...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 16. јануар 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00383 )


          Ако си на правом путу увек ћеш  имати сапутника

На бесплодно дрво мајмун се не пење, каже једна бенгалска изрека.  Они који се већ деценијама баве мајмунском завером, како би рекао Шкловски,  требало би да имају у виду споменуту бенгалску изреку. Мудар човек зна више од двадесет ствари, а верује у једну. Незналице знају једну ствар,  а верују у тридесет.  Дубину друштвене и књижевне кризе, и културне, не проверавајте као ни дубину воде. Ако је ваш терет огроман, помислите, можда је то зато што вам је Бог тако одредио, не кукајте јер сте срећковић. Фарма, ријалити шоу или култура – једно је потребније него друго. Колико овде има старих, а колико новопечених слепаца? Кад се слепцу напокон отворе очи, он зажали за својим мраком. Нећемо о томе како време све нагриза. Него о томе како свуда рђа напредује, рђа, рђа и рђа!
Каква обнова, молим вас, каква ренесанса!?
Гладноме не треба украс, него хлеб.
Није слеп ко је ћорав, већ ко не воли.
Немојмо о транзицији на српски начин, или на балкански; зар нам је неко трећи крив што нисмо знали да се нагло могу обогатити само они  који праве и они који крше законе?
И кокошкее су љубоморне на удовце, кажу у Босни.
Дај ми боже да умрем у опанцима!Добро је кад синови роде оца, драги брате!
Народ је и добро и зло у истој торби!
Писци, угледајте се на Босанке: које припрете свом језику пред одлазак у махалу.
Плачете ли за мртвима? Ако, ако. Плакање за мртвима је помало и плакање за својом судбином.
Време је тиха турпија.
Што се дубље човек спушта у самог  себе и што ништавнијим себе замишља, тим се више приближује Богу.
Говорити истину велика је пустоловина. ...

У Београду,  уочи Богојављења и Јовањдана,  
16. Јануара  2016, Свети пророк Малахија, Свети мученик Гордије   
М. Лукић





(Прототип)   111  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  - ЛеЗ 0005554  За краља сам јер је председник Србије, председник Србије, а краљ Србије краљ свих Срба.     После толиких жртава створена је Република Српска и она је сада толики проблем. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима, каже за Спутњик академик Матија Бећковић, који говори и о томе како су Срби издали своје жртве и свог краља. У ком друштвеном уређењу живимо? Некада сте живели у нади да ће Милошевић бити наш последњи председник, да ли је у Вама остало наде да ће Срби икада више видети крунисање свог краља, да ли би то нешто променило?
— Да је Титу пало на памет да се прогласи за краља, сви наши републиканци би преко ноћи постали монархисти. И кад би било коме од ових наших успешних политичара то пало на памет, то би био много мањи проблем него да краљ буде онај ко је заиста краљ. Проблем је што је наш краљ прави, ако је он прави, онда би сви други морали бити прави, а то би био велики преврат, нешто на шта нисмо спремни.   

