НОВИБУСУР
00423 - 00425 / 2017.
3. фебруар
- 3. март 2017.
..
***
Зле
мисли и црне слутње једног меланхолика имају своју страшну тачност
па ма колико изгледале здраву човеку апсурдне
и нетачне.
Меланхолици
су као јасика, која дрхти и онда кад друга стабла и не осјећају вјетра.
Као глумац који, док још стоји за кулисом,
баца сјену на позорницу, тако се јављају
догађаји у сновима и слутњама меланхолика.
У
здрава човјека је центар мишљења: живот и његова питања, а у меланхолика:
смрт и њене тајне.
Они
болују од хипертрофије душе. Они су као голи спуж ког објесна дјеца баце у
трњак па се грчи и превија, али куд год се макне, удари на трн. Они су жива
дисонанца овог борбеног и крутог планета.
EX PONTO
(одломак) Иво
Андрић
Овај
најновији троброј „Новибусура“ (фебруарски) више је него обиман и разноврстан. Поред осталих ствари, он потврђује чињеницу да су веома плодоносни подземни
извори са којих се напаја. Новине
будућности,поједини бројеви, нису само
оно што површни и нервозни посетилац може да запази на први поглед – пар табака
некаквих неповезаних фрагмената; не, то
је читава серија члнака, извора,
невидљивих прилога на које упућује линк испод сваког фрагмента у поједином броју. Дакле, ово је лист који упућује на
нелинеарно читање и упознавање, наизглед
бескрајне грађе, „Сазвежђа З“ (па
ко воли ,нек изволи, рекао би можда неки грлати продавац на зеленој пијаци).
Написао сам - наизглед бескрајне грађе - и то треба појаснити, због оних који ће
колико сутра или прекосутра открити Новине будућности и чекати их нестрпљиво
као један не тако велики круг људи и не само у Србији и бившим републикама
СФРЈ, већ и у Европи, Америци (САД, Канади), пространој Русији, али и свугде
тамо где има оних наших знаних и незнаних пријатеља, расутих по свету и
континентима, којима је матерњи језик српски, или хрватски. Грађа из које
настају НБ јесте огромна, али не и бескрајна, што потврђује и околност да се крајем јануара 2017.године стигло, скоро , до
евидентирања преко 10 000 прилога
(понајвише књижевних, публицистичких, али и других, публикованих последњих
десетак година, на електронским локацијама „Сазвежђа З“). Не знамо колико су
институти у Србији и у свету стигли у овидљавању својих стваралачких и истраживачких
напрезања, али Новине будућности, које
су дошле трагом Мобаровог института,
или „Заветина“, стигле су до више од 10
000 публикованих ствари, које ће кроз који месец моћи да прелиставају, читају,
поново и поново, без икакве надокнаде новчане. Иза овог напора „Сазвежђа З“, Новина
будућности, Документационо информационог Центра Сазвежђа З није стала – ни српска
држава, нити неке друге државе, ни српски, ни инострани филантропи, па чак ни
онај број аутора, међу којима има на десетине и десетине писаца, српских,
европски, руских и светских писаца, чијој су афирмацији и ширењу истине о
њиховим делима допринеле на свој начин. Изостајала је чак и она симболична и
солидарна помоћ, и оних писаца, који су последњих година, покушавали да делују
самостално, тј. „независно“; што је за
чуђење, многи од њих су ме затрпавали својим
рукописима, иако већ имају сајтове, блогове, или чак и књижевне часописе
који се штампају на папиру, али нигде нико, макар за севап – да постави на
својој локацији – макар само један линк,
макар оне локације на „Сазвежђу“ где су
њихови радови публиковани дуго без икаквог условљавања, осим једног јединог
објављивача
и песника који живи и болује у Немачкој (М. Душанића).
Ја се
нисам обазирао на то до сада, вукао сам и теглио колико могу, али од нове Српске године, нека је чаша превршила
меру и престао сам да примам рукописе од таквих особа, па чак и од оних за које
сам лаковеран и несебичан какав јесам
сматрао да су у неку руку „деоничари“ „Заветина“, јер патетично би било
да кажем пријатељи, пошто то никада нису били.
И „Сазвежђе
З“ и „Новине будућности“ су ставиле
катанац за такав тип песника, сликара, преводилаца, критичара, публициста, етц.
»Новине будућности« помагала је – пре свега фамилија, и узан круг проверених пријатеља. Уз
ту скромну помоћ „Новибусур“ ће наставити да излази најмање једанпут месечно, као троброј.
Годишње, то је, de facto 36 бројева. То није мало, јер у оваквој
културној и друштвенополитичкој ситуацији, „Новобусур“ је својеврсна независна
књижевноуметничка оаза. Могао би сваки од тих троброја месечно да буде
одштампан и на папиру, и то ће се догодити оног тренутка када нам добри људи и филантропи буду помогли.
Молимо Бога да се такви појаве, да понеки од хиљада и хиљада посетилаца, и ове локације, али и стотину
других „Сазвежђа З“, изађу из своје пасивне улоге читалаца и посматрача, и да
поразмисле мало више о условима и околностима под којима радимо и уопште
постојимо...
Чему
горњи редови преузети из прве књиге И. Андрића? Због парадокса и меланхолије. Због тога што су Новине будућности на граници између : живота и његових питања, и смрти и њених тајни...
Због тога, што се Новине удућности ишчекују, и у Србији, и у свету (туђини), као
писма са Понта!
Београд, петак 3. фебруар 2017
(по старом православном српском календару 7526), Преподобни Максим Исповедник... М. Лукић
..
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009001 179 (Прототип
Енциклопедије ЗАВЕТИНА. - Ђуро
ШУШЊИЋ. - О МОЈА ТИХА МОЛИТВО
Ја сам као струна, напета и разапета, која задрхти на најтиши јецај душе : зато морам
да се приберем и саберем у себи. Повукао сам се у самоћу, али не да бих
ћутао : ове речи упућене Теби, сведоче да су нада и љубав у мени нашле своје
склониште.
Хоћу да говорим с Тобом, јер бих без тога био ужасно усамљен : моја душа
отвара се на сваку Твоју реч. Ти боље разумеш мене него ја себе. Срећан сам што
постојиш, посебно у тренуцима када ми се стужи све око мене, а то није тако
ретко. Помало страдам од свакога, па не желим да сретнем никога, осим Тебе
јединога.
Када се Ти појавиш у моме будном оку, сване у мени неки нови дан, и ја се
опет данам : не дам да сумња краде моје наде. Кад у себи мислим о Теби, онда ми
навиру сузе и чиста питања. Највећу славу одајем Ти тиме што мислим на Тебе
када све губим. Све што је нада у мом животу, везано је за тренутке када
разговарам с Тобом : тога часа заборављам све што ниси Ти. Као да скидам бреме
с тела и окове с душе, па постајем већи од себе : очишћен за молитву.
Ништа не треба да ми кажеш, мени је довољно да Ти постојиш, па да осетим да
нисам сам у овој пустињи, где дувају ветрови зла. Како су дуги моји дани када
Тебе нема близу. Јуче као да је било лани, сви облачни у једном низу. Довољно
је да се малчице удаљиш, па да осетим сву празнину око себе и у себи : у мом
срцу тад избије поноћ. Чујеш ли моје речи како јече? Ниједна није успут
уловљена, свака говори моју тишину, памти моју самоћу, сведочи моју наду. 179 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА.
ЛеЗ 0009051 180 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА . Кратка историја српске поезије ХХ века. Нацрт. - УВОД У БОКСОВЕ ПАКЛА. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА
(......) Да ли су постојеће историје српске
књижевности, дуге или кратке, Скерлићева, Деретићева, Петковићева; или есеји
који су се бавили представљањем српске поезије ХХ века домаћем или иностраном
читаоцу; када је реч о свеукупности онога што је створено и обелодањено
(или необелодањено по рукописним заоставштинама); евентуалном писцу Кратке историје српске поезије ХХ века, од користи ? Не од нарочите и велике користи. 180 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009101 181 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА Шејмас
ХИНИ (1939) - Гленморски
сонети
1
Ури се, друкче: да распори плот.
Фебруар мек је – магле височије
над браздама су; звук, јасан, у свод
подиже рику трактора–кочије.
Пут. Пара. Уздах оживљене сржи.
Леп живот: сам низ пољане поћи ћу.
И нов свет, лепши од тог што нас држи
под плугом рођен видети моћи ћу.
Рало ми бразду осећања пружа
и духом тла је раздражено месо
ко нека тамна нерасцвала ружа.
Али, причекај… Та магла, та пена,
моја су авет под пролећним плесом
док пасхе снежне вије се пелена. 181 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009201 183 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. - Тесна врата /
Белатукадруз.- Ушао сам на уска врата, / јер су широка врата и широк пут
/ што воде у пропаст,/ много их је који њима
иду.... 183 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009251 184 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА ) ... Зона преливања. Леонид Шејка. – …Улазећи,
дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као
што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да
испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог
пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у
димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине
испитујем један мали део, мој део.Што се тиче Града, њега сам могао да
реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари,
била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос,
независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим,
што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону
преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у
ствари Град 184 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009301 185 (Прототип
Енциклопедије ЗАВЕТИНА СВЕСКА ХОМОЉСКИ МОТИВИ. – Белешка уз овај
избор најпопуларнијих песама Мирослава Лукића. – После покретања Веб сајта Влашка магија и публиковања на њему
неколико песама из младости песника Мирослава Лукића добили смо на десетине
писама и молби да објавимо део раних Влашких и циганских песама овог песника.Уз дозволу песника и његове најуже породице то смо учинили с
посебним задовољством објављујући коначне верзије ових песама 185 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009351 186 (Прототип
Енциклопедије ЗАВЕТИНА Тридесет година
постојања (1983-2013). – Заветине су покренуте, како сам већ недавно скренуо пажњу, тачно пре тридесет година да
би стале на пут много чему, а пре свега – неодговорности, и…распаду и пропасти.
Да би, указале, примером, делом, на пут обнове, на снагу хиљадугодишњих пљускова, на акте веродостојне структуре и
зрачак Српске ренесансе, као добром фењеру у помрчини.
