НОВИБУСУР 00449 - 00450 - 00451
Диз НовиБуСур – Новине будућности
СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"
КОД
ХИПЕРБОРЕЈАЦА
«Кад желим да отерам мисли од себе, о ономе што ме у овом рату чека, ја се у Риму враћам, често, у мислима, у место Рокаразо, а одлазим и у Данску, и Норвешку, и Шведску, па и на Шпицберген, у сећању», пише Милош Црњански, у првој књизи књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I. (стр. 92) Читајући то поглавље («ДУРО. ДУРО, ДУРО...»), други или трећи пут (после дужег времена) у Шведској, уочи поласка на Северни пол, посматрам карту света на мом радном столу, и одједном, помишљам и на наш, лукићски, балкански «Салаш Севераца», тамо у далеком Звижду. Помишљам на Север уопште, као страну света, постављам лењир преко карте, вертикално, у правцу упоредника дужине север-југ, али тако да лењир лежи и преко онога што некад беше Југославија, односно Србија. Изненађен сам околношћу да на једном од упоредника планете Земље леже и Шпицберген, Шведска и Норвешка, Пољска, Србија, Румунија, Грчка, Медитеран, Либија, Ангола, Намибија, Јужно Афричка Унија… И ја се у мислима враћам, не Београду, него свом родном месту, тј. «Салашу Севераца». Замишљам трешње на Главичици, зреле, и траву до појаса кроз коју ходам према трешњама. Ходам по сећању, као по опалим цветовима белог багрема, налик на месечину. И ја се приближавам оним годинама (које је имао Црњански кад је писао своју споменуту књигу, коју сада тумаче и читају као роман). Црњански је, у једном тренутку, у сећањима, у «вароши Рондерс», у једном од хотела, гледа шпанске играче, из Севиље, тј. један пар и пита се, «откуд та веза између Данске и Севиље, и мене? Сећам се и Севиље. А сасвим неочекивано, сећање ме одводи пред преисторијске натписе у Данској, које сам проучавао у Рандерсу, то вече. То су руне*. Мени — као и толикима — неразумљиве...»
Данске су му, руне, пише - «неразумљиве»; словенске** и не спомиње. У својим «проучавањима» руна, Црњански је, увидео да је «читав један велики део старије, данске, литературе «, латински, и писац признаје — да о рунама упркос својим проучавањима једва да ишта зна. Па, каква су то онда, проучавања? Знање страних језика, као да му није било од неке нарочите помоћи, када је реч о рунама, а посебно о словенским.
Црњански je знаo за Перуна, Дажбога, за словенска предања и легенде и словенску стару веру...Али Црњански — по природи ствари — није могао да чита оригиналне Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) једно од најстаријих словенско-аријских светих предања, које су сачували жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Јер у том тренутку оне нису познате, ни доступне писцу…
Имам срећу да могу да читам ту књигу, која Црњанском није била ни позната ни доступна (десето издање Књиге Перунове Мудрости *** ); овде у Шведској…
Читајући, сазнајем толико тога. Целокупне Сањтије Перунове Веде састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском граду Асгарду ****, разговарали са Богом Перуном.
Иријски Асгард (подигнут је године 5028 после Великог пресељења из Даарије (104 778. године п.н.е.). На његовом месту сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш, чије је старословенско име Ириј. *****
Асгард Свејски, пак, изгорео је, како кажу, а на његовом згаришту је подигнута Упсала.Клима у Упсали је
континентална са утицајем мора и крајњих огранака
Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату
географску ширину. Воде: Упсала се образовала у унутрашњости, а
Балтичко море је удаљено око 70 км ка истоку. Град лежи на реци
Фирис, која дели град на западни и источни део. Око града има низ малих
језера. Подручје Упсале било је насељено још у време
праисторије. Верује се да је током
раног средњег века овде било седиште паганске вере (
Упсалски храм) тадашњих
Нордијаца, предака данашњих
Швеђана. Прво стално насеље на датом подручју спомиње се
1164. године, када се ту успоставља
епископија. Оно се налази неколико километера северније, док је на месту данашњег града било
пристаниште епископије. Значај
трговине и каснији
пожари довели су до премештања седишта на данашње место
1274. године.
Кроз који дан прошишаћемо крај Упсале на путу према Северном полу (можда је боље било да смо у касно пролеће кренули према Кируни и Нарвику, а не пред крај године, уочи почетка северне поларне ноћи која траје скоро шест месеци!). Али, Северни Анђео нас је повео сада...
Када овај увод буде стигао да већине искрених пријатеља „Спектра“ и „Заветина“ уопште, ми ћемо бити на том далеком путу према крајњем Северу, можда пред чудима и фатаморганама поларних ноћи и фијука ветрова, рике ирваса?
Дотле, „Спектар“ ће на скоро месец дана бити опет јаван, доступан (нека врста новогодишњег, празничног поклона пре свега упућен онима који су нам писали последњих месеци са разних страна, жалећи што је постао приватна локација).
Hillared,
Švedska, 2017. 8. децембра
(по старом православном српском
календару 7526....) М.
Лукић
|
фотографија Г-ђе Branke Vedder |
_______________________
* Словенско писмо (такође
словенске руне[1],
руница[2])
је претпостављено писмо
које је постојало у временима пре
покрштавања
Словена и осмишљавања
глагољице
и ћирилице.
Изворни споменици на овом писму нису
сачувани, већ само сведочанства о његовом
постојању. - Ибн
Фадлан, арапски изасланик у Волшку
Бугарску (на територији данашње
Русије) 922.
године, пише о нарави и обичајима Руса.
