...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 11. фебруар 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00385 )



Света Три Јерарха
Предање: У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.
Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите. Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту." Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.
Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару), а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује. И то: Свети Василије Велики празнује се 14. јануара (1. јануара по старом календару), Свети Григорије Богослов 7. фебруара (25. јануар, по старом календару) и Свети Јован Златоуст 9. фебруара (27. јануара, по старом календару).
  
Мих. С. Лукић, 1925 - 2015.
За аутора ових редова, који је као дечак (од)растао на селу, празник Света Три Јерарха означавао је, често, крај дуге и исцрпљујуће зиме и сигурну најаву обнове и близине пролећа, сликама кукурека и висибаба. И овог пролећа, прве висибабе видео сам у нашем мишљеновачком дворишту, крај бунара. Други део дворишта жутео се, као никада пре тога, од расцветаних маслачака. То прво цвеће испратило је нашег покојног оца Михаила, на онај Други бољи свет.
Дај Боже да и Србима ова Три Јерарха буду добар пример, и подстрек,  зато што су једно, једно у којем ништа није противуречно...
Живимо у свету који стоји на лажима. Наш народ, баш зато што је мали (бројем) морао би да отвори многе очи. Знајући да ће истина и са дна мора изаћи сува. Истину не говори језик него душа.  Не заборавите да иако је грм мали, из њега зна да велики храст израсте.
Народ који је изгубио своју лепоту, нека је не проси од ђавола!
Понављајмо нашим синовима, и свима онима другима који се навикавају на мрак, и слике са компјутерских екрана: Ко је са петнаест година користан, већ је човек, а неки и са четрдесет остају деца!
Свима онима што не знају шта да раде, рецимо гласно да се склоне да не сметају другом. Дан је дуг, а век кратак!.
Паметан има само један пут.   

У Београду,  на Света Три Јерарха...  12. фебруара  2016  М. Лукић




*
ЛеЗ 0005909      INMEMORIAM  Михаило (Станков) Лукић (17. Октобар 1925 , Мишљеновац– субота, 6. Фебруар 2016, Мишљеновац) . - ... Живот је путовање кроз маглу. Смрт је излазак на видело.  Михаило Лукић је знао да је Сила, свака Сила гробница ума, и зато јој се одупирао. И у најтежим временима. Неко од оних који га мало боље познаваху рече: да је надживео све своје  непријатеље.  Наживео се Михаило Лукић у окриљу свог земаљског мишљеновачког дома, подсећајући своје најближе увек на неправду и на лаж :  говорећи да оне имају много завршетака, а истина само један.  Најбоље ненаписане књиге Михаила Лукића су његови синови.  Оставио им је најбоље наследство  - васпитање, добро васпитање, јер је то највеће добро које се може оставити деци. А не кућа и имање, коју је Михаило такође сачувао.
Бог да му душу прости!
   

ЛеЗ 0005887      изјава деценије Веровали или не. Избор из интервјуа, књига, и других сведочанстава савременика.   Лажан мит Симиноваца.  Добрицу Ћосића је, кажете у књизи, у Симину 9А увео Борислав Михаиловић Михиз, у то време референт у Комисији за утврђивање ратних злочина. Зашто сте истакли ову Михаиловићеву функцију?
- Зато што су сви симиновци прошли кроз партију. У Симиној 9А седе академици, преводиоци, професори универзитета, људи на истакнутим положајима у култури и науци.
Који о себи говоре као о „жаришту отпора“ Титу. Како то?
- Тај су мит сами створили. Користили су
 Титов режим, радили унутар њега и увек били антихрватски расположени. Веровали су да српски рачуни с Хрватима још нису намирени. Поред тога, домогавши се као учесници рата и чланови партије високих функција, утицали су на развој српске науке и културе, пројектујући, притом, властите улоге после Титове смрти. А кад је реч о „жаришту отпора“... Каквог отпора, молим вас? Ко је то од њих био прогоњен? Ко је завршио у затвору? Чија дела нису објављена?   


ЛеЗ 0005808     Колико Србија има?Ко су им аутори? - Резултат претраживања појмова - Прва?Друга?Трећа?Четврта?Пета?  -  Избор из српске штампе. И коментар
Сва дешавања после тзв. петооктобарске револуције, до данашњегдана, су под плаштом нове демократије на културној и политичкојсцени у знаку нокширосталгије, подметање кукавичјег јајета.Шта се остварило од обећања?…Две левичарске Србије потискују ону Трећу, која постоји и у сновима визионара, али и у часописукоји објављујете. Издржите! Не пристајући на тапкање у месту.Ваш часопис помера ствари са мртве тачке…Верујем да ће тобити схваћено врло брзо…Примите срдачан поздрав22. октобар 2003. Милан ВАКСМАН(Часопис Трећа Србија, 8-10/2003/2004. стр. 4-5)   -  преузето , извор: Златни Расуденац

         И тако даље. И томе слично.
         Ехеј, ви што тобож паметујете и не видите даље од носа! Па ми још увек, ни овог 1. фебруара 2016. године нисмо мрднули даље од Једноумља, ни изашли из лавиринта титоизма и разноразних политичких ујдурми! Упоредите ове новинске и друге чланке. Будите строги према свима. Према заговорницима и заточницима Прве, Друге, Треће,  Четврте и Пете Србије. Верујем у Вас изван партија - ви  сте највећа партија у Србији, и не може нико више - надам се - да вам  продаје шило за огњило!  - Узгред, часопис "Трећа Србија" који сам до пре неколико година, штампао о свом руву и круву, више не излази!  Стид ме је од свих Ваксмана овог света који су веровали у идеју "Треће Србије",  коју тако кроз вицеве  и анегдотецинка онај писац, кога је радо штампала "Политика", која никад није  била оно за шта се издаје. Стидим се, не знам зашто, и те "плагијаторске" партије, која је свој назив украла од једног часописа, и од једног шаховског велемајстора родом из Ниша.
         Доказ - датуми.    