Заветине су покренуте када је човечанство, а не само Србија, корачало очигледним путем пропасти. Доказ: Ево за почетак одломак из истоименог
есеја, убедљиве аргументације И. Иљина…
„Целокупна савремена култура, „социјалистичка“ и „несоцијалистичка“,
уздрмана је у својим темељима: њој прете распад и пропаст. Ово се објашњава тиме
што се она градила, а и дан данас се, као и пре, гради без срца или са утихлим, умртвљеним срцем. Њу је породио душевни акт неверодостојне структуре и то је доводило, а и данас доводи до најтежих, најнастранијих, најтрагичнијих
последица. Савремено човечанство, „хришћанско“ и против-хришћанско, мора да
схвати и да се увери да је то лажан пут који води у сигурну
пропаст; да култура без срца и није култура, већ лоша „цивилизација„ која ствара погубну технику
и живот чини понижавајућим и мучним. 186 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0009401 187 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА). - ... Visit to
Antarctica Confirms Discovery of Flash Frozen Alien Civilization. . - Испод Антарктика се налази древна ванземаљска цивилизација,
са 3 брода пречника 50 км децембра 2016.
године, Гуд је на свом блогу описао како је и раније,
из више извора, био упознат са ископавањима на Антарктику, а онда му је ископавања такође открио виши официр у оквиру УСАФ-
а, који је водио тајни свемирски програм под називом “Сигмунд“.
Делокруг тог
програма укључивао је више отмица и испитивања и самог Гуда, који је био
тестиран за верност својих информација. Пошто је био задовољан због тачности
Гудових информација и извора, “Сигмунд” је неочекивано поделио нешто свог знања
о ископавањима на Антарктику. То је укључивало цивилизацију предвођену са
“Предамитима“, расом издужених лобања, високих 3-3,5 метара. Три матична
свемирска брода овалног облика са око 50 км у пречнику су откривена у близини,
откривајући да су “Преадамити” ванземаљског порекла, и да су на Земљу дошли пре
око 55.000 година. … 187 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
*
ЛеЗ 0009114 «Друга Србија» и «Све
тајне бивше државе». Наставак: Зашто нема промаје? - Све ређе читам,
тј. прелиставам дневне новине. Из више разлога. Све су горе...
Овде, све,
стиже, са закашњењем. Па и откривање тајни, истина о рехабилитацијама. Истина о
лустрацији. У тзв. «Политикином» КД на првом месту је тзв. «Јубилеј
Београдског круга». На другом - рехабилитација кнеза Павла у лондонском
«Тајмсу» пре 35 година (скоро 30 година пре него у Србији!). Чиме «Политика»
замлаћује своје евентуалне читаоце? Бајатим причама... Контраверзним. Према писању
П., а у поводу годишњице тзв. Друге Србије, штрче фотографије Давида, Угринова,
Ковача и наслов: ОТПОР УСАМЉЕНИКА, ПОТРЕБАН И ОПАСАН. И поднаслови: Толико смо
били усамљени да нас режим није доживљавао као директну опасност; Борка
ПАВИЋЕВИЋ: Устројство Дубровачке републике; Све почело у Сарајеву... [ ажурирано 25.12.2011. 16:10 ]
ЛеЗ 0009123 Изводи из бележница и
дневника.... Понори, подсећања ТИТОНИК... ...Увек ме је прогањала потреба писања, писања без краја, не због
славе; не баш сваког јутра и сваког дана, али врло често сам испитивао
своју савест и понекад читаве сате проводио медитирајући, мислећи о ономе
што би се могло поправити,исправити...Патио сам наравно дубоко; много сам више
препатио него другови писци и уредници, академици и ини; научио сам
добро све облике патње, слутећи да ће то бити моја судбина и
мој живот. А прилике и живот су се потрудили да не упознам баш
све, него само оне најсрамније облике патње: јер то је мој живот...
...Спокојно
је и мртав владао, а то је изгледа било могуће само код једног народа на
свету, код онога код кога је толико дубоко укорењен култ мртвих...
...Титоизам
је Лавиринт; да би се у њему нашао прави пут, треба видети мало даље од
сопственог носа. Треба ући у мрак, у катакомбе, у боксове пакла, у
редакције књижевних листова и часописа, у разноразна удружења, у
академије. Најбоља метафора феномена титоизма је Титоник:
аветињски брод.
...Јосип
Броз Тито, о коме су написане књиге и књиге, у Југославији и у свету, за
мене никада није био друго, до лажицар или симбол Ништавила.
ЛеЗ 0009127 ОДАБРАНА МЕСТА. -ДРУГА.ДРУКЧИЈА СРБИЈА — Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА. - Напомена уз овај избор
Покренуо сам Библиотеку
ЗАВЕТИНЕ My Opera:
Канал Филтра.
Крајем 2012.
Као прва књига Првог кола : тзв. Канала
ФИЛТРА изашла је осма књига Миодрага
Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ.
Неизвесно је, схватам, када ће изаћи оних преосталих седам књига које сам ја
написао. Друштво у коме живим и стварам, како изгледа, неће ми помоћи да се објаве
тих седам критичких књига, јер — смем ли да прећутим? — није наклоњено критичком духу. Помислио сам да би, можда, вредело да се сам
помучим и да окупим на једном месту неке од критичких текстова које сам
последњих неколико година штампао у пожаревачком књижевном часопису “Браничево“.. Ти
текстови би чинили Прву књигу „ДРУГЕ.ДРУКЧИЈЕ СРБИЈЕ: Одабрана места“. ОДАБРАНА МЕСТА. -ДРУГА.ДРУКЧИЈА СРБИЈА
ЛеЗ 0009128 Куфер савремене
уметности. - Да. У том куферу књижевних легионара, поред свега осталог, има и Рукописа.
Непознатих. Нових. Старих. Откривених. Много рукописа. Различитих.
Изгубљених.... Куфер савремене уметности
ЛеЗ 0009130 САЗВЕЖЂЕ З. на мети. - 12. април 2009. У близини Железничке станице Београд. - Од 7. - 12. априла
2009. лежао у Ургентном центру (Друга хируршка клиника). Оперисао ме је проф.
др Ж. Л. Украли су ми торбу са личним
стварима, вероватно док сам се будио из... Из апартмана у коме сам лежао.
Пријавили су обезбеђењу, полицији. Украли су ми Бележницу, са шифарником свих
блогова и сајтова. Срећом, те сам имао копије шифри
најважнијих блогова у стану. Ко су лопови? Молио сам бога да су
лопови информатички неписмени.* Ако тако могу да кажем. Покушавам да се присетим шифри многих
блогова, који су били запуштени. Ваљада ћу се присетити. Баш сам неопрезан.
Нису ми украли новчаник... У исто време, у апартману до мене, некога су
болесника ојадили новчано. Однели су му све што је имао у новчанику.... Неколико
дана, након изласка из болнице, телефонирали су ми пријатељи да дођем на
Другу хируршку клинику. Нашли су моју украдену торбу, документа, бележнице.
Нашли су у неком од WCa. Сигурно је лопов одмах бацио торбу, не нашавши
новац...Не знам... Променио сам шифре, помоћу којих се управља читава једна
галаксија... САЗВЕЖЂЕ З. на мети
ЛеЗ 0009135 Представљање књига све агилнијег алтернативног издавача
из Младеновца ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ у Удружењу књижевника Србије у уторак 28.
септембра 2010 у 12 часова. У оквиру 47. београдског
међународног сусрета писаца у уторак
28. септембра у 12 ч у Удружењу књижевника Србије представиће се,
алтернативни издавач Шумадијске метафоре из Младеновца.Ове године представља се
пет књига у издању Шумадијских метафора, Културног центра Младеновац
и Библиотеке „Деспот Стефан Лазаревић“ из Младеновца.
ЛеЗ 0009138 Како им је "жаба улетела у уста"? / Corpus delicti, 1 – даље. - Докле ћемо у овом друштву и књижевности бити
престрављени? Докле жртве агресије будућности? Све дотле док се не усудимо да
разоткријемо епоху страве и језив динамизам жртава! - "Дечје новине" и
"Јединство" су 1988. године објавиле "ДЕЦУ
АРБАТА" Анатолија Рибакова (није реч о роману, иако то јесте, већ
више о аутобиографској прози). Главни јунак Саша Панкратов, студент
Саобраћајног факултета. Осуђен (због шале у зидним новинама) на
прогонство у Сибир, 1934. Рибаков се временски ограничио на
историјско раздобље у СССР - у 1934. године, закључно са 1.
децембром - убиством Кирова, догађајем који ће наговестити долазак
страшне 1937. године - када и Тито долази на чело КПЈ - и других
"црних времена". Рибаков је приказујући совјетско друштво ишао
"по
хоризонтали...од Москве до Сибира, и до Кавказа, где је рођен
Стаљин. А по вертикали - од студента до самог вође". Стаљинова
личност ИЗНУТРА, "његова филозофија власти - дата је (према
речима Рибакова) по логици докажите да није тако размишљао...јер,
ако је тако радио, значи да је тако и размишљао..." "Не, није Стаљин
победио у рату, победио је народ, оних двадесет милиона које смо
покопали у земљу, они милиони гладних мушкараца и жена који су
радили у позадини. Да њега није било, можда Немци и не би дошли до
Москве и не би било Стаљинграда" каже Рибаков.
Енигму да ли је Стаљин крив или није крив за убиство Кирова,
Рибаков разјашњава овако:
"Да би се доказало да је Стаљин ликвидирао Кирова, потребне
су три чињенице. Прво, да је он то сам лично урадио. Ми знамо добро
да је Кирова убио Николајев. Друго, да је Стаљин дао писмено
упутство да се Киров убије, што, такође, није тачно. Таква се упутства
не стављају на папир. Треће, да постоје сведоци о умешаности Стаљина.
Али тих сведока нема. После Кировљеве смрти убијени су сви који су
на било који начин дошли у додир са читавим случајем.
Шта од свега остаје? Остаје само логика. Коме је то било
потребно? Располажем стенограмом са суђења Јагоди, тадашњем шефу
НКВД- а. На питање тужиоца Вишинског ко му је наредио да убије
Кирова, он је одговорио - Јанукидзе. А то је био секретар Врховног
совјета којег је Стаљин још раније стрељао... Стаљину је био потребан
ДЕТОНАТОР ЗА МАСОВНЕ ЧИСТКЕ, а тај детонато било је
убиство Кирова..." Елем, ни
један српски писац, ни Селић ни Савић, па ни Срба
Игњатовић - ова последња тројица су скоро вршњаци - Деца страве,
нису написали, на жалост, књигу која би раскринкала "Мајстора
историје" и његову Хокус - покус Мајсторију - југословенску верзију!
Није то пошло за руком ни драмском писцу Д. Ковачевићу, ни
Вилијаму Абрамчику.
Немам никакве илузије у том смислу...
Нико није од њих био на висини праве истине. Нико од њих
није кренуо дугим и заборављеним стазама православног реализма.
Већина писаца, афирмисаних у титоизму, осим неколико часних
изузетака, није имала једноставно чему да ме научи.