После обредног спаљивања покојника,
саплеменици би на дрвету беле тополе
или брезе „написали име (умрлог) мужа
и име цара Руса и удаљили се“.[4]
Други средњовековни извор, Титмар
Мерзебуршки, описујући словенски
пагански храм на острву Рујан,
примећује да су на киповима урезана
њихова имена ("singulis nominibus insculptis").[5]
Средњовековно панонско
житије Константина
Филозофа бележи да су Словени већ
били писмени у време његове мисије:
„током мисије на Криму
860. њему показаше јеванђеље
и псалме
написане руским писменима [...] Константин
саопштава да их никада раније није
видео, али да их је научио изненађујуће
брзо“.[6]
**Једно
од последњих великих словенских паганских
светилишта, посвећено богу Световиду
на острву Рујан (Риген),
су уништили и опљачкали Данци
1168. године,
пошто су заузели и запалили град Аркону
у којој се светилиште налазило. Аркона
је била верски и политички центар
словенске
кнежевине на Ригену, у раном средњем
веку. Острво је тада било познато као
острво Рујан, по словенском племену
Рујани.
Храм је био посвећен богу Световиду,
који је представљан са четири главе. Ту
се налазило важно пророчиште у коме се
одлучивало о миру и рату. Аркону је
уништила данска
војска (краљ Валдемар
I и бискуп Абсалон од Роскилдеа).
После тога, становништву је наметнуто
хришћанство.
Тиме је процес покрштавања Западних
Словена, и Словена уопште, углавном
био завршен.
***
«Оригиналне Сањтије само се наизглед
могу назвати књигом, јер су то
заправо
плоче од племенитог, нерђајућег метала
исписане древним х'Аријским
рунама.
Древне
руне нису слова, а ни хијероглифи онако
како их данас схватамо.
Руне
– то су тајни ликови који носе у себи
огромну количину древних знања. Та
стара
рунска форма писма није ишчезла у дубини
минулих векова и миленијума
попут
других древних алфабета, азбука и
буквица. Она је за жреце древноруске
инглистичке
цркве православних старовераца –
инглинга и даље основни облик
писма.
У
стара времена, х'Аријска руника послужила
је као темељ за изградњу
различитих
упрошћених облика писма: древног
санскрта, черт и резов црта и
разреза,
деванагари писма, англо-саксонске и
гремано-скандинавске рунике, и
многих
других.
Х'Аријски
рунски облик писма се предаје на духовним
семинарима
древноруске
инглистичке цркве православних
старовераца-инглинга, како би се
сачувао
и даље, за наше потомке, и како древна
мудрост не би замрла у безвремену,
већ
да би се и у будуће предавала с поколења
у поколење.
Да
би се замислило како Сањтије изгледају,
треба имати у виду да се свака
Сањтија
састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи
9 редова, а у сваком реду под
једном
цртом, која се зове поднебесница, исцртано
је по 16 руна. На свакој плочи су
по
4 шлоке, по две са сваке стране. Девет
Сањтија на 36 плоча састављају Један
Круг,
и те плоче, које садрже укупно 144 шлока,
повезане су помоћу три алке које
симболизују
три света: Јаву (свет људи), Наву (свет
духова и душа предака) и
Праву
(светли свет словенско-аријских богова).
Девет кругова Сањтија, који
садрже
1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно
дејствујућих
х'Аријских
руна, сачињавају смислени ликовни
зборник који се од најдревнијих
времена
назива - ВЕДА, или, ако користимо латински
облик – ЕДДА.
Сањтије
су писане у форми дијалога а записане
су пре око 40 000 година. У
Првом
Кругу прича се о заповестима које је
народима Велике Расе и Небеског Рода
дао
бог Перун; о догађајима који предстоје
у будућности, у току Свароговог Круга
и
Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј.
током 40176 година, и много о чему
другом.
Први
превод на савремени руски језик, са
х'Аријске каруне (древног х'Аријског
језика)
начинили су словенски жреци у Звезданом
Храму, године 7452. од стварања
света,
што одговара 106722. години од оснивања
Иријског Асгарда (т.ј. 1944.
години
од Христовог рођења), а ради поново
установљених словенско-аријских и
родовских
општина на територији Беловодја или,
како се каже у Сањтијама, на
Светој
Земљи Расе (територија од Урала до
Бајкала и од Северног океана до
монголског
Алтаја). То је учињено и стога што су у
првим деценијама совјетске
власти,
а приликом уништавања словенских
општина, без трага ишчезле многе
древнословенске
ведске књиге, Харате и Сањтије древних
Богова, до тада чуване у
словенским
и родовским општинама Беловодја.
Назив
Беловодје настао је од древног назива
реке Иртиш (савремено: Иртиш
– Ириј
тишајшиј). У древном х'Аријском језику
постоји руна Ириј, чије је ликовно
значење
– бела, чиста вода.
При
преводу није коришћена совјетска форма
писма и ортографије, већ
руска,
којом је у 20-30 годинама ХХ века од
Христовог рођења исказиван наш
родни
сликовни језик. Многе речи су дате у
својој првобитној основи, јер ни у
руском,
а поготово не у совјетском језику нема
аналога датим речима и ликовима.
У
првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968,
1973, 1980 године) био
је
укључен само Први Круг „Сањтије Перунове
Веде“, а та су издања штампана у
малом
тиражу и била дистибуирана углавном по
општинама древноруске цркве
Православних
старовераца-инглинга. Део тиража издања
из 1968. године приликом
транспорта
су запленили надлежни органи и он је
„захваљујући томе“ доспео у
разне
државне и обласне архиве.
Осмо
издање појавило се године 7500 (1992. г.
