...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

Аутентичан снимак.Пристигао са Косова: Невиђено национално понижење Срба на Косову

Да ли је ово могуће? Да ли је ово улаз у нацистички пакао, или на Газиместан?
Србима који улазе у Републику Косово забрањено уношење било каквих српских обиљежја, ваш коментар на овај видео?

недеља, 25. децембар 2016.

НОВИБУСУР 417 - 418 - 419 / 20. децембар 2016 - 7. јануар 2017.



О СУДБИНИ СТВАРАОЦA УОПШТЕ



За такве људе треба чинити све како би се прошириле њихове земаљске могућности и како би им се олакшао процес њиховог стваралаштва. (.....)... Људима из његове околине се управо због тога чини да је он „одсутан" и да не види ништа око себе; али то само значи да је он присутан негде на другим „местима". Они га неретко сматрају „сањаром" или „фантазером" и сврставају га у „песнике маштаре".Само малобројни, који су повезани са духовним искуством, знају шта он доживљава и шта се у њему збива, зашто му је преко потребна слобода и чиме он испуњава своју доколицу. Јер, у ствари, његово спољашње ослобађање и његова привидна „расејаност" служе некој унутарњој спутавајућој нужности, и његова драгоцена доколица, коју је Пушкин волео да означава речју „лењост", испуњена је напрегнутим сазрцавањем или духовним ослушкивањем. 
Иван Иљин 
Каква је била 2016. година? Шта нам доноси 2017.? Већ добијам честитке за нову, 2017.годину,међу њима је и предвиђање (за  хороскопски знак Рака) за 2017. годину.*
Слична предвиђања  добијао сам  и минулих година, а посебно крајем 2015. године, а погледајте шта се догодило: почетком фебруара 2016.умре напречац Михаило (оснивач и власник «Заветина»), а средином исте године, оде са овог света и Шоле (животна сапутница). Судбина је исцртала ту 2016. годину, сувим угљеном.  Уместо предвиђаних успеха, мирног живота и неких других предвиђања (хороскопских), којима се може радовати само будала, наступиле су две неочекиване смрти блиских бића у размаку од неколико месеци. И те смрти су почеле да уређују неке односе, и ствари.
Те смрти су откривале – неоткривене хоризонте.
Те смрти су показивале, што је било замаскирано.
Те смрти су упућивале на неизбежни Закон коначних ствари.
Почео сам све чешће да мислим не само на оне блиске упокојене у 2016, већ и на све оне оне преминуле последњих година,молећи се за празник Архангела Михаила  у  поноћ 18. на 19 септембар и 20. на 21.новембар, када Архангел Михаило на свој празник ноћу одлази у ад, и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молио сам се да Архангел Михаило услиши моју молитву  у којој молим да упокојене избави из ада**.
Размишљао сам о судбини уопште, и о својој, о гробовима светлим и тамним, и у неким тренуцима заборављао на судбину  ствараоца – нарочито у месецима када су жалост и стихија  наваљивале са свих страна.

Шта уметник и ствараоц да очекује у овом свету, оваквом какав јесте? Слободу и још понешто. Иван Иљин сматра: «Уколико је таквом човеку неопходан стваралачки мир, њему треба обезбедити тишину и безбрижан живот. Ако му је потребна мермерна громада да би из ње створио нешто налик Микеланђеловом „Давиду", треба се побринути да тај мермер обавезно стигне у његову мајсторску радионицу. Уколико он машта о новој, невиђеној виолини, која ће производити анђеоску музику, треба му помоћи у остварењу тог сна. Уколико му је у његовој лабораторији потребан нови апарат за регистрацију људске ауре, неопходно је учинити све како би му се жеља испунила. Његово општење са спољним светом - с природом и с људима - мора му бити олакшано колико год је то могуће. Треба га поштедети оскудице и немаштине. Треба га изоловати од грубих, простих и наметљивих људи. Не сме се допустити да он, слично Леонарду да Винчију, цео живот тражи себи прозаичну или вулгарну зараду мимо свог надахнутог позвања. Он не сме цео живот да трпи немаштину и да се бори с дуговима попут Рембранта, Бетовена, Гогоља и Достојевског. Не сме се мирити с тим да њега, попут Шопена, прерано отерају у гроб сиромаштво и глад. Недопустиво је остављати га незаштићеног у опасном часу, кад некакав порочни или зли авантуриста налик Дантесу и Мартинову, крене на њега, као на Пушкина  и Љермонтова, да га убије у двобоју. Напротив, његов животни пут мора бити заштићен и поравнат како би он слободно могао да се посвети своме надахнућу, стварајући своја најбоља дела и исказујући своје визије за вечност. Јер у таквом човеку заиста струји Божија бујица, а његове речи и песме ослушкују анђели. " ***
Има ли, такав ствараоц, у овом свету, све то?И у оваквој земљи?Колико му је олакшано? Колико је изолован од грубих, простих и наметљивих људи? Колико је таквих последње деценије прерано отерало у гроб сиромаштво и глад?....


Београд, недеља 25. децембар, Спиридон Чудотворац - субота 9. јануар 2017 (по старом православном српском календару 7526), Рождество Христово - Божић...     М. Лукић

__________________________

        * Посао: Будите спремни за непредвиђене развоје ситуација на пољу каријере. Успјећете да превазићете хитне и изненадне проблеме, а још боље ће бити ако се потрудите да мотивишете ваше сараднике и надређене. Ипак, у тој борби можете да откријете да заправо имате непријатеља међу њима, који вам подмеће ногу. Будите обазриви и свјесни шта се дешава око вас. Ако будете уложили сву своју енергију у осваривање својих амбиција, остварићете своје циљеве.Љубав и брак: Ово поље биће најбоље током године! Ваше жеље ће бити испуњене и живећете одличан живот, захваљујући напорима да се брак или веза одржи. Већина Ракова тренутно је и врло емотивном периоду, па треба да избјегавате сукобе и набијање осјећаја кривице,  и да уживате у љубави. Водите рачуна да не направите некивелики проблем, јер ће последице бити дугорочне. Слободни Ракови имају шансу да сретну љубав свог живота, нарочито у другој половини године. Финансије: Одлична година за новац. Приходи ће долазити са свих страна, а ви ћете бити отворени за сјајне инвестиције, које ће вам се исплатити на дуге стазе. Могуће је велико насљедство или добитак на лутрији. такође, ваш рад и посвећеност послу ће допринијети професионалном развоју, али и већим приходима.Здравље: Иако су генерално подложни болестима, 2017. година биће сјајна по питању здравља за Ракове. Марс, Сатурн и Јупитер даће вам енергију да обновите и физичку и менталну снагу. Бићете оптимистичнији и радићете позитивне ствари. Требало би да почнете да се бавите неким спортом и да пронађете мотивацију да одстраните лоше навике из живота. Могућа су само мања обољења која ће се лако лијечити.
Породица: Иако су природно посвећени кући и породици, ове године ће Ракови имати слободу и прилику за лични развој, а везе ће се развијати баш онако како су они жељели. Венера ће бити у вашој 4. кући средином године, и тада ће преовладати хармонија на пољу породице. Биће лијепих догађаја у породици, а хармонија ће доминирати захваљујући вашем труду. Савјет: Ракови током 2017. треба да вуку храбре потезе. Будите спремни на високе захтјеве околине на свим пољима, али без бриге, издржаћете сва искушења. Избјегавајте импулсивне реакције, јер вам је и љубавни живот у ризику. Пронађите баланс између приватног и професионалног живота. Прије сваге одлуке, извагајте "разлоге за" и "против"

    ** Молите се за празник Архангела Михаила у поноћ 18. на 19. септембар (Чудо у Хони) и 20. на 21. новембар Сабор Светог Архангела Михаила, јер Архангел Михаил за свој празник ноћу одлази у ад и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молите се те ноћи и Он ће услишити молитву у којој питате да упокојене (по крштеним именима) избави из Ада. Помените крштена имена ближњих, пријатеља и рођака, додавајући при том «и сроднике по телу до Адамова колена». Архистратиг Божији Михаил се јавио једном од богоугодних монаха братства манастира Светог Архистратига Божија Михаила у Кремљу 11.8.1906. године, где је ова молитва написана на припрати Храма, и рекао му: „Који човек буде читао сваки дан молитву ову, тога дана неће га се дотаћи на ђаво ни зао човек, лењост неће саблазнити срце, а ако ли се човек упокоји, то душу његову ад неће примити. Амин“. Такође се можете молити и за све своје живе ближње (децу, мужа, родитеље…) свакодневно, помињући њихова крштена имена. Препоручљиво је да се то уради свако јутро. 
Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра.О Господњи Велики Архангеле Михаило, шестокрилни Први Књаже и Војводо Небеских Сила, Херувима и Серафима, и Свих Светих!О Предивни Архангеле Михаило, чувару неизречених Тајни Божијих, буди нам Велики помоћник у свему: у увредама, у жалостима, у тузи, у пустињама и на распућима, на рекама и на морима тихо пристаниште.Избави нас, Велики Архангеле Михаило, од свих лажи ћаволских, увек услиши нас грешне слуге Твоје (имена), молећи Тебе и призивајући име Твоје Свето, похитај у помоћ и услиши молитву нашу.О, Велики Архангеле Михаило! Победи све противнике наше Силом Часног Животворног Крста Господњег, Молитвама Пресвете Владичице Богородице и Светих Апостола, и Светитеља Николаја Чудотворца, Светог Пророка Божијег Илије, Светог Андрије јуродивог, Светих Великомученика Никите и Евстатија, и Светих Светитеља, Преподобних, Мученика, и Свих Светих, и свих Небеских Сила. Амин.О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена), избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од свакога зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси и од лукавог избави нас, Велики Михаиле Архангеле Господњи, сада и увек и у векове векова. Амин.Свети Архистратиже Божји Михаиле са свим Небеским Силама, молите БОГА за нас!  Цариградским друмом

