КОЛИМА ПАМЕТИ ПОТРЕБНО ЈЕ
ДВОЈА КОЛА СРЕЋЕ
МОЈ ПОЛОЖАЈ – Уредника «ЗАВЕТИНА»
Да ли се мој положај – уредника «Заветина» може упоређивати са неким другим? Са ким? Са чим? Са живима? Или са мртвима (далеко било!)?
Пре извесног времена, препоручио сам следећи чланак, публикован иначе пре неколико година:
ЛеЗ 0006311 УЕРКА.- Мој положај. / На мојој глави нагомилани паразити. У свему томе не видим разлог за попуштање.
Једино што могу да учиним то је да, упркос свему…
За сада је важно не показивати се. Ево како сам то удесио : Имам једну љуску, оклоп или кожу , коју облачим кад ме траже. Станем на неко место, као да сам ту укопан, и кад ме пронађу, ја им оставим своју љуску, дакле, оно што личи на мене и што је изгледало као ја, и одем на друго место или у другу љуску, и тако све док, најзад, не схвате да ме баш та особина одређује, и покушавају да ме ту ухвате. Али, тада ћу и ја да пронађем неко чвршће и трајније склониште. А, за сада, важно је не показати се, важно је одржати тајност.
Ова страница је посвећена – не толико „опалом лишћу“, колико обнови, изгубљенима, у замршеном лаавиринту „Сазвежђа З“, или ако више волите „Заветина“. Када вам се учини да сте се изгубили, вратите се корак уназад овде, и полако крените поново напред, …
То је објављено у једном есеју о пок. Леониду Шејки. И Шејка је имао на својој глави „нагомилане паразите“, као што их и ја – схватам – имам. Ни ја немам намеру за попуштањем као уредник, као што није имао ни Шејка. И ја се већ годинама „љуском“ браним. Запрепастило ме је следеће, видео сам да сајт, на коме публикујем (тзв.) Прототип
Енциклопедије ЗАВЕТИНА, има само око 832 посете, иако се после скоро годину дана стигло до 127. стране енциклопедије (свака од тих публикованих страна има најмње педесет препоручених чланака, тј. - краћих извода из чланака које публикује „Сазвежђе З“). То је бесплатна, још увек електронска енциклопедија, и могућност да се лакше прегледа и претражује публикована грађа „Заветина“) и баш је та интернет локација – најнепосећенија! У чему је ствар? Ко су посетиоци локација „Сазвежђа З“, или „Заветина“ на Мрежи? Да ли је то неколицина људи, посетилаца која верује и прати оно што радим, или су то сасвим случајни радозналци?
Сазвежђе „Заветина“ је још средином 2015. године достигло око 15 милиона прегледа – може се видети ко су све ти посетиоци, и у Србији, и у бившим републикама СФРЈ, Европи, Русији, Америци и Канади (где „Заветине“ имају највише читалаца и пратилаца) повременим праћењем посета локација „Заветина“ преко
Live Traffic Feed-a у тзв. реалном времену. Сви ти посетиоци „Заветина“ широм Србије, средње и Целе Европе, Русије, Француске, Енглеске, Немачке, Шведске, Америке и Канаде знају да
ако има независног новинарства и независних књижевника у Србији, који не примају никакву помоћ ни од кога, онда су то београдске или српске „Заветине“, али нико од тих посетилаца се
није понудио да помогне ма у чему „Заветинама“, што је на једној страни врло добро, али што је у суштини и много лоше. У Србији добијају новчану и сваку другу помоћ разноразне организације, тобож непрофитне, разноразни издавачи и други, што значи; „Заветине“ су препуштене саме себи, и изгледа осуђене на несхватање и гребаторе свих фела, на жалост. „Заветине“ су до 2013. године помагале и писцима и нашим људима по свету, и писцима без тзв. „адресе“, али кад се показало да је та врста „љубави“
сасвим једнострана и на рачун „Заветина“, морали смо окренути други лист.
НовиБуСур.