н.е.), након што је код
правосудних
органа регистрован највиши руководећи
орган древноруске цркве –
Орден
Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање
се појавило у библиотекама града
Омска,
а и у библиотекама неколицине високошколских
установа. На основу њега
студенти
пишу реферате и семинарске радове о
древној вери Словена и Аријаца.
Девето
издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.)
– оно је заправо
представљало
почетак серије „Словенско-аријске
веде“ у коју су укључени и
проширена
верзија првог превода Првог Круга
„Сањтије Перунове Веде“ и превод
„Саге
о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија
оца Александра (Хињевич А. Ј.), са
његовим
коментарима о оба текста, као и другим
прилозима.
Ново,
десето издање „Словенско-аријских
Веда“ (друго за општу употребу)
такође
садржи проширену верзију првог превода
„Сањтије Перунове Веде“ и „Саге
о
Инглинзима“, с коментарима на оба
текста, и исправком штампарских грашака,
које
су се појавиле услед некомпатибилности
рачунарских фонтова. Осим тога, у ту
Књигу
је уметнуто и неколико допуна и измена.
Прилози
садрже различита кратка обавештења о
Древној вери прапредака –
инглизму.
И то издање, као и претходно, намењено
је новообновљеним словенско-
аријским
општинама, као и свима онима који су
одлучили да се дотакну тајни
Древне
мудрости.
У
преводу Првог Круга „Сањтија Перунове
веде“ учествовало је неколико
Жрецова,
и зато се звук Сањтија може учинити
разноликим, али им је сачуван
неизмењен
смисао. У овом издању није потпуно
растумачена свака руна, стих или
шлока,
јер сва објашњења могу да дају само
Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј.
Чувари
Древне Мудрости у словенско-аријским
храмовима и светилиштима,
Потпуни
превод са опсежним тумачењима захтевао
би много томова, а осим тога,
много
тога из Древне Мудрости не треба откривати
слугама света Таме...
Коментари
за најнеразумљивија места у „Сањтијама
Перунове Веде“ и
„Саги
о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем
Александар, поглавар древноруске
инглистичке
цркве православних старовераца –
Инглинга.
У
тексту, три тачке или редови сачињени
од тачака означавају да се на тим
местима
налази информација коју је још рано
давати у откривеном облику, јер
знања,
намењена служењу Добру и Правди не треба
искористити на Зло...
Тренутно,
Жреци древноруске цркве преводе Други
Круг. Надамо се да ћете
се
у деветој књизи серије „Словенско-аријске
Веде“ упознати са наставком
„Сањтија
Перунове Веде“.
Црквено
издаваштво
„Асгард“
7510 (2001г.)
****
У древној историји помињу се четири
земаљска града која су се називала
Асгард: Асгард Дааријски, који се налазио
на врху планине Мира (света) (Меру), на
светој земљи Аддрији, на Северном
континенту који је потонуо у море; Асгард
Иријски, о коме смо напред говорили;
Асгард Согдијски, који се налазио у
Малој Азији (В. Шчербаков сматра да је
то град Ниса), у Согдијани, јединственој
држави која је пружила достојан отпор
војскама Александра Македноског; Асгард
Свејски, који се налазио на територији
Скандинавије. После великог пожара, у
коме је тај Асгард изгорео, на његовом
месту изграђен је нови град који је
добио назив Упсала.
У
граду Богова, у Иријском Асгарду, / на
ушћу светих река Ирија и Оме налазио
се и
Велики
Храм Инглије – Храм Праогња. О том
Великом Храму сачувано је сећање и у
другом
светом
предању „Саге о Инглинзима“ које се
чува на Исланду, а ево шта оно каже:
„Држава у Азији, источно од Танаквисља
назива се земљом или пребивалиштем Аса,
а њена престоница се називала Асгард.
Тамо је управљао онај који се звао Один.
Тамо је био Велики Храм...“ (Сага о
Инглинзима)
*****
Иријски Асгард разрушили су Џунгари
године 7038 од Стварања света (1530. г. н.е.).
Сто тридесет година након тога руски
историчар и картограф Семјон Ремезов,
који је састављао карту Сибира боравио
је на месту разрушеног Асгарда и одатле
упутио писмо цару Алексеју Михајловичу
Романову да је неопходно обновити
разрушени град на ушћу Оме и Иртиша. То
исто је напоменуо и на 21. листу свог
„Атласа Сибира“ који се појавио тек
за време Петра I, године 7204 (1696 г). Године
7224. (1716),
пуних 20 година после издавања
„Атласа Сибира“ Семјона Ремезова, по
указу императора Петра I, на ушћу Оме и
Иртиша подигнута је Омска тврђава која
је касније постала град Омск….
ПРОТОТИП
ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
ЗАВЕТИНА
ЛеЗ
0012851
249
( Прототип Енциклопедије
ЗАВЕТИНА)
ПИРЕВИНА
и ВИНОВА ЛОЗА
Пиревина
је космополитска
биљка умерене зоне и веома је жилава и
отпорна тако да ју је као коров
тешко истребити. Расте на различитим
земљиштима, како у култури тако и на
необрађеном земљишту, али јој највише
одговара лакше и влажније. Расте поред
путева по шипражју, међама и др. Дужина
ризома може да достигне и до 5000 km по
једном хектару. На 1m² земљишта може се
наћи око 25.000 пупољака и ризома чија
тежина износи око 3kg. На усправним
стабљикама налазе се листови и класови.