  ***  Ево ко с пуним правом тражи за себе слободу, претендује на њу и долази до ње. Она мора да му буде пружена и обезбеђена, да нико ништа не би смео да му прописује и да му никаква људска власт на земљи не би бранила да ствара како му је Бог души одредио... Никаква инструкција споља не сме да ограничава његово духовно сазрцање; њему не треба говорити „ради тако“ и »нестварај то и то". Јер свака претходна цензура смета његовом стваралаштву и свако прописивање сузбија његово надахнуће Ако је он само довољно прожет осећањем одговорности, свако мешање са стране је излишно. Јер стваралачки облагорођен човек је предан Највишој моћи у Највишој димензији; он од ње добија своје усмерење и њој се повинује; и стога њему мора бити пружена слобода стваралачког мишљења. То није слобода да се чине злочини или преступи. То није ни разузданост којој је све дозвољено. То није ни право на раз-врат, на баналност и на неукус. Али то јесте право на слободну стваралачку молитву; то јесте слобода савесног и одговорног Богохваљења...За такве људе треба чинити све како би се прошириле њихове земаљске могућности и како би им се олакшао процес њиховог стваралаштва. (.....)... Људима из његове околине се управо због тога чини да је он „одсутан" и да не види ништа око себе; али то само значи да је он присутан негде на другим „местима". Они га неретко сматрају „сањаром" или „фантазером" и сврставају га у „песнике маштаре".Само малобројни, који су повезани са духовним искуством, знају шта он доживљава и шта се у њему збива, зашто му је преко потребна слобода и чиме он испуњава евоју доколицу. Јер, у ствари, његово спољашње ослобађање и његова привидна „расејаност" служе некој унутарњој спутавајућој нужности, и његова драгоцена доколица, коју је Пушкин волео да означава речју „лењост", испуњена је напрегнутим сазрцавањем или духовним ослушкивањем. Он, који је слободан, спутан је као нико други; њему слобода служи да схвати те унутарње нужности и да следи  њихове захтеве. Он нипошто не може да измишља шта му је воља; њему није препуштено да произвољно изумева или да „конструише" по сопственом нахођењу. Он мора да буде пажљив - да „ сазрцава" и да „слуша". Он је позван да се „удубљује" у предмет све док тај предмет не овлада њиме. Тада ће он осетити да је у његовој власти; или, спознајно говорећи, он ће осетити да види предмет снагом очигледности. У том стању он мора да се налази све дотле док се предмету не прохте да говори преко њега, и док он сам не осети да је спреман да постане „оруђе" свог предмета и да почиње да живи његовим „пулсом" и „дахом". Тада ће он добити право и основ да изрази доживљени садржај - да га излије у форми сонета, романа, сонате, статуе, слике, истраживања, философског „описа", богослов ског трактата, проповеди, новог закона или зрелог савесног поступка. И тада ће његово дело изникнути кроз њега, а не само из њега. Он ће бити као „цевница"13 свога предмета, његов посредник и гласник.  (.......)
То што он перципира и сазрцава је објективна предметна суштина бића, у које човек мора да проникне – и то сваки човек, свакоод нас, јер свако од нас је позван да живи на земљи из саме супстанције и ради ње, из главног и за  главно, а не да праши, гушећи се од сопствене прашине. Запрво нсш земаљски живот састоји се од два елемента: из неисцрпног хаоса случајне прашине који јури у виду бујицеи из  притајено сијајућег и тихо дозивајућег супстанцијалног ткива. Смисао живота састоји се у томе да надвладамо ту хаотичну прашину случајних појединости и проникнемо у супстанцијално ткиво како бисмо се учврстили у њему. Свако од нас почиње свој живот такорећи у ноћи, окружен тешко прозирном тамом: около језива неизвесност, и тек покаткад нам кроз мрак засијају и позивају нас удаљене звезде. И свако од нас позван је да се загледа и уживи у тај једини и јединствени источник светлости, од  којег те звезде позахмљују свој сјај. И, можда, и   сувише много нас читавог живота лута у тој тами и излази на јединствено Светло тек после своје земаљске смрти...
  Ми, људи, беспомоћни смо у том земаљском сумраку, који се сваки час згушњава у потпуну таму. А многи, можда, уопште и не знају да су беспомоћни и да им је неопходна помоћ: они нису свесни свог недостатка, они не траже и не налазе узвишено. Међутим, стваралачки људи могли би  да  им помогну. И не само то: они  су дужни да све време помажу не питајући постоје ли они који дозивају у помоћ, ко су они и где су. Они су позвани да сазрцавају, смишљају и дају; они су дужни да спремају своје дарове и да  их предају, да шаљу на све стране своје зраке - без позива, без молбе, неретко се суочавајући са одбијањем или прогањањем, па чак и са каменовањем. Први зрак увек узнемирава обасјаног, други га раздражује, трећи повређује; и често тек четврти буди, а тад већ следећи зраци греју и исцељују. А онај ко је био каменован - сија, греје и исцељује чак и посмртно.У људима треба будити потребу за чистим ваздухом Божјих прострстстава; људима треба да постане загушљиво, тужно и горко у прашини њиховог земаљског живота, у бесмисленом хаосу њихових чисто субјективних ситница. У људима треба будити вољу за светом предметношћу, за божанским зрацима, за духовном радошћу. (......)
Сликовито говорећи, то би се могло описати на следећи начин. Кад Божије стваралачке идеје падају из Његовог ве чног крила у хаос грешног и неуређеног света, њих прима бурни ток пометње, изопачава њихово савршенство и раза ра њихов задивљујући састав. Отуда се појављује узвишени задатак: запазити сваку од тих идеја у њеном пуном и целовитом саставу и васпоставити је у њеном зрело-савршеном облику. Египатска митологија приповеда како је некада Изида по целом сврту тражила оних четрнаест делова на које је  било растргнуто тело њеног супруга Озириса; и, налазећи и састављајући их, она није саздавала његово тело, већ га је само васпостављала у његовој првобитној лепоти . Стга је сваког ствараоца могуће упоредити с  Изидом која трага: он не ствара већ само рестауира Божију идеју и радује се могућности да схвати Божију замисао, да правилно сагледа „Закон Божији" и спроведе га. Њему сија целовито обличје онога што тражи; њега води љубав према Божанственом; он проверава себе оном вишом нужношћу која му се открива у духу; он се наслађује обнављањем Вечног, он се радује осећајући одблесак Божије благодати у свом делу.И управо стога стваралац боље од других зна шта он, у ствари, ради, обнављајући Божију идеју; и стога он непрестано и напрегнуто подиже свој поглед ка Богу. - Иван Иљин: ПУТ КА ОЧИГЛЕДНОСТИЛогос, Београд, 2012. - Извод из есеја О СТВАРАОЦУ, стр. 41-42, 69-60, 63.

*


ЛеЗ 0008751     17(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА   Бранко В. РАДИЧЕВИЋ.-  Бранко В. РАДИЧЕВИЋ  (1925. –  2001. ). Песник, прозни писац.  Књиге поезије : Сутонски дани ( 1949), Песме (1949), Лирика (1951),  Земља (1954),  Вечита пешадија (1956),  Војничке песме (1961),  Три чокота стихова  а о вину ни реч  ( са В. Поповићем и Сл. Марковићем, 1961), Божја крчма (1965), Сељачка поема (1965), са Овчара и каблара ( 1970), Изабране песме (1971), Похвалнице и покуднице (1975),  Земљосанке (1978), Текла река Лепеница (1979),  Вита јела зелен бор ( 1986), Кадионик (1990)….. –  174 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008801     175 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. -  На какве све закључке упућује овај  чланак?. – Изабрани чланак,указивање. – Активирано две трећине државних гаранција. – Порески обвезници ће догодине платити 34,8 милијарди динара кредита државних фирми Аутор: Аница Телесковић уторак, 13.12.2016. у 22:00. –  Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на наплату стиже 34,8 милијарди динара. То је директна цена коју ће држава да плати јер проблеми у пословању јавних предузећа нису решени.Колико велики је цех јавних предузећа може да се види и када се погледају неке друге ставке у буџету. На социјалну заштиту (око 30 милијарди) држава ће потрошити мање пара него на отплату гарантованих кредита.
Тај износ превазилази субвенције пољопривреди (31,6 милијарди) и више него двоструко је већи од укупних дотација привреди (14,53 милијарде). Скоро десет пута мања средства буџетом планирана су за студентски стандард (четири милијарде). Фонд за младе таленте је, на пример, чак 44 пута мањи (766 милиона динара) од укупног фонда који је држава морала да спреми да покрије дугове јавних предузећа. Још скромнија средства буџетом су планирана за избегла и расељена лица (746 милиона динара)
. –   Мој је курзив у овом тексту. Подвукао ам ствари које ни у сну гласачи Србије не смеју више гурати под тепих, заборављати, поготову што иду избори, на којима би требало да се КАЗНИ демократским путем  економска политика ове владе….  175 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