(Тзв. Академија ФЕНИКС)  ЛеЗ 0005601         ДОБИТИ НИН-ОВУ НАГРАДУ / Бошко Томашевић. - ... Пљујући и понижавајући сваког учесника на Конкурсу, осим дванаесторице Великих, а да исти остатак од "само" 167 романа није ни погледао, забашурујући очигледну чињеницу да му је, де фацто, и било немогуће да свих 179 пристиглих романа уистину и прочита. Питајмо га:  Господине Пауновићу, да ли сте свих 179 романа, од којих 167 чине "олако објављене књиге", прочитали? - Сме ли, колико и остали чланови жирија, рећи да јесте. - Како је онда, заједно са својим пајтосима, дошао до тврдјења да је 167 књига олако објављено и да се при томе "губи било каква одговорност издавача, уредника, рецензената и аутора"? Чин такве свињарије приповедања о нечему што до краја није учињено мора при томе да остане - свињарија. Глумљени очај Врховника над овогодишњом српском романескном продукцијом може се сагледатии у светлости механизма сирове моћи која је овима поверена а коју они сада искаљују над учесницима конкурса од којих је већина њих ту да добровољно трпи понижења у виду ад хоц изречене уравниловке и држања лекција које гласе да је деведесет посто послатог материјала на Конкурс смеће, односно, бар у једном случају, "пита од гована" (Простачко поигравање речима Божидара Копривице са насловом романа "Пита од шита" ауторке Алексине Дјордјевић).Иза те буке и беса Врховника слепо ће и са пуно поверења у часно урадјен посао, на крају приче, стати Институција која им је  задатак и моћ поверила.Зар то, у крајњем исходу, не претставља лицемерство Институције?Њен пораз? Која је то Институција која унутар таквог контекста не мора нужно да се срами над злоупотребљеном моћи и недовршеним послом својих слугу? И ко ће идуће године када опет буде "расписала" конкурс Институцији веровати? Ко ће опет пристати на понижења Врховника да би после свега тек он, Један, примио награду окаљану анимозним ниподаштавањем дела оних који ту награду нису примили, јер су "олако и без одговорности према речима и језику, облику и форми, према градји и наследју књижевности" објавили, уз помоћ небудних издавача, оно што су написали. Живећи у свету часних људи Немачке, Француске и Аустрије ја, поводом завршетка неког књижевног конкурса још ни једном нисам прочитао тако срамотан и потказивачки извештај једног жирија који има потребу да говори о нечему што му је био задатак (да све што је на конкурс пристигло прочита), а да тај задатак, чак ни механичким чином пуког читања, није испунио.Па ипак о томе с пуним устима, у виду беријевских извештаја, говори. Коначно, ако је овогодишња романескна продукција ништавна и сиротињска, зар се овогодишњи лауреат, како му на безброј начина сугерише Жири, не мора стидети да је победио једно празно Ништа, конкуренцију без имена, те да је, самим тим, и сâм тек нужни победник над књижевним аутсајдерима који је Жирију своје све саме неуспеле креације поднео на увид?!
Происходи да је тако. Стога, овогодишњи лауреат, ако има списатељског поноса, не би требао да НИН-ову награду прими. После толико прошле године олако објављених књига, како у хору вели Жири, зар и његова није тек само приближно олако или до-олако објављена и сличних је уметничких вредности као толики број романа који немају "одговорности према речима и језику, облику и форми ..." Унапред сумњамо да ће размишљање будућег лауреата ићи према тим висинама и ка тим ширинама. Исти ће бити сасвим практичан и приземан човек. После четрдесет година, као и у случају Петка Војнића Пурчара и Мира Вуксановића и бројних других, нико се неће питати а за шта је дотични добио НИН-ову награду. Добио ју је и - тачка. Једном ће, медјутим, бити заборављена и НИН-ова награда. Остаће петнаестак српских романа објављених током двадесетог века. Некадашњи укори НИН-ових жирија писцима и таштина лауреата неће више имати икаквог смисла. Комедија ће кад-тад бити завршена. НИН-ов канон романа  градјен шездесет година показаће се, осим у неколико случајева, као књижевноестетски и политички дебакл.... 





ЛеЗ 0005413  ЗАДУШНЕ БАБЕ /Александар Лукић   - Критика несвакидашњих феномена и догађаја, који одударају од доброг васпитања, укуса, и културе понашања, подсећа на грбу. Истина о „вулгарним“ појавама међу Србима, има третман „лањског снега“. Незнатан је број, истинољубивих, одважних и оданих људи, спремних да се суоче са лицем и наличјем погубних последица. Незнање, сујета, „пренапумпани егоизам“, „саможиви патуљци“, „луткице и трабанти“ –  неисцрпан су рудник из кога се регрутује глупост. Набеђени стручњаци, залутали појединци, групе, тужне скупине, по народном обичају „причајте уста, да не будете пуста“, стижу право из те непроварене и сирове стварности, не бирајући начин да саопште како и „слине могу бити мед“.  