Листови су голи и на лицу храпави, а
лисни рукавци могу да буду длакави или
голи.Цваст
клас састоји се од јајасто-ланцеластих
класића који су распоређени у два реда
и окренути пљоснатом страном ка оси
цвасти. Плод
је дужине 6-7 mm и покривен длакама
*
ЕПИТАФИ
|
Јесење предвечерје, Шведска |
ТАЈНОВОДСТВО
ЛеЗ
0012907
БЕЛАТУКАДРУЗОВ
ГРМ. - ПЕРУНОВА ОБАЛА. - Говори један
Староверац:
Ехеј, слепци
једни!
Зар се тако говори
Громовнику?
Зар се тако поступа
са једним богом?
Доћиће време и
загрмеће са неба
небеска артилерија,
кроз хиљаду година,
и сетићете се
ових речи, кад буде касно,
ЛеЗ
0012930
Увод
у ДАРУНГ. - Увод.
ДАРУНГ* / Белатукадруз. - (фрагменти)
ЗНАМЕЊА ПОДНЕБЕСНИЦА?
Горостасни
грмови из сна?
Повлаче се из Јава у
Нав.
У висину плаветну, у Праву?
Шта
ми јављају дивни,
што дотичу небо у
завичају
(преко пута воденице ишчезле
у
Шљивици?)
Не Хипербореја**, мене
вуче
на Север Анђео северни, водич
из
снова, заборав неописиви, интезивни.
Заблуде,
у окорелом Јаву огрезле.
http://zavetinekruna.blogspot.se/2017/11/blog-post.html
ЛеЗ
0012960
БЕЛИ
ПАС, ПРЕОКРЕТ, или ГДЕ СЕ ЗАУСТАВИХ? /
Белатукадруз. - Трагајући
за земљом Хиперборејаца, М. Црњански је
стигао до Шпицбергена. Ја сам застао,
путујући данашњом Шведском, - чинило се
- већ на самом почетку, крај њених цркава.
То значи и до гробаља, око тих цркава,
опасаних каменим оградама на којима је
маховина дебља од ма ког сага који до
сада видех. Дуговечна и на правом месту,
та гробља и те цркве, од камена, оне
старе, са понеким гробовима у жбуњу и
са писменима која су старија од свих
тих огромних и старих дивова храстова
обучених у зелену порфиру, чувају на
древан, и достојанствен начин душе
предака. По селима, и по градовима.
Заустављао сам се и крај језера, толиких
шведских језера. И крај шума, црногоричиних;
или крај брезика. Ноћу сам читао, али
споро, и са великим закашњењем, Перунове
веде, и тако сам, стигао до фатума Кошћеја,
Сивих, и до фатаморгане Хипербореје, до
зла и до високе цене слободе коју је
Мидгард платио - кад Даарију сакри Велики
потоп…
http://prilike13.blogspot.se/2017/11/blog-post_30.html
ЛеЗ
0012974
Црњански,
из једног другог, неочекиваног, угла /
Белатукадруз.
- Црњански
се вратио у Југославију, у седамдесет
и другој години, „мечки на рупу“*.
Црњански је – пишући обе свеске
књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА, тамо, у Риму
или на другим местима – сањао о
Хиперборејцима, не о оним митским,
напротив. Скандинавија је била његова
„опсесија“, али признаје (стр. 17, прве
свеске), како је о њој „писао површно“.
Наводи
разлоге због којих се враћао у мислима
све чешће Скандинавији (болест,
приближавање старости), и записује како
се враћа „у Скандинавију и остаје у њој
дуго и, кад бих могао, никад се више из
тих хладних крајева не бих вратио...“
Пита се, већ на следећој страници, „откуд
та страшна лакомисленост, којом се, у
младости, одлази у страну земљу? Је ли
то зато, што нам се чини да је живот дуг
и да има времена да се вратимо?“
И
брзо додаје неку врсту закључка да је
„човек похлепан, на путу, у младости.Све
би да види…" итд. Опште место, после
кога следи
Црњански, из једног другог, неочекиваног, угла
ЗНАК
ПРЕПОЗНАВАЊА , 1
ЛеЗ
0012982
Najstariji
pomen hiperborejskog mita? ... - Aristej je išao tragom Apolona,
čime je zaslužio deifikaciju, kultno poštovanje. Za Apolona se
verovalo da svake godine odlazi u Hiperoreju, na kočijama koje vuku
labudovi. On više nije hteo da se vrati nazad i Grci su mogli da ga
u svoju zemlju domame jedino pesmom
http://severci.blogspot.se/p/blog-page_4.html
ЛеЗ
0012952
Из
Другог дела „Слова Мудрости Волхва
Велимудра“. - КЊИГА
ПЕРУНОВЕ МУДРОСТИ. ПРВИ КРУГ
САГА О ИНГЛИНЗИМА.
(…...)
„Живите,
чеда Родова Расе Велике,
у
Великом Родству са Боговима вашим,
у
пријатељству са Родовима и Клановима
вашим,
у
Миру и Љубави са Рођацима вашим,
у
Уважавању и Правичности
према
свим Пограничним Непријатељима вашим.“
„
Ко
Перуна Бога поштује,
тај
Древне Родове своје
од
несрећа и незгода брани.
А
ко Рода и Ладу-Мајку поштује,
тај
Древне Родове своје
потомством
здравим умножава.“
„
Ако
се код вас појави несугласје
са
ближњима или Рођацима вашим,
узрок
тога несугласја
ЛеЗ
0012950
ЗВЕЗДАНА
КАПИЈА. - Звездана
Капија: назива се и Капија Међусветја
(пролаз између Светова). То су веома
сложени енергетски
комплекси, постављани на нарочитим
светим местима где се могу мирно, без
штете по околну Природу користити
гравитациони или просторно-временски
спин-торзиони системи у циљу премешања
међу Земљама и Световима. Померање у
времену и простору подразумева постојање
бар
две Капије Међусветја, оне у коју човек
улази и оне на коју излази пошто је
стигао на потребно место.