ЛеЗ 0005888      Бог нас чува. - Међу нама речено/ Владимир Јагличић
Из преписке са Владимиром Јагличићем
Драги Мирославе,
 
наравно да лепе речи паметних људи значе - оне су и једино што остаје, ако мене питаш - под условом да су тачне.
 
Што се твоје опаске о каквоћи панораме, при њеном крају, тиче, она је тачна - и не дотиче се само краја ове панораме, него и краја антологије руског песништва двадесетога века, уопште. Веровао или не, тај, дванаести фајл који сам ти послао, убедљиво је слабији од осталих једанаест. Разлог је једноставан: овде су у питању млађи, још живи људи, а код осталих фајлова су у питању песници чији је радни и животни процес завршен - остало је само да се ускупи бисерје.
 
Уосталом, сама чињеница смрти у песниковом опусу друкчије осветљава многе његове стихове - на неки начин их допуњује и чини дубљим.
  Живом не верујеш, а мртвоме мораш.

_________  ... Напомена уредника  (управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“)
Јагличића сам обавестио писмом да је окончано публиковање његових препева („из новије руске поезије“ у  „Суз“-у, и о првим лепим реакцијама које стижу у „Заветине“ поводом завршетка тог посла, из кога наводим само део: „Не знам колико ти значе похвале овако изречене, али у овим временима урушавања свега, ове речи могу бити - међу нама речено- веома утешне, нека врста сатисфакције за ноћи и многе часове бдења. Владимире, ти си за савремену руску поезију учнио више него и руска и српска држава, али да ту ставим тачку.
     Ваљда ће се наћи издавач за те твоје рукописе! Међу нама речено, мени се чини, (грех на моју душу ако грешим), што се иде крају твоје панораме, (последњих неколико имена), као да јењава "набој", али то су релативно млади људи па није страшно, тек је пред њима и живот и развој... 
У сваком случају - свако добро. Ако се кад год чујеш са Корманом, или неким другим руским песником, поздрави их. Ја не знам до колико је живих руских песника допрла вест о публиковању ових њихових песама, добро би било да у руским медијима имамо неког познаника, или у тиражној штампи, како би се о томе пронела вест, јер не праве се панораме оваквог типа сваки дан...“
Тако да је Јагличићева реакција била подстакнута тим мојим напоменама. ...  

ЛеЗ 0005852      Уз панораму новијег руског песништва. -  Стварнија стварност
Лична карта избора
Мирослав Лукић је сматрао важним да напишем неколико речи уз ову панораму новијег руског песништва.
Већина песама бирана је по антологијском принципу одабира, али  има и (зборничких) изузетака, па је „панорама“ - добра ознака. Наиме, неки од ових песника су и сами преводили моје песме на руски, па сам се њима, природна ствар, бавио више но што бих иначе. Због тога, нпр, Савицкаја, Герасимов или Кабанов имају, такорећи, мале збирке. Наравно да те песме држим добрим, али би број њихових стихова у панорами био мањи, да нисмо, неко време, радили узајамно, заједнички.
Такође, песници рођени после 1980. године још увек  нису, по вредности свог рада, успели да се приближе старијима, што је и природно: зрелост им тек предстоји. Због тога се последњим песником једне могуће антологије, за сада, може сматрати Едуард Учаров (1978).
О већини песника дао сам неопходне податке, изузев у случајевима када их сами нису хтели дати (Барбара Полонскаја, која није хтела да открије своје године, или Валентин Литвинов који је, уместо биографије, послао своју фотографију с потерницом), а што се тиче Александра Килдишева - реч је о преводима које сам објавио давне 1992. године у панчевачким „Свескама“, у време кад није постојала интернетска веза; распитивао сам се о њему, али нисам дошао до података, нисам сигуран чак ни у годину његовог рођења.
Оваквих фајлова са руском, углавном необјављеном, преведеном поезијом, у мом компјутеру има чак дванаест (Лукићу сам послао последњи, дванаести). Ради се о поезији двадесетога века - наставку моје „Антологије руског песништва осамнаестог и деветнаестог века“ (СКЗ, 1993). Та, нова, књига би имала, рачунам, осам подебљих томова, звала би се „Три века век“, и била би подељена на три одсека: „Сребрни век“, „Нови златни век“ и „Гвоздени век“. Овај, последњи фајл, већ увелико залази у двадесет и први век
Разлози
Бавио сам се руским и англојезичким песништвом („Danse macabre, Антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века“, 2009, 2011) зато што сам сматрао да су у двадесетоме веку највише дала. Одбијајући да прихвате надреализам, очувала су магистрални ток националних песништава који, разуме се, не превиђа универзалну компоненту - који је, чак, природно укључује у себе   


ЛеЗ 0005857      Ко су у ствари - прелетачи? - Ствари су отишле предалеко. До бесмисла. Иза свих назива - социјалдемократе, неолиберали, конзервативци, модерни бољшевици - налази се очигледно војска политиканата који програме својих странака нису ни прочитали. Главна идеологија великог дела пешадије српских партија је власт. Истинска визија - борба за фотеље, привилегије, новац   

