Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

...

...
САЗВЕЖЂА

На маргинама (ИЗРОД КОСМОСА)

НА МАРГИНАМА 
..
..


НА МАРГИНАМА 
            Слажем се са свим оним са чиме се и ти слажеш, о свемиру. Оно што ти сматраш благословеним, не долази ни мени  ни сувише рано, ни сувише доцкан. Све оно што  дају твоја годишња времена, о добра природо, мени је пријатан плод. Све је из тебе, све је у теби, све се у тебе враћа...  – Цар-философ  Марко Аурелије

БЕЛАТУКАДРУЗ (аутор)
На маргинама Новина будућности, бележио сам  с времена на време (по)мисли онако како су налетале на мене из најнеочекиванијих праваца. Почео сам да их преписујем, овде, како би стигле до оног јата читалаца и пријатеља који ме прате као галебови прекоокеанске бродове...Давно сам прочитао необичну мисао Цара- филозофа :“Ако душе и даље живе, како у ваздуху после толико векова може да буде места за њих?Откуда земљи простора за људска тела која се вековима сахрањују? Али као што ова после извесног времена иструле и распадну се, те направе места другим лешевима, тако и душе, пошто су се преселиле у царство ваздуха, живе још неко време, па се затим полако изгубе, претворе у огањ, поново их у себе прима разум – творац, и тако праве места душама које долазе после њих. То бисмо могли рећи ћовеку који верује у вечност душа...“ Овај параграф и ово испитивање истине о душама цара философа завршава се констатацијом „да се све на свету претвара у материју и изрочност“.
Али у овом свету, и некада и сада, много мање има разума, о Царе –философу, а много више смећа, отпада свих врста и фела, и све то притишће и људе и садашњост и душе...Доминантнија је неразумност, аждаја која гута много тога, праведнике и душе људске, децу и гнезда славуја, и као да се у њу све враћа да би нестала без трага, без помена...Може ли се човек супроставити фаталној сили неразумности, може ли побећи негде?

Са оне друге обале Цар Философ ми довикује на сав глас, преко  океана времена широког деветнаест векова безмало, али његов глас не допире преко толиког пространства, само концентрични кругови, који надолазе и надолазе:“ Онај који се одриче од свеопштег разума природе, јер није задовољан оним што се у њој догађа, није ништа друго до изрод космоса...“

ЛеЗ 0011617   



Нема коментара:

Постави коментар

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија
СУРБИТА Диз