Магазин – излазио је у почетку недељно, са најмање педесетак одабраних
чланака или прилога; затим три пута недељно са тридесетак чланака или прилога
најмање, али и то је премного за „Заветине“, које немају
финансијере у сенци, комотне редакције, секретарице и портпароле и тд. „Заветине „ су принуђене да смањују обим публикованих прилога из више разлога, и
надам се да ће то верни читаоци разумети и одобрити, вероватно са жаљењем.
Жао је и мени, али љубав мора бити
обострана. Пре десетак дана срео сам старе пријатеље, проверене и сигурне, који
су ми испричали следеће. Били су на књижевној вечери у сали у једном од већих
српских градова, где је промовисана књига осредњег писца, кога нико међу
српским писцима и не сматра писцем, на којој је дошло око сто педесет посетилаца, и кад се вече завршило, сви су
стали дисциплиновано у ред, и купили, иако је
за ту безвредну књижицу требало дати
око хиљаду и нешто динара! Или
10 Еура! У истој тој сали, коју недељу
раније, промовисано је неколико
занимљивих књига, писаних књижевно убедљиво, али није продато ни 5
примерака, иако је цена била око 300,оо
дин. Наравно, публика је била скромна – петнаестак душа? Па
у чему је ствар? Ех, зините да вам
кажем!
Али, хајде, и да вам кажем. Ако мислите да су они, тзв. пробрана публика
што је сасвим испунила салу, и после књижевне вечери стала у ред као у Русији,
и покуповала безвредно тзв. књижевно смеће по папреној цени, нека посебна
публика, варате се. То су дисциплиновани
кадрови бившег режима, који су за ових четврт века једини добитници, и
којима је тзв. „опозиција“ која се
играла демократије дала легалитет; то су они људи који су се у Милошевићево време нафатирали, постали милионери и сиве
еминенције. Такви никад не би куповали
књиге, рецимо Р. Домановића, када би биле прештампаване, чак и да коштају само десет овдашњих динара. Ето ко купује данас књиге у Србији, и ко
помаже понеке писце, или издаваче...
Морао сам ово да кажем својим
евентуалним читаоцима. Не могу више да ћутим.
Пазите, опасни су непријатељи који носе маску пријатеља! Какву ми дијаспору имамо, у суштини?
Болело ме је што наша дијаспора не
препознаје жито од кукоља. Али све мање ме боли: јер је тај бол постао као пиринач у остави,
сваког дана се помало смањује, и надам се да ће сасвим ишчезнути.
Бринем шта ће бити са „Новибусуром“ кроз
годину-две , и то драгоцено благо показујем само пријатељима.
„Заветине“ и ја имамо сувише непријатеља,
зато што смо другачији и зато што показујемо ону другу и непознату и
непрепознату Србију, обраслу маховином, али ја ни једном од својих непријатеља
не желим смрт, већ да поживим довољно дуго и пренесем генерацијама које
долазе део искуства вредног преношења.
Чудни су ови дани када ово пишем. Процветале
белошљиве, понегде цветају крушке и трешње.
Јуче је и званично стигло пролеће. Свему има време. Кад се појави крушка, завршава трешња...
Колико трешања у Србији оберу вране и
чворци, а не деца која су их жељна и којих је све мање?
У Србији, полуопустелој, више трешње
расађују дивље птице, него воћари и домаћини, куку нама! Птице небеске нас приводе памети!....
Нове стране
Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА
 |
Коли (Р. Соколовић, моја жена пре две године на кеју крај лебанске реке Шуманке) |
..