(.......)
Писци које сам познавао, претходна генерација, деца рођена
одмах после рата - Деца страве, као уредници књижевних листова и
часописа, нису се нешто претргли у објављивању мојих прилога. Хвала
им!
Имали су пречa посла: трговали су са утицајним уредницима
генерације испред њих (Павловић, Раичковић, Исаковић, итд.), тако
да сам, на известан начин, био осуђен на самиздат и пишчева издања.
Ко овде види похвале приповедачу Срби Игњатовићу, или
читавој генерацији јексераша?Оне се привиђају неком ко је навикао да некажњено
лаже и мештери, да манипулише, јер смо ми у српској књижевности све до Данила
Киша имали најчешће писце врло зависне од још зависније књижевне
критике.Књижевна критика у титоизму, а још више у посттитоизму, била је моћна
полуга диригована од стране моћи у тами.Уредници књижевних часописа, директно
условљени партијским меценатом и једноумљем, користили су свој положај нечасно,
али то је тема коју тек треба отворити, и то што пре, имајући у виду, да су
многи писци као сведоци непочинстава и манипулација уредника остарели и умиру,
да је последњи час да се то учини и сачува сведочанство за будућност... Како им је "жаба улетела у уста"? / Corpus delicti, 1
ЛеЗ 0009149 CORPUS DELICTI, 2. - ДОКТОР СМРТ /
Есмер Белатукадруз (Пожаревац, Едиција
Браничево: Центар за културу, 2003.194 стр.; 21 цм. - Библиотека Кула; књ. 2).
- “...Немци имају свог ДОКТОРА ФАУСТУСА,
Руси ДОКТОРА
ЖИВАГА, ево и српска књижевност доби ДОКТОРА СМРТИ. Ова књига
се не може препричавати. Све оно о чему је већина српских писаца
ћутала
деценијама, проговара из овог узбудљивог романа - есеја. Аутор је већ
у
часописној верзији, упозорио на рак - рану српског друштва и културе.
Тај
број УМЕТНОСТИ МАХАГОНИЈА је био објављен непуна два месеца пре
трагедије покојног премијера српске владе..." - полеђина
корица књиге;
препорука уредника
...Чиме ће се завршити моје писање? Чиме се може завршити
ако не Богом и бескрајношћу? Прикован за земљу, сваки човек криком
шаље своја болна питања у космичке сфере, поноре и пећине, рупе у
облацима, и - ниоткуда еха, одјека. Одасвуд навире и нагрће на човека
ћутање, мукло и готово подмукло. Видео сам трагедију српске
књижевности 19. и 20. века, а посебно трагедију писаца припадника
тзв. демократске линије, овејаних богобораца. У делима и
најдаровитијих, таквих, видео сам, стигло се, донде докле је стигао
човек прикован за земљу, за једно раздобље. Мало је међу њима
Христових људи. Оних који су у Божјем ћутању налазили речите
одговоре на своје муке и болове.. Ја од таквих немам шта да учим, нити
сам икада и покушавао. Ето, то сматрам најважнијом
чињеницом своје
биографије.
(стр. 184)
...Доктор
Смрти, фаустовско копиле, дочепао ме се, коначно.
Он је практичар научник уверен да је одговор на страшни проблем
смрти, неопходност. Ако је заиста тако, људски живот нема никаквог
смисла и прави прогрес је немогућ...
(стр. 181) - Контрааргументација.-
Овде се даје, и даље, извесна контрааргументација, део одломака из романа
"Доктор смрт", који су "иритирали" "критика" и
подстакли га да објави у свом часопису нешто што је требало да буде негативна и
сасвим омаловажавајућа, жестока критика споменутога романа. То што је тај
"критик" објавио у свом часопису, било је понајвише налик, покушају,
али неуспелом, књижевне ликвидације песника Б. Алексића пре низа деценија!То је
понеком од корумпираних сарадника или читаоца његовог сасвим приватизованог и
анахроног часописа-ћепенка можда могло и деловати као некаква критика. То је
била "победа" кратког даха, која се ево сада враћа као својеврсни
бумеранг. Исти критик је своју "дневничку критику", врло брзо
прештампао у једној од својих нових књига... Понављајући, по други пут, на другом
месту своју лаж; али овом приликом, у тој новој књизи тзв. "критика"
тај текстић је требало да буде нека врста "доказа" критичарске
храбрости? CORPUS DELICTI, 2. - ДОКТОР СМРТ
ЛеЗ 0009150 Задах
српске књижевности, а пре свега књижевне критике, друге половине 20. века
доводи нас изнова на траг неког смрдљивог божанства. Сви који су још увек живи
и покушавају да живе прошли су обуку за жртве. Прошли су темељну обуку
књижевних јаничара. - СРПСКОГ ДАНТЕА СУ
ЕЛИМИНИСАЛИ СРПСКИ САДУКЕЈИ И КЊИЖЕВНИЦИ. -
Још увек: Corpus delicti, 1 – детаљи.
- Зашто на крају ХХ века у српској књижевности није
створено
уверљиво поетско сведочанство о круговима пакла српске душе?
Објављено је, додуше, много књига, публицистичких,
историографских, књижевних, које нису дорасле "мајстору
историје":
ниједна га није раскринкала, расветлила...
И после свега о Вођи Јосипу Брозу Титу, ни до дана
данашњег, ни у Југославији, што је било толико очекивано, ни у свету,
није се појавио ваљанији књижевно - социолошко - психолошко -
антрополошки есеј - зашто?
Да ли зато што су фарисеји, садукеји и књижевници на време
онемогућили и кастрирали српског Дантеа?
Фарисеји, садукеји и књижевници - бринули су се за живот
свој, шта ће да једу или шта ће да пију; за тело своје, у шта ће га
обући,
и у том смислу налик су на незнабошце. У ствари, тип савремених
српских књижевника које сам лично упознао, био је ближи типу
незнабожаца, атеиста, образованих. Они су стремили и тежили
додатку Царству Божјем, чему је тежила и култура Запада. Тај
додатак је: храна, одело, обиталиште. Стан. Нису били људи
светосавске културе, који најпре вапе за Царством Божјим и његовом
правдом, јер би им се онда и све остало додало.
Да се иједан од писаца друге половине ХХ века чија сам дела
читао, или их лично упознао, светосавски озбиљно замислио над тајном
свога живота и света око себе, барем неколико њих бих морали доћи до
закључка, да је једино потребно - одрећи се свих потреба и одлучно
поћи за Исусом Христом. Задах српске књижевности
ЛеЗ 0009133 ШТА ЈЕ СИГНАЛИЗАМ
ДОНЕО СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ?/ Тодоровић
Мирољуб НЕМО ПРОПХÉТА ИН ПАТРИА (Певци са Бајлон-сквера и моја фрка / са њима) - Подсећање. - Текст Сигнализам и српско песништво седамдесетих година објављен је у часопису Књижевност, 1986.
године у четири наставка, бројеви: 5, 6-7, 8-9 и 10. Исте године објављен је и у књизи Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима, Ново дело, Београд,
1986. ШТА ЈЕ СИГНАЛИЗАМ ДОНЕО СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ?/
ЛеЗ 0009134 Одабрана места из ДНЕВНИКА I Небојше Васовића. - Како да издате себе као
песника-критичара? - Од свих
песника српског порекла, најпризнатији је у свету онај који је две године
служио у америчкој војсци ─ Чарлс Симић.
*
Ево како се
велики српски дисидент, Б. М. Михиз, мучио као новинар у комунистичкој
Југославији.
Мислим да смо
Васа курир и ја били једини људи који нисмо били чланови партије.
Али, они су се
према мени односили лепо. Ја бих доносио свој чланак и ако бих изјавио свом
уреднику Зири Адамовићу, који је био сигурно један од најбољих послератних
новинара, да је мој чланак у реду, њега нико није читао. Ја
бих сам сигнализирао ако у њему има нешто проблематично, па бисмо се онда погађали
шта може шта не може. Ако није могло, онда тај чланак
нисам објављивао.
*
|
Песник и један од уредника "Заветина", Александар Лукић (1957. - ) |
МАЈМУНСКА ЗАВЕРА
ЛеЗ 0009165 Мајмунска завера* | Мајмунска завера on WordPress.com. - Извор: прва Лукићева публикована књига У вагону Розанова,
1987.
*
а) “ Мајмунски род је измислио Ремизов по узору на руско
масонство. У њему је био Блок, сада је Кузмин, музикант Великог и слободног
мајмунског дворца, а Гжебин — он је
мајмунски кум и у том реду је у чину и звању вржиоца дужности у гладно и ратно
време.
И ја сам примљен у ту МАЈМУНСКУ ЗАВЕРУ (подвукао А. Л.). — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — треба да ти кажем још и то, да мајмунски народ, народ
дезертера из живота, има правог цара. Заслужног.“
ЛеЗ 0009166 ОТВОРЕНИ ПРОЗОРИ... - Овде су отворени они прозори, који су у
Србији иначе затворени... ОТВОРЕНИ ПРОЗОРИ
ЛеЗ 0009167 Против свих предрасуда... - ..Свет је нашао своју уметност, с краја на крај света, у нечему што
је, најстрожије гледано, пад. Ако публика налази своје највише духовно
задовољство у паду, зашто јој угађати?
Потпуна уметност и књижевност и један одличан
књижевни часопис, кроз који се она оглашава, траже више, друкчији развој
ствари. Да би све то било могуће, потребно је независности, слободе мисли,
незаинтересованости, недоктринарства.
Саслушао сам замерке и савете о
"побољшању" Заветина; суочио се са туђим
заблудама; које проистичу из помешаних вредности. Против свих предрасуда.
ЛеЗ 0009176 Проветравање
критичарских ложа/ Златко КРАСНИ
. - Следећа таксативна подела књижевних критичара на
главне типове и њихове варијетете резултат је студиозног рада и минуциозне
анализе тима одабраних експерата који су вршили систематско осматрање књижевног
живота у Србији током последњих двадесетак година.
Ова
систематизација - иначе пионирски подухват у нашој култури, не обухвата озбиљне
књижевне критичаре, који праве стваралачке синтезе од књижевно-историјских
токова и чије су интерпретације утемељене како у личном доживљају књижевног дела тако и у
дубинском познавању његове генезе и корелација. Подела се односи превасходно на
литерарне критичаре који су на волшебан начин ушли у књижевне ложе или настали
пресађивањем из једног књижевног кулоара у други. То су управо они
„критици" чијој смо пошасти у последње време изложени, а који ће се сами
препознати и неће, наравно, нимало благонаклоно гледати на ову систематизацију (Из књиге есеја „О
меланхолији европског интелектуалца", „Просвета" - Београд,
1998) Златко КРАСНИ
ЛеЗ 0009180 Оштрица која недостаје
/Слободан Бранковић. - Поштовани,
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака. / Критику у књижевности можемо појмити и као оштрицу која
је ослобађа слабих места, или заблуде да је оно што није.
