...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Репортаже

Одабране и препоручене репортаже

..
..

Србија је очувана у Kупинику

Борис Субашић | 15. март 2015. 11:30 | Коментара: 7 . -  Последњу Српску средњовековну престоницу у мочвари крај Купинова нико не истражује. После пада Смедерева, овде је 70 година био стуб европске одбране од Османлија
НИ на земљи, ни у води, на острвцету на почетку Обедске баре још увек стоје остаци Купиника, тврђаве и престонице последњих српских деспота. Са обале средњовековног цивилног подграђа, данашњег живописног сремског села Купинова, кратком пловидбом чамцем између потопљеног дрвећа стиже се до зарушених моћних кула и зидина које скрива висока трска.
Под нежном зеленом травом почива Купиник који је у најтежим временима, током седамдесет година после пада Смедерева, био стуб европске одбране од Османлија и чувар српског идентитета. Необјашњиво је што последња српска средњовековна престоница, иако лако доступна, у непосредној близини Београда, никада није археолошки истраживана. Климатске прилике и бујање растиња које убрзано разарају остатке града прете да ускоро неће ни имати шта да се истражује, иако је реч о граду који чува једну од највећих тајни српске историје.
- Купиник је карика која недостаје у историји очувања српског идентитета - причао нам је археолог Петар Одобашић из Туристичког инфо-центра Купиново, док је вешто веслао између тамних стабала потопљене шуме. - Кад је Србија 1459. после пада Смедерева нестала као држава, овај град је постао не само резиденција српских деспота већ и престоница нације. У граду на првој линији одбране Угарске и Европе од османлија нико није ни хтео ни смео да живи осим Срба. Купиник у следећих седам деценија био центар око кога су се окупљали племство, свештенство и народ чувајући идентитет и традицију.
Без града скривеног у сремској мочвари Срби би вероватно нестали као нација, претапајући се у народе Османског цартва и Краљевства Угарске. Дворска црква Светог Луке у Купинову пружала је нарочиту и наду и веру српском народу који је стизао у збеговима преко Саве.
- Храм је добио име по светом апостолу и еванђелисти Луки чије су мошти овде чуване - каже Одабашић. - Њих је од турског владара Епира откупио деспот Ђурађ Бранковић 1453. и пренео у Смедерево, а већ две године касније пренео их је у нови храм који је подигао у Купинику. Мошти су ту чуване извесно време, а онда су однесене даље, због опасности од ратних разарања.
Црква Светог Луке на обали Обедске баре и данас изгледа исто као и у средњем веку кад је од тврђаве до ње водила дрвена стаза-мостића подигнута на високим стубовима. Наиме, до првог земљаног бедема града, који није нестао ни пола миленијума после његовог разарања, у највећем делу године може се стићи само чамцем пловећи преко ниске воде.
БЕОГРАДСКИ ЗИДОВИ С КУПИНИКАСРПСКА тврђава Купиник пала је 1521. у великом походу османлија не Београд. Поучени ранијим искуствима кад су им српски шајкаши пресецали линије снабдевања на Сави, а посада Купиника спречавала прелаз у Срем, Турци су овог пута прешли Саву код Шапца. - Београд се нашао у потпуном окружењу са копна и воде - каже Одабашић. - Купиник је такође опседнут, али га је Сулејман срушио тек после заузимања Београда, у повратку с похода. Од тада последња српска средњовековна престоница лежи у рушевинама, а занимљиво је да је њена опека коришћена касније при обнови Београдске тврђаве.
- Купиник, окружен шумом и мочваром био је недоступан и турској флоти и пешадији која би покушала да га држи у опсади - причао нам је Одобашић водећи нас кроз некадашњи водени канал између земљаних бедама и зидина града. - Град има квадратну основу са страницама од 50 метара с веома јаким кулама на угловима. Подигнут је на темељу старије тврђаве, највероватније римске касноантичке, али ни то није најстарији слој. Пронашли смо и трагове Келта, али и камене алате који сведоче да је Купиново било насељено још од неолита.
Купиник постаје српски у време деспота Стефана Лазаревића који га ојачава, а утврђивање наставља деспот Ђурађ Бранковић. Тврђава је изузетно квалитетно грађена од тврдих опека између којих је била попуна од камена и ломљене цигле, што им је давало способност да апсорбују ђулад у случају артиљеријског напада. С њених високих кула пуцао је поглед преко шума и мочваре према Србији и Срему.
- Зато је ово био главни град српских деспота који су са војском и флотом шајкаша преузели одбрану југа Угарске од Турака - каже Одобашић. - Купиник је контролисао најважнији прелаз преко Саве, велики меандар у коме река прави уску и дугу окуку.
Српска војска из Купиника је за кратко време копном и чамцима прелазила с краја на крај те "потковице" речног тока од 25 километара и нападала Турке који су проширили легенду о сукобу с натприродним силама.
- Због тих муњевитих препада и појављивања ниоткуда из шума и мочвара деспот Вук је највероватније и добио надимак Змај Огњени - каже Одобашић. - Он је упадао дубоко у Србију и наносио поразе Турцима, омогућавајући српском народу да пређе у Купиник и Срем, у слободу. У време Првог и Другог српског устанка потомци тих људи су се враћали да обнове Србију, из ових крајева је долазила највећа војна помоћ, али се враћала и баштина и традиција чувана вековима.
Етно-село Купиново
ТАЈАНСТВЕНЕ КУЛЕ
НАЈБОЉЕ очувана осмоугаона кула Купиника данас је висока око 8 метра, али то је тек око трећине њене првобитне висине. Зидови кула су били дебљи од 3,5 метара.
- До данас је највећа тајна зашто је свака од кула Купиника имала другачији облик, иако су подигнуте у исто време, што је јединствен случај - истиче археолог Петар Одабашић. - Прва кула је била кружна, друга осмоугаона, трећа шестоугаона и четврта квадратна. Једно објашњење гласи да су тако прављене због одбране од различитих врста тадашњег наоружања. Друго објашњење звучи романтичније, али су мерења показала да имају смисла. Показало се да је свака од кула у Купинику била верна копија неке куле из српских престоница Београда и Смедерева, као да су српски деспоти желели да тако сачувају баштину Србије.
Крај утврђеног града Купиника се налазило цивилно насеље, о чему сведоче случајни налази у двориштима данашњег Купинова.