ЛеЗ 0005418   Превредновање. - (Крај огледа о роману Ујкин дом Мирослава Лукића /  Миодраг Мркић) . – РЕЗИМЕ / ... Аветињска метафизика Ујкиног дома  део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни  момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман - да се послужимо Соларовим речима, "као да живи од властитог недостатка:  из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не - изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност  остају  његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово  постојање и њихову свеобухватност  која се опре  једностраној усмјерености "рефлекторске технике" , као што се природа "буни"  ако се према њој  једнострано односимо искључиво као према предмету  искориштавања" (стр. 301).   


ЛеЗ 0005372   ЦентарЗ. Овде није Центар : место где се Снови скупљају и преводе у речи. Кућа у којој сам рођен, постоји. Кућа у којој сам провео детињство срушена је. Не постоји више нигде другде до у мом сећању. Нова кућа, подигнута је иза оне старе, срушене. То је била грешка из незнања. Нова кућа је КУЋА ПРИВИЂЕЊА, КОШМАРА. Ту свраћају мртви, тумарају ; могу се отерати, кад постану врло бучни, несносни, сложеним  обредом. Причао ми је једном отац о свему томе, али нисам записао. Пропустио сам много тога. Испред, те, Нове куће ( у сну из кога сам се пробудио)  има нека огромна коцка која шишти, као да је постало тесно неком  водоскоку у стени. Каква је то  коцка?...  





ЛеЗ 0005396   Водена мрезга, до красте краста, шта да кажем, умем ли описати како цвета? – избор песама. - Стид ме да руку пружам њима  или Новогодишњи избор стихова :Тарковски, Александар Лукић, Јагличић, Милош Јанкоивић, Мирослав Тодоровић, Благоје Свркота   https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2013/12/18/193/

ЛеЗ 0005434  ТридесетогодишњицаЗАВЕТИНА! - Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.
За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који  су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.
Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво  писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка. 





Прођоше године учења и распрши се
Храброст за године лутања
Светом што уљудно се склања
Пред простаклуком знања
* Стихови први пут објављени у „Тhe Dublin Magazine« ;јули-септембар 1934, у време кад Бекет одустаје од универзитетске каријере на Тринити Колеџу, јер, како сам каже, „није више могао да подноси апсурд да подучава друге ономе што ни сам није  знао“ и путује по Немачкој и Италији. Отуда и ови стихови недвосмислено алудирају на Гетеовог Вилхелма Мајстера.   
ЛеЗ 0005454  ЗАВЕТИНЕ+, бр. 5 , септембар 2014.. -  Штампа се најновији броја књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+” (таблоид, 16 страница ).Напоредо ће истовремено изаћи до 15. септембра и дигитална верзија овог часописа (на ЦДу) и, први пут – штампана верзија које су скоро идентичне; разлика, наравно постоји – у цени. Од петог броја овог часописа напоредо ће излазити истовремено обе варијанте часописа .... Новине српске ренесансе започињу текстом „А ЈА ВАМ КАЖЕМ“ Ђованија Папинија (»Казано је старима: не убиј … а ја вам кажем: да ће сваки ко се гњеви ни за шта на брата свога бити крив суду; а ако ко рекне брату своме: рака! биће крив скупштини; а ко рекне: будало! биће крив паклу огњеном«. Исус иде право у крајност….“). Следе : ОДЛОМЦИ О СТЕФАНОВИЋУ Предрага Пузића, „Писмо Мирославу Тодоровићу“Винка Шелоге, „Кажу да смрт уводи у историју…“ Радомира Константиновића, „Разоткривена сврха запрашивања“, „МЕНИ СЕ НЕ ДОПАДА ОВАЈ СВЕТ“ песма прерано премнинулог проф. Слободана Бранковића, којом се отвара Панорама песника чланова Групе Зз. На вест о смрти Миодрага Павловића – прештампан је одломак из једне од последњих књига преминулог песника („…Духовним искуствима песник крунише своју поезију. Али следећи њих песник оставља иза себе епску магистралу као и лирску идилу. Духовно искуство се не препричава, оно се заступа и поново доживљава...“)   



ЛеЗ 0005551  Српска дијаспора у Финској. -  У Хелсинкију, међу нашим људима који су срећу потражили у близини поларног круга: Одласком у Финску циљ им није био богаћење, већ миран живот. На северу их живи и ради тек неколико хиљада.