-
ПЕРУНОВА КЊИГА МУДРОСТИ КРУГ ПРВИ
САЊТИЈА 9 … извор:
СЛОВЕНСКО-АРИЈСКЕ ВЕДЕ.КЊИГА ПРВА
САЊТИЈЕ ПЕРУНОВЕ ВЕДЕ.КЊИГА ПЕРУНОВЕ
МУДРОСТИ ПРВИ КРУГ САГА О ИНГЛИНЗИМА,
стр.41-46
http://prilike13.blogspot.se/2017/11/blog-post_27.html
ЛеЗ
0012943 Spasoje Vlajic - Vremenske kapije i putovanje kroz vreme
Novi Sad 07.04...
ЛеЗ
0012944
USA
attack Iraq & Syria Because Illuminati Want to Control the
STARGATE. -
Tajne
službe nekoliko vlada imaju aktivnosti oko “Vremenske kapije” u
Iraku. Ako
je egzopolitička perspektiva tačniji opis motivacija koje su vodile
Bušovu administraciju ka preventivnom ratu u Iraku, onda se mogu
načiniti sledeći zaključci:
Prvo,
kvalitet dokaza koji potkrepljuju istorijsko prisustvo vanzemaljaca i
zataškavanje tajnih vladinih organizacija, ima značajan stepen
verovatnoće i ubedljivosti. Drugo, postoji potreba promovisanja
obelodanjivanja zvaničnih vlasti povodom istorijskog vanzemaljskog
prisustva i/ili predstojećeg povratka ovih vanzemaljaca. Treće,
dokazi kažu da tadašnje vojne pripreme za rat protiv Iraka nisu
imale puno veze sa oružjem za masovno uništenje, ali su dizajnirane
tako da obezbede tajnim vladinim organizacijama SAD kontrolu
informacija povodom istorijske i trenutne vanzemaljske prisutnosti.
http://prilike13.blogspot.se/2017/11/usa-attack-iraq-syria-because.html
ЛеЗ
0012945
Велика
мистерија времена. Загонетка
пропадања кроз временске капије и случај
пуковника ЈНА Радована Михајловића .
Време
је и дан данас велика мистерија. Шта је
прошлост, садашњост и будућност, како
их одвојити, ако је икако могуће. А можда
све ове три ствари постоје истовремено?
Како објаснити невероватне случајеве
пропадања кроз време које ћемо вам овде
предочити?
Велика мистерија времена
*
ЛеЗ
0012840 На вест о смрти / Белатукадруз. -
На вест о смрти
несрећника
са
којим се последњи пут дописивах
пре
десетак година
помислих,
читајући
све те
"најискреније
изразе саучешћа"
да
је успела "трговина"
у
којој није зарадио
ништа
ни
онај који је управо променио свет
ЗНАК
ПРЕПОЗНАВАЊА , 2
ЛеЗ
0012303
Војнички
хлеб. - Умешен
и печен 1912. један таин и данас опстаје
и чува се у пиротском музеју. Био је прво
следовање Алексе Здравковића из Пирота,
кога је мајка заветовала још када је
кренуо у балканске ратове да прво
следовање хлеба, односно таина, сачува
и да ће га тај таин чувати од куршума.
Алекса
је прошао балканске ратове, војевао је
у Првом светском рату и вратио се окићен
бројним оредењем и сачуваним таином.
Прича о чудесном Алексином хлебу ширила
се међу војницима, нарочито после битке
код Битоља, када је метак намењен Алекси
погодио његову чутурицу. Алекса није
добио ни огреботину, али јесте бројне
понуде да прода таин, чак и од савезничких
војника. Чињеница да је обавезни део
униформе била управо торбица за хлеб,
сведочи о томе да је таин заиста био
светиња за војнике.
ЛеЗ
0012993
Народ је Карађорђа тајно ожалио.
Убиство
вожда и мрачне сенке. -
Убиство
Карађорћа имало је огроман утицај на
друштвени живот и практично њиме је
започео рат двеју династија, који је
трајао до почетка 20. века, убиства краља.
Александра Обреновића и краљице
Драге — каже за “Новости” Владимир
Мереник. — Овај догађај изузетно је
важан за разумевање политичке историје
и превирања у Србији
*
ЛеЗ
0012946
Тачка на Меморандум САНУ. - Д.
МАТОВИЋ | 28. новембар 2017. 10:02 |
Промоција књиге
академика Василија Крестића и Косте
Михаиловића у издању компаније “Новости”.
Костић: Нема документа у новијој историји
који носи толико митова. — ОД тренутка
када је, пре више од 30 година, у јавности
експлодирао “случај Меморандум”, попут
каквог покрова наткрилио је Српску
академију наука и уметности, која се
испод њега копрцала, како је знала и
могла, чувајући свој интегритет. Али ни
они благонаклони од тог покрова често
ни данас не виде суштину. Меморандум
САНУ, иако га ова кућа ни у једном свом
телу није прихватила као званичан
документ, постао је крунски материјални
доказ колективне бестијалности и
злочиначке промисли “српских
интелектуалаца” у овој институцији
Тачка на Меморандум САНУ.
ЛеЗ
0012918
Дачић: Трибунал није хтео помирење, већ
кривицу Срба; Фила: Заједнички злочиначки
подухват измишљен за Србе; Биљана Плавшић
скандализована пресудом
|
Слике из Шведске : Бранка Веддер |
ДУКАТ
ЛеЗ
0012300 Novi prilozi za prevrednovanje i istoriju sr.
sknjizevnosti, po Vinaveru (odlomak)
ЛеЗ
0012649 НОКТУРНО
/ Александар Лукић.