ЛеЗ 0005908      Поводом чланка "Недићу би судила и влада у Лондону" и –коментари. -  "Интонација" листа "Политике" је препознатљива, очекивана; међутим у коментарима читалаца, потписаних псеудонимом, или пуним именом, има, чини нам се, много више тога него у самом чланку, што је опет добро за овај дуговечни лист. Од 32 објављена коментара, пробрали смо неколико, који потврђују ово о чему говоримо.
КОМЕНТАРИ (избор)    



ЛеЗ 0005775      Finita la comedia! - СА ТРПЕЗЕИСПОД ХРАСТА ЛУЖЊАКА, пренеше остатке гозбе у подрум каменог Козјег Светилишта; почистише и доведоше у ред – часну трпезу, спрам месечине. Била је светла пролећна ноћ; сребрна у даљини. Отпутоваше  Браћа Белатукадруз, Рамза Зузин и његов кум Наста «Пас», песник  Великог враћања, Аксел Сенковић. Серафим је остале госте увео у пространу гостинску собу, па у собу за разговор, али пошто им се није спавало, Серафим предложи да се прошетају. Ноћ је била ведра, топла; тиха, само се из даљине, на југоистоку, чуо ехо влашке обредне музике. Небо осуто звездама.  


 ЛеЗ 0005776      ЕКСПЛОЗИЈА на врху Ртња 1992. до темеља је срушила капелу посвећену Светом Георгију Победоносцу коју је Грета Минх 1932. подигла у спомен на трагично страдалог супруга Јулијуса. Похлепа трагача за златом уништила је споменик љубави који је истовремено био заветни камен оданости породице Минх српском народу, видљив од Авале до Старе планине  

ЛеЗ 0005782     "Лепа плавка"  изполитичког романа Анте Павелића 1936. -  Ко је мистериозна плавуша учесник у атентату на Александра Карађорђевића. Под лажним именом Марија Вондрачек, из Италије донела оружје убицама у Француску. - Стана из клана Ал Капонеа помогла убицама краља   

ЛеЗ 00057707      На уговор који је Милић Станковић, познатијикао Милић од Мачве, склопио са Градом Београдом 6. јула 1977. године, а којим престоници оставља своје 64 слике, данас су сви заборавили. У Скупштини града кажу: "Никад чули", али су заинтересовани за платна и отварање галерије овог познатог сликара  -   МОСКВАКОЛИКО је држава незаинтересована за драгоцена платна показује и случај више слика које после Милићеве изложбе, крајем деведесетих, у Москви, никада нису враћене у земљу. Наследници Милића од Мачве су у августу 2002. затражили од Амбасаде СРЈ, тачније конзула Зорана Ђуришића, повраћај слика. Ни од тога до данас није било ништа.     

ЛеЗ 0005778     Апсурдна, чудна, и сигурно политички мотивисана одлука ... 'Новости' сазнају: Карађорђевићи без Белог двора  /  Агенција за реституцију одбила захтев династије. Образложење: Враћање дворског комплекса забрањено законом -  В. Ц. С. | 29. јануар 2016. 10:47 Десет наследника краља Петра и принчева Томислава и Андреја поднело је захтев за реституцију крајем јануара 2014. На усменој јавној расправи пред Агенцијом они су пoтврдили да остају при свом захтеву, да посебан закон о дворском комплексу никада није донет и да чланови краљевске породице имају право на повраћај имовине баш као и сви други грађани. Такође су рекли да је Одлука о утврђивању дворског комплекса на Дедињу за споменик културе, све са покретним стварима у њему, у супротности са важећим Законом о заштити културних добара. ....
Државно правобранилаштво успротивило се враћању дворског комплекса, као и других непокретних културних добара од изузетног значаја у државној својини. Пошто је саслушала обе стране и размотрила приложене доказе, Агенција за реституцију одбила је првостепеним решењем захтев Карађорђевића. У образложењу наводе да дворски комплекс не може бити предмет враћања нити обештећења будући да је његов статус уређен посебним законом, којим је изричито забрањено враћање права својине на њему ... 





ЛеЗ 0005876      Збогом произвођачи магле. -  Утопија Невене Витошевић, уз два коментара  (....) Гласачи распоређени према областима могли би да уместо заокруживања понуђених имена, сами предложе по неколико имена људи за које сматрају да су у тој области водећи стручњаци и честите личности у које они имају поверење. Јер у свакој области прилично добро се зна ко је велики стручњак. 
Београђанин утописта | 09/02/2013 19:22
Просто је невероватно и више него штеточинско да се из државног буџета (џепа грађана) ,у малој и сиромашној земљи колика је и каква је Србија издвајају толика средства за финансирање предизборне кампање. Да ли се то ради и у далеко већим и богатијим земљама? Сумњам. Може ли се ,у оквиру неопходних мера драстичне штедње,такво расипништво новца сиромашних грађана укинути. Свакако је још већа утопија (што није случај ни у другим земљама) да грађани конкретно на изборима бирају сваког министра (од неколико најквалитетнијих кандидата),а не да странке победнице (често са веома мршавом победом) са тако одговорним функцијама награђују своје најутицајније (у странци) руководеће чланове. У таквој конкуренцији сигурно да би мало који од свих досадашњих министара био изабран на тако значајну функцију.
    