ЛеЗ 0005552   Чудо Гогољевог гроба/ Милован Витезовић  Николају Гогољу су се сви његови страхови остварили. 

ЛеЗ 0005351     Дивљи српски коњи, Краљево. -  ПЛАНИНСКИ масив Столови, који се са јужне стране издиже повише Краљева, манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековног града Маглича и Ибарске клисуре, осим по столетним шумама, прелепим пропланцима и мирисним нарцисима, препознатљив је и по још једној несвакидашњој атракцији - крду од педесетак полудивљих коња који већ дуже од три деценије опстајавају на овој планини. 
На Столове, чији највећи врх Усовица досеже до 1.375 метара, питоме коње су најпре доводили њихови власници - мештани села подно планине и да им, бар током лета не би били на терету, остављали у планини због обиља здраве и сочне хране. Временом, коњи су остављани све дуже, па чак и да презиме, а онда је крдо почело да се осамостаљује и умножава, па и да поприма особине дивљих коња потпуно независних од људи  

ЛеЗ 0005555  Бата Враголан . -   У брдовитом селу Дулене малобројна домаћинства углавном живе од сече шуме. Накупци плате дрва 20 евра, а на пијаци их продају за 35. -  ТАМО где не могу ни трактор ни багер, могу товарни коњи. Омалени, али издржљиви. Њихов власник Љубомир Петровић из Републике Српске обезбеђује огрев "за пола Шумадије", али и егзистенцију за рабаџије и већину углавном старачких домаћинстава у брдовитом селу Дулене код Крагујевца. Греју градове, овом помало замрлом селу "подгревају" наду.
Љубомир, родом из Сребренице, прича да се већ одомаћио у Шумадији и заједно са још двојицом колега месеце проводи у најзабитијим деловима Црног врха и Гледићких планина.
- Сечемо, меримо и доносимо дрва до центра села одакле их преузимају накупци, или други који огревом снабдевају Крагујевац, Рековац, Јагодину - прича Петровић, кога у овом селу зову Бата враголан    



ЛеЗ 0005558   Друкчија, непозната, скривена Србија . - Избори из стваралаштва уметника широм Србије, и оних који живе по свету, и не припадају тзв. официјелној Србији


Када би била вођена разумом,
ниједна птица се не би усудила да лежи на пологу.
Вођен разумом,
ниједан цвет не би смео да се расцвета.
Ниједно срце се не би усудило да воли,
ниједан дух не би смео да се вине,
када би се мислило на оно
што седи у заседи по провалијама
хладног неразумевања,
у тамницама душе. ...  

ЛеЗ 0005559   Две песме Лазе Лазића, из "Клинастог писма". - Приликом доделе књижевне награде изд. предузећа «Арка», ту недавно, ауторима  за страну и домаћу књигу, о награђеној књизи  Лазе Лазића* говорио је Душан Стојковић сасвим афирмативно, споменувши (извињавам се ако не цитирам сасвим тачно),  да у тој генерацији којој припадају М. Павловић, Стеван Раичковић и други, има песника  који нису стекли пуну афирмацију, а који последњих година, штампају књиге које су веома озбиљне, скоро неочекиване, и у такве је убројао и награђену књигу Лазе Лазића «Клинасто писмо», што значи  да се стичу или су се већ стекли услови за превредновање опуса, и Лазе Лазића, али и других скрајнутих српских писаца. Књигу сам накнадно читао, и био сам веома обрадован увидевши да ....   