Црква Светог Луке
ЛеЗ 0010305 

..


при крају је градња руског манастира посвећеног Светој Матрони Московској, чији "чувари" ће бити руски председник Владимир Путин и последњи руски цар Николај Други Романов -  "Путин" подиже бисту имењаку Љ. ЂУРИЋ | 20. септембар 2016. 19:01 |
На обронцима планине Вучијак, у селу Ритешић код Добоја, при крају градња првог руског манастира. У Новом Саду лију бисте Владимира Путина и цара Николаја. Уз лавру се граде болница и етно-куће
НА планини Вучијак у селу Ритешић, на тромеђи Добоја, Дервенте и Модриче, при крају је градња руског манастира посвећеног Светој Матрони Московској, чији "чувари" ће бити руски председник Владимир Путин и последњи руски цар Николај Други Романов. 
У склопу манастирског комплекса Организациони одбор градње, на челу са Зораном Гајићем, одлучио је да постави бисте двојице руских великана.
- За Путина није потребно пуно говорити колико Срби у њему виде и свог заштитника, а Романов има, такође, заслуге за наш народ, јер нас је у пресудним данима подржао у борбама против Аустроугарске током Првог светског рата, па га је Московска патријаршија канонизовала као мученика - каже Зоран Гајић, водитељ целог пројекта, који већ дуже време, због сличности са руским председником, носи надимак Путин.
Током наше посете манастиру уверили смо се да одмиче и градња болнице и геријатријског центра, као и етно-села са традиционалним кућама православних земаља. Ипак, главни посао је припрема за постављање биста Путина и Романова, на које је први човек Организационог одбора посебно поносан, а налази се на челу Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа. Ту су још активни и Слободан Јеремић, Милош Ђукић и Слободан и Славен Гајић.
Иницијатива је покренута пре три године. После освештења темеља, што учинише свештеници СПЦ, и благослова из Русије, пружена је подршка власти суседних општина и амбасадора Русије, Украјине и Србије.
Зоран Гајић поред места са бистама руских великана
Списак приложника за градњу манастира Свете Матроне Московске прилично је дугачак, па је прикупљеним новцем, понајвише захваљујући ангажману Гајића и других из Удружења, досад доста учињено. У време наше посете, на градилишту је био и Алексанаар Шинкорија, који је до недавног пензионисања био заменик руског амбасадора у конзулату у БиХ. Друштво му је правио директор Секретаријата за вере РС, Драган Давидовић, са сарадницима.
- Дошли смо циљано у посету. Пружамо подршку реализацији овог српско-руског пројекта, јединственог на нашим просторима. Са посебним занимањем смо чули о изради и скором допремању биста Путина и Романова из ливнице код Новог Сада - каже нам Давидовић.
Зоран Гајић наводи да имају подршку амбасадора Петра Иванцова, а неизмерно су захвални на помоћи градоначелнику Добоја Обрену Петровићу, као и Радивоју Радићу, Данијелу Јошићу, Светозару Васиљевићу, Душку Бокану, Ђорђу Дујаковићу, Милану Видићу, Славку Ковачу, Небојиши Марићу, Веселину Старчевићу, Милораду Поповићу...
Александар Шинкорија и делегација РС обишли неимаре
Потребно је још донатора да би се реализовали амбициозни планови изградње традиционалне српске, руске, грчке, црногорске, македонске и украјинске етно-куће. Поред тога, пројектована је изградња и конака, апартмана, сењака, амбара, музеја и спортско-рекреативних терена, са циљем да овај комплекс, када буде завршен, постане својеврсна брана православља на планини Вучијак.
ЖЕНСКИ МАНАСТИР
РУСКИ манастир на Вучијаку, како је предвиђено, водиће женско свештенство, а монахиње би биле из више православних земаља. Улице и тргови етно-села носиће имена српских великана, који су кроз историју дали допринос одбрани и очувању православља и српског народа на овим просторима.
Зоран Гајић и Организациони одбор истичу да је градоначелник Добоја обећао додатну помоћ, и поручују да немају речи, којима би се захвалили и свим осталим приложницима.
- Ту су и донатори из Дервенте, Гацка и других градова РС, Чачка и Јагодине из Србије. Појединце не можемо све ни набројати, бојећи се да неког изоставимо - каже Гајић.
           = извор: Новости
ЛеЗ 0008003 



..

Нема коментара:

Постави коментар