ЛеЗ 0005874      Одломци из "Дневника бившег заводника" / МДЈ . Миленкo Д. Јовановић
УМЕСТО  ПРЕДГОВОРА
05.02. 2003. Лабудово Брдо
Ову свеску добих од пријатеља, песника З. Бундала давне 1996. г. (прошли век). Овако празна, пристојних корица са бакарно-месинганим блокејама, чини се личи на испражњен Дворац, забрављен, пун страшне, мртвачке тишине, све док га не насели дрвеће, слепи миши, зрикавци и лептири, а потом се однекуд појави и глас људски са узалудном тирадом о смислу…  

     
ЛеЗ 0005785      КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ / Бела Тукадруз. – Тринаест песама, коначне везије . - ВРИСАК. ПРИНЦУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ III
3
Замишљам евентуалног читаоца,
ја, који никада не видех себе као писца.
Између нас је бескрајна провалија!
Понор! Понор! Пискарала, не црнорисца.
Новинари, проклете им душе, нису
између читалаца и писца обредно брвно!
Између Дантеа и мене, између писца,
Принца и Краља, постоји сродство духовно, крвно.
Случај Комедијант, не слепи, непознати,
по налогу Бога ће да сачува и открије -
моћи ће на свет да изнесе, и позлати -
оно што сурова епоха преко новинара,
бараба и ћифта гуши, гура у запећак, или блати.
Истина је скупља од шаке долара...
( 1973 - 2001.)
   

Међу мојим најновијим песмама има и оних које су посвећене Његовој краљевској Екселенцији, Принцу Престолонаследнику Александру Карађорђевићу II – човеку који је био у најдужој емиграцији, изгнанству; потомку оних славних предака који су постављали темеље данашњој држави…Нисам поклоник удворичке поезије; те песме сам написао давно, пре много година, када нико и није помишљао на трагичну судбину сина последњег краља Југославије
Сада, 2001. године када су се многе ужасне и трагичне ствари већ догодиле, са последицама које су катастрофалне, многима је јасно да је завереничко и револуционарно свргавање монархије брзо довело не до републиканских слобода и радости, већ до партијских диктатура и персоналних тиранија авантуриста
      

ЛеЗ 0005786      ПРИНЦИПИ ЋОБИЗМА.Коментари на чланак “Осуда комунистичког режима, услов рехабилитације жртава комунистичког терора”
ЗДРАВКО БРОЖА, 14. 11. 2008. у 17:07
ЗДРАВКО БРОЖА,Бачка Паланка
ПРИЛОГ КРИТИЦИ ПОСТТРАНЗИЦИЈСКЕ ПАЛАНАЧКЕ СТВАРНОСТИ
ДЕКАДЕНЦИЈА ДЕКАДЕНЦИЈЕ ПРИНЦИПА ИНТЕГРАЛНОГ КОМУНИЗМА
ПРИНЦИПИ СЛОБОДАНИЗМА
Појавом идеје остваривања локалне власти од стране градјана локалне заједнице појавила се и њена супротност , остваривање власти над градјанима локалне заједнице увек свуда и по слваку цену уз две ограде-то је у Вашем интересу и ови су још добри када додју други биће још гори.Исто тако појаво идеје да се принципи и начини освајања и осанка на локалној власти упросте до баналности отишао је у своју супротност која гаси-објављени су под именом ПРИНЦИПИ ЋОБИЗМА, поставши на тај начин негација идеје саме.Укратко изложени принципи су у почетку изгледали овако и они укратко говоре шта је политичка стварност, како настаје и како се мења, како живи и дише те представља аналитику друштвеног кретања посттранзиционе мале затворене заједнице, која се може окарактерисати и као ХРОНИКА БАЧКО- ПАЛАНАЧКОГ ГРОБЉА
УСМЕРАВАЈ
Ћобизам је учење које говори о народу као о стоки која се мора водити.Зато се Ћобизам труди да оснива политичке опције или тамо где су већ основане да убацује своје кадрове,које претходно снабдева легендама,односно лажним биографијама и разлозима зашто напуштају Ћобизам ....
 

ЛеЗ 0005790      ФАТАМОРГАНА ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ/ Белатукадруз. – Из рукописа новог романа. - Из мочвара се јавио, као лабудови црни, пакао Историје, из
дана који су мрачни и не говоре ништа, окружен влажним песком,
живим песком векова и увреда. Они који праве историју не изгледају
као људи, они су чудовишта.Они су у злу и обмани а не у добру и
истини, па су супротност мудрости и уму; њихов је живот за живота
духовна смрт.
Историја земаљска не гледа према Господу као Сунцу или
Месецу, већ на супротну страну од Господа, према густим тминама
које су тамо уместо земаљског Сунца окренуте према нечему мрачном
што је тамо уместо земаљског Месеца.
Историја никога није опаметила.
Човек је живео по тварном и земаљском, не схватајући да
жели истинито и добро…Зато се ругао са духовним и небеским,
запостављајући га.
Потиснувши оно унутарње и духовно. Не знајући да је на оку
анђела који не гледа на то што човек чини телом него на вољу из које
делује…
Болести имају своје тајанствено порекло… Анђели знају… Зар
снага мајстора историје не долази из безбројних пораза нејаких? Да.
Из пречица, и попречног ћутања нејаких створења чија је
судбина препуштена незајажљивим апетитима кланица и месождера!  





ЛеЗ 0005791      Леп успех пожаревачког позоришта у Русији. -  ПОЖАРЕВАЦ – Позориште „Миливоје Живановић“ из Пожаревца вратило се са петодневног гостовања у Русији, где су чланови ансамбла извели представу „Позив на погубљење“ Александра Червинског. Александар Лукић, директор Центра за културу, каже да су после представа глумци испраћени овацијама.  – Руси су мислили да се ради о професионалном позоришту из Пожаревца, а када су чули да је реч о аматерима, уследио је урнебесан аплауз. Невероватно је колико је на позорницу донето цвећа, и то је за наше прилике несхватљиво – истиче Лукић.  