ЛеЗ 0005564   ИСТОРИЈСКА СИЛА, ТЈ. ПРОЛЕТЕРИ И КУФЕРАШИ / Белатукадруз. - ... Волео бих да се сетим, да могу поново без отпора да читам  оно што је по њиховом мишљењу најбоље што су написали; али они су били толико дрски, окрутни и поткупљени да су и  приче за децу тровали  владајућим идеолошким отровом. Ко је од њих, где, када, у ком делу, или макар есеју, песми, написао ишта иоле озбиљније о религиозном смислу живота, о апсолутном достојанству личности и о коначној слободи? Нико од њих, да су којим случајем живели у исто време када и Достојевски, Берђајев или Пастернак, не би био достојан, ни да им изгланца чизме!
Такви су ме као песника спречили, покушали да ме спрече; таква олош ми је загорчала књижевну судбину. И сви су били, без изузетка, људи који су већ у раној младости подлегли првим искушењима близине нове револуционарне власти; склопивши са њима тајне и невидљиве пактове…Они су веровали у једну другу религију, религију социјализма, у религију  замене хлеба небеског хлебом земаљским. Градили су Вавилонску кулу послератне српске књижевности, обоготворивши људску и стваралачку ограниченост… Српска књижевност на издисају 20. века је највише налик на ту њихову Вавилонску кулу, на страшно искушење којем су подлегли и они за које се не може рећи да нису имали дарова…
Ту  Кулу ће срушити генерације које долазе, наша деца; а и сама ће се урушавати. Под њеним рушевинама ће процветати по неки песник, неки стих, неки роман, можда, вредан спомена…
__________________ НАКНАДНА НАПОМЕНА:
Све ово сам написао пре скоро десетак година. Погрешио сам; помислих пре неки дан, пратећи други програм РТС, где су хвалили на најбљутавији могући начин све те подупираче Вавилонске куле послератне српске књижевности…. Страва  (20. јануар 2013)    




ЛеЗ 0005572   Тајкуни купују за трикинте/ Ејдус. -  Каква је тој констелацији снага ваша улога Шефа над шефом? Мој Шеф је контрастрана тих такозваних директора који су постављени у фирмама које се распадају и који су ту не да би извадили те фирме већ да би их срушили и уништили зарад виших циљева, а то је да се то претвори у ништа и да створи нешто ново у име неких сила. Било да су то страни инвеститори, тајкуни који то купују за три кинте. Глумци на пробама надахнуто раде. То је лепо видети. Враћа ми се нека нада да позоришни чин има неког смисла. Одавно сам схватио да позориште не може да мења свет, али овај рад видим као светлост у мраку. Уметност би морала бити нека светиљка, додуше слабашна у том тунелу која нам даје оријентире.  

ЛеЗ 0005581      НОТЕС пок. МилорадаБате Михаиловића. ЖАЛ ЗА МИЛОРАДОМ БАТОМ МИХАИЛОВИЋЕМ. ... Одласком у Француску Бата није заборавио Србију, јер је у њу често свраћао и боравио у свом београдском стану у улици Стојана Протића 7. са чијег главног уличног прозора се отварао поглед на магично бело здање Храма Светог Саве на Врачару. Одласком Бате Михаиловића завршило се једно од најзначајнијих поглавља послератног српског сликарства на чијим страницама пулсирају садржаји са његових изложби у најзначајнијим галеријама света, у: Београду, Паризу, Нишу, Лондону, Копенхагену, Бриселу, Ослу, Казабланки, Новом Саду, Суботици и низу других светских ликовним храмова, за време којих је пленио волшебни дух живописца, потпуно издвојен из реда духовне стварности, ликовног мага чије су се, скоро све, слике, након рођења, уздизале високо...  

ЛеЗ 0005582      ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ. -  ЕЛЕКТРОНСКО полагање возачких испита у првим данима 2016. задаје много муке ауто-школама широм Србије, а огорчени власници, инструктори, кандидати најављују жестоке протесте - "једном за свагда".  - Јуче је систем у једном тренутку потпуно заблокирао. Ниједна школа нашег удружења јуче у Београду није могла да ради - негодује Милан Тодоровић, председник Удружења ауто-школа Београда. - Звали смо МУП, бунили се, и ништа, једноставно, систем не ради. Тодоровић каже да су удружења ауто-школа још пре Нове године указивала, пре него што је министар Небојша Стефановић пустио систем у рад, да има много нелогичних и, показало се, немогућих ствари, које би требало да се ураде. - Највеће муке су настале са лаптопом, да га носате на полигон, и то само да би кандидат извукао испитни задатак, трасу за испит, што је досад извлачио из коверте. И то је једина улога тог лаптопа - каже Тодоровић. - Треба да успоставите интернет конекцију на полигону, да учитате личну карту испитивача, а то траје понекад толико да неки кандидати ни не полажу тог дана!   

