovo oružje je trebalo da
bude namenjeno za globalni rat dve supersile. Međutim, inicijativa je
iznenada obustavljena, navodno zbog previsoke cene, ili je to bilo samo
saopštenje za javnost.
Pojedini vojni analitičari veruju da je ovo odustajanje bilo
posledica nekih saznanja o protivničkoj strani koja su Amerikance navela
na zaključak da je dalji razvoj oružja besmislen te da je bolje tražiti
rešenja koja isključuju globalan sukob.
Prema svemu SSSR (sada Rusija) poseduje neko moćno oružje nedovoljno poznato Zapadu.
Protivnici teorije o Teslinom oružju veruju da se, ovde u stvari radi
o klasičnim laserima ogromne snage koji se napajaju iz namenski
građenih nuklearnih centrala. Sa druge strane, pobornici Teslinog oružja
veruju da su Rusi savladali tehniku skalarnog statičkog polja i da
imaju nekoliko potpuno izgrađenih i operativnih skalarnih
interferometara.
Oni idu čak i dalje tvrdeći da pojedini klasični Ruski radari sa
predviđenim malim izmenama mogu da postanu antene za emitovanje
skalarnog polja. Na taj način dva modifikovana radara u sklopu sa
odgovarajućom računarskom podrškom mogu da postanu Teslin top, ali
ograničene snage i dometa.
Šta je ovde tačno teško je sa sigurnošću utvrditi, ali jedno je
sigurno, Nikola Tesla ostaje velika enigma i čovek za čijom
zaostavštinom danas tragaju sve obaveštajne službe sveta.
=
Preuzeto
.jpg)