*



ЛеЗ 0008680   Икона Богородице Филермосе, некадашња заштитница острва Родоса, у манастир Острог у Црној Гори стигла је априла 1941. заједно са руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста. -  Септичка јама прети реликвији. Саво Греговић - Велиша Кадић | 05. децембар 2016. 13:33 . - Икона непроцењиве вредности у опасности да буде трајно оштећена. Уз најављено пресељење из Плаве капеле музеја у Цетињску пећину.  - СЕЛИДБА Богородице Филермосе, једне од три хришћанске реликвије које су после вековних путовања по свету завршиле на Цетињу, подигла је температуру у хладном Цетињу. На намеру власти старе црногорске престонице да икону непроцењиве вредности преселе из Плаве капеле Народног музеја у Цетињску пећину, која треба да буде адаптирана за те потребе, изазвала је реаговање у Митрополији црногорско-приморској. Овога пута не само из духовних разлога, него и због угрожавања јединствене иконе, али и Цетињског манастира, стожера свеукупног културног и духовног наслеђа Црне Горе 
ИКОНА БИЛА У СВЕТОМ ПОХОДУСветиња је извесно време била на Родосу, у православном светилишту Филермос, одакле је и њено име. У Јерусалим је донета 430. године, потом је пренета у Константинопољ, а после његовог пада завршила у рукама римокатоличког монашко-витешког реда јовановаца, који је преносе у Свету земљу, потом на острво Кипар. После пропасти Малте предали су светиње руском императору Павлу ИИ Романову. Ове светиње су благосиљале руску земљу 120 година, а онда их, да би биле спасене од насиља бољшевика, царица Марија Фјодоровна их преноси у Копенхаген. Биле су неко време и у Берлину, а онда 1932. их је митрополит кијевски Антоније Храповицки поклонио југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица и положене су у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу. У манастир Острог донео их је млади краљ Петар Карађорђевић, који је потом напустио земљу. http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/12/1941.html

ЛеЗ 0008707   РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА / Белатукадруз. - (Из бележака  попа Н. Јакушева)... Нашао сам живот у Босиљковцу, у Мишљеновићевој ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ (кафани насред друма), у дому Мишљеновића и других Босиљковчана, на салашима, у воденицама, на саборима и празницима. У порти босиљковачке Цркве, коначно и у овом дому уз цркву који су подигли за мене. Заволео сам Босиљковчане, и коленовиће (газде) и оне сироте...
Али, руски нихилизам - од којега сам побегао - стигао је и овде. И већ се виде његови злокобни учинци. Српска варијанта руског нихилизма направиће од Босиљковца кроз десет или педесет година - пусто село. Јер, пустош и смрт неизбежне су последице нихилизма.

И зато уместо вина  „пијем“ поново и поново, фрагменте В. Розанова.

(.......................)
LA DIVINA COMEDIA

Са звекетом, шкрипом и клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса.
- Представа је завршена.
- Време је да се облаче капути и да се враћамо кући.
Осврнули смо се.
Али, ни капута, ни кућа више није било, записао је Василиј Розанов сасвим тачно.
Розанов је изванредно видео, имао је изванредни дар запажања! Знао је шта се то страшно догодило и зашто је Руско Царство - буквално - пало!
"Буквално - каже Розанов - оно је пало једног радног дана.
Трајала је нека "среда", не разликујући се од других. ... Није било довољно робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала је опозиција. Да, цар се узјогунио. Али, кад је у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада и рада Немца?..."
Бољшевици су погубили зверски царску породицу. Јер Лењин и бољшевици су били "храбри" - знали су, разбојници, да неће имати ко да им суди, и да ће судије бити одсутне или поједене. Револуционари су посебан монструозни сој, вампири, вукодлаци, крвопије, а не живи људи. Нихилизам руски је пронашао своју бољшевичку формулу, преврат су започели опчињени собом. Ако су се нихилисти икад опили било чим, то је била њихова револуција. Револуција им је омогућила потпуно испуњење жеља. "Ако је икад жедан утолио жеђ и гладан се заситио - било је то у револуцији". И у Русији, и овде у Србији одиграло се нешто слично - тај прелазак у социјализам. Био је то прелазак у потпуни атеизам: "одиграо се код сељака, код војника тако лако, као да су отишли у купатило и полили се свежом водом".  РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА / Белатукадруз



ЛеЗ 0008712 Пакет  ЈОШ УВЕК ДОСТУПНИХ  ПРИМЕРАКА. - КЊИЖЕВНА КРИТИКА.  ШТАМПАНЕ КЊИГЕ КЊИЖЕВНИХ КРИТИКА, ОГЛЕДА, ОСВРТА, ЗАПИСА БЕЛАТУКАДРУЗА (алиас Мирослава Лукића, 1950 - ).  -    Укупна цена овог пакета је 6090,00 дин. Издавач поседује мањи број примерака ових наслова из тзв.пилот издања "Уметности махагонија", штампаног у релативно малом, академском броју примерака. Нема попуста. Ове књиге се више нигде другде и ни од кога другог не могу поручити. То је заостали део релативно добро очуваних књига из  резерви тзв. ауторских примерака.  - Што се тиче других Лукићевих критичких и полемичких књига - Белатукадруз О СРПСКОЈ ЛЕПОТИ, пожаревачки књ.часопис "Браничево", тематски број"Поезија XX века: СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА", бр. 1-2/2012, стр. 227-329; антологија српске поезије СЕБИЧНИ МУЗЕЈ , исти часопис, исти број, стр. 331 - 453; М. Л. Белатукадруз ОДАНДЕ ДОВДЕ (Изводи из рукописа Бележнице.Дневници И 1969 - 2009), тематски број.књ. часописа "Браничево", 3-4/2010,посвећен теми српског вампира укњижевности, стр. 166-238; М.Л. Белатукадруз ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ или РАЗАРАЊЕ БАСТИОНА И БЕТОНА ОФИЦИЈЕЛНЕ КЊИЖЕВНОСТИ (Изводи) , штампано у књ. часопису "Браничево", бр. 5-6/2011, стр. 100-360, тематски број  посвећенпарадоксу књижевне лустрације; и Бела Тукадруз (алијас Мирослав Лукић) УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (1) (књиге прелиминарно штампане у нишком књ. часопису УНУС МУНДУС, 2011, под насловом "Из карантина"), а затим у online  издању књижевног заграничног часописа канадских Срба у Торонту, у наставцима), која је пре скоро две године спремљена за штампу, али издавача за ту  и такву врсту критике на видику у Србији нема. Зашто? Уредник  књ.часописа Људи говоре покушао је да на то одговори  директно ... (видети више: Људи говоре  ) ГЛАСНИК "Заветина"   

КЊИГЕ НЕЗАВИСНИХ ИЗДАВАЧА.Једино преко ове локације можете доћи до књига заиста независних издавача, у Србији. Књижара "БОБОК" на ваздушним колосецима.
Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига . Да ли вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача! Докажите..  Књижара "БОБОК" 


ЛеЗ 0008750   Бранко В. РАДИЧЕВИЋ.-  Бранко В. РАДИЧЕВИЋ  (1925. -  2001. ). Песник, прозни писац.  Књиге поезије : Сутонски дани ( 1949), Песме (1949), Лирика (1951),  Земља (1954),  Вечита пешадија (1956),  Војничке песме (1961),  Три чокота стихова  а о вину ни реч  ( са В. Поповићем и Сл. Марковићем, 1961), Божја крчма (1965), Сељачка поема (1965), са Овчара и каблара ( 1970), Изабране песме (1971), Похвалнице и покуднице (1975),  Земљосанке (1978), Текла река Лепеница (1979),  Вита јела зелен бор ( 1986), Кадионик (1990)..... -   Овде је уврштена песма из књ. КАДИОНИК  (НИП. УР, Никшић, 1990). - ДРВО

Имам једно дрво,
дивље дрво пред кућом.
Ујутро калемим бело.
У подне калемим црно.
Увече калемим жуто.
Бело кад роди нема.
И црно кад роди нема.
Жуто кад роди нема. .... Бранко В. РАДИЧЕВИЋ (1925. - 2001. ) 

ЛеЗ 0008723   Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо....Душко Ковачевић о представи "Хипноза једне љубави": Бићемо мањина у Србији В. СТРУГАР | 10. децембар 2016. 23:23 | Какво је интересовање за представу најбоље сведочи податак да су и три репризе до краја децембра већ распродате. -  ПРИ крају рада, као редитељ, тешко да могу да препричам шта је писац хтео да каже. То је прича која не може да се преприча, а приватно ме веома узнемирава. Уосталом, сви моји комади настали су због "неспоразума" са собом или светом око себе - нашалио се јуче Душко Ковачевић, уочи премијере своје нове драме "Хипноза једне љубави" (у режији писца), која ће премијерно бити изведена 17. децембра на сцени Звездара театра. - На сцени је глобус, као симбол планете, јер не живимо само у свом дворишту и земљи. Та прича о шумару и његовој жени, првим комшијама, њиховој деци која су у иностранству, говори да ће на крају остати само троје људи да "чувају" планину - истиче Ковачевић. - Свако од нас има неког ко је негде у свету. Бојим се да ће једног дана моје драме потомци слушати на енглеском: ако овако наставимо да нестајемо, постаћемо национална мањина у сопственој земљи, па можда неки други језик постане први. Земља без народа не постоји, на периферији Србије већ нас више нема... И као све моје драме подигнута је на једну врсту метафоре, испричана кроз елементе комедије.  Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо....