Очи су
вага, а срце њен тег. Паметан има само један пут. (Две
турске пословице)
ЛеЗ 0006409 Химере. Српске химере:препоручени чланци. - На рођење Химере се чекало више од четири
године. Химера ипак није некакав једноставан организам, па да
трудноћа траје рецимо… девет месеци. Не. Друго стање у којем се Србија нашла
августа 1983, захтевало је много одрицања како би се трудноћа одржала и малена
химерица здрава стигла на овај свет.И
онда, тог сунчаног 24. септембра 1987. године, Химера је рођена.Они који су присуствовали порођају нису
могли да одреде на кога дете највише личи. Химера је имала благи поглед Светог
Саве, густе бркове Јосифа Висарионовича, риђу косу Јосипа Броза Тита, нос
Душана Силног, уши Драже Михајловића, браду Карла Маркса, обрве Адолфа Хитлера,
врат Владимира Иљича, чело Димитрија Љотића, образ Николаја Велимировића,
дебеле усне Милана Недића, рамена Леке Ранковића, груди Розе Луксембург, шаке
кнеза Лазара, стомак Бенита Мусолинија, задњицу Николе Пашића, мошнице Милоша
Обилића, ноге Јозефа Гебелса и стопала Светозара Марковића.Укратко, допала се свима. Пупчану врпцу је
исекао проседи човек високог чела и свињских ушију, који је одмах изјавио како
је он отац детета. И тај човек је одмах побрао славу и обожавање васцелог
српства. Њему се исказивала безусловна љубав, док је химерица лежала у колевци
и чекала крштење.Тај
свечани чин је дошао на ред 17. јула 1990. године. Оцу се није допало име
Химера, већ је тражио од свештеника да јој да друго име.Прозвали
су је Социјалистичка партија Србије.
драги Господине, / добио сам данас Ваше писмо са
фотокопијама, признајем нисам га очекивао.
Вратио сам се из Звижда, или Хомоља, тј. села Мишљеновца, где смо давали помен нашем покојном
оцу ових дана, а онда обилазили део имања, престрављени крајњим резултатом
јебене тзв. комунистичке револуције у СФРЈ и Србији. Видели смо страву и такво
опустошење, у нашем родном месту и посебно прелепом
засеоку Дубоки Поток, куда нас је пут навео док смо обилазили њиве које нам је
оставио отац у наслеђе..... - ДОЛАЗАК ПРОЛЕЋА или Електрификација
удаљеног засеока – после неколико деценија споменик без
обележја .... - Расту нови брестови - Преко Пека, који ће нас надживети, као онај
Запис у селу Љешница недалеко, који броји више од пола миленијума. Брестови су
се сушили у Звижду последњих деценија онако како су се осипала и села која су
се празнила из године у годину. Али Природа и Бог ће ваљда опет надвладати страву и алавост прогреса и серијске производње, који су,
као и американизам, свуда уништавали древни начин
живовања...
 |
Слике из удаљеног засеока Дубоки Поток, из збирке Заветина |
ЖИВОТНА
ПРИЧА: Срећа убија болест! / Жељка
Радуловић ђ 15. март 2016. 20:00 ђ Морала сам да упознам непријатеља да бих га победила. Црне
прогнозе да само 15-20 одсто живи дуже од пет година изнедриле нову снагу. Љубав
мужа Гордона највише помогла на путу излечења - прича Драгана Махафи, новинарка и писац. - Српској новинарки и писцу Драгани Махафи, која са мужем Гордоном
живи у Белфасту, у Северној Ирској, пре две године откривен је карцином на
левом јајнику. Од 7.000 жена, колико је новооткривених годишње у овој острвској
земљи, хиљаде, на жалост, изгуби битку. У бајковитим месецима почетка
заједничког живота са супругом Гордоном, Драгана је чула дијагнозу. Зазвучала
је у први мах као најстрашнија пресуда, али после недеље ћутања, млада и храбра
Српкиња одлучила је да се бори!
Ђаци
призренске Богословије одушевили принца Чарлса / Д. Зечевић - Д. Радека
ђ 20. март 2016. 07:13 ђ Током дводневне
посете Косову и Метохији принчевски пар обишао и српске светиње
ЛеЗ 0006407 Масонерија (српска). - Први масон Србије ради за Британце! / Марко Лопушина ђ 20. март
2016. 10:20 ђЧланови Регуларне велике ложе настављају са оптужбама на рачун
њеног старешине. РВЛС: Вујачић увео политику у масонерију, близак je Лондону
ЛеЗ 0006406 Гуњ - јелек – прслук. - Вунено одело главу чува / М. А. К. ђ 18. март 2016.