ЛеЗ 0005792      Цинцарин Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, и један од најизразитијих представника цинцарских стваралаца. - ГОСТ Београда ових дана је Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, и један од најизразитијих представника цинцарских стваралаца.
Нашој публици Енаке се представио режијом првог филма на цинцарском језику, који је у петак, 29. јануара, приказан у Музеју југословенске кинотеке. Реч је о документарцу "Цинцари: Од славних Манакија до 'Нисам славан, али...'". Он је режирао и написао сценарио и за први уметнички играни филм на цинцарском језику "Нисам славан, али сам Арман (Цинцар)", који му је донео награде на светским фестивалима посвећеним филмским остварењима на мањинским језицима. Овај филм био је приказан 23. маја 2014. у Југословенској кинотеци поводом Националног дана Цинцара, али он тада није био присутан. Енаке је сада стигао у Београд на позив српско-цинцарског друштва "Луњина", а документарац који смо видели позван је и на овогодишњи фестивал у Венецији, где ће бити приказан у оквиру програма "Недеља филма".
- Данас не постоји статистика готово ни у једној држави, осим у Македонији, колико има Цинцара у свету, јер Цинцарима није ни дата могућност да се национално изјасне. Они који, рецимо, живе у Грчкој подводе се под грчку националност, они у Мађараској постају Мађари, и тако редом. Многе нове генерације Цинцара које пристижу не знају ни своје порекло, ни свој језик, а поготову се мало зна о савременом стваралаштву на цинцарском језику, нарочито у области филма, позоришта и књижевности - каже Енаке  

ЛеЗ 0005879     ЦЈЕЛОМУДРИЈА. -  СВЕДОЧАНСТВА. - Из  необјављених разговора са Бела Тукадрузом, који разоткривају ону тамнију страну  књижевности и издавања књига на просторима српског говорног подручја. Увод у рукопис једног немогућег романа, енциклопедије, који кружи као баук српском књижевношћу... Објављено је 20.08.2013.  

ЛеЗ 0005793      АНЂУЈКА 
немогућа трилогија   (одломак)

1

SEPTEM SERMONES AD MORTUOS
(Изводи из Седам проповеди мртвима што их записа Василид у Александрији, граду у коме Исток дотицаше Запад )
“Прва проповед
Мртви се вратише из Јерусалима, где не нађоше оно за чим су трагали. Преклињаху ме да их пустим унутра како би чули моју реч, те ја започех поуку.
Почујте: од ништавила почињем. Ништавило је исто што и пуноћа. У односу на бескрај, пуно не значи ништа више од празног. Ништавило је истовремено и празно и пуно. А опет, могло би се о ништавилу и све друго рећи, као, на пример, да је бело и црно или пак, да оно то није или да јесте. Оно што је бескрајно и вечно нема никаква својства зато што има сва својства.
То ништавило или пуноћу називамо ПЛИРОМА. Како вечно и бескрајно не поседују никаква својства, тиме престају и мишљење и биће. У томе нема бића, јер би се оно тада разликовало од плироме и имало својства по којима би се идвајало као нешто засебно од плироме.
У плироми је ништа и све. Потпуно је бескорисно размишљати о плироми, јер би то довело до самоуништења.    



ЛеЗ 0005880   Асанж је на твитеру написао ће прихватити одлуку против њега али и да се нада да ће моћи слободно да оде ако буде у његову корист, пренео је британски Би-Би-Си (ББЦ)    
  
ЛеЗ 0005881      “Лов на Гадафијев златнипиштољ” -  ... У четрнаестоминотној репортажи говори се о каснијем тоталном распаду Либије и анархији која је завладала. Осим такозваних званичних власти, велики део територије, међу којем и Гадафијев родни град Сирт, у ком је такође и убијен, је под контролом Исламске државе.  

ЛеЗ 0005882      Код нас није могућ иолеприхватљив договор око било ког кандидата, једино је сигурно да би сваки предлог наишао на неразумевање и отпор и кандидатима би пресело кандидовање... -  Професор Радивоје Микић не мисли да је лоше што немамо кандидата за Нобелову награду: - Већ доста дуго ту награду не добијају само врхунски писци већ писци преко којих се завршавају и неки други послови. У данашњем свету то је једноставно тако и ми ту ништа не можемо да променимо    

ЛеЗ 0005883      КАД се могу очекиватиконкретни потези вехабија у БиХ? . - БОСНА и Херцеговина је земља, која није била до сада, а нажалост, неће бити ни у будућности поштеђена терористичких напада. Исламска држава је већ у неколико наврата јавно поручила БиХ да је дефинитивно њихова мета. Морамо веровати у њихове намере и схватити их озбиљно. У БиХ се већ годинама уназад дешавају терористички напади од Рајловца, до Зворника, па америчка амбасада у Сарајеву, напад на полицијску станицу у Бугојну... Нажалост, списак је подугачак и доказује да је БиХ већ годинама на мети терориста - каже у интервјуу за "Новости" Предраг Ћеранић, експерт за борбу против тероризма.   

ЛеЗ 0005801      Миланковићев бор није напродају. - Кућу у којој је стварао научник не продајемо!. / Јелена Матијевић | 31. јануар 2016. 15:31  Породица Маринковић, за "Новости", о иницијативи удружења "Милутин Миланковић" да откупи њихов дом који би могао постати научни центар. - У ПРЕЛЕПОМ дворишту куће, осим спомен-плоче, на Милутина Миланковића, подсећа још једино бор који је он посадио. Иако се може видети и са улице, научник је место за бор, по свему судећи, пажљиво бирао - на малом узвишењу које је савршено место за одмарање уз поглед на кућу. Исти такав бор, Милутин Миланковић је посадио и у дворишту родне куће у хрватском градићу Даљу. У тој кући, која је 2007. обновљена углавном средствима Владе Србије, данас се налази Културно-научни центар "Милутин Миланковић"   