ЛеЗ 0008722   Шта је све Јосип Броз Тито узео од династије Карађорђевић. -  СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ.Маршал присвојио штафету краља Петра / Иван МИЛАДИНОВИЋ | 11. децембар 2016. 12:35 | Шта је све Јосип Броз Тито узео од династије Карађорђевић. Краљ Александар, две деценије пре Броза, разарачем "Дубровник" кренуо је у балканску мисију мира. -  ЕВО, на прагу смо календарске зиме. Ваља се огрејати. А одвајкада се знало да овај напаћени српски народ ништа више и ништа боље не загреје од - историје. Некад је то било уз огњиште и гусле. А данас уз радијаторе, компјутере и понеки новински текст. Елем, овако је било... Пре осамдесет и седам година, тачније 5. децембра 1929. године, оснива се Соко Краљевине Југославије. Била је то јединствена витешка организација основана с намером да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане. Члан Сокола могао је бити сваки "дорастао и непорочан" држављанин, а постојале су и организације за децу и омладину. Седиште му је било у Београду.
Одмах по оснивању, управа Сокола затражила је благослов краља Александра Карађорђевића да његовог сина првенца учлани у новоосновано друштво. Тако Петар Други постаје најпре најмлађи члан, а потом и старешина Савеза Сокола Краљевине Југославије.
ПЕТ година касније, чланови Сокола из Сарајева, у знак захвалности Петру И Карађорђевићу Ослободиоцу, који је као Петар Мркоњић учествовао у устанку за ослобађање Босне и Херцеговине и допринео њеном припајању Југославији, организују ношење бакље. Соколци из града на Миљацки претрчали су 355 километара до Опленца и тамо запалили кандило.
Савез Сокола Југославије, инспирисан подухватом сарајевских чланова, две године касније покреће велику акцију коју је назвао "Петрова петолетка". Њихова идеја је била да до 1941, када је престолонаследник Петар ИИ постајао пунолетан, покрену програме описмењавања, отварања библиотека по селима, да обуче пољопривреднике новим методата обраде земље и сађења воћа.
УВОД у годину пунолетства краљевића Петра почео је у лето 1940, када су четири штафете кренуле из четири правца, из Цеља, Марибора, Сплита и Скопља. Штафетним трчањем четири палице ношене су кроз све соколске жупе и њима су се сливале поруке и честитке престолонаследнику. Штафете је носило око 7.000 соколаца.  Шта је све Јосип Броз Тито узео од династије Карађорђевић

ЛеЗ 0008754     Обожавам књиге са штампарским грешкама / Ева Рас. -  Ева Рас: Срби, величајте себе а не Броза! В. СТРУГАР | 13. децембар 2016. 21:15 | Коментара: 13 . Глумица Ева Рас, за "Новости", о новој књизи којом жели да сруши мит о Југославији: Носталгичари и даље величају то бајно доба, које и није било тако ружичасто. -  НОВА књига Еве Рас, која носи симболичан и поетичан назив "Србијо, љубави моја" је двадесет први наслов у књижевној биографији наше глумице, која ће првог дана нове године напунити 76 година. - Никад нисам правила билансе, нисам човек од успомена - каже Ева Рас, покушавајући да преброји сва своја дела. - Мој цео живот прошао је у неким паузама, па је и од објављивања последње књиге прошло пет година. Иначе, ово је већ треће дело, нека врста документарног романа, настало као одјек времена. Популарна глумица (коју публика посебно памти по антологијским филмовима Душана Макавејева "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ" и Александра Петровића "Биће скоро пропаст света") подсећа да је прва књига ове врсте била "Тито без холивудизовања", потом и "Бадерисани Екрем и Ева" - о њених 160 дана проведених у ријалити програму. - У новом роману (издање "Југарта") покушавам да срушим ружичасти мит о владавини Јосипа Броза. А он не престаје. Напротив, живи и стално се потхрањује - истиче једна од најпознатијих глумица црног таласа. - Ми који смо сведоци његовог времена ућуткани смо. Југоносталгичари величају и даље то бајно доба, у стилу, имали смо домовину од Триглава до Ђевђелије, велике плате и станове, могли да путујемо... А баш и није било тако ружичасто. Понекад ми се чини да смо живели у две различите државе.  Обожавам књиге са штампарским грешкама / Ева Рас

ЛеЗ 0008784     “Много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”! - Црвени бик на Титовим крилима П. Ракочевић | 20. децембар 2016. 16:56 | Коментара: 3  Некада Титов авион данас краси авио музеј Ред Бул у Салцбургу. -  Некадашњег доживотног председника државе која више не постоји Југославије, Јосипа Броза, многи западни државници, новинари, социолози и психолози су сматрали највећим расипником свог времена. За већину више милиона Срба који живе широм планете, Броз је био и највећи унесрећитељ Србије. Разлог: повлађивање Хрватима, непроцесуирање хрватских ратних злочина над Србима и другим народима почињених у Другом светском рату, нису прогањане усташе док су српски четници гоњени и убијани широм света, Уставом из 1974. Хрватској и другим републикама је омогућена каснија државност не штету Србије, Хрватима је и после 1945.г. „сачуван“ поклон јадранске обале „вредан“ могућих 20 милијарди € годишњег прихода од туризма иако Јадран никада није био цео хрватски итд. Данашњи посед Хрватске огромног дела јадранске обале је омогућила српска победа у Првом светском рату! Листа због чега многи српски исељеници ниси волели сомопостављеног маршала је заиста предугачка. Јосип Броз, тобожњи комуниста, који је, иако бравар, највише волео царски живот, није куповао ништа јер је то кобајаги добијао на “поклон” од народа који га је “неизмерно волео”! Тито је, кажу његови поштоваоци, све оставио народу: и дворце, и виле, и благо. Можда има у томе неке истине, али од те Брозове заоставштине српски народ још увек нема никакву корист. Данас се у дворцима и вилама углавном башкаре синови и унуци његових бивших комуниста који данас Србима продају неку тобожу “демократију”, често настављајући пљачку свог народа коју је започео бравар.(....)  Авион је имао четири јака Прат Витнеј мотора „дупла звезда“ типа Р 2800. Сваки мотор је имао по два пута девет цилиндера укупне запремине од по 46 литара и снаге 2500 КС по мотору који су покретали елисе. Један старији авио-механичар, причали су његови пријатељи неколико месеци пре него што је декица умро, “потрефио” је подужи затвор јер је неким својим колегама из авиотехнике 1959. године у шали рекао, алудирајући на снагу мотора: – “много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”!   “Много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”!


ЛеЗ 0008728   НЕКОЛИКО ВЕОМА МУЧНИХ УТИСАКА 
СРЕДИНОМ ПОСЛЕДЊЕГ МЕСЕЦА У ГОДИНИ  2016.

Не знам који је мучнији од тих утисака којих никако да се ослободим. Да ли невероватна прича, објављена у новинама ( СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ.Маршал присвојио штафету краља Петра / Иван МИЛАДИНОВИЋ |Вечерње новости, 11. децембар 2016. 12:35 |)? Или је то горка констатација познатог писца писца Душана Ковачевића: „Бићемо мањина у Србији“?² 
А може бити то и тзв. „ексклузивна, само његова“ „истина“ , Александра Ђукановића,  после тродеценијског ћутања, први пут обелодањена како је контроверзни документ 1986. године објављен на страницама "Вечерњих новости"?
Да ли је то скоро невероватан случај Професора  Маринковића  у његова "два квадрата" окруженог  непрегледним благом књига и најнужнијим намештајем?
Или, рецимо,  крај романа,  једног савременог српског писца о пропадању стишког села, које може бити парадигма и за многа друга по Србији, Милисава Миленковића: — Веће би коло било кад би устали момци из гробова! / Није био сигуран да ли је чуо нечији глас или је то помислио. Само је знао да је више мртвих, него данас живих момака, не само своје генерације, поименце и по лику знао. У целој Србији је исто!....“

Титоизам је читавим генерацијама систематски испирао мозак, титоисти су то радили са убеђењем да чине праву и најбољу ствар. То је оставило неописиве последице на многе људе, тај сплет систематских, лажирања, мистификација, улепшавања и дотеривања историје. То се понекад види и из  коментара уз понеке чланке  штампане у најтиражнијим издањима. Има таквих коментара који нису на нивоу ни пећинских људи. И ту се понајвише и најдрастичне види «напредак» тзв. југословенске револуције, који је оставио погубне последице. То потврђује и та, коначно, обелодањена прича о томе како је маршал присвојио штафету краља Петра и уз чију помоћ.
За човека који последњих година путује Србијом уздуж и попреко, и не заобилази и најзабаченија села Србије, како би «Заветине» донеле понешто од слика пропадања српских села, како би упозориле, указале, колико је алармантно стање,коме ни једна влада у последњих четврт века никад није искрено пришла и удубила се у тај највећи егзистенцијални и национални проблем државе Србије, разложно упозорење једног писца, не привредника, не народног посланика, не министра пољопривреде, Душана Ковачевића, није само последња опомена, већ је својеврстан крик, оног који осећа тај горући проблем српског села, као со у рани  НЕКОЛИКО ВЕОМА МУЧНИХ УТИСАКА СРЕДИНОМ ПОСЛЕДЊЕГ МЕСЕЦА У ГОДИНИ 2016.