ЛеЗ 0005583      "Божанствени светови" СалвадораДалија.ИНКОГНИТО, без икакве претходне рекламе и медијске промоције, готово у духу изненађења непредвидивог шпанског надреалисте, уочи новогодишњих празника у београдску Кућу легата уселила се изложба графика "Божанствени светови" Салвадора Далија. На више од 240 графичких листова су дела из његових најобимнијих циклуса "Божанствене комедије" и "Библије Сакре", али и "Далијеви коњи", "Омаж Леонарду да Винчију", таписерије, склуптуре, медаље, бронзани рељефи...
Да није реч о репризи поставке пре пет година виђене у Музеју историје Југославије уверава нас Леон Погелсек, представник организатора изложбе, словеначких приватних галерија "Кос" и "Дева Пури", кога смо затекли у Кући легата.
- Неки од експоната овде се први пут приказују на нашим балканским просторима, попут коња, омажа Леонарду, скулптура "Надреалистички анђео" или "Минотаур", графике највећих димензија коју је Дали урадио, штампане у само 60 примерака, а на којој је представљен "летећи" Јован Крститељ разапет на крсту - објашњава Погелсек за "Новости". - Раритет је и тепих са мотивом Дон Кихота и Санча Пансе.  

ЛеЗ 0005584      Повод: „Путевиамеричког новца у Србији".  -  Серијал истраживачких текстова новинарке Јелене Попадић о америчким финансијерима невладиних организација и медија у Србији и Црној Гори изазвао је велику пажњу јавности, али и био повод за бројне реакције и коментаре у цивилном сектору. „Политика” објављује реаговања Института за јавну политику, Фонда „Славко Ћурувија”, Независног друштва новинара Војводине и социлога Слободана Антонића   

ЛеЗ 0005585      Ја, Тито и Мики Маус / Блаже Миневски.1. Смрт, бимбиле1 чедо, пише деда, смрт је само крај умирања које почиње када се родиш. Пиши, каже, знаћеш да си жив. Следећег дана сам купио свеску са танким и широким линијама. У уским пишем о ономе шта се догађа, а у широким о ономе што кажу да се догодило, а брда око нас непрестано клизе, осипају се, и небо постаје магла. Мислим да ће за дан или два остати само пристаниште. Све друго ће потонути у Тамну воду, у реку којом, у ковчежићу од шаша, сасвим слуцајно стигох до баште мог деде, мог будућег деде Анђела Потопова - Ђавола. Само, да ти право кажем, можда свега овога неће бити, али ће остати свеска; знам где ћу је ставити пре но што брда склизну у реку, помислих трепћући заједно са звездама запетљаним у голим гранама кестенова. Хоћу да кажем, Пароброд Вили и шест других филмова са Микијем Маусом већ су се завршили, а по сокацима је још треперила нека плавичаста светлина, претварајући простор у чудесно филмско платно. Сви који су излазили из Дома културе ,,,Лазо Гологузов" заслепљено су тражили своје капије, ударајући у дрвеће и зидове....  

ЛеЗ 0005595      Василевски на шпанском   јануар 6, 2015   

ЛеЗ 0005597      Нестајемо као народ!јул 7, 2013   

ЛеЗ 0005598     РЕЧ О КУЛТУРИ/Слободан Бранковић  јул 13, 2013-  ... Култура превазилази границе држава, има шире, светско значење и ванвременске вредности. То не би требало пренебрегнути ни у државној политици Србије, унутрашњој и спољној, ни у националној стратегији културе српског народа. Нити се некритички оглушити од кретања и тенденција у култури у глобалним оквирима. Култура је, или то може бити по вредности, колико локална и регионална, толико и планетарна, и има крајњи планетарни значај  


И наш пагански, и наш хришћански народ живео је под овим светоназором:
КАКО МИСЛИЛИ, ГОВОРИЛИ И РАДИЛИ, ОНАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Упућујем ово и пробљњним и поробљивачима!   