- У шупљој стени слепих мишева
јато – кључа.
Врх
шумских липа вечерње сунце догорева.
Коса
пребачена о раме косца, разглављена –
путем
шева,
по
црним казаљкама сенки палим поред пута:
с
десна, с лева.
Шупља
стена у беспућу, зинула! У грозној црној
рупи
крије
слепе крвопије – фалангу осионог јата
ЛеЗ
0012779 ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ / ЧЕСЛАВ МИЛОШ. -
Песме
које представљамо су заиста последње
песме Чеслава Милоша. Настале су током
последње две године песниковог живота,
неке од њих, дословно послењих месеци
и недеља. Последња од свих је песма
Доброта. На неки начин она сугерише да
је у људском животу од свега ипак важнија
од славе, богатства, знања... – доброта.
И мада – како каже приређивач ове књиге
– Аутор није сâм компоновао књигу, сам
је направио избор песама и одлучио да
збирка не буде објављена за његова
живота, а чак ни одмах после његове
смрти, како догађај не би одвлачио пажњу
од онога што је заиста желео да каже.
http://majdanbodler.blogspot.se/2017/11/blog-post.html
ЛеЗ
0012764 Земља
Сведенборга / Белатукадруз.
- Три дана ми је требало да стигнем у
земљу Севераца,
Сведенборга,
и ево, стигао сам, наспавао се и кренуо
у шетњу кроз брезову шуму са Леди (тако
зовемо куцу, птицу међу псима), киша је
сипила, као и синоћ. Косови су прелетали,
и Леди је хтела да јури за њима, али
вратили смо се уназад, и кренули путем
до једног брега где има пуно камења,
гранита. У хотелу у којем смо преноћили,
у Немачкој, пробудили су ме галебови
Северног мора. Први пут сам све то видео,
овај део Европе, Аустрију, Немачку,
Данску - из аута који је био брз, планине
Немачке, и предели Баварске, деловали
су неизрециво
Земља Сведенборга / Белатукадруз.
ЛеЗ
0012766 О
глечеру који се отелио / Белатукадруз.
- Неколико цитата из прве књиге КОД
ХИПЕРБОРЕЈАЦА Милоша
Црњанског или о ГЛЕЧЕРУ КОЈИ СЕ ОТЕЛИО
...Та
грмљавина је у том поларном пределу
стална, ритмична, вечна.
Огромне
стене зеленог леда сурвавају се у море,
а кад се сруше, море се диже у форми
огромних фонтана и расипа се.
Ту
појаву величанствене природе, међутим,
људи, на Шпицбергену, зову фразом, која
ми се чини карактеристична за човека.
Кад се глечер, тако одлама, на Шпицбергену
се каже: глечер се отелио…
О глечеру који се отелио / Белатукадруз
ЛеЗ
0012848
ДУХОВНИ
ЗАТВОР. ПОСЛЕДЊЕ СТРАНИЦЕ ИЗ СВЕСКЕ
"323". Јесен
и духовни затвор-
тим редовима се завршава то што сам
записивао пре двадесет година, у Београду.
Случајно сам ову свеску, поновићу још
једном, понео са собом на далеки север
(Шведска). На њеним страницама је сачувано,
од прве до последње сведочанство о
књижевном амбијенту, који је био то што
сам узгред и записао:Бара,
Жабокречина. Пливају - жабе. Крекетуше.
И штуке...У
најдословнијем смислу речи. Тада сам
већ имао позамашни завршени рукопис
књижевних осврта (Метафизика
у белом оделу,
који нико у Србији, у то време, не би
штампао у целини). Па зашто нисам размишљао
да напустим Србију? Свуда на свету, и по
Европи, мени би било било боље.
http://zavetine.simplesite.com/
ПОВРЕМЕНИ
КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
ЛеЗ
0012778 Емануел Сведенборг (001). - ...У трећем
периоду живота (треба поновити, нових
28 година) одлази у Лондон. Тај човек,
научник, рационалан и методичан (Емерсон:
вероватно да ниједан човек није водио
реалнији и практичнији живот), почиње
у Лондону да учи тесарски занат, као и
занат грађења музичких инструмената!?
И тада се догађа онај једини моменат у
његовом животу који би се могао сместити
у простор „мистичногˮ. Један непознат
човек пратио је Сведенборга на улици,
да би затим закуцао на његова врата.
Представио се као Исус и рекао му да
црква пропада и да од њега, Сведенборга,
тражи да је обнови, стварајући трећу,
јерусалимску цркву.
И не само то, већ му Исус обећава да ће
га повести да посети други свет, „свет
душа са својим безбројним пакловима и
рајевима". И ту престају свака помисао
на мистично, фаталистичке визије, заноси
јуродивих.
Следи
Сведенборгово дело, педантно, методично
(научно), испуњено ауторитетом човека
који нам преноси виђено! Следеће две
године учи хебрејски јер је, слично
кабалистима, избегавао преводе као
сигурне изворе погрешног разумевања.
И креће да пише своје свеске, које готово
да нико није читао, сем најзначајнијих
умова његовог доба. На самом почетку
Сведенборг цитира Св. Августина, који
у делу „О божјој државиˮ каже да је без
сумње чулно уживање у рају било много
снажније (племенитије) него овде у
стварном свету после изгона. Сведенборг
конкретизује и даље, па каже да су телесна
уживања у рајевима и пакловима (!?) другог
света, оног после смрти, много интензивнија.
http://severci.blogspot.se/2017/11/001.html
ЛеЗ
0012857 НАЖАЛОСТ.