У поезији се то јасније очитује. Мерила су се
кристалисала од најранијих песничких трагова. Песме писане на различитим
језицима имају нешто по чему их и спонтано, док читамо, вреднујемо. Да ли
можемо рећи да поезија поседује својство и независно од језика на коме је
писана? Колико год теорија књижевности и критике прелиставали и трагали за
критеријумима, мерилима, скалама и хијерархијама вредности, нећемо наићи на
јединствене поставке, таблице, табеле...? Како онда ради жири за награде,
састављачи антологија, уредници бесмртних едиција? Не би смели да превидимо
лични приступ, гледиште, тумачење... Поштовани,
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака. [ ажурирано 13.12.2010. 11:51 ] Оштрица која недостаје /Слободан Бранковић.
ЛеЗ 0009182 Избор : огледало
београдског човека. - Овде ћемо од сада, тј. од
краја лета 2009. године, па на убудуће објављивати краће и непознате радове
превасходно српских писаца скрајнуте из ко зна све којих разлога, како из ближе
тако и даље прошлости. Објављиваћемо заборављене и критичке ствари. Подсећати,
подвлачити... - У српској култури и
литератури има много ружних ствари, заборавности, подцењивања и прецењивања на
претек. Многи сведоци одлазе са овог света, а многе хуље дефилују и надживевши
своје жртве бивају приказивани још као часни људи! Мртва уста не говоре, не
говоре, не говоре... Хоће ли ова рубрика постати својеврсни медијум преко кога ће моћи да
проговоре мртва уста? .... Избор : огледало београдског човека
ЛеЗ 0009183 (Вашар песника) / Владета Р. Кошутић,
04.01.1926-21.01.2005. - ... На јунској
светковини „републике" Монмартра приређен је и уобичајени в а ш а р п е с
н и к а. Велик број роеtes dudimanche изашао је те
недеље поподне да крчми своју лирику на Пигалу. Иако цене беху ништавне (од 150
до 300 франака по
збирци), иако наслови беху од преломног значаја (М у в љ е о к о, Ж у т с м е х, М е с е ц в а м г о в о р и, С а н и л и ј а в а, Г л а с у к в р г а м а), иако песницм
својски позиваху купце, нудећи уз свако дело аутограм и посвету колику хоћете,
за два сата шетње по тржишту не видех да се продало књига за више од петсто
франака. Тезгама је најчешће прилазио ветар, листајући горње странице књига, па
би и он дизао руке. А свет се тискао као на правом вашару, опседајући
поетичније тезге на супротној страни шеталишта: шатре са лутријом, стрелиштем,
грнчаријом, половним грамофонским плочама, продавце пића и сладоледа. Ипак, око
крајње лирске тезге приметих како се почеше нагло окупљати, наравно не због
дежмекастог песника с изгледом набијача цена. Поред њега стајаше кршан,
неизбријан човек у плишаном капуту и коцкастој кошуљи, држећи у рукама оно на
што сви упираху погледе — живу белоушку и дремљивог сокола подрезаних
крила..... ПАРИСКА СПОТИЦАЊА, одломак из књиге ПРОТИВ(П)ПОГЛЕДИ, Пишчево и Машићево издање, Београд, 1985, 80 стр.; стр.
35-39. (Наднаслов редакцијски) (Вашар песника) / Владета Р. Кошутић
ЛеЗ 0009185 Табу теме српске књижевности и друштва — Библиотека Дефтердарова капија
Човек сам који вековима понавља исте поставке и претпоставке, дакле,
гњаватор, прозван насловом овог огледа. Јер, бити блесав, значи не мењати
мишљење сваког трећег дана.[1]
Многи студенти знају ме како сам им трљао живце, враћајући им семинарске
радове пуне непотребних туђица, са захтевом да их замене нашим речима; један од
њих назвао ме је „једним живим чистунцем”, обезбедивши ми тиме славну успомену,
у недостатку славније. Али, неки, не подносећи гњаваторство и ,,поповање”, одуживали су ми се
касније на лепше качине: Лимен Errata, заветни
откуцар, бележио је на мојим часовима шта сам политички „трунио”, и хтео је то
обнародовати, али није успео; „сива (без)личност” Трећег Рајха Радио Београда,
за њим „Просветин” уредник јебословних издања, као и Сврбоносац Игњат презиру
ме, непризнавањем моје присутности; Први клоакотрист сматра и изјављује да сам
најглупље ужасан, Никола Бритулин, при спомену мојих препева, почиње ходати
унатрашке, Божица Шујидер прети да ће ми „смрсита конце”, итд, итд.
ЛеЗ 0009187 Четири песме / Милоје
Дончић.- избор из нових часописа,
зборника, књига. - ДРУШТВО
ПИСАЦА
Улица
Француска
На стубу рупа
где је била седмица
Портир без
душе и електрична кафе куварица
Из корица
празних ка службеној слави
На шалтеру
бардовскоме, ко дрвце из шибица
ЛеЗ 0009188 Filoksera. - Мало
је оних који су се усудили да требе ту филоксеру темељно и упорно. Неки су
покушали, па ... пошли Винаверовом улицом у прашуму филоксере.
Неки су
одустали. Трагова одустајања има ту и тамо.
Шта мислите о
овом запажању Небојше Васовића:
"У средини у којој нема интелигентне
критике, писцу није остављена могућност да се самокритички осврће на своје
дело, макар не јавно. Заиста био би то театар за једну публику која таквој
представи није дорасла "? (ДНЕВНИК I)
Какву ми књижевност, тј. какав књиижевни живот и
какву књижевну критику имамо? Пишите што искреније, разборитије и
аргументованије. Објавићемо ако је истина, па макар се замерили и најцрњем
ђаволу! Filoksera.
*
ИЗ РУКОПИСА ТАМНИЧЕНИХ У ЋОРАВИМ СОБАМА
Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури — хронолошки прегледи живота
и рада (као грађа) — Прилог за нови број пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО
(јесен 2009) . — 27.09.2009. 17:40. - Подстакнути
Вашим позивом, који је тему успеха и неуспеха у животу и литератури,
поставио на најшире и најсолидније основе, ја сам за ову прилику и тематски
број Вашег часописа, бацио поглед на судбину три писца: Рембоа, Кафке и Момчила
Настасијевића. Чега има више на свету — успеха или
неуспеха? И ако није апсурдно, шта је успешније — успех или
неуспех?
ЛеЗ 0009191 Рукопис у ћоравој соби нађен. / Миодраг Мркић …. Наш је главни посао као приређивача рукописа да читаоцу представимо
основни изглед и садржину рукописа.
Читалац зна да ја пишем своје радове, па и овај рад о књижевно-уметничком
витештву Мирослава Лукића, хемијском оловком. Но, Умберто Еко каже: „...
Рукопис произведен хемијском оловком, чак и када је чист више није имао душу,
стил, нити личност”. По тим особинама приближавам се Богу, јер богови морају
бити без изгледа да би били богови, па и бог критике – Мом, без душе, стила и
личности. Личности су само, по мишљењу неких вера, само велики посвећеници,
месије, изасланици богова... Имати душу подразумева постојање неког већег и вишег
од бога... Богови имају стил свих и личност су свих... Тако треба разумети и то
да је Мом, бог критике, узео псеудониме имена живих људи... Сада је време
„женског пера”, „женског рукописа”, „женског писма”, а мушког плајваза...
Било како било, тешко
ми се снаћи у овим мојим годинама. Сада не знам да ли сам ја бог Мом или је бог
Мом Ја? Више изгледа да ја знам да нисам бог критике Мом, али шта вреди кад он
не зна да није Ја. У тој псеудонимској метатекстовности тешко се снаћи. Но,
сигуран сам да је подвижник, јунак ове књиге Нађеног рукописа у ћоравој соби,
полиграф Мирослав Лукић – личност наше књижевности, да има душу и да има свој
стил. Смисао изучавања овог нађеног рукописа видимо у томе. Мој посао као првог
приређивача и извесног тумача рукописа је углавном обављен.
Рашчишћавање,
вредновање и превредновање Мирослава Лукића, жесток напад на поетско
књижевно-теоријско ђубриште сентиментализма „бирократске књижевности”,
„официјелне” Лукићев је допринос чувању
угледа наше књижевности.
ЛеЗ 0009192 НОВИ ЖДАНОВИЗАМHIC ET NUNC / Бошко Томашевић. - .... Књижевне
вредности у Србији успостављају се тако што знак на кога је упрто прстом
постаје «чистим објектом », симулакрумом, о чему је у другачијем контексту
писао Бодријар. Власник издавачке куће « Архипелаг », Гојко
Божовић, објавио је
Бодрјарову књигу « Пакт о луцидности или интелигенција Зла ». У тој
књизи су, иронијом случаја, описани сви механизми и последице акумулације моћи
какве он, заједно са промотерима новог ждановизма, практикује. У Бодријаровој
књизи, медјутим, нема речи о томе како се учи песнички занат. Не само стога Гојко Божовић има изгледа да и даље
остане солидан службеник праксе друга Андреја Александровича Жданова.
ЗОНА ПРЕЛИВАЊА
*
ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без
задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за
његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све
пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем
Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да
се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део,
мој део.
Што се тиче
Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по
Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више
од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град
или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по
Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у
ствари Град.
… Једнога
дана сам добио поруку. Поруку-наређење,
молбу, предлог? Ни до данас нисам сазнао…Укратко, морао сам
да отпутујем.
Али куда? Изгледа да је
то било свеједно. Могао сам да идем у ма ком правцу и да не погрешим, да то
буде прави. Они који су послали поруку можда су све већ предвидели. Ићи напред, само је привид,
касније се види пређени пут – као да је био унапред утврђен у виду неког
нацрта, затвореног у коверти, која се може отворити да би се све то видело,
проверило. У ствари, онда кад је већ непотребно, дакле, на крају, кад се
путовање заврши.
И сада, после
дугог лутања, чини ми се да сам стигао, уколико то није превара. Могу само да
реконструишем , шематски, мој пут. Ево га :
(Следи скица
пута од Града, преко Зоне
преливања и Провалије, до Замка ; скица носи наслов Нацрт
опште диспозиције. Напом.
приређивача.)
Као што се
види Град има исту
површину као и Ђубриште ;између Града и Ђубришта постоји Зона
преливања .Не зна се
где престаје Град , а где почиње Ђубриште.
