...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 17. новембар 2014.

Песми / Светислав Стефановић




 
Рушевине првих храмова, немањићких, Куршумлија, новемб. 2014.


Кад цео један народ у сталној беди јеца,
Кад пиште гола, боса, палих ратника деца,
Кад нигде правде нема, када сиромах треба
Да ради и дан и ноћ, и живот свој да крати
Да би могао само насушни хлеб да плати,
Докле богаташ бесни, расипа, једе, пије
И троши благо, које радом створио није,
Кад кривоклетник један четири вере чува,
Кад штампа пише како бакшишки ветар дува,
Кад лопов родољубље присваја и представља,
И противнике своје изван закона ставља,
Кад одличја полтрони и дезертери носе,
Кад сви поштени људи гладују или просе,
Кад се заставом која бејаше символ славе
И борбе за слободу, склоништа сраму праве,
Кад себичност влада, кад је све срамно, ниско,
Пузавско, кукавичко, подло и блату блиско, -
Песмо, ти не смеш љубав и нежност певат' тада,
Твој стих као гром мора на ниткове да пада.
Ти си бич, којим Исус гонио је из храма
Трговце, који вером трговаше без срама;
Ти си осветник слабих, нејаких, који пате;
Ти си утеха оних који чар твоју схвате;
Ти носиш буру што ће шљам овај сав да збрише;
Зато ти за сад нежна не смеш да будеш више.[1]

на рушевинама првих немањићких храмова, куршумлија





[1] Republika, VII/36, 06. 05. 1923., 1; "Protiv tiranije"..., 68.

            = извор:Светислав Стефановић 
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ

Приредио
Предраг Пузић

АРТАС, Нови Сад, 2005.
 

Нема коментара:

Постави коментар