СРПСКИ
ПИСАЦ. - Даш
му прст, он хоће шаку. Даш му шаку, он
хоће и руку. И тако све дотле, док вам,
не узме и душу! Као и ђаво. Српски писац
је – опседнут каријером, успехом, кроз
читав минули век, и у том смислу, многи
српски писци личе једни на друге...
http://mynevadress.blogspot.se/2017/11/blog-post_18.html
ЛеЗ
0012717 ТРАЖИМ ДВЕ КЊИГЕ „КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА“,
А НАЛАЗИМ НЕШТО ДРУГО... / Белатукадруз.
- .... Кад смо се враћали из Београда на
село, тј. у Звижд, дрогиран лековима
могао сам само да буљим напред: у прелеп
дан, осмех бабљег лета, какви можда по
лепоти није било ни током минулог лета.
Све је титрало од белине облака и
венецијанске плавети неба; понегде су
облаци имали црне сенке, као на пример
кад се погледа на венац планина на
североистоку са макачког Дивана. У
једном треутку сам видео велику црну
сенку испод туманског Црног врха, али
то није била сенка облака, већ појас
борова који је израстао, набујао последњих
тридесетак година... Можда ћу, помислих,
наћи Хиперборејце, ако прездравим и
отпутујем у Шведску, Штокхолм,
и Нарвик и Кируну, и суочим се са поларном
светлошћу. Водича за тамо имам, Северног
анђела. Црњански је стигао до Шпицбергена,
од српских писаца; Исидора је обишла
Норвешку; можда је и мени суђено да одем
мало даље? Можда је ова болест нека врста
искушења? Не знам, Бог зна...
ТРАЖИМ ДВЕ КЊИГЕ „КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА“, А НАЛАЗИМ НЕШТО ДРУГО.
ЛеЗ
0012738 СВЕДЕНБОРГ, ДУХОВИ, АНЂЕЛИ /
Белатукадруз . - Први пут сам био у
прилици да читам преведена дела, од
Сведенборга,
тек, почетком деведесетих година,
двадесет година доцније - након што
написах "Судбину раба
Мирослава" или "Трећу верзију" .
Искључен
је могући утицај Сведенборга у тренутку
писања
поменуте
"Треће верзије" (крајем јесени
1971. године).
То
значи да сам сам, у своме Унутрашњем Ја,
наслутио нешто
ЛеЗ
0012739 Ко је међу српским писцима пре
Другог светског рата читао Сведенборга?
/ Белатукадруз . - Кажу . Црњански. Знао
је и говорио више страних језика. Можда.
Али је мало писао о Емануелу Сведенборгу,
у односу на друге северњаке (Ибзена,
Стриндберга, Кјеркегора... итд). Узалуд
забадаш нос у обе књиге "КОГ
ХИПЕРБОРЕЈАЦА".
http://severci.blogspot.rs/2017/10/blog-post_51.html
ЛеЗ
0012827
CITATI
I KOMENTARI / Belatukadruz. - Koliko
današnji ljudi -znaju
o Hiperborejcima? - Možda onoliko koliko je znao Vergilije? Možda,
čak, ni toliko?
Pre
sedamdesetak godina - Crnjanski je, ne krije, opsednut Hiperborejom i
Hiperborejcima. Znao je i pokazao da ljudi njegovog vremena - pa i
taj krug ljudi sa kojim komunicira pred Drugi svetski rat u Rimu - ne
zna ni koliko Vergilije o Hiperborejcima.
Koliko
drugi srpski putopisci znaju o Severnjacima?
Koliko
naš svet, uopšte, zna o Arktiku?* Antarktiku?*
Zar
nije čudno da su prvo otkriveni Severna i Južna Amerika,
Australija, pa potom Severni i Južni pol?
Da
li Hiperboreja i Hiperborejci spadaju u domen - kako to kaže jedna
od epzodnih junakinja Crnjanskove knjige - u sferu ludorija,
snova, gluposti, uobraženja?**
ЛеЗ
0013301
Nani
Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden. Прелепо.
Музика пробија све баријере,па и баријере
језика. Али,како би добро било, да сте
додали, макар у неколико реченица,
сажетак ове романсе на српском, за оне
који не знају тај језик на коме се пева,
већ само свој матерњи... * Slavica Stefanovic
15.01.2017. 1 Одговори DRAGI , MIROSLAVE , PRIMEDBA VAM JE
NA MESTU ..... RAZLOZI ZA TO POSTOJE , KADA BIH JE PREVELA , BILO BI
KAO DA PRICAM NAJLICNIJU PRICU , PA , NI TO MOZDA RAZLOG NIJE , I
LICNIJE OD NAJLICNIJEG JA ISPOVEDAM . MOZDA JE SAMO TAJ OSECAJ ,
TAJNE TUGE , CINI POSEBNOM ... MA KAKO , VERUJTE , CIM UZMOGNEM SOBOM
, POPRAVICU TO , PREVODOM ....RADOST VAM OD , BOGA ....
Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden
ЛеЗ
0012816
Из
рукописа песника. SANDA
RISTIĆ STOJANOVIĆ IZ
RUKOPISA SAN
Reč
san kao i reč noć
u
reč svet skrene.
Lik
sna bliskost očiju
noći
i sveta, prene.
Reč
san se od raspolućenosti
sna
i pesme, odmakne.
Senka
noći se za
ЛеЗ
0012814
"Др
кум! Др кум!" / Белатукадруз. - Из
једног писма писаног 2. јула 2016. - Данас
сам слушао брата како понавља као неку
формулу: "Др кум! Др кум!"- сетио
се неког циганина из Мишљеновца, Стоће,
који је те речи понављао, у неком
одушевљењу кад је желео нешто да подвуче.