Ако је циљ био
Замак, преко Ђубришта је било најкраће до њега. Али све то није било тако
једноставно. Ми живимо у свету привида, илузорности, и никад се не зна ни
почетак, ни да ли је достигнут врхунац, ни то да је осећај кретања једна
заблуда, да се можда стоји у месту или окреће у круг или се иде по земљишту толико
познатом, да је већ постало досадно. И тако, десило се, на пример, уместо да
пођем најкраћим путем, пођох заобилазним или, чак, дуго покушавах да прођем са
оне стране где пролаза уопште није било. А сад ми је јасан разлог да из Града
допрем до Замка. Јер, прво, све је то захтевало корените метаморфозе и жртве ;
друго, Град је био од Замка одвојен Провалијом, тако да нико у Граду није знао
за Замак, па и ја сам могао само да наслуђујем његово постојање.
Улазећи,
дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као
што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да
испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог
пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у
димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине
испитујем један мали део, мој део.
Што се тиче
Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по
Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више
од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град
или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по
Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да
је то што имам пред собом у ствари Град.
Шта ће Светлу
ово наше ?
Без обзира што
смо понели,поднели и измислили
Сјединили
се,опако скаменили ко државна здања
Ходамо,гледамо.дишемо,стењемо
скоро истоветно
Постројен
полукружни хор,непомичан
Отпоран на
интонацију
С багром песму
не почињи,
Откида руке
маестрима
Зубима из
ваздуха
Кад не
прихвата као да растрже,кад је без слуха
Ко да је без
икога и ичега
Кад је без
смисла не можеш је надговорити
Мумла
Шта ће светлу
ово наше ?
*
ЛеЗ 0009028 ПОВОДОМ ТРИ СТРАНИЦЕ ИЗ КОВЧЕГА БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА / Белатукадруз. -
.... Ко ово буде
читао, и ако, ако помисли да сам јутрос устао на леву ногу, неће много промашити. Јутрос сам устао први, око 7. И онда гледао
кроз прозор на оближњи кров како се бори пар - ваљда
се тако зову - гачци? око корице хлеба. (Оне две наше црне птице.) Пар су,
сликао сам их већ толико пута, али хлеб не деле. Прво је мужјак покушавао да кљуцне,али му женка није дала, одскочила би
са својим парчетом хлеба у кљуну, и увек упадала у дубљи снег, док је мужјак
ишао и кљуцао мрвице за њом. Сачекавши тренутак да јој отме парченце хлеба и да
се стушти надоле... Грозна слика. Вероватно су и људи такви? Потресла ме је
новинска вест о оном човеку који је завршио на ВМА, гладовао је скоро 5-6 дана,
да би имала шта да поједу његова деца, стара мајка и жена. У каквом ми то свету живимо? Колико је таквих, или још страшнијих прича,
остало неиспричано? На гробљу Лешће је пре неки дан умро ноћу неки бескућник.
Пре извесног времена је била вест о неким човеку бескућнику из Ниша, који живи
у напуштеној гробници! - Шта политичари раде? А о чему пишу песници и писци? Као и обични људи, и сви ти апострофирани, имају маске на
лицима. Маске-људи. Такви су ме разочарали, таквих има и међу мојим тзв.
пријатељима у Србији. Криза је од људи временом направила не камиказе, него
наказе.
Треба скидати
маске свим тим малим људима, скоројевићима... Што би да живе на туђ рачун!...
Е,ваљда због тога утиска машио сам се књиге, КОВЧЕГА, има још неколико примерака, и књига се отворила
на 108. страни, која се завршава причом о страху, којом одломак у овом посту
почиње. "Добро упознати себе, значи, можда, упознати голем страх, страх од
смрти..."После те
реченице следи одломак, који се односи на један период, рецимо, и моје
младости, и који је могао понети, барем овде, један другачији, прави наслов
"Растанак". У одломку је то био растанак са мојим старим ондашњим
пријатељима, Кучевом, завичајем, родним местом и дивним печким плажама, које је
све одреда прогутала прашума речна која се формирала последњих четрдесетак
година.
*
ЛеЗ 0009261 Northwest Winds /
Bela Tukadruz. - Northwest Winds / Bela Tukadruz ...
одломак из романа СЕВЕРЦИ / Бела Тукадруз - Prevod na
engleski: Aleksandra Lukić, prof.
The last encounter with Djoka Djokić - Translated
by Aleksandra Lukić (ЂАВОЛОВА
РАДИОНИЦА БОЖЈА РАДИОНИЦА .Последњи сусрет са Ђоком Ђокићем - )
ROYAL INSIGNIA - what kind of a book is that? Such books are
rare. That kind of a book no other Serbian poet of the second half
of XX centuru wrote. That book is about deep love
for life and allife, man and alman, time and altime, almost a
work of faith. Meube
Milovan Danojlich could have written such a book ,
if he had continued like in his wonderful "Mouse
Hole".
Све што се у несаницама јавља остварује се мелодично, у облику мистериозног лелујања. Вољена особа се прочишћује и нематеријалност и као да се расула у мелодији. И тада се никако не може знати да ли је твоја љубав сан или стварност ...
Емил Сиоран, Приручник о страсти, Браничево, Пожаревац, 2009, стр.
* * *
Примери из англосаксонског песништва
ЛеЗ 0008905 Витер Бајнер
(1881-1968). + + +
Долазим и одлазим,
не остајем, за сан.
Ја односим и бирам
најпре ноћ, затим дан.
Проналазим и губим,
и усамљен се смешим,
а немам појма да ли
чиним право ил грешим.
Милостан сам са оним
ко братски ме пожали,
ја услуге не тражим,
мени слободе фали...
И тако месец глади,
озарује мој кам,
светли и показује
ЛеЗ 0008906 Елинор Вајли
(1885-1928). - Атавизам
Одувек мене плаши Соумс Понд,
не мали рибњак, врбак врх барице,
где момци, кроз смех, јуре крчмарице,
шеваром; него тај висећи свод.
Тамо мраз чини изгорелим брезе,
а свод, љиљански жут, ко празна љуска
измеђ борова и смрча се спушта;
ЛеЗ 0008907 Дејвид ХЕРБЕРТ ЛОРЕНС
(1885-1930).- Писмо из града: сивим мартовским јутром
Облаци гуркају споро, у сивој упорности, читав север ка теби.
А од свих северније, ободима далеким, куда се тешко допре,
буктећи огњилима, у плими одразивши очуван пламен небни,
за стенама се вране крију по ветру, као хитро пуштено копље.
Негде си, мора бити, у врту, где љиљани мрљају кришом траву,
ил у шумама нашим, где невидни северац шушњима сутон боји;
мисао ми пошаљи, ако си сад над песмом каквом спустила главу,
ил стих што срцу мом ће мач постати за који прави штит не постоји.
Реци ми да су јагњад пришла ти, и да леже ко цветови у лугу;
пиши ми о телади, како над плуговима криоце вивка стрши -
дивно је то. А овде - напори земљокопа ломе бетон и пругу;
пожелим, куд год кренем, ове безводне стене зиђа у прах да скршим.
Али уздахом ветра, хватаног некад грањем, одједном, кроз тај мук,
аутомобил грмне, и ја напрежем душу, сам остао, без даха,
у крадљивом тријумфу мотора да зачујем, опет, ужасни звук -
Време је да пожалимо богатије.
Чуј, пријатељу, памти,
богаташи слуге имају, пријатеље не.
А ми - само пријатеље, без послуге.
Час је да пожалимо ожењене и нежење.
Расвит приспева корацима ситним
као Павлова на сцену,
тако сам близак срећи.
За живот лепшег нема
од часа освитне свежине,
трена буђења с тобом.
ЛеЗ 0008915 Меријен МУР (1887-1972). -
Године 1910. и 1911. завршила је и Трговачки колеџ у Карлајлу, после
чега је, у лето 1911, са мајком, путовала у Енглеску, Шкотску и Француску,
обилазећи музеје у Глазгову, Оксфорду, Лондону и Папризу. У Карлајлу је радила
као професор у Индустријској школи, до 1915. године.
Године 1916. са мајком се сели у Чатам, држава
Њу Џерси, где помаже брату у одржавању куће, пошто је овај дипломирао на Јејлу
и постао презбитеријански свештеник. Године 1918. сели се на Менхетен, другујући
са песникињом Хилдом Дулитл (која се потписавала као Х. Д. и која је, као
уредница имажистичких часописа регуларно објављивала Меријенине песме), Воласом
Стивенсом, Вилијамом Карлосом Вилијемсом, дописујући се са Паундом и Елиотом.
Ментор и љубавник Хилде Дулитл Винифред Елерман објављује Меријенину прву
збирку песама, године 1921, без њеног знања. Друга њена збирка, „Промишљања“,
излази 1924. године и за њу добија награду часописа Тхе Диал („Скала“), од
2.000 долара. Од 1925. она је уредник културе у том часопису, до 1929, када он
престаје да излази; после тога, она живи као професионални писац, преселивши се
са мајком у Бруклин.
Године 1933. добила је награду „Хелен Хејр
Левинсон“ за поезију, а године 1935. објавила књигу „Изабраних песама“. Године
1945. добила је Гугенхајмову награду, а годину дана касније грант од 1000
долара америчке академије лепих уметности, после чега се, на предлог Вистана
Хју Одна, лаћа превођења Лафонтенових басни. Пише Паунду, заточеном у
вашингтонској болници Свете Елизабете и повремено му шаље нешто новаца. Године
1951. објавила је „Сабране песме“, за које добија Пулицерову, Националну и
Болингенову награду. Књига је, после таквог успеха, продата у 5000 примерака, а
1954. излази њен превод Лафонтенових басни, за шта добија Орден витеза лепих
уметности, од француске владе. Године 1955. сакупила је своје огледе у књизи
„Наклоности“, где пише о Лујзи Боган, Коктоу, Камингсу, Паунду, балерини Ани
Павловој. У периоду од 1956. до 1965. излазе три збирке поезије, једна књига
кратке прозе и књига огледа. Друго издање књиге „Сабраних песама“ појавило се
1967. године; многе песме су у том издању доживеле нове верзије и значајне
прераде. ...
Ћутање
Отац мој је
волео рећи,
„Надмоћни људи не праве дуге посете,
било да одлазе на Лонгфелоуов гроб,
ил носе букет цвећа на Харвард.
Несебично поуздани ко мачка –
грабе приватност,
одрезан мишји реп што виси им ко пертла из уста –
понекад уживају усамљеност,
и могу бити оробљени од разговора
до разговора на привлачну тему.