17:49
ђ - Изложба народних ношњи "Гуњ - јелек - прслук" У
београдском Етнографском музеју. Грубо сукно је сточаре и друго становништво
штитило од хладноће
ЛеЗ 0006401 Келтски лавиринт у Злоту код Бора. - У селу Злот
поред Бора живе Драгица из Ниша и Ричард из Новог Мексика. У природном амбијенту
деле судбину, али и позитивне мисли. Наиме, он је човек који је годинама учио медитацију
од индијског гуруа, а сада помаже и другима да, шетајући такозваним келтским лавиринтом,
излече свој ум од негативних утицаја и лоших мисли. Суштина је у ходању тим лавиринтом,
кроз кругове и у непрестаној молитви, док шетате. - Објављено је 25.11.2015.
ЛеЗ 0006402 НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА...Разговор
са песником Белатукадрузом (1). - Крајем
августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке "Едиције БРАНИЧЕВО"
нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА "Мoara parasita" ("Пуста
воденица"). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих
библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже
нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору...
7.
septembar 2012 (Објављено је 08.10.2012.)
 |
Расту нови брестови -Преко Пека... |
Вести из света, са разних страна
ЛеЗ 0006356 Блогери крче терен у комуникацијама / ДЕН ГИЛМОР. - ... Крајем 2002. године, један од
најмоћнијих чла-нова Конгреса Сједињених Америчких Држава научио је лекцију из
моћи нових медија. На ро-ђенданској прослави свога колеге, сенатор Трент Лот,
републиканац из Мисисипија, с носталгијом је поменуо један ружан део америчке
историје, време када је расна сегрегација била званична државна политика у
већем делу земље. Та изјава је привукла мало пажње званичних медија.
Међутим, неки писци интернет дневника који су тада
тек настајали и који су се звали „веблогови“, скраћено „блогови“, нису били
спремни да преко тога олако пре-ђу, већ су дали одушка свом бесу. Било да су
припадали левици или десници, ти блогери, како се ти писци називају, исказивали
су свој бес. Нешто гнева било је усмерено на медије због тога што овом случају
нису поклонили пажњу; после само неколико дана напада блогера, нај-веће
медијске куће одлучиле су да се и саме укључе у кампању
 |
Агнешка Шишка, пољска уметница у успону... |
ЛеЗ
0006365 ЈЕГУЉЕ/ Александар Лукић У години кад је СССР са земљама
варшавског пакта припремао
војну инвазију на ЈУ, током лета
ловисмо јегуље у кориту Пека.
Војни резервисти једу
месо јегуља незасито.
Рата не би, а од свега
јегуље платише цену
мобилизације.
Потом Николае Чаушеску и Јосип Броз Тито
договорише изградњу хидроцентрале Ђердап.
Цилик
ластавица са обале мора пристиже,
схвати
ту песму. Пронађи јебени смисао.
Мајушне
птице црног перја имитирају
тела
покојника у закопчаном оделу.
Узенгије електричних стубова,
придржавају грм бугенвилије расцветаo.
Игла реже исту деоницу арије
покварене грамофонске плоче.
Не помишљајте браћо моја на мене.
Псујте акрепе – сопствену стопу.
Ако би Бог праштао сваком,
тад псујте рециклирану стварност.
Па за њом право у клоњу.
Ствари падају мимо Божије речи
на земљу. А где би другде?
Допире кроз магловити дан нешто из заборава,
Наилази нечујно, свечери, погодна прилика за губитак.
Успављујем се, без сна, под ведрим небом живота.
Узалуд ми говоре да поступци имају последице.
Узалуд ми је што знам да поступци носе последице.
Узалуд све је, узалуд све је, узалуд све је.
Кроз магловити дамн ниоткуд не допире ништа....
ЛеЗ 0006368 Кашуби - најстарији народ у Пољској. ПољскиСрби? - Гдањск -Када као туриста дођете у Гдањск и
околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумевали са локалним
становништвом. Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који
одлично разуме српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човек за ког се
данас говори да је први свету открио овај нови народ.