ЛеЗ 0008781     У потпуном мраку и светлост мале свеће има сјај звезда . - ..... Ова књига није свађалица,није искључива, не. Доказ (налази се на средини 94. странице у овој књ.): „…однос власти према уметнику остао је исти од цара, „консулских времена“ до данас (Андрић:Травничка хроника.) Хоћеш да будеш уметник у Србији? Трпи. Давно су нас сврстали међу сиротињу и залуднике и наменили казан…“
Али да ту станем и да опоменем и Тодоровића и многе друге српске писце који нису по вољи власти (кад су добри писци били по вољи власти, осим кад су им били потребни због нечег?) — зашто се, драге колеге не организујете? И политички и професионално? Зашто не направите једну књижевну задругу, јер је и последњем од вас верујем јасно да је она која као постоји изневерила замисао мисије својих оснивача? Зашто не покрећете књижевне часописе и зборнике, у којој бисте бранили слободу, и достојанство постојања и књижевне професије и уопште уметника? Зашто не изаберете часнике између себе? Зашто очекујете да то неко други ради уместо вас? Кога чекате? Годоа? Па није ваљда све толико црно и кукавно? Доказ — мобаров институт? То нам је остало од предака, као начин. Сигурно је да постоје и друге стваралачке и професионалне иницијативе, треба их учинити видљивим у ова тешка времена и по друштво и по уметност и културу. У потпуном мраку и светлост мале свеће има сјај звезда. (16. 12. 2016. Предзору)   У потпуном мраку и светлост мале свеће има сјај звезда


*
ЛеЗ 0008695   Херман МЕЛВИЛ (1819-1891). -  Херман Мелвил рођен је првог авуста 1819. године као треће дете Алена и Марије Мелвил. Мелвилов деда по оцу, мајор Томас Мелвил, био је угледна личност и песник, а деда по мајци генерал Петер Гансеворт, јунак из битке за Саратогу. Ален Мелвил послао је сина у њујоршку Школу за дечаке. После извесних пословних губитака, покушао је да породицу пресели у Олбени, где би се послови успешније развијали, али је ускоро, 1831. године, умро, оставивши породицу у беспарици. Мајка Марија се с децом вратила у кућу своје мајке.  Херман је три године (1837-40) провео на академији у Албенију, где је студирао класичне науке. Године 1839. путовао је Ливерпул, на броду где је радио као део послуге. (Тај пут ће описати у новели "Редберн; његово прво путовање", 1849. године). Као слободан дух, тежио је самосталности и пустоловини. Трећег јануара 1841. године он је морнар на броду који путује за Њу Бедфорд, у Масачусетсу. Касније је говорио да је његов живот отпочео управо даном почетка те пловидбе. Путује по Јужном Пацифику – али се не зна тачно где је провео наредних осамнаест месеци, осим што се зна да је био морнар на броду "Акушнет" са којег је дезертирао на Маркеским острвима, јула 1842. године. Три недеље је живео на Тајпију, са тамошњим урођеницима које је био глас да су канибали; међутим, према Мелвилу су се понели лепо. Тамо га је укрцао други брод и допремио на Хаваје. Неколико месеци је на Хавајима радио као трговац, да би се, напокон, вратио у Бостон, октобра 1844. године.  Херман МЕЛВИЛ (1819-1891)

ЛеЗ 0008697   Данте ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ (1828-1882).  - Данте Габријел Росети рођен је у Лондону, 12. маја 1828. године, као син италијанског револуционара и песника Габријела Пасквалеа Ђузепеа Росетија који је, после неуспеха антимонархистичког устанка, емигрирао у Енглеску, и Франсисе Полидори. Име је добио у част песника Дантеа Алигијерија. Имао је две сестре и брата, који су сви били писци: песникиња Кристина Росети, писац Марија Франсис Росети и критичар, уредник и издавач Вилијам Мајкл Росети. Они су и зачетници прерафаелитског круга сликара и песника, у који су улазили, још, сликари Xон Еверет Миле и Вилијам Хилман Хант, као и песници Свинберн и Вајлд.
Габријел Данте се припремао за сликара, ступивши на Краљевску академију коју је, ипак, напустио 1848. године Потом је постао ученик сликара Форда Медокса Брауна с којим је склопио доживотно пријатељство. Први пут се у јавности појавио кад је осликао песме, тада широј јавности још увек мало познатог, заправо заборављеног, Џона Китса, под чијим утицајем је и почео да пише поезију и да преводи Дантеа и Вијона. Године 1850. упознао је Елизабет Сидел која је била модел прерафаелитским сликарима (па и њему). Венчали су се године 1860. Брак се није показао срећним, тим пре јер Елизабет није могла да изнесе трудноћу; после побачаја почела је да узима лауданум. Умрла је године 1862. узевши превелику дозу. Очајни Росети је у косу мртве супруге уплео своје необјављене песме и она је сахрањена на гробљу Хајгејт. ... Данте ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ (1828-1882) 

ЛеЗ 0008698   Емили ДИКИНСОН (1830-1886). -  ... После њене смрти, њена сестра Лавинија је преузела рукописе и током деведесетих година деветнаестог века приредила три песничка издања. Песникињина нећака Марта Дикинсон Бјанки је, потом, у првој половини двадесетог века објављивала преостале песме; напокон, Томас Џонсон је 1955. приредио критичко издање сабраних песама Емили Дикинсон. Скраћени метар, пољупци унутрашњих рима, неконвенционалне метафоре, свепрожимајући дух Емили Дикинсон су - новина у америчкој литератури. Мада обимом углавном кратке, њене песме као да су део исте целине; као да њено песништво чини једна поема, цепкана на  делиће кратких строфа. Скоро да их треба ређати као пазл. То је песник највише утицао на водећег америчког песника двадесетога века Роберта Фроста који је од ње преузео лик суседа - блиског а далеког човека, на непознатој земљи. Дикинсонова је живела на дивљој земљи, у дивљем времену - међу дивљацима

+ + +

У Судбину – тај лепи проналазак,
Џентлмен увид има;
Ал микроскоп се тачнијим показа
у хитним случајевима.

+ + +

Између моје земље - и других -
морско је царство.
Ал цвеће преузе мандат дуги
да буде министарство.

+ + +

У кући журба, и ја,
у јутру после мрења;
свечана индустрија
законитост не мења.

Полет у срцу мимо,
даљина љубав гости,
да је не користимо
до доласка вечности.

Неуписана

Не видех поља права,
пред море нисам стала,
али знам шта је трава
и шта је шумор вала.

Ћутљивко Бог је мој,
на Небу не знам стање,
ал сигурно сам број
на списку за чекање.   Емили ДИКИНСОН (1830-1886). -

ЛеЗ 0008715   Кристина РОСЕТИ (1830-1894). - Нит живота

1

Без одговора ћутање земаља,
без одговора мрморење мора,
обоје шаљу поруке умора:
сами смо, сами, и све нам је даља
самоћа међе поникле у групи
друкче самоће; ми нисмо заједно;
Али ко се ланца ослободи ледног?
Ко срца крв из другог срца упи?
И ја сам некад горда, некад кротка.
Каткад се сећам старих дана складних
кад пријатељство не беше на кап,
кад свет и ја смо били мање хладни,
и испод дуге кад се злато отка:
би јака нада, а живот не слаб.

2

Сопствен сам затвор. А све око мене
сјај је, слобода, тако лако све је:
ил све је сенка? Под стаблима греје
сунце пољупце, птице кликћу, плове
ветрови који свирају по свом;
пчеле у меду себи граде дом;
звук и ћутање музику обнове
што није чута пре такве промене.
Тамо посаду весеља тог примам,
смешим се, но и уздишем, у чуду:
што с тобом нисам ведра ко некада?
Ал прекинућу фантазију луду.
Ја нисам оно што чиним ил имам,
и, што сам била, остајем и сада.   Емили ДИКИНСОН (1830-1886). -

ЛеЗ 0008716   Луис КЕРОЛ (1832-1898). - Чарлс Лотвиџ Доџсон родио се 27. јануара 1832. године у селу Дерсбери, грофовија Чешајр. Осам година касније породица прелази у село Крофт, недалеко од Ричмонда, грофовија Јоркшир. Године учења проводи у Ричмонду и Регбију, а 1851. године ступа на университет Крајст Черч у Оксфорду. Исте године умире му мајка. Године 1858, добија степен магистра; истовремено, упознаје се са Лорином, Алисом и Едит Лидел, кћерима ректора Крајст Черча. Тада почиње да се бави фотографијом, а 1858. објављује своју прву књигу, из области математике (о Еуклиду). У децембру 1861. године оксфордски епископ га заређује у чин ђакона. Годину дана касније догодио се знаменити пикник, излет с девојчицама Лидел у Нунхејму. Он девојчицама прича бајку о Алиси за време вожње чамцем, а у фебруару 1863. довршава рукопис “Доживљаји Алисе под земљом”. Годину дана касније шаље својеручно написан примерак са својим цртежима Алиси Лидел, и прерађује текст који, коначно, добија име “Алиса у земљи чуда”. Јуна 1865. године та књига је објављена, писац стиче опште признање и славу. Три године касније излазе француски и немачки превод те књиге; он пише оглед “Иза огледала”, за којим следи и наставак књиге о Алиси, “Алиса иза огледала” (1871).  Луис КЕРОЛ (1832-1898)  

ЛеЗ 0008746   Вилијем Батлер ЈЕЈТС (1865-1939). - Јејтс је велики песник. Почевши као симболиста, он се мењао у правцу продубљења својих лирских корена према старачкој мудрости. Постао је глас не само свог нараштаја, већ и народа. Сасвим неналик на модернисте свог доба који су експериментисали са слободним стихом, он је постао мајстор традиционалног. Од ирских митова, преко окултних тема до сатиричног коментара, од оне врсте када се у два стиха сажме наслеђе векова, постао је песник-мудрац, све бољи што је старио, тако да је неки цинични, али и задивљени, критичар, како наводе његови хрватски преводиоци Сламниг и Шољан, написао да је "као Китс, умро са пола својих стихова ненаписаних".