ЛеЗ 0005513    Пакет 3 + 1. - Електронска библиотека "Три плус један". -  У ситуацији смо да понудимо заинтересованима ЦД "3+1" на коме су публиковане три књиге песника Беле Тукадруза
Затим, према Светлости
 (песме Боре Мишљеновића из романа Ујкин дом). -  КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ , изабране песме М. Лукића. Пето, доста измењено и скраћено српско издање
Фотографија на насл. страни:М. Лукић испред ограде куће Лукића у Мишљеновцу, са једном од својих родјака, крајем деведесетих.  

 Мирослав ЛУКИЋ
ЛИТИЈЕ
Песме Есмера Белатукадруза
КУШАЊЕ АПСОЛУТНОГ ПЕСНИКА У ПУСТИЊИ
Дух ме је одвео у пустињу да ме ђаво куша.
Историја се понавља, понавља.
И постивши петнаест година,
напослетку огладнех..
Приступи ми ђаволова кћер (куртизана)
и рече: Ако си апсолутни песник,
реци да ове књиге силне које си написао хлебови
постану.
Рекох јој истину старију од мене, Истину мога
Оца:
Не живи човек о самом хлебу,
но о свакој речи која излази из уста Божијих.
Па ме одведе на врх на руб бездана,
на саму ивицу руба памети, и рече:
Ако си апсолутни песник, скочи доле, у понор!
Одговорио сам јој: отац ме је научио:
Немој кушати Бога својега.
Повела ме је на горе високе, пирамидалне,
на врх Копаоника,
и показала ми царство овог света и славу његову.
И шапну ми : Све ће ти ово бити дато,
ако паднеш на колена и пољубиш ме у д.
- Иди од мене, проклетнице, сатано! .....
и као поклон забрањена верзија Његошевог најпознатијег дела "Горски вијенац", коју је приредио пре неколико година песник Лукић ...   ЦЕНА ЦД "Три плус један" износи 600, 00 дин. Плус пошт. трошкови. Овај ЦД могу поручити љубитељи поезије од Аљаске до Апатина, од Америке до Аустралије... 

ЛеЗ 0005514   Два ретка библиофилска издања. -  РАЈСКА СВЕЋА / Мирослав Лукић. - Обим књиге: 390 стр. Формат 23 цм. Текст сложен двоколонално, ситним слогом. Књига је врло ретко библиофилско издање.
У овој књизи се објављује интегрална верзија Архива у оснивању, 1-5. Плус две књиге раних стихова М. Лукића.
КАПИЈА ПРЕКОПУТА
(Капија Заборава)
(Уместо Пролога)
(...)
Тај мирис је отварао ново поље.
Дувари нису били бели, већ као гриз.
Мишљеновац-Српце-Звижд-Хомоље-
капија прекопута-тараба поцрнелих низ -
трбушаст дуд-клупа крај тарабе-трава.
И ништа више?Титрај листова, сени.
Како отворити капију заборава?
Јасноћу јаснију од зрачних снова?
Оно чега одавно нема?Пустоловни
свет вртова иза брава гвоздених?
Помаже ли зумбул, мирис зумбула,
шебој, калауз сељања, расковник?...


"Роман Трговци светлошћу дело је пуне пишчеве зрелости -срећна синтеза оних искустава модерне прозе који укрштају мит и сан, историју и фолклор, симболизам појединачног и посебног у свету с универзализмом животне и уметничке тајне" - Вечерње новости, 17. јануар 1999, сстр. 12. Југословенски критичари бирају књигу године 
              

ПС.  – Следећи, број излази  (ако бог да)  пред Часне вериге  Св. Апостола Петра...  2016.

Нема коментара:

Постави коментар