Моје је само седење у
мраку
То ми припада,томе припадам
Недостојна су и незаслужена друга власништва
Ухватим шапат незадовољника,
Својски прогутан ко лек под језик
Онај у који безвољно селим наду из рутине
Све те распете картонске кутијице
Двобојно или истобојно саће
Из ког вадим труње прописаних и наметнутих навика
Сваким погледим ка остави
Сваким покретом ка витрини
У кој је сабијена јутарња магла,подневни хлад
Вечерња сенка.
ЛеЗ 0006363 Мајстор ЕВГЕНИЈЕ (1955). - из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. - Евгениј Ијевљев се родио у Харкову.
Завршио је руско одељење филолошког факултета Московског државног университета.
Кретао се, као млад песник, у совјетској дисидентској средини, прогањан је,
добијао отказе, чак смештан у душевне болнице.
Победник међународног
конкурса „Мрав на глобусу“.
Свет без мене
И на наше очи ево пробија корито
прекрасни нови свет, већ без нас
Алексеј Петрович
Цветков
Неодбацив – за Харков, Кијев спремљен –
од бесмртности примам радост врелу:
ко Евгеније Борисович Ијевљев
у поднебесном да васкрснем селу....
У оваквим породицама,
варошким или
сељачким, малограђанским, Синови имају
одвратност према свету очева и слици
једног вилајета Умоченог у страву као
кануре вуненог плетива у природну боју за
фарбање. Али колико је њих, који имају већ и
свој Коран, спремно да заложи, ако треба,
И свој живот и да изађу из ораовине и
вуненог сукна? Из тог света обраслог
Маховином и предрасудом да су све друге
књиге, осим тапија, лажне
И да их пишу хуље жељне славе?
ЛеЗ 0006376 ГРЧКА ЛОЗА /Борис Лазић. - Мирослав Тодоровић: Грчка свеска,
Прометеј, Нови Сад, 2015. Постоје
два велика мора, два велика рама, две теме унутар српског певања (књижевности
уопште): то су Јадран и Егеј, Дубровник и Грчка. Српска културна свест је
упућена на оба крила европског духа и оба до нас допиру кроз форме и садржаје
тих приморја, тих културних, цивилизацијских,средишта. Море, светлост, винова
лоза и маслина су најранији симболи нашег певања и мишљења. То баштине наше
службе, литургијско певање разасуто Балканом где год је цркве и појања: одатле
нам најстарије слике, поређења, метафоре. Тако је и у световној литератури. Наш
је свет уобличен грчком старином.
Јадран је млађи. Док Кантакузин на Новом Брду пева о смаку света дубоким и
мисаоним, свечаним, отменим и на мах ...
ЛеЗ 0006403 Актуелност овог есеја само се повећала после двадесетак година!! - Мирослав ЛУКИЋ Канали ФИЛТРА. - Ко је Мирослав Тодоровић? Треба прочитати његову песму У спомен на палму у оази Терер и читаоцу ће се казати. Објављивање
Тодоровићеве књиге ПОТОЊА ВЕРЗИЈА1, била је прилика, да поново читам књиге овог песника.Читао сам оне књиге
које сам поседовао у својој библиотеци2.
ЛеЗ 0006377 Чистили Лозовик од демона. - С. Б. Милошевић | 14. март 2016. 12:07 | У Лозовику код Велике Плане у недељу као и
протекле деценије одржана је манифестација посвећена белим покладама. Постоји
веровање да ће прескакањем јарге дечаци да постану мушкарци
ЛеЗ
0006378 Ето
вам га ваш Непоменик, и његова
чинодејствовања! - Тито обећао Косово Албанији / И. Миладиновић | 13. март 2016. 21:40 | Коментара: 72. - Шта откривају документи из наших и руских архивских
фондова - Кардељ рекао Стаљину 1947. године: Ми мислимо да Тирани уступимо ту
територију. Стаљин: Како је тако примитиван народ успео да овлада Косовом - Јабре 13. mart 2016. 23:24
За време рата су Албанци протерали 300 000 Срба којих је било само мало
мање од Албанаца, њима нису дозволили да се врате после рата али су одмах од
45-53 довели 65 000 Албанаца а после тога још 300-400 000 до седамдесетих
година. А питање је колко их се је доселило у току рата. Они са образовањем или интересом о историји то знају
одавно, насељавао је Албанце масовно а етнички очишћеним Србима је забрањивао
повратак, што није дао Италијанима Истру ? Словенац/Хрват ....