Језерско острво Инисфри

Устаћу и отићи, на Инисфри отићи,
тамо ћу саградити колибицу од прућа;
начинићу кошницу и пасуљ ће ми нићи:
  само ја, и зуј пчела, и нова мала кућа.

Тамо ћу стећи мира, а мир лагано пада,
од јутра до цврчкових наступа, као свила;
тамо свиткају ноћи, поднева су без хлада,
  а свако вече пуно конопљаркиних крила.

Кренућу истог часа, јер даноноћно слушам
пљусак таласа који са обала ме ишту,
док стојим на путима, ил плочницима, рушан,
  осећам ту дубину у срцу, у средишту.   Вилијем Батлер ЈЕЈТС (1865-1939)

ЛеЗ 0008764     Роберт Фрост (1874-1963). - Стабала звук

Чуди ме, ако реч је о дрвећу,
шта, ми, њихово, другде понесемо:
зашто заувек звук једних понећу,
више но других, као да њих нећу,
њих, ближих месту где смо настањени?
Патимо због њих данима у мраку,
губимо меру хода низ стрмени
и меру наше остајне радости
и загрљаје у струјнулом зраку.
Такви су да их наше корачање
не може стићи никад, те жалимо;
И што је говор тај познат нам мање,
и како иду старење и мудрост,
све нам говори да се не даљимо.
По поду једва сенка ми се макла,
моја се глава клима на рамену
кад гледам стабла како се марљиво
њишу - са врата, ил с прозорског стакла.
Треба да одем некаквим стазама,
морам тих један да начиним избор
онога дана кад чујем над избом
како из страха ћаскају са нама
облаци бели што застиру свође.
Још бих понешто имао да кажем,
ал морао бих ускоро да пођем.    Роберт Фрост (1874-1963).


Сестре Соколовић, са Радана (2014, Архив Заветина)


*
ЛеЗ 0008705   КОЧИНА КРАЈИНАПРВА ЕВРОПСКА РЕВОЛУЦИЈА КОЈУ СУ ЗАПОЧЕЛИ МОРАВЦИ / Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. -  МОРАВСКИ СРБИ – ПРЕ ФРАНЦУЗА ПОДИГЛИ РЕВОЛУЦИЈУ
      Због бројних референтних података, нараслог броја историјских књига и аутохтонистичке историјске литературе уопште, која има сасвим другачије виђење србске  прошлости од званичне историје и њених очигледних неистина које се и сада предају на свим катедрама, мора доћи до превредновања србске историје и преумљења историјске свести србског народа. У поплави врло убедљивих разлога и чињеница, даље је постало бесмислено да се предавачи и официјелни историчари држе окошталих шаблона, клишетираних мишљења о србској (пр)историји, конструисаној од стране германско-ватиканске империјалистичке политике.Разумемо да су њиховој лажној историји потребни  предавачи, али њихов простор за манипулације се врло брзо сужава, јер истина о Србима васкрсава.
      У такве овештале и искривљене историјске догађаје спада и такозвана Кочина крајина, којој се одузима истински европски значај и величина, и своди се на мање-више неуспешан локални подухват капетана Коче Анђелковића, вожда, по коме је овај величанствени историјски догађај и добио име. Да ли је Кочина крајина била само устанак народа Мораве и Шумадије или прва, вишеслојна и вишезначна, револуција европске модерне историје? Није ли Немац Леополд Ранке, пишући о Првом србском устанку, искључиво по Вуковом казивању, на неки начин био обманут, заборавивши да тим именом „србска револуција“ назове прву праву револуцију коју је пре Карађорђа предводио капетан Коча Анђелковић, а која је изменила слику дотадашње Европе? Ова и многа друга питања захтевају поновно вредновање србске, а самим тим и европске, у многочему нарцисоидне, неистините и лажне историје.
      У склопу новог погледа на србску историју мора се узети у разматрање и допринос народа Мораве, односно Троморавља или матице србства. Зашто је главни демографски коридор Србије и србства кажњен перфидним и лукавим изопштавањем из значаја за србску, балканску и европску историју, када се зна да су се сви велики и главни историјски догађаји одвијали управо на овом главном географском и историјском правцу, на моравској позорници и попришту догађаја од праисторије до данас? Само један од доказа за моју тврдњу нека послужи дело Владимира Ћоровића „Борба за независност Балкана“ (Издање Балканског института, Београд, 1937. године) где овај угледни србски научник ни једном речи не спомиње тзв. Кочину крајину!!!  МОРАВСКИ СРБИ – ПРЕ ФРАНЦУЗА ПОДИГЛИ РЕВОЛУЦИЈУ 


ЛеЗ 0008706  ФЕЉТОН САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНА. -      ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (1)  Историјско-језичка и археолошка предочавања  /  Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. ТРОМОРАВЉЕ – ОДУВЕК СРБСКО
     
Апстракт:
       Циљ овог вишеслојног истраживачког рада је да се укаже на сва најважнија праисторијска племена и њихове етнониме, који се везују за простор Велике, Јужне и Западне Мораве – односно Троморавља, да се предоче, пре свега, доступне историјске чињенице о њима, укаже на откривене археолошке налазе и локалитете са материјалним доказима из старе ере, да се изврши и лингвистичка анализа назива места – ојконима, означе праисторијски родови – апелативи, преко припадности становника одређених места – етника, односно да се и језички предочи истоветност или сличност данашњих топонима са праисторијском ономастиком, да се предочи постојање живота у тим местима пре нове ере, као и данас. Колико је нама познато, ово је први и једини рад, те врсте и методологије, у историографској литератури Поморавља и Троморавља у праисторији, а у светлу истините историјске србске школе.

    На почетку овог предочавања историјско-језичких и археолошких чињеница о праисторијским Србима, одмах морамо да кажемо да у Троморављу, под којим подразумевамо Велику, Јужну и Западну Мораву са сливовима, одувек је живео један исти - србски народ, „народ и раса“, „народ квочка“, првородни и првописмени народ, колевка белог човечанства... Срби „народ који свет насели, а себе не исели“, одувек је био у својој колевци, у матичној земљи, у мањем или већем броју, што је зависило од ратова, сеоба, болести и разних пошасти. Без обзира под којим га све различитим именима, често и намерно искривљаваним, бележили страни хроничари, летописци, историчари, пријатељи и непријатељи, а које је одувек пут наносио баш кроз србску земљу – колевку Европе,  у историјским изворима и литератури сусрећемо најразличитија имена за србски народ: Серби, Сербои, Серблои, Меди, Србинде, Србаљи (Трибали), Сорби, Сорбисци (Скордисци), Сарбати (Сармати), Сарбани, Сербани, Сердани, СердиСарди, Рашани - Рачани (Трачани), Вини, Винди, Веди, Венди, Келти, Бодрићи, Љутићи, Беласти (Пеласти), Аријевци, Јовани, Морављани, Морвани, Моравци, Заморавци...  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (1) 

*
Fotografija Branke Vedder. Švedska

ЛеЗ 0008802     АДА НАТАЛИЈА. (Речно острво на Пеку. Испод бившег Српачког Јаза.Лакомица) АДА НАТАЛИЈА

ЛеЗ 0008804     Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”.... -  Писма као временске капсуле Марина Мирковић | 23. децембар 2016. 22:12 | Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”, са кореспонденцијом која садржи пикантерије из живота многих славних личности. - четрнаестогодишњак) са Кубе Фидел Кастро, упутио је крајем 1940. писмо које почиње речима: “Добри мој пријатељу Рузвелте”! Фидел који је “у радију чуо” да ће Рузвелт бити председник САД још један “период”, замолио је свог “америчког пријатеља” да му у писму пошаље једну новчаницу од десет долара зелених америчких, јер такву није никад видео те би је радо имао, и чувао. И још му је понудио да му покаже највеће “минас” (руднике) гвожђа на Куби, уколико Рузвелт жели гвожђе да прави бродове! Овај истински бисер, само је једно од тачно 125 “личних писама која би требало да припадају свима” - како и гласи поднаслов изузетне књиге “Музеј преписке”, коју је код нас објавила “Геопоетика”.  Аутор Шон Ашер, који је ове несвакидашње, јединствене документе сакупио и приредио током четворогодишњег рада, најпре их је пласирао на веб-сајту, а огромна његова популарност довела је до претакања овог сјајног штива у “физички облик” тј. књигу. Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”
ЛеЗ 0008708   Сваштарска производња у селу Ђурђевац   У нашем атару 519   Сваштарска производња у селу Ђурђевац