Најдубље осећање, увек, себе искаже у ћутању;
не у ћутању, колико у ограничењу.“
Нема неискрености у речима, „Начините дом мој својим свратиштем“.
Свратишта нису резиденције. Меријен МУР (1887-1972).
* * *
..
ЛеЗ 0008944 КРИСТОФЕР ОКИГБО (1932 – 1967), ЈАН ОНДРУШ
(1932 – 2000), СРБОЉУБ МИТИЋ (1932 – 1993),
БОЖИДАР ТИМОТИЈЕВИЋ (1932 – 2001) , ТОМИСЛАВ
МИЈОВИЋ (1932), ВЕСНА
КРМПОТИЋ (1932) , НИКИТА
СТАНЕСКУ (1933 – 1983), АЛЕКСАНДАР
РИСТОВИЋ (1933 – 1994), ЈОВАН
ХРИСТИЋ (1933 – 2002) , ДУШКО
ТРИФУНОВИЋ (1933 – 2006), ФРАНЦЕ
ФОРСТНЕРИЧ (1933 – 2007), ПИТЕР
ОРЛОВСКИ (1933 – 2010), ДОБРОСЛАВ
СМИЉАНИЋ (1933), БРАНКО
МИЉКОВИЋ (1934 – 1961), ВИТОМИР
НИКОЛИЋ (1934 – 1994) , ПЕТРЕ М.
АНДРЕЕВСКИ (1934 – 2006), ГЕНАДИЈ АЈГИ
(1934 – 2007), ВЛАДА
УРОШЕВИЋ (1934), МАРК СТРЕНД
(1934), МОТОО АНДО
(1934) ... Песмовник, или, ако баш хоћете - цветник садржи песнике из 52
земље света: Србија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија, Хелада, Грчка, Рим, Италија, Египат, Индија, Француска, Енглеска, САД, Италија, Шпа-нија, Португалија, Русија, Пољска, Чешка,
Словачка, Румунија, Бу-гарска, Ирска,
Немачка, Индонезија, Саломонска острва, Месопота-мија, Шведска, Данска, Норвешка, Холандија, Швајцарска, Аустрија, Бразил, Аргентина, Никарагва, Мексико, Перу, Јапан, Чиле, Турска, Мађарска, Сенегал, Финска, Порторико, Канада, Израел, Либан, Ни-герија, Кенија... Бројка је теже одредљива јер
није коначна, па ово-ме списку треба
придодати усмену и/или првобитну поезију мно-гих народа и племена на великом простору и на великој временској удаљености, као и хебрејску књижевност, песништво Ескима и америчких Индијанаца.
О ширини
подухвата најбоље говори чињеница да су састављачи консултовали назначајније
антологије из нацио-налних песништва, разне
тематске антологије и хрестома-тије из
бројних књижевности а које су биле доступне и при-сутне на бившем југословенском простору у
преводима, потом поприличан број
часописа, чак и сарадњу са појединим преводиоцима. Поменимо овде саме оне који
су специјално за ову прилику превели један леп број песама: и Владимиру Јагличићу, и Светиславу
Травици, и Бојану Белићу и Закију Шал-тафу састављачи дугују велику захвалност. Иначе,
антологија окупља око 140
преводилаца, а у Каталогу преводилаца срешћете њихова драгоцена имена. ... (Из поговора Лепа болест и све друге... - стр. 759) Миљурко Вукадиновић, Душан Стојковић
НИСУ
СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ : антологија песама о болести, болницама, болу....
Београд:
Фондација Солидарност Србије, 2014.... - 763 стр.; 25 цм. Тираж 500.
ISBN 978 -86-912429-8-5
COBISS.SR-ID 20588012
ЛеЗ 0008945 ТЕД ХЈУЗ (1930 – 1998),
ИВАН СЛАМНИГ (1930 – 2001), БРАНИМИР
ЖИВОЈИНОВИЋ (1930 – 2007), БОРА МИЛИЋ (1931 – 1990) , ИВАН В. ЛАЛИЋ
(1931 – 1996),
ДАРА СЕКУЛИЋ (1931), ПЕТРЕ СТОЈКА (1931), КАЗУКО ШИРАИШИ (1931), ТОМАС
ТРАНСТРЕМЕР (1931), АНДЖЕЈ БУРСА (1932 – 1957), СИЛВИЈА ПЛАТ (1932 – 1963), ...
- ТЕД ХЈУЗ (1930 – 1998), Енглеска
Болест му беше нешто
Што није могао да исповраћа.
Одмотавајући свет
Као клупко вунице откри
Да је крај везан око његовог прста.
Одлучио је да улови смрт
Али све што је падало у његове замке
Увек је било само његово тело.
Где је тај неко
Који нада мном влада? ....
ЛеЗ 0008946 ВЛАДЕТА ВУКОВИЋ (1928 – 2003),
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ (1928 – 2007), МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ (1928), ТИТО ПАТРИКИЈЕ (1928), МИЛОРАД
ПАВИЋ (1929 – 2009) ,
ГРЕГОР СТРНИША (1930 – 1987)
Само бол, жал
ваш само,
воштатних суза
дах пепелни, гробно
гледам тај
мермер бели на ћувику тамо
где земља
храни наше знамење кобно.
Само грч,
воштана лица свуд.
Песми је
пресечено грло, занемео звук.
Кретање у
круг, на истој стази је студ
Мртвих лица,
где поворка мртвих од костију прави лук.
То је
свакидашњи наш пут, тај круг
писан црнилом
угља, земљом и гробном травом…
Ал грч прекида све, воштана лица су свуд
И нигде ништа
сем мук, кретање за завршен круг.
ЛеЗ 0008947 ДЕНИЗ ЛЕВЕРТОВ (1923 –
1997), МИРОСЛАВ ХОЛУБ (1923 – 1998), ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923 –
2012), ЈЕХУДА АМИХАЈ (1924 – 2000), АЛЕКСАНДАР ТИШМА (1924 – 2003)
, ДОНАЛД ЏАСТИС (1925 – 2004), МАНОЛИ АГНОСТАКИ (1925
– 2005), ИНГЕБОРГ БАХМАН (1926 – 1973),
РОБЕРТ КРИЛИ (1926 – 2005), ЏЕМС
РАЈТ (1927 – 1980), ХЕРТА КРЕФТНЕР (1928 – 1951),
ЕН СЕКСТОН (1928 – 1974), СЛОБОДАН МАРКОВИЋ (1928 – 1990)
ДЕНИЗ ЛЕВЕРТОВ
(1923 – 1997), САД
Драго ми је сопствено
лудило.
Ја, која сам
готово увек била најздравија међу пријатељима,
којој су други
долазили ради утехе,
сада у својим
грудима (које изгледају стидљиво и неуко,
које не изгледају као да је млеко из њих
текло,
а године прођоше),
гајим змију
отровницу.
Здраво мала змијо бескорисног трајања
што ме можеш
убити,
што ме уједаш
својим зубима
узалудности
....
ЛеЗ 0008948 ПАУЛ ЦЕЛАН (1920 – 1970), ЧАРЛС БУКОВСКИ
(1920 – 1994), ИГОР ХОЉИН (1920 – 1999), ЖЕРАЛД
НЕВЕ (1921 – 1960), МАРГЕРИТА ГВИДАЧИ (1921 – 1992),
БЛАЖЕ КОНЕСКИ (1921 – 1993), ЕВА – ЛИСА МАНЕР (1921 – 1995), ТАДЕУШ
РУЖЕВИЧ (1921),
ПЈЕР ПАОЛО ПАЗОЛИНИ (1922 – 1975), ФИЛИП ЛАРКИН (1922 – 1985), ВАСКО
ПОПА (1922 – 1991),
АНА ШУМИГАЛСКИ (1922 – 1999), ШТЕФАН АУГ. ДОЈНАШ (1922 – 2002),
ГРИП У КРИЊИЦИ
имао сам 40
степени температуру
на месту где
се завршава
Алеја
хиљадугодишњице
угледао сам
црни облик
који је
подрхтавајући као лист
падао полако
на пут
изненада
отворивши црна крила
на крилима су
се пресавијале беле
и наранџасте
тачкице као прозорчићи
приметио сам
да су из те
„тацнице“
излазила
мајушна бића
зелена и врло
покретна....
ЛеЗ 0008949 ЏОН БЕРИМЕН (1914 – 1972), РЕЈ ДЈУРЕМ (1915
– 1963), ХИЛДА МОРЛИ (1916 – 1998), ХУЛИЈА
ДЕ БУРГОС (1917 – 1953), ДУШАН КОСТИЋ (1917 – 1997),
ХОЗЕ ЛУИС ХИДАЛГО (1919 – 1947), ЈУРЕ КАШТЕЛАН (1919 –
1990), АЛЕН БОСКЕ (1919 – 1998),
МИХАЕЛ ГУТЕНБРУНЕР (1919 – 2004),
ЏОН
БЕРИМЕН (1914 – 1972), САД
ОН СЕ
ПРЕДАЈЕ
Године
и те смрти и те авети.
Напустила
је моје мисли
заувек.
Поворке жалости
дођу
& нађу ме празног.
Не
осећам да ће се ово променити.
Ништа,
ништа не желим, ни ствар,
ни
лице, блиско ил страно.
Не
мислим да ћу
певати
одсад, нити
икада
више. И надаље морам
са
слепом смелошћу да бдим
* * *
ПРИМЕРИ
СРПСКИХ ПЕСНИКА – из „ОПАЛОГ ЛИШЋА“
ЛеЗ 0008923 ПИСМО ИЗ БУДУЋНОСТИ,
ГРОБА | ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА on WordPress.com. -
Тамо где је Слобода, ко љубав, угушена,
влада мук мртвих, ход празних
лета.
Тамо је свака срећа и нада
срушена.
Урођенички самоубилачки порив,
изван света,
ко бумбар зуји, као рој трутова,
мами не на пир, на свадбу матице,
сам себе једе. Снопићем врбових
прутова,
ваљало би га испрашити; згазити
као бубе — златице.
Живот и судбина могу бити дивни
ако су љубављу несебичном и
разумом испуњени.
Срби немају разлога ни на кога да
буду кивни,
до на анхронизме којима су
напуњени,
и на подвале, подметачине, као
лутке струготином.
Истина је лековита, иако је
далеко од многих.
Не умиру толики напречац отровани
вином, стрихином,
већ обузети најгором варијантом,
замком убогих.
Шта су три деценије , или пет?!
Епоха је већ стрпала у мрачне
фургоне
отпатке своје. Какав ће бити свет
2003. — ће? Не питај — куртоне,
корисне песнике, каријеристе, већ
бивше!