ЛеЗ 0005802      Сваког дана у Србији нестану 4 особе. - М. Љ. Поповић - М. Рогач | 31. јануар 2016. 09:37 . -    Полицијски инспектори свакодневно решавају судбине оних којима се губи сваки траг. Од куће највише беже малолетници. Више од 96 одсто случајева позитивно окончано. - БЕЗ ТРАГА 
* ПОЛИЦИЈА пронађен велики део несталих, па ипак, од 1990. до 2006. године, "у земљу је пропало" више од 1.000 људи - 123 деце, око 300 жена и 680 мушкараца, показују евиденције. * ОД 2006. до јесени 2011. године укупно је забележено 10.373 нестанка, од чега 611 људи никада није пронађено. -  У СРБИЈИ годишње нестане око 1.500 особа, или у просеку око четири људи дневно "пропадне у земљу". Највећи број њих - више од 96 одсто - полиција пронађе, а они којима се потпуно изгуби траг изврше самоубиство, или се врате кући, а породица не обавести надлежне органе. Неколицина несталих заврши у канџама трговаца људима    

ЛеЗ 0005803      Српску историју држе у фиоци, а Сулејмана на тв. ТОКОМ писања серијала "Огњиште" и вишегодишњег "копања" по библиотекама, музејима, историјским списима, мемоарима..., најузбудљивија ми је била потврда сазнања које, иначе носим у себи од детињства - да храброст и истрајност мењају свет, а не кукавичлук, остајање по страни, пристајање на нељудске услове и нељудска времена. Каже ово, за "Новости", Гордан Михић, сценариста који готово пет деценија исписује ову нашу, нимало лаку друштвену и психолошку "историју". Михићев потпис стоји на култним филмовима од периода "црног таласа" до данас, а његови серијали и драме убрајају се у златне примере наше ТВ продукције.
Јесмо ли данас свесни тога шта значи грађанска храброст, а шта је пристајање на нељудске услове и нељудска времена?
- У "Огњишту" сам створио лик Аксентија Вишњића, човека који је започео животни пут као сироче и препродавац на пијаци, да би се сам школовао, учио, путовао и схватио да постоји нешто што је изнад питања личне користи. А то је рад за свој народ. Тај Аксентије учесник је и сведок свих судбоносних збивања од оснивања Велике школе 1808, до краја владавине Обреновића. Кроз његов животни пут, изузетна дела и лична страдања, грехе, заблуде и промашаје поставио сам питања ко нас је све водио, за ким смо ишли, коме веровали, шта су правде и неправде света, извлачимо ли поуке из грешака, где је наша одговорност за то што смо се олако препуштали људима који немају ни визију, ни знање, ни снагу, ни мудрост. Или, шта се чинило онима који су те квалитете имали, колико су их вређали, ниподаштавали и онемогућавали, Вука, Стерију, Доситеја, Ђуру Јакшића... А све су им то чинили они учмали у својој жабокречини, бахати, моћни, они којима су власт и похлепа били једини императив.
ШТА ЈЕ ПРИОРИТЕТДА ли сте још некога покушали да заинтересујете да се серијал "Огњиште" ипак сними?
- Јесам, и то не због себе и тога што сам дуго и помно радио, већ зато што, ипак, треба поставити питање да ли је могуће да је овом народу потребнији фудбалски стадион у Београду, поред четири постојећа, и да ће за то без проблема наћи сто педесет милиона евра, а да српска историја 19. века нема никакав приоритет. Дуго сам размишљао и онда сам одлучио да идем код председника републике. Он ме саслушао, али пошто није било никаквог резултата годину дана, написао сам писмо председнику Владе, па писмо председнику УO РТС, Министарству културе, али ми је државна секретарка рекла да треба сачекати неколико година, да је таква и таква ситуација, да Министарство културе не може ништа да помогне...    

ЛеЗ 0005805      Поводом 150 година од романа Злочин иказна. - У Санкт Петербургу у току је изложба посвећена обележавању 150 година од објављивања романа "Злочин и казна" великог руског књижевника Фјодора Достојевског, јавила је данас агенција Франс прес.
"Достојевски је желео да истражи сва питања у свом роману. Изложба приказује неколико страна његовог дела", изјавила је Наталија Ашимбајева, директорка музеја Достојевски у Санкт Петербургу.
На изложби, која траје до краја марта, приказани су предмети из 19. века повезани с радњом романа као и цело дело чији су листови окачени по зидовима.
Достојевски (1821-1881), један од највећих књиженика свих времена, написао је роман "Злочин и казна" 1866. године који се сматра једним од највећих дела руске књижевности.   





ЛеЗ 0005806      Из Писма Алберта Пајка (1871). - Писмо Алберта Пајка упућено Мазинију (15. август 1871. године) наводи планове за три светска рата, који су виђени као неопходност да би се направио Први Светски Поредак. Прецизност догађаја изнетих у писму, који су се већ догодили је невероватна.
Пајк је био масон, који је основао мафију 1860. године.
Веровало се да је његово писмо изложено у Британском Музеју, што није истина.
Британска библиотека је и писмено потврдила да никада није имала такво писмо у поседу.
У писму се показује како су сва три светска рата била планирана генерацијама.

Први светски рат
„Први светски рат мора бити изведен, како би се омогућило Илуминатима да збаце моћ Царске Русије, и направе Русију као тврђаву атеистичког комунизма.
Агенти Илумината ће довести до размимоилажења Британског и Германског царства. На крају рата, комунизам ће бити изграђен и коришћен у циљу уништавања других Влада, и да би ослабиле религије…“
Студенти историје ће препознати да политички савез Енглеске, са једне стране, и Немачки савез, са друге стране је кован између 1871. године и 1898. године, од стране Ото Вон Бизмарка и ко-завереника Алберта Пајка. Они су били инструмент за остваривање Првог светског рата.    