ЛеЗ 0008709   Мирослав Лазански - Гардисти у "Топчидеру" убијени јер су видели Ратка М...  Мирослав Лазански - Гардисти у "Топчидеру" убијени јер су видели

ЛеЗ 0008710   Радован Караџић: ЗЛОЧИН У СРЕБРНИЦИ ЈЕ ПОЧИНИО ИЗДАЈНИК СРПСКОГ НАРОДА  ЗЛОЧИН У СРЕБРНИЦИ ЈЕ ПОЧИНИО ИЗДАЈНИК СРПСКОГ НАРОДА

ЛеЗ 0008711   Нови живот старих сингерица!. -  Све "сингерице" шију као нове  /  Ј. МАТИЈЕВИЋ | 07. децембар 2016. 15:05 | Београђанин Милан Лацмановић има колекцију старих машина за шивење и један перпетуум мобиле, мамац за туристе. Стара ко Библија, а непрекидно ради, у Булевару краља Александра. -  БЕЗ иједног кабла, "стара ко Библија", а непрекидно "шије"! "Сингерица" постављена испред једне радње на београдском Булевару краља Александра годинама привлачи пажњу пролазника. Нема ко је не примети. Постала је мета престоничких туриста и место обавезног фотографисања. Механичку, осамдесетпетогодишњу "сингерицу", у својеврстан перпетуум мобиле претворио је Милан Лацмановић (64) из Београда. У стару машину уградио је мотор који јој покреће механички погон и папучицу, потом продубио канал за други ремен, уравнотежио механички и електрични погон, мало је украсио и ставио на улицу, испред пролаза за радњу  Нови живот старих сингерица! 
ЛеЗ 0008803    Миле Кекин - Ја нисам ваш. Ја нисам ваш

 
Branka Vedder, Švedska: Nad romanom "Ujkin dom"
*

ЛеЗ 0008735   ЗЛАТНИ ПРЕСЕК И МУЗИКА. - Антонио Страдивари (1644 – 1737) користио је златни пресек при изради својих гудачких инструмената, чији се савршени звук и данас проучава.- „Руски композитор Себанев се посебно бавио тим питањем  – питањем златног пресека у музици. Анализирао је огроман број композиција разних композитора. По његовом мишљењу, квантитет и учесталост златног пресека зависи од „ранга композитора“. Генијална дела великих композитора разликују се по највишем проценту заступљености златног пресека, како он то каже: „Интуиција форме и распореда, као што се и очекује, је најјача код првокласних генија“. Посматрајући ову појаву у композицијама, схватио је да је то обично неки посебан музички тренутак, квантитивни скок у развоју музичке теме. Од 1770 композиција 42 композитора, златни пресек се јавља 3275 пута, чак се једна иста варијанта златног пресека јавља у 1338 музичких композицијâ!   ЗЛАТНИ ПРЕСЕК И МУЗИКА

ЛеЗ 0008742   Као у најгорим временима!!!. -  Возови само за гледање Д. НОВКОВИЋ | 13. децембар 2016. 16:30 | Коментара: 3  . - Путници огорчени због новог реда вожње између Браничевског и Подунавског округа . - ПОЖАРЕВАЦ - Нови ред вожње за путнички превоз железницом до Смедерева, који је ступио на снагу 11. децембра, изазвао је огорчење великог броја грађана примораних да због посла путују на овој релацији. Јер, кажу, ред вожње који ће важити наредних 12 месеци није прављен по њиховим потребама - баш као ни претходни, али ранијих година нису имали толико дуга, вишесатна чекања.   Возови само за гледање Д. НОВКОВИЋ



*
ЛеЗ 0008755  ДИЛАНОВ ГОВОР: Као да сам на Месецу Б. Ђ. | 11. децембар 2016. 19:15 | Говор Боба Дилана прочитан на традиционалном Нобеловом банкету: Нисам имао времена да се питам да ли су моје песме књижевност    
ЖАО ми је што не могу да присуствујем церемонији, али знајте да сам духом са вама, и да сам почаствован. Бити награђен Нобеловом наградом за књижевност, нешто је што нисам могао ни да сањам - поручио је амерички кантаутор Боб Дилан у свом захвалном говору, који је, у његово име, синоћ прочитала америчка амбасадорка у Шведској Азира Раји, на традиционалном Нобеловом банкету у Стокхолму.
Дилан није дошао на свечано уручење, а шведска краљевска породица, чланови Академије, овогодишњи добитници Нобелове награде, и више од 1.300 угледних званица у здању градске скупштине, чули су оно што је сматрао да овом приликом треба рећи:
- Од малих ногу волео сам да читам и упијам дела оних који су били достојни таквог признања: Киплинга, Шоа, Томаса Мана, Перл Бак, Албера Камија, Хемингвеја. Ове громаде књижевности чија се дела уче у школи, држе у кућним библиотекама широм света и о којима се говори са пуно поштовања, одувек су остављале дубок утисак на мене. То што сам се сада придружио именима на тој листи, заиста ме оставља без речи.
Дилан је написао да не зна да ли су поменути писци икада помишљали о Нобеловој награди, али да претпоставља да свако ко пише књигу, песму или драму било где у свету, притајено о томе сања дубоко у себи:
- Да ми је неко рекао да имам и најмање шансе да добијем "Нобела", помислио бих да имам исте изгледе за то као и да се нађем на Месецу.   ДИЛАНОВ ГОВОР




ЛеЗ 0008757     БУБЕ У ГЛАВИ  (АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА ПОЛУДЕЛИХ ПЕСНИКА). -  Душан Стојковић 
(Публикује се по одобрењу састављача)  Сепарат  часописа „Акт“, 2014 *  ИSSN 1451-544X   - Фридрих Хердерлин ЖИВОТНИ ТОК

У висину ми је стремио дух, а љубав га је
Надоле вукла; јад га је повијао снажно;
Тако пројурих живота лук
И враћам се тамо одакле пођох.

                Превео са немачког Миодраг Павловић

ЛеЗ 0008758     Стеван РАИЧКОВИЋ. - ЕНГЛЕСКЕ ТЕМЕ  У НАПУШТЕНОЈ КУЋИ Стеван РАИЧКОВИЋ. 

ЛеЗ 0008759     Александар РИСТОВИЋ. – ДУХ ДВОЛИЧНОСТИ  Време је учинило своје
с предметима за свакодневну употребу,
сад је безвремено,
али његова персонификација
могу бити (опет)
длето,
ова уста
или стене дуж морске обале.
Мало шта могу учинити сам
са својом књигом
или  с непрекидно живим сећањем
на будуће другове,
тамнице




ЛеЗ 0008788     ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О ПРОЈЕКТУ ВЕЛИКА СРБИЈА И МЕМОРАНДУМУ САНУ   ИСТИНА О ПРОЈЕКТУ ВЕЛИКА СРБИЈА И МЕМОРАНДУМУ САНУ

ЛеЗ 0008789     Увод. Стихија. ПОВОДАЊ.ПЕК. Звижд, с-и Србија.
Пек овако полуди, једном у сто година, као разјарени шпански бик
    Увод. Стихија.

ЛеЗ 0008790     Vlaške igre  Vlaške igre


ЛеЗ 0008792     Коло - игре из Пчиње  Коло - игре из Пчиње

ЛеЗ 0008793      Центар села наспрам небеске дубине. / Мишљеновац. Лицем у лице. 2010. 
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
 
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија / Отпремљено је 28.03.2011.
Центар села наспрам небеске дубине

 ЛеЗ 0008794     Никада неће бити оно што није било сањано, 2. -  Стихови Белатукадруза, 2
Двориште Лукића у Мишљеновцу Звижд. Велика субота 2011

Скривена Србија. Немонтиран материјал..
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија  Никада неће бити оно што није било сањано, 2

                       

ЛеЗ 0008795 Добра вест. Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге, бесплатан преглед. Од вечерас "Библиотека Документационо информационог Центра Сазвежђе З" омогућила је слободан и бесплатан преглед читаоцима широм планете земље, три нова издања (у целини). Реч је о књигама: а. ЈУСТИНИЈАНОВ РИБЊАК: Одабране песме: 1968-1998 / Мирослава Лукића (1950 -), б. БЕЛА АНТОЛОГИЈА: Одабране песме (Београд, 2001) Мирослава Лукића (1950 -), и в. ТАЈНА ПРОФЕСОРА МЛАДЕНОВИЋА, разговор са покојним професором Mладеновићем о многим актуелним темама наше књижевности и културе, па и о томе како му је украден рукопис једне књиге... Добра вест. Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге)