Култ смрти и пропадања овде има
своје жреце,
свештенике, проводаxије, лижисахане.
Биће лов у мутном. Прогласиће за
свеце
безбожнике и доушнике....
ПИСМО ИЗ БУДУЋНОСТИ, ГРОБА
Стене ветрови сунца у риби
што на непцима или на сузи
као громобран дижете цркву
ја вам се клањам
Не могу више да се удаљим
од самог себе али пуни сте
младости моје и ја се
на несавршенство заветујем
О да није сметеност врлина
зар би талас милиона година
ударао у исту стену
једне ноћи ником да не сличи
Боже, што је тамно, мемљиво и тесно
ко да нисмо пали у царство небеско
И гинули листом за свијетлог кнеза,
Помрчина иста, знани страх и језа.
Назална мећава, азијатска хука,
Набрекује опет Тука и Манџука.
Са биволском риком дечји плач се меша,
Гавран нем узлеће с откопаног леша. ...
Прстен Станијана
Соколовића баба Стојни
Да заспим у спокоју
и прибиру
без зноја на прсима
и по челу тешкомислећем,
молитву своју изливам Господу,
и њему ћу изрећи тугу моју,
јер залима душа моја напуни се
и живот мој аду приближи се.
Најсрећнији на свету постао бих
да могу да истиснем болове у колену
(наслеђеним од дедова Голготе преко Албаније);
да могу да заборавим масакр
осамнаестогодишњака, стрица Станијана,
и седмине Ивањчана
чијом се крвљу напи
марта деветстотиначетрдесеттреће
у Лебану Бугарин Вичев,
не хајући за вапаје лекара Митића....
Бака ми је често причала о њему
И како пажљиво
О нама се брине
У ове тамне , паклу нагнуте дане.
Била је сигурна да ће ме чувати
Ван дохвата зла.
Осим тога ми је поверила
Да ћу га једном срести.
Заборавио сам да је питам
Хоћу ли га одмах препознати
Или ће он да ми се открије
Лично, у право време.
До дана данашњег пажљиво
Посматрам своје суседе.
Чак завирујем кратковидо
У огледало док се бријем.
ЛеЗ 0008919 Мирјана СТЕФАНОВИЋ.
- ШТА САЊАЈУ А ШТА НАМ СЕ
ДОГАЂА
све нам наши старци прорајташе
док нисмо пазили
на тренутак кобни
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --- - - - - - - - --- - - -
не знамо али остаротине
наше разуздане уграбише
и искористише шансу своје старости
боцу са духом злим стуцали су старци у авану
и аваном поразбијали прозоре
кроз стакла разбита исули перје из јастука
и пекмезом нам намазали слике
а брашном и бибером се испосипали по глави
и зејтином исполивали најбоље перзијанере
и испишкили се с муком у вазу од мајсена
и све се дало и могло још спасти
да хунцути не принеше запаљено кандило
својим жутим и злим хартијама
у које замотаваху и одмотаваху снове
као што се јабуке спремају за зиму
е тад је плануло
и клавир и завесе
и деца и књиге
Вуковар Задар Карловац
Конавле Мостар Горажде
Сарајево Дервента Винковци
Шибеник Брод Модрича
и сада на врелом згаришту
онога што било нам је дом
у диму и сумпору и оџацима уздрупченим
скаче не зли дух него душерда
ђипа по угљенисаним укућанима
и кези се и режи
а старци од пљувачке граде флашице
марљиво мрављиво нам их нуткају
у то нам је духа намамити
уловити
сабит
ЛеЗ 0008920 Видосав СТЕВАНОВИЋ.-
VIII
Молим ти се да видим само СВОЈУ
ВЛАСТИТУ СМРТ
Молим ти се да не стигнем до речи и до песме
Молим ти се да ме заборавиш
__________________________________________
ЛеЗ 0008961 Божидар ТИМОТИЈЕВИЋ. - АЖДАЈИНО
ЧЕДО ЗВАНО АЛЧЕ
А кад се дете родило, онако слепо, љигаво,
тек што се испод мајчице ождајкило,
намах је хтело да ждере и, мада још балаво,
хитро је сису нашло и око ње се припило.
Халапљиво чедо гризло је мајчицу змајски
док се хранљиви отров сливао низ секутиће ;
мала усрана ала уживала је рајски,
забивши у тело мајке своје оштре ноктиће.
Јао радости њене! Јој ледног материнства!
Ко сам Аждајкин да се стара о њеном чеду :
надимало се алче и расло од детињства
...
ЛеЗ 0009272 (о)Глас о књизи. - Постоје разне "књижевне критике". Постоје књижевна критика коју пишу песници, и оне друге, многобројније, коју пишу као неку врсту огласа, тј. "гласова" о књизи. Није их тешко препознати. Ни наслутити им трајање кроз време. Од фебруара месеца ћу, 2017. - скрећем пажњу - "глас" о књизи, и све што на ма који начин подсећа на "оглас", третирати као Мали оглас, и - наплаћивати, према броју страна. То ће важити и за сваки други текст који стигне, на адресу "Заветина", а да га нисмо тражили...
Већ самим насловом једне од песама збирке „Јаспис“ Александра Лукића,
одређен је њен мотивски слој као и оштра супротстављеност поезији истрошених
тема, површног родољубља, вечних питања,општих места и помодне духовности, а
наглашено опредељење за савремени живот и истину о њему. Стварност савременог
живота биће тематска осовина ове збирке , често пресна и огољена, каткад полемичка, али увек у тежњи за праведношћу
и истином. Етичност је њена мисао водиља.
Реч на
промоцији књиге „Малина и други јади“ у
Народној библиотеци „Стеван Сремац“, Ниш, 6. Децембар 2016.
Поштовани пријатељи,
Ја сам овде
данас да вам препоручим читање једне књиге која је већ прочитана у много
примерака, и у деловима.
Наиме, под
насловом Малина и други јади јавља се збирка текстова, колумни и огледа
који су најпре и у највећем броју објављивани у нашој водећој штампи – Политици и Вечерњим
новостима.
Мирослав
Тодоровић много држи до својих литерарних произведенија, па почесто инсистира
да читате оно што пише. У условима добре воље, и пријатељства, то може бити леп
подстицај, али нисам сигуран да је то увек добродошло. Има и оних који кад им
се намеће да нешто ураде у њима се јавља отпор који би се могао окарактерисати
реченицом: Е, баш да те не послушам! Има и ефективнијих формулација.
ЛеЗ 0009286 ИЗДАНО И ИЗДАТО. / * СВОЈЕВРЕМЕНО сте били секретар
"Нолита" у време великог успона ове куће, када су уредници били Васко
Попа, Иван В. Лалић, Александар Ристовић, Борислав Радовић. Како вам данас
изгледа српско издаваштво? 7 - До бола
је издано и издато. Велики некадашњи, југословенски, мамут-издавачи су
поједени. Сада делају мали, храбри пустолови. На памет ми прво пада
"Чигоја", који је, упркос томе што се издаваштво великом брзом
комерцијализује и себе обесмишљава, у две књиге објавио изабрана дела великог
песника Борислава Радовића. Такви ретки издавачи чувају књигу и њен смисао,
чине све да од ње не остане само споменик, или (с)помен. (Драги Бугарчић) ИЗДАНО И ИЗДАТО
ЛеЗ 0009302 М. Тодоровић. (Уметниции спонзори) - У Србији, „земљи чуда“ никада мање пара за издаваштво а никад
више штампаних књига. Негда значајне издавачке куће „Народна књига“, „Бигз“
„Нолит“… више не постоје, оне преостале таворе. Али о томе писци не пишу. И
књижара све мање. Негдашње књижаре сада су кафићи, парфимерије. Скоро пола
Србије нема књижаре. Али и поред тога, и упркос свему књиге се штампају.
Спонзорска књижевност је доживела процват. Ко зна колико се годишње штампа
песничких збирки? Квантитет, о квалитету нека други суде. Ваља имати на уму да Ниједна
књига није тако лоша да не би за нешто била корисна, сетити се Сервантеса да:
Нема књиге, а да се у њој нешто добро не нађе.
Својевремено су новине писале како су певачице народних песама за једну
продату краву могле да имају плочу. Ко хоће данас да „буде писац“, за „шаку
евра“ може да испуни жељу. Колико у Србији има „регистрованих“ писаца?
Писац, ко данас уважава писца? Ко чита? Ја познајем све моје читаоце, рече
чувени писац Милисав Савић. Они што све имају ни јеловник не читају, питају шта
је ин, кул... и фул.
И писац ових редова је имао спонзора. Једног из завичаја, другог са јужне
пруге. Први са скромним износом, другога ангажовао пријатељ да му се раздужи за
услугу. Они што имају не дају. Каква књига, хоће да буду ктитори. Хоће да се
тако овековече. „На фресци цркве у Ракитову је ктитор Миодраг Николић, на
фресци у цркви у чачанском селу Котражи, у реплици барке спасења којом Свети
Никола спасава дављенике и преводи их у царство небеско, нашао се занимљив
товар: локални бизнисмен – донатор (Миленко Костић Коле), његове две жене,
бивша и садашња као и деца из оба брака.“ Тема је то за роман о овoм
(не)времену. О томе писци не пишу, не пишу ни како, и од чега живе. Пише
Балша…
ЛеЗ 0009312 НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ / Бела Тукадруз. - Претплата на нову књигу НОВА ОСЕЋАЈНОСТ
I. Стихови. Одломци из дневника.
Осврти. Сећања. Инвентар... Бела ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав
Лукић – 1950 - ) писац Ујкиног
дома, Пасије по Амарилису, Севераца, У друштву пустињских лисица, Уметности
маховине, ЛАС ВИЛАЈЕТА и Несебичног
музеја, штампа овећи нов рад:
НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ
Књига ће изнети седаманест табака у формату 21 цм, тврд повез, а коштаће 950,00 динара. Књига ће бити готова до краја октобра 2017, а штампаће се у онолико примерака
колико се претплатника буде јавило.
Претплату слати писцу , или администраторуЗаветина који ће вршити и сву администрацију.
*
ЛеЗ 0009317 Тридесет година
постојања (1983-2013). - Заветине су покренуте, како сам већ недавно скренуо пажњу, тачно пре тридесет година да би стале на пут много чему, а пре свега – неодговорности, и...распаду и пропасти. Да би, указале, примером, делом, на пут обнове, на снагу хиљадугодишњих пљускова, на акте веродостојне структуре и зрачак Српске ренесансе, као добром фењеру у помрчини.
