НИЗ
ТАЈНО ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ТОМИ
Ovo je ŠOKIRALO SVIJET ! Otkrivena NAJVEĆA TAJNA u Povijesti ČOVJEČANSTVA ?!
26.016 приказа 23. 10. 2022. LAJKAJTE VIDEO za još zanimljivih tema i Pretplatite se na kanal ako niste, HVALA VAM. Ukoliko vam se svidi tema radimo i drugi dio! Danas Otkrivamo jednu od najvećih misterija koja je stoljećima bila zakopana duboko u Egiptu. Zašto je ovo stvar koja izaziva i znanosti i religiju, tako tajanstvena i tako zanimljiva istrazivacima, otkrivamo danas. Lijep pozdrav. POGLEDAJ POSLJEDNJE PODCASTE: Pogledajte zadnje podcaste: MISTERIJ ANTARTIKE👉🏻 https://youtu.be/xgdI4CF7D_I 👉🏻 https://youtu.be/Qh3syECMFmM
* *
:02 / 1:10:064.851 преглед 27. 6. 2022. Разговарали смо о томе како је изгледала и чија је баштина кућа Лепенског Вира са Христивојем Павловићем. Христивоје истражује Лепенски Вир деценијама и аутор је више књига. Наш канал можете подржати донацијама, упутство можете пронаћи на нашем сајту: http://www.cackalica.com Поглавља: 00:00 Кућа Лепенског Вира 09:18 Архитектонски проблем куће 20:11 Реклама Прометеј 20:37 Светилиште или насеље 29:21 Огњиште и пепелиште 35:00 Култура Лепенског Вира 46:46 Припитомљене животиње 57:45 Прелазак у неолит
* *
"ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ... ПУСТЕ ВОДЕНИЦЕ" / Александар Б. ЛАКОВИЋ
Белатукадруз, Moara parasita, Браничево, Пожаревац, 2012
[caption id="attachment_1026" align="alignleft" width="640"]Бела Тукадруз (алиас М. Лукић, 1950-) : испод Калемегдана; шетња; почетак априла 2013; снимак Шоле Соколовић (не може се преузимати без одобрења песника)[/caption]
Песничка књига Moara parasita књижевника Мирослава Лукића (р. 1950) чији је псеудоним Белатукадруз, углавном потиче пре 1995. године, уз напомену да су поједине песме из тог периода умеђувремену прерађене, као и да је накнадно уврштена и већина нових песама. У њеном тумачењу прво треба поћи од "минимума" искуства и доживљаја као предубеђења које читалац призива из свог сећања и из свог полузаборава ("Поново сам пронашао све оно што сам\ заборавио, потиснуто дубоко, препатио") приликом првог сусрета са импулсивним, наративним, медитативним и, "до раздирућег бола", искреним стиховима, по угледу на Блока ("Блок је волео само голу истину"). Нарочито, при пријему самог имена књиге, који је због учесталости и у другим песмама из његовог песништва, заслужио вредност тематског сублимата односно симбола и\или парадигме песниковог и нашег окружења. У епилошком тексту песник признаје да моћ теме бира песника, а не обратно ("симбол пусте воденице се усложњавао из стиха у стих, из песме у песму").
Наиме, насловна синтагма "пуста воденица" (превод са влашког језика) у песништву Мирослава Лукића је не само кључна и доминантна синтагма, већ и фантазмогорична слика и опсесија, која је у међувремену, чак и када се не користи учестало као раније, прерасла у својеврстан значењски тематски стожер, чија је одлика вишеслојевитост и семантичка усложеност. Она се огледа у томе, пре свега, у значењским конотацијама придевског састојка поменуте синтагме, која се, на први поглед, тиче губитака, немаштине, напуштања, празнине и нестајања ("сваки губитак (ствари, или вољеног бића)\ има свој траг: белег на небу, безграничну моћ") односно "енигме смрти, пустоши и нестајања" како каже сам песник, који су наш вековни и циклични усуд и удес. Затим, спецификум се достиже и именичким присуством, који је заиста поливалентан. Наиме, воденица, у нашим просторима и сећањима, поседује два значењска нивоа. Један се односи на исконски и магијски чин односно на насушност потребе справљања основне животне намирнице – брашна, и то помоћу два вечита и исконска елемента, као основних покретача и реализатора тог процеса. Да, реч је о води и камену, који су доминантно присутни у нашим животима, у нашим страховима, у нашим сновима, у нашим ритуалима и обредима, као и у свим светским митологијама. Да не заборавимо - водом се крстимо. Вода нас испраћа из земаљског станишта. Испод камена боравимо у смрти. Међутим, у нашим апсурдима и парадоксима (који су и суштинска карактеристика наше стварности) уочавамо још једну нашу аутентичну особеност тачније очигледну супротност назначеним сазнањима. Воденица је, подсетимо се, и демонско станиште упркос њеној моћи која се заснива на митолошкој потенцији фетиша какви су вода и камен. Штавише, и име тих запамћених злих и застрашујућих становника воденица, под окриљем мрака – вампира, потиче из нашег језика и из наше прастаре митологије. Они су наш спецификум. (И њихови све бројнији потомци – "вампировићи".) Ушли су и у српску литературу, још у деветнаестом веку, и у њој се задржали. И данас их радо помињемо. И поредимо са данашњим житељима нашег животног окружења, које је заправо само привид, лажна представа и присилна конвенција, а не права и потребна нам реалност.
Стога се оправдано питамо у ком онда контексту и у којој размери, у овој пригоди, песник Мирослав Лукић опесмотворује помињану митолошку и насловну синтагму, јер како нас песник упозорава Moara parasita поседује и лице и наличје, као и све друго око нас, уосталом, што је и песникова призма доживљаја околног света у лику свеприсутног неслућеног и неочекиваног контраста. Штавише, песник Лукић тврди да у сваком лицу обитавају и трагови наличја, и обратно. У истој појави су и аверс и реверс, иако се уочава само један од њих.
Већ у песмама првог циклуса-књиге Тамо где се секу месечева линија и стабло посвећеног дрвета, јасно се очитује песников статус, овде и данас, уз видљив ореол наше блиске прошлости, која се полако удаљава од нас ("Туга се спустила до корена свега"). ...
* *
"Мртав би и оживе" - Чудесна прича о повратку из мртвих брата Станка из Лесковца
240.167 приказа 21. 8. 2022. Чудесна прича о Станку Урошевићу, човеку који је умро и оживео непосредно пре полагања у гроб, а у том периоду видео је много тога... Запратите канал "Деца Неба Оца Небеског" https://youtube.com/channel/UCeCx_wJy... Запратите наш канал и на Bitchute платформи - https://www.bitchute.com/decanebaocan...
* *
(..........)
Нема коментара:
Постави коментар