У ствари, присетили смо се тога времена
када смо одрастали, околности у селу,
када је заједница
овде била много ближе рају,
него данас, када на пола километра у
равници уз Пек имамо континенаталну
прашуму у којој се већ коте шакали!!
Да те не замарам више, касно је. Покушаћу
да осмислим Документациони
Центар Заветина у
Мишљеновцу, даће Бог здравља и упорности,
да се сачува Духовност нашег
сељака мученика онаквог каквог га ми
знамо, без идеализација. Без кинђурења.
Без жеље да се скоро замрли духовни
живот замени американизмом
https://sites.google.com/site/izmeducipke/izmedu/konacno
ЛеЗ
0012817
ЛеЗ
0012798 ШВЕДСКА ЈЕ НАЈБОЉА ДРЖАВА ЗА ЖИВОТ.
… – Али кад крену кише, као ових
новембарских дана, и када из неког већег
шведског села кренете касно поподне у
неки од оближњих градова у набавку (по
намирнице), пошто продавница по селима
и мањим градовима нема (барем их ја нисам
видео), па упаднете у магле, и неку
меланхолију, онда вам оцена да је Шведска
„најбоља држава за живот“ изгледа
малчице претерана, нереална… Јер каква
је то држава која нема по већим селима
дућане, пиљарнице, кафанице?…
http://suzovci.blogspot.se/2017/11/blog-post_9.html
ЛеЗ
0012858 МУКА МИ ЈЕ ОД БРАДЕ ЗВАЊА, ЗНАЊА,
СРАЊА / Белатукадруз. - Мука ми је од
сератора,
од људи-паса, предатора,
од мајмуна и таласона,
ЛеЗ
0012850
ЗАГОНЕТКА.
- ЧЕТИРИ КАПИЈЕ. Прва
капија
Салаш
Севераца
Посебна
породична Заветина (запад)
У
име Оца!
Друга
капија
Тзв.
Академија Феникс (север)
ЛеЗ
0012753 Miroslav Lukić i prevrednovanje srpske književnosti /
Miroljub Milanović
Miroslav Lukić i prevrednovanje srpske književnosti / Miroljub Milanović
|
Савремени српски песник Александар Лукић, у српској народној ношњи |
ЈУТУБ
– СВЕТСКА ТЕЛЕВИЗИЈА?
ЛеЗ
0012782 Идеологија несрећника и безбожника.
- Моша Пијаде са првог заседања АВНОЈ-а,
новембар 1942. у Бихаћу. (Документ се
налази у Архиву Војноисторијског
института у Београду) - Многи треба ово
да прочитају и утуве. Идеологија несрећника и безбожника.
ЛеЗ
0012865 Vangino
predviđanje. - Како je Vanga „videla”- Kada kod mene dođe neko, pojavljuje mi se osećaj kao da mi se u
glavi otvara „prozorčić” kroz koji ja mogu da posmatram slike
iz života prisutnog.Njegov život mi jednostavno prolazi „pred
očima”, kao nekakva filmska traka. Uz to, čujem glas koji mi
govori šta treba da prenesem toj osobi, objašnjavala je Vanga
„mehanizam” svoje vidovitosti. Svedoci pričaju da je ona često
za svoja predskazivanja koristila šećer! Gotovo svi koji su
dolazili kod Vange donosili su sa sobom parče šećera (verovatno u
kockama) koje je prethodne noći bilo ispod njihovog jastuka.
Zanimljivo je da Vanga, nepogrešivo, nikako nije htela da razgovara
sa pridošlicama čiji su dani već bili odbrojani, ali ni sa
zlonamernim znatiželjnicima...
http://prilike13.blogspot.se/2017/11/vangino-predvianje.html
ЛеЗ
0012881 VIKILIKS
JAVLJA - TAJNA SILA SMENJUJE TRAMPA: Demokrate su prodale Hilari?!
http://olovkamihailapterovica.blogspot.se/2017/11/vikiliks-javlja-tajna-sila-smenjuje.html
ЛеЗ
0012812
НЕМЦИ
ЦЕНЕ СРБЕ, АЛИ ИХ НЕ ВОЛЕ ЈОВАНА,
како каже, жели да подсети њене драге
Србе на једну особину немачког народа
када су у питању односи према Србима и
осталим народима, коју је тачно уочио
Свети владика Николај, који је добро
познавао дух германског племена. - Немци
цене Србе, али их не воле.
http://prilike13.blogspot.se/p/blog-page_11.html
ЛеЗ
0012781 INTERVJU: Dragan Jovanović - Vladari iz senke mogu da
vladaju zaglupljen... - Gost emisije "Intervju" bio je
gospodin Dragan Jovanović, legenda srpskog novinarstva, književnik
i živi svedok jednog vremena. Bio je idejni guru Slobodana
Miloševića u jednom trenutku, ali se sa njim rastao zbog
objavljivanja jedne fotografije Mirjane Marković. Kao nekada
brilijantan student filozofije sanjao je univerzitetsku karijeru na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Dragan Jovanović danas živi na
Suvoj planini, na svojoj dedovini. U poslednje vreme u grad svrati
kad se uželi kratkog espresa ili da promoviše neki novi roman.
Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o
brojnim zanimljivim temama. - Intervju je snimljen 19.10.2017.
godine u našim prostorijama, u Beogradu.
INTERVJU: Dragan Jovanović
|
Михаило Лукић (1925 - 2016) Власник "Заветина" |
Нема коментара:
Постави коментар