Заветине су покренуте када је човечанство, а не само Србија, корачало очигледним путем пропасти. Доказ: Ево за почетак одломак из истоименог есеја, убедљиве аргументације И. Иљина...
„Целокупна савремена култура, „социјалистичка" и „несоцијалистичка", уздрмана је у својим темељима: њој прете распад и пропаст. Ово се објашњава тиме што се она градила, а и дан данас се, као и пре, гради без срца или са утихлим, умртвљеним срцем. Њу је породио душевни акт неверодостојне структуре и то је доводило, а и данас доводи до најтежих, најнастранијих, најтрагичнијих последица. Савремено човечанство, „хришћанско" и против-хришћанско, мора да схвати и да се увери да је то лажан пут који води у сигурну пропаст; да култура без срца и није култура, већ лоша „цивилизација" која ствара погубну технику и живот чини понижавајућим и мучним.
Пренебрегавање с којим се савремено човечанство односи према „срцу" објашњава се низом узрока. У основи оваквог понашања лежи погрешна представа о стваралачком чину који се тумачи материјално, квантитативно, формално и технички. Да би живео као ствар међу стварима (или, што је исто, као тело међу другим телима) човеку није потребно „срце", то јест живо и активно осећање љубави према Богу, према другом човеку и свему што је живо; такво битисање очигледно може да прође без ове неопходне и најважније снаге: човек може да поклања пажњу храни, пићу, чулним задовољствима, спољном комфору и утисцима или, најзад, лечењу, не уносећи своје срце у све ове активности и занимања, остајући хладни, бездушни и самозадовољни „срећник". Слично овоме, човек који ства-ралаштво не схвата квалитативно већ квантитативно, који је равнодушан према моралном, религиозном, уметничком и социјалном савршенству живота - нема нарочите потребе да у своје послове и односе увлачи („инвестира") начело осећања и љубави: изобиље имовине и новца, умножавање слугу и робова - све се то вољом, разумом, прорачунатошћу, мишљу, интригом, окрутношћу и злочинима постиже далеко лакше него љубављу, која може да се покаже као директна препрека у свим тим стварима. Тридесет година постојања (1983-2013).
ЛеЗ 0009323 Месечева свадба -
поклон роман "Заветина", март 2013. - Прво,
пилот издање штампано је у јесен 1999. године и било разграбљено.Београд,
Заветине. - Овде можете преузети без надокнаде ово издање!! - Роман о рату НАТО пакта против Екс Југославије 1999. Одломци. -
...Блеје овце.
Кукуричу петлови. Мало пре је била, опет, узбуна.
Рат полако открива многе скривене ствари.
Урушио се комунизам, писали су, говорили.
Није него!
Нестали су комунистички системи, али су комунисти остали на власти.
Свест искривљену, људску, нико не може исправити, осим шок. Осим смрт....
Наставиће, преносе страни медији, са интезивирањем бомбардовања, тако да погоде што више циљева, трудећи се да избегну веће цивилне жртве.
Шта то значи - веће?
Сто, двеста или триста хиљада мртвих?
Дат је велики публицитет стварању Савеза Русије, Белорусије и Југославије у српским медијима - то је дизање прашине. Шта може добити Југославија улазећи у тај Савез са земљама са којима се не граничи?
ЛеЗ 0009329 Велики опсенар и
"мајстор историје". Тито. – Да је Српски народ знао истину о великом
балканском опсенару и "мајстору историје" педесетих или шесдесетих
година ХХ века, сигурно је да би себи поставио неизбежно питање : историјско,
морално и политичко, нехеројско и суштинско :
Зашто су и под којим условима Срби ушли у
социјализам? Шта се Српском народу заиста догодило? Зашто је први пут у својој
историји прихватио као свога господара туђинца, једну од најконтроверзнијих
личности овог века, контроверзнију и од лажног цара Шћепана Малог,
пробисвета туђе вере и нације? Војника који је у првом светском рату, као
аутроугарски официр, ратовао против Краљевине Србије и био за то одликован?
Коначно, зашто Срби, ако већ нису хтели своју националну династију, ако су
хтели за вођу и владара туђинца, нису одабрали компромисније, повољније решење?
Зашто је Гаврило Принцип пуцао у надвојводу Фердинанда? Чему толике жртве
Првог, и Другог светског рата? Зар Срби нису могли, своју сулуду и неразумну потребу за вођом
туђинцем да реше практичније и раније, без милионских жртава и ужаса два
светска рата, изабравши аутроугарског надвојводу за свога цара 1914. године, а
не аутроугарског каплара 1945. године?...
ЛеЗ 0009340 Одабрани цитат: Српски Платон и Максим Козбаша. - Подстицајна грађа о Новим српским јаничарима - - Знам га ја добро - рече Јауковић. - Увек
ми је био непоуздан.
- Није у почетку, слажем се са Кресојевићем
- рече византолог Пешић. - Онај његов први програм
о Великој Србији био је маестралан... Пара врти што бургија неће. Подмитили га Америка и Немци...
Чусте
ли председника, добио и вилу на Кипру.
- Не бих се залетао - рече чувени
књижевндифиЈгичдр. - Можда му пакују, много народа је за њега...
Мени је, за разлику од вас, он био
екстреман кад је улазио у политику Сада разуме оно што тада није разумео и говори разложно.
- А шта то, Боривоје, он сада говори и
увиђа, а да је разложно? - намршти се Српски Платон.
- Оно што увиђам и ја - умеша се сликар
академик, најстарији за столом. - Тито је у гробу, и
у гроб одлази
и све његово. Његова Југославија, његова Удба, његова војска... зато Максим, са правом, тражи да
путоказе
окренемо према Западу. На Истоку је, господо драга, опште расуло. Дај, Боже, да тамо не избије рат и
да се
Совјетски Савез не распадне.
Овако гласи
резиме приче, сведен на ниво једне реченице, којој вреди посветити пажњу. Ту
предрасуду уврежену у главама већине Срба (на сам помен Хомоља) толико пута морах да слушам. Београђани иначе,
препреден и углађен свет, предњачи са приповедањем исте, већ, од Аутобуске
станице до Српске академије наука, а репови њене легенде допиру и до њачећих
магараца привезаних за камену клоцу, или маслину, изџикљалу крај морске обале.
Магарци такву накараду од тврдње... „ ... убиће те за жуто дугме. Ој! Јој!
Ој!“, понављају по неколико пута дневно
ЛеЗ 0009332 СРПСКИ ПЕСНИЦИ НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА
Стихови песника и преводиоца са неколико страних језика на српски Владимира Јагличића, који живи и
ради у Крагујевцу, појавили су се на енглеском, бугарском и украјинском, како
смо незванично сазнали ових дана. У прилици смо да понешто од свега тога публикујемо.
....
ИЗ КОВЧЕГА БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА или
НОВИ ПРИЛОЗИ за КАТАЛОГ ИДЕЈА О МАЊЕ ПОЗНАТИМ И НЕРАСВЕТЉЕНИМ СТВАРИМА
ЛеЗ 0009393 Pero Simić - Tajni život
Josipa Broza Tita
ЛеЗ 0008954 Психолошки портрети Александра
Карађорђевића и Слободана Милошевића, и не само њих, довољно нам говоре колико
Црногорци умеју вешто Србији да потуре крваве рачуне за своје мегаломанске
лудости. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије. -- Рат Српске академије против
Србије. Dragana Matović | 07.
децембар 2016. 18:48 | У првој, а
нарочито другој и трећој Југославији, грађани Србије су постали жртвени јарчеви
надлежни за све кривице. Академија по деловању никако не сме да буде антисрбијанска. - КЊИЖЕВНИК Драгослав Михаиловић ушао је у
Српску академију наука и уметности 1981. и крајем те године први пут је говорио
да језичка политика Србије није добра. И од тада то мисли и говори. Али његова
борба за српски језик, углавном, не наилази на разумевање колега у САНУ. -
Академија ме је под свој кишобран примила само годину дана после смрти једног
злог вукодлака из цртаног филма, који је стотине хиљада људи завио у црно и на
чијим сам се злокобним листама налазио три деценије. Тиме ми је учинила велику
част - објашњава академик Михаиловић. - Али, од када сам постао члан САНУ, молим
моје колеге да посвете већу пажњу језику народа Србије http://httpvrg.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html
ЛеЗ 0009002 Успоредба Андрића с
Хитлером. - НЕЧУВЕНО: Бошњачки академици Андрића упоредили са
Хитлером?! NovostiOnline | 12. јануар 2017. 14:20 | У мостарском Центру за културу одржана је
промоција књиге Русмира Махмутћехајића “Андрићевство: Против етике сјећања“, на
којој су српског нобеловца упоредили, ни мање ни више, него са Хитлером!. – Посланик
"мултиетничког" СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона
Нерин Диздар изјавио је како је "Андрић декадентнима увeк
означавао само Турке, муслимане и ислам", истичући да бројни књижевници
који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, "не желе
признати његов расизам" Наводи и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао
бити националист, јер су "и Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ
били паметни!" Након поређења са Хитлером, Диздар је своју "аргументацију" о
Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су
Андрићеве књиге за резултат имале "геноцид над Бошњацима, посебно у
Вишеграду". У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају
хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана
Мусе па чак и бившег председника Хрватске Иве Јосиповића. http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2017/01/blog-post_12.html
УВОД У БОКСОВЕ ПАКЛА. СРПСКА
КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА
(……)
Да ли су
постојеће историје српске књижевности, дуге или кратке, Скерлићева, Деретићева,
Петковићева; или есеји који су се бавили представљањем српске поезије ХХ века
домаћем или иностраном читаоцу; када је реч о свеукупности онога што је
створено и обелодањено (или необелодањено по рукописним заоставштинама); евентуалном писцу Кратке историје српске поезије ХХ века,
од користи ? Не од нарочите и велике користи.
Има више
разлога да им се пружи отпор; не
зато што спадају у књиге које неће да се подају на први поглед; не. Не зато што
их нису написали, рецимо песници, који су добили више него солидно образовање и
познају све стварне проблеме развоја српске поезије у ХХ веку. Не зато што их
је стварао дух који није био самопоуздан, напротив. Међутим, тај дух је био позитивистички, катедарски, професорски.
Ниједан од споменутих (и неспоменутих) писаца историје српске књижевности не
беше вођен духом Свечовека. Када су писали историје веровали су да не мешају
ћумур с дијамантом. Добре антологије поезије /
прозе — оно што је увек мањкало у српској књижевности — могле би бити од помоћи
историчарима књижевности. Па и онда када представљају само један од
спратова, сегмената или ходника Лавиринта српске књижевности ХХ века. ... -
Нема коментара:
Постави коментар