ЛеЗ 0005817      СВЕТЛОСТ КРИТИКЕ / Душан Стојковић. - Мирослав Тодоровић је одличан песник. То се – иако недовољно, у сваком случају мање него што је овај стваралац већ одавно заслужио – зна. После прве књиге његових критичких текстова – У сенци Дамокловог мача, 1(2009) – обзнанило се како је он, у исти мах, и предан и поуздан књижевни критичар. По много чему, особен. По свему, драгоцен. Друга књига његових критичких прилога, ова о којој пишемо, Ширење светлости, потврђује да бављење критиком за Тодоровића нипошто није узгредица. Ни у ком случају,  не – узалудница. Многе његове критике осветлиле су на прави начин проучавана дела и о њима се неће убудуће моћи размишљати и расправљати на прави начин а да се оно што је прибележио, наднет над њима, Мирослав Тодоровић не узме у обзир. За критичара веће похвале – убеђени смо – нема, и не може је бити. Ширење светлости је четвороделна књига: „Видик речи“, „Реч/и боја. Реч/и светлост/и“, „Реч – песме“ и „Видело речи“. Њено композиционо устројство флуидно је. И драмско и лирско. Синтетичко.   

ЛеЗ 0005822      Јурнули су свеоблични, свевременци,виландарци нови / Миодраг Мркић. -  ……Као што се зна, у апокалипси увек се може говорити и о есхатолошком – о „суштинској природи постојања у терминима његовог циља или крајње сврхе“. Рецимо одмах да се Лукићева есхатологија односи на област апсолутног, филозофског на „основу егзистенције“, како се то каже; али и „на догађаје који указују на циљ историјског процеса“. Конкретно, у његовој поеми су догађаји из 1999. године, бомбардовање наше земље од стране НАТО-а итд. Дакле, део историјског процеса који ми и дан данас живимо и гледамо уживојошразрушене куће, зграде…, торњеве, националне симболе. И циљ историјског процеса у фаталности ортодоксног ускрса 1999. године. Можда сва умовања, ма колико била спектакуларна бледе пред убедљивошћу пуких чињеница, датим у бројкама. Поетика апокалиптична има своју процесну дубину, дубину засновану на бројкама. Корозија индивидуализма, потрошачког духа захвата све народе. Видећемо исход. Али бројке говоре да за десетак година неће нас бити више од 4-5 милиона. Бела куга. Најстарије становништво међу десет нација у свету.   

ЛеЗ 0005829      Генерализације тиражног листа и коментарина споменути чланак. -  На српској десници већина лидера националних и патриотских партија и политичких покрета слаже се око тога да би улогу Милана Недића, председника квислиншке власти у Београду, такозване владе народног спаса за време немачке окупације у Другом светском рату, требало детаљно да истраже водећи историчари и правници. Само ретки су спремни да јавно подрже Недићеву судску рехабилитацију, коју су затражили чланови његове породице и наследници. Углавном сви водећи српски десничари у изјавама за „Политику” указују на разлику између њега и Драже Михаиловића, који је недавно правно рехабилитован.... - младенпре око један сат
Послије оваквих изјава српске "деснице"поставља се питање постоји ли она уопште у Србији.Све ово навија у лијево.50 год комунизма оставило је дубок траг на нацију.Озбиљан српски политичар, који није на "ти" са историјски дешавањима тог времена, требао би се уздржавати од коментара.Бар данас имамо довољно квалитетних историчара који се могу бавити овим периодом, а да не стријепе од репресалија режима као ономад.Многи су пожурили са коментарима и пресудама, а да нису послушали историјску науку.Типично за прошла времена.Неки то раде из незнања, неки због заблуде, а неки се стиде сопствене прошлости или својих предака.Нема потребе за журбом, историја ће рећи своје.Само је треба препустити онима који се њоме баве,историчарима.

"Углавном сви водећи српски десничари у изјавама за „Политику” указују на разлику између њега и Драже Михаиловића, који је недавно правно рехабилитован." Samo jedna razlika je ocita i upadljiva: Draza je pobegao u sumu a Milan je stao u front pred posasti. Potomci sumnjaka ce naravno podrzati sumu, i levi i desni.  