 |
Б. Тукадруз ових дана у удаљеним засеоцима с-и Србије |
ЛеЗ 0006385 Маргиналије
(002) / Бела Тукадруз . -
Ова сам писма нашао рашчишћавајући поткровље, тј. издвајајући оно што је за –
бацање. Крајем јуна 1987. пред поноћ писао сам Ц.Ђ., „српској мајци“. То је
први писмо, две густо откуцае страице очајног човека. („Обистинило се: Док
некоме е смркне, другоме не оже да сване. Беда!…“)
„У једно сам сигуран: играла се велика и прљава игра интрига мојих леђа…“
Актери те „игре“ су се упокојили. А то су били моји пријатељи, колеге, врло
блиски људи. Толико су ми били огадили живот, када сам написао „Завидим
нерођенима“. Не могу да објавим ово писмо у целини једном пријатељу, јер су
потомци тих људи који су ме огорчили живи и – наравно – сасвим недужни. Па
ипак, ако бих у целини штампао ово писмо, презир и осуда би пала не на
узрочнике јер су покојни, него на друге живе људе који појма о томе нису имали.
Пораз је добар јер челичи…
Ја сад све повезујем – писао сам „српској мајци“ – и једнога дана ће у сновима
засијати целина.Имам проклету моћ да спајам могуће са немогућим; стварност је
фантастичнија од најлуђе замисли и маште.Писци, они осредњи је зато и
избегавају, јер је тешка, сложена, неухватљива…
ЛеЗ 0006386 Запис из 1971. Оно што називамо љубављу често је неки
крај. Крај који гура у уздисање. Понекад ми се чини да сваки опис тога стања,
ако је тачан, мирише на тапију, тестамент, старе породичне фотографије. Или на
дно каквог старог ормана, где се чувају везови, чипка, тканице, и неки дукат.
Оно што називамо љубављу је Епитаф (као и свака песма, како би рекао Елиот).
Можемо ли на такву љубав пристати? И ако се потрудимо, неће ли нас наш напор
приближити животињама. Гле, оне долазе испод врба, и ми долазимо с њима.
Оно што описујемо као живот често је Недолет-поље.
Деца анђели! Она нас воде до печених јарчића или до нашиох сеоских тетака које
кроз ребра сузе….
*
Часне жене овог света, треба да избегавам.
Марија Магдалена има на хиљаде хиљада, милионе милиона својих унука, данас.
 |
Наш отац, Мих. С. Лукић као деведестогодишњак |
ЛеЗ 0006387 Порекло. - Преци Лукића доселили су се у Звижд пре Првог српског устанка, у
време Пазван Оглуа, из околине Неготина, тј. из села Јасеница.* Још увек их има
у Мишљеновцу, општина Кучево** - 2013.
други
пишу твоју смрт
а
ти је доживљаваш
налик
си штипаљци коју отвориш
а
она се склопи
или
цвету који исто чини
али
ниси налик небеској маховини
која
урања под твојим ногама
кад
небу закорачиш
(фрагменти)
Проклетство
на вас, Моћни и Силни,
на вас, Велики и Јаки!
што имасте у рукама својим
ма за тренут од тренута само
судбину света!
И решисте је:
узесте своју моћ не да је
безмоћним и слабим дате,
но да убијате!
Злочинци под крунама величанства,
са рукама црним од крви
побијених милијона!
Убице живота које нисте дали,
отимачи блага која текли нисте,
рушитељи срећа које градили нисте,
ружитељи олтара које дизали нисте,
уништачи права која даровали нисте,
газитељи слобода које ни дали ни имали нисте,
мучитељи жена које обљубивасте насиљем,
и место љубави улисте у њих мржњу (...)
Нема коментара:
Постави коментар