ЛеЗ 0008796     Ово је први докторат о голооточким страдалницима одбрањен у Западној Европи, али и изван граница бивше Југославије. -  Голи оток и пред научном Европом! Јелена МАТИЈЕВИЋ | 22. децембар 2016. 14:33 | . Докторат Београђанке Милице Прокић о ужасу логора први ван граница бивше Југославије. Рад одбранила 9. децембра на Одсеку за историју британског Универзитета у Бристолу . - ГОЛИ оток - телесна историја затворског острва и његових затвореника 1949 - 1956", наслов је доктората Београђанке Милице Прокић, који је 9. децембра одбранила на Одсеку за историју Универзитета у Бристолу у Енглеској! . -   Није случајно да се ова млада Београђанка посветила истраживању ужаса Голог отока. Њена породица - бака, деда, бакина сестра и њен муж, преживели су тортуру заточеништва у казаматима непослушних и политички неподобних, крајем четрдесетих и почетком педесетих година минулог века. Али, на неки начин, велики ослонац Миличином раду била су дела академика Драгослава Михаиловића, којем је јуче у Српској академији наука и уметности предочила резултат свог вишегодишњег рада. Био је то дирљив сусрет "судионика" - оног који је Голи оток преживео и младог научника који је истраживања голооточких страхота преточио у рад. - То је, могу да кажем, историја телесне казне и историја телесног искуства заточеника - каже Милица Прокић. - Све оно кроз шта су прошли. Психичка присила кроз физичко малтретирање, како се то научно каже, "уникатна култура насиља" је југословенски ендем, јединствено примењиван у информбировским логорима. То је огроман, невероватан спектар најстрашнијег малтретирања и тешко је поверовати да су се такве ствари догађале. Дневник баке, голооточанке Мирјане Лопичић Перпар, Милици је био први путоказ у ову тешку тему.  Ово је први докторат о голооточким страдалницима одбрањен у Западној Европи  
*
Branka Vedder, Švedska: Autoportret

ПУТ ДО КИРУНЕ.У трагању за Богом:
ДРВЕЋЕ КАО ОПСЕСИЈА ИЛИ ЉУБАВ ПРЕМА БРЕЗАМА  (одломак из писма) --- ...Када смо имали највећих проблема…. Једно вече сам ишла ка реци и видела сва та стабла која су расла уз реку.....наслонила сам се да бих могла лакше размишљати на једно стабло и осетила како се нешто дубоко из унутрашњости стабла...чује. Прислонила  сам моје уво на то стабло...и опет се чуо тај чудотворан звук....увек кад сам се приближила.Имала сам осећај да хоће нешто да ми каже....загрлила сам га и приљубила за утеху моје лице на то дрво ... и опет тај дубоки звук.... као срце када куца......само јаче и гласније... Моје мрачне мисли су прошле...Добила сам ту неку снагу, неописиво....Од тога доживљаја се мој живот променио.....толико да сам остала после тога у другом стању а ми нисмо могли имати деце око 10 година....Родио се син а онда ћерка.......Од тада имам неку дубоку унутарњу везу са дрвећем, волим их, волим шуме....од увек....то је био почетак мога пријатељства са тим дивним бићима дрвећа.....шума.....Једно дрвено стабло је толико чисто у своме бићу, толико достојанствено у своме расту на горе...увек горе што више то ближе савршености...универсуму, сунцу...звездама и планетама.....то ближе Богу!!!    Бранка ВрС (Шведска)



*

ИЗАБРАНИ ПРИЛОЗИ  
из Богатих Архива САЗВЕЖЂА З.

POST-MORTEM, хроника о експерименту  In vivo. - Турци су пет стотина година  владали над Србима и  нису много  експериментисали. Какав је био резултат 1878. године? Или 1912, 1913. године?
Комунисти су имали мање времена на располагању – за свој експеримент -  око десет пута мање од Турака, и – какав је резултат њиховог експеримента? Успешан. Чак изузетно успешан.Где је резултат највидљивији, најуспешнији? У опустелим српским селима.
Тиме треба започињати сваку нову будућу историју, историју народа и историју књижевности. Не околишити.
Турци су експериментисали вођени снагом коња и снагом оружја, створивши  како би то данас  модерни чланкописци и политичари рекли – колатералну штету, необичан сој, јањичаре - песницу свога експеримента.
Јањичари су надживели турску империју. Успешан комунистички експеримент је надживео комунистичку империју.Удружени, јањичари, бесмртне колатералне штете, и комунистички експерименти,  владају нашим судбинама, животима, прошлошћу, садашњошћу и будућношћу, као монструми (вампири).  (Б. Т. )

Александар Лукић ТВРДО КОСМОПОЛИТСКО ГОВНО Душа комшије у пролазу – трули кромпир; шта да мислим? Прасице у тору кланице, певах ти до скора. Кобасице у доколеницама. Идеје европских сека перса – плесан скорео, приморавају одважне да их намагарчи. Имам оштру тестеру – не обожавам ничију државу, савезе, штрајкове– отаџбину поготову. Не ту ременицу. Не реденике, кријумчаре; лудице наших злочина како изгледаш покуњено сад, са кривим воланом сукње? Жилава курвице, истрчала из ноћи. Владај се благо према силницима, ако хоћеш наплатити туђе часове радости. Диктирај цену.                                Из Необјављених рукописа   ТВРДО КОСМОПОЛИТСКО ГОВНО

Страх и батина у крајевима попут овог дресирају синове / Бела Тукадруз Глава 3Одговори ми без лагања, ако можеш, ти уштво, што само буљиш у књиге, шта мислиш да постигнеш Читањем и оклевањем?-Ништа. Никад нисам мислио да могу да постигнем нешто Читањем. Нити пак да државу могу да обнављам оклевањем. Овде се држава ствара на други начин…Шта имаш ти да се виђаш са попом С? Шта тражиш ти у цркви? Зар не знаш да неко све то бележи и јавља тамо где треба? – Ја у нашој цркви видим само бога, и мир који годи…-Даћу ја теби, лицемеру један, мир и бога, па ћеш да се пушиш!Док једеш мој хлеб и пијеш млеко од мојих крава, има да будеш Мањи од бубице и да се оканиш читања књига! Или, ако ти се не свиђа, пут под ноге, да те моје очи не виде! Иди, спреми своје прње и хватај последњи воз! Завршићеш Правни факултет и вратити се у варош као адвокат Да те бог види!Нећеш да будеш ничији слуга!…Страх и батина у крајевима попут овог дресирају синове, Па зато они личе на очеве после неког времена и зато Овде нема промена вековима, а и како би их могло бити?Ради успеха синови пристају на мучне ствари док оне Не пређу у навику, а тада је већ касно…ОДЛОМЦИ – ИЗ СЛУЧАЈНО НАЂЕНОГ РУКОПИСА

I. НАШИ И НАШЕОно што највише одликује и нашу и страну модерну, то је што сви добро пишу али нико крупно не ствара. Нивелизација је: све једно другом до ушију највише. И без икаквог вођства. Отуда и толика појава група: "јата" и "кружока" и појава децентрализације. Књижевност није под јаком вољом каквог вође. Разбила се у групице према личним интересима и љубавима. * * * Љубомир Недић критичар: његовио су меци били дум-дум који су, да би жртва дуже издисала, били управљени у трбух. * * * Један низ наших малих критичара у дневним листовима и часописима: млинчићи с изломљеним зупцима који хоће да мељу кости само великих писаца. * * * Дучић не иде у битно и апсолутно. Он не зна за ту грозницу. Он је релативист и опортунист... (....) Кад би имао шта да каже, какав би велик песник био! Бранко Лазаревић =================== О, како је актуелан и данас, Б. Л.!

МИСИЈА „КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА“"Заветине" нисам случајно покренуо. У једном тренутку осетио сам да треба да се појави после толико векова, у римској провинцији Горњој Мезији, нешто друго, друкчије. Нисам, наравно, једини књижевни легионар; верујем да нас има још, барем двадесетак; но, чак и да нас је неколицина, могли бисмо, реално гледајући на прилике наше савремене књижевности, понешто и да променимо, пре свега - д е л о м , затим и као критичари. (...) Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић)     Локација МАЈМУНСКА ЗАВЕРА (по Шкловском)

Бела Тукадруз (алијас Мирослав Лукић)  УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (1)НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ. - Почињемо са објављивањем у наставцима полемичку студију нашег сталног сарадника Беле Тукадруза (псеудоним Мирослава Лукића) који је већ тридесетак година покушавао указати да је неопходно превредновати српску књижевност 20. века (посебно насталу у полувековном југословенском комунизму у Србији!) јер су примарни критерујуми њеног вредновања били идеолошки (југословенство и титоизам и све идеје и тенденције које су ове две глобалне идеологије креирале), а не естетски и увек, са југословенског, а не са српског становишта. На велику штету саме књижевне уметности и духовно здравље народа, слично вредновање у српској књижевности настављено је и после распада Југославије, само са другим идеолошким предзнацима (либералистичким, глобалистичким, партијским, клановским…).Позивамо читаоце нашег часописа да прате и коментаришу размишњања и судове овог аутора. Наш једини циљ је да помогнемо читаоцима и ствараоцима српске књижевности да сами дођу до ”уметности дијагнозе и уметности лечења”, а тиме и оздрављења сувише стварно бирократизоване српске књижевности нашег доба.  (видети више:   Људи говоре  )

Fotografija Branke Vedder (Švedska)

комплетариум

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"