ЛеЗ 0005830     НИЗ 0001. - Недељни избор чланака, фотографија или неких других занимљиве ствари из медија - штампаних и електронских,  "Мрезга" - Сазвежђе З.  ЕТНИЧКА ПРЕСУДА СВЕТИСЛАВУ СТОЈКОВИЋУ ИЗ ШТРПЦА И КОМЕНТАРИ  . - Дошао је да оствари свој дечачки сан, имао је намеру да живот и рад доврши лепим погледом на Шар-планину, саградио је мали хотел у свом завичају и дао му име своје супруге... То је ретка, са још много детаља, готово идилична прича Светислава Стојковића из села Доња Битиња код Штрпца. Онда је пошло све наопако: урушио му се живот, илузије, материјална добра стечена у Швајцарској и вера да поштени људи могу нешто променити. Последња вест која га је, пре неколико недеља, затекла, гласи: Врховни суд Косова осудио га је на деведесет дана затвора! Оно што је проузроковало ову казну догодило се када је господин Стојковић био полугодишња беба, далеке ратне 1943. године. ... -  МАКСИМИЛИЈАН МРМОТ: НИКАДА МИ НЕЋЕ БИТИ ЈАСНО ЗАШТО СРБИН, КОЈИ ПРОВЕДЕ ЦЕО ЖИВОТ У НЕКОЈ ДРУГОЈ ДРЖАВИ, КОЈИ ЗАРАДИ И УШТЕДИ ЛЕПЕ НОВЦЕ, ИМА ПОТРЕБУ ДА СЕ ВРАТИ И ДА УЛОЖИ САВ ТАЈ НОВАЦ ТУ У МЕСТО ОДАКЛЕ ЈЕ ОТИШАО ЈЕР НИЈЕ МОГАО НОРМАЛНО ДА ЖИВИ, ДА РАДИ, ДА РАЗМИШЉА... ОВАЈ ДОБРИ ЧОВЕК ЈЕ УЛОЖИО СВОЈ ИМЕТАК У ЗАПАД ДИВЉЕГ ЗАПАДА И ШТА ЈЕ ОЧЕКИВАО? ЈА НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЗНАТЕ КОЛИКО ЈЕ ТЕШКО САГРАДИТИ ЗГРАДУ У СРЕД БЕОГРАДА И КОЛИКА "ЛЕЂА" СУ ПОТРЕБНА КОД НАС СРБА СРБИНУ ДА САГРАДИ И ДА ЗАРАДИ, А НЕ ТАМО ГДЕ ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА ОСУДЕ НА 9 ГОДИНА И АКО ГА НИ ЈЕДАН СВЕДОК НИЈЕ ВИДЕО   ... 
     
ЛеЗ 0005831      Репортаже, путописи - стални књижевни конкурс. - Дужина рукописа - до 16 страница А4 формата уобичајеног прореда. - Овај Конкурс је намењен свим писцима, од 19-99 година, без обзира на држављанство и место становања. Конкурс је отворен од Божића 2016. године, па на даље. То је онај прави и једини пут, природни, да се, убудуће, уђе,  у  Заветине.
Прилоге ван општег конкурса – више не примамо (рачунајући и прилоге бивших чланова «Групе Зз»). Услови: Радови треба да буду достављени електронски, у прилогу – као отворени документ (Word), на електронску адресу  zavetine@verat.net  . Дужина рукописа: као што се тражи, горе . У изузетним случајевима, уредник може одлучити да прихвати и дуже рукописе  

ЛеЗ 0005832      Ко је највећа партија у Србији? - Претражујући - ко је највећа партија у Србији? - нашао сам поред осталих и добар чланак господина Р. Фемића: Србија држава партијских књижица. Текст је писао разуман и разложан аутор. Готово милион и по грађана Србије има партијску књижицу. Машала!Двадесет одсто становништва, или сваки пети грађанин или друг, члан је неке од политичких партија. Овде, наравно, треба имати једну ограду, јер партије често филују овакве податке, дају себи већу снагу него што је имају, али и то само по себи говори о систему вредности и поретку манипулације који је годинама уназад проналазио истакнуто место на просценијуму наше политичке стварности. Ако је то тачно, то је забрињавајуће, стравично. При том треба рећи и следеће: шта је са оних 80% становништва Србије? Са нечлановима? Са тзв. учмалом, апатичном масом - у суштини највећом партијом у Србији? Шта кажу статистике? Да је некадашња СФРЈ, гледано у целини, тј. СКЈ, да је имао готово 2,1 милиона чланова, односно 9,5 одсто укупног становништва земље. Савез комуниста Србије је у то време имао око 907.000 чланова, тада 9,8 одсто укупног становништва Републике". Значи "напредовало" се у Србији, за сто посто и у том погледу? - Па ипак, ипак, и упркос  томе, остаје оних 80 % становништва, нечланова, који би могли - барем хипотетички - пошто су по бројности највећа партија, додуше неорганизована - да се супросатве, да промене, да стварно промене, овде, нешто?  




Филмови  ЗАВЕТИНА, ревија


ЛеЗ 0005795      Мансарда "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ". Књижевне награде „Заветина“. -  
ЛеЗ 0005796      Србијом уздуж и попреко. Објављено је 12.02.2015.
трагом мите ракића и поднебља погодног за оснивање музеја заветина. србијом уздуж и попреко  

ЛеЗ 0005794      Знак препознавања.ЗАВЕТИНЕ -  Отпремљено је 25.02.2012. - ТРУБЕ.ХАРМОНИКЕ (Остаци рукописа, који украдоше кошмари...) ...Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? - Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. - Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну... (Одломак из часописа - ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 - 10)     

ЛеЗ 0005797     Песма о смрти. - Омаж Анрију Мишоу. Српске планине.Радан.
Мала црквица на ивањском гробљу. 24. јун 2012.
   

ЛеЗ 0005798      Из "ПСЕЋЕГ ЖИВОТА" АнријаМишоа. - Објављено је 29.06.2012. Посвећено сећању на А. Мишоа. Српске планине. Радан. 25. јун 2012.  

ЛеЗ 0005799      МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. - Отпремљено је 21.02.2012.
Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 -
Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент Др Димитрије Лукић    

ЛеЗ 0005800      НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА... - Објављено је 08.10.2012.
Разговор са песником Белатукадрузом (1) Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке "Едиције БРАНИЧЕВО" нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА "Мoara parasita" ("Пуста воденица"). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору...
7. септембар 2012    

ЛеЗ 0005903        ЛАКОМИЦА: Животе мој, горак ли си! /  Објављено је 13.11.2013. -
Песме изгнаника из раја. Песме Беле Тукадруза. Снимљено у Лакомици, на салашу крај Пека, на коме је одрастао будући песник Бела Тукадруз (алиас М. Лукић - 1950 - ). Снимио Иван Лукић. Продуцент др Димитрије Лукић.    





Нема коментара:

Постави коментар