...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 02. фебруар 2014.

Današnje naše borbe za prave umetnike i pravu umetnost...



razgovor vodila prof. Nada Marković


  1. Da li je potrebna Estetika umetnosti i poeziji danas ?

U našoj maloj sredini verujem da mnogi književni kritičari i pesnici i ne razmišljaju mnogo o samoj Estetici, nažalost. Estetika je i te kako potrebna jer kao i svaka prava filozofska disciplina ponire do same suštine. Ponire do suštine poezije i umetnosti i može da postavi mnoštvo pitanja ( makar i ne dala sve odgovore na njih ) o poeziji i umetnosti.Estetičare koji razaznaju suštinu poezije mnoge karikaturalne pojave na našoj književnoj sceni ne bi mogle da zavedu.
Estetika bi naravno uvek trebalo da postavlja iznova i iznova pitanje o suštini umetnosti, značaju umetnosti, potrebi nekog društva za umetnošću, kulturnoj klimi u kojoj se neko delo ili neka dela pojavljuju.Estetičari dakle u mnogim kontekstima prate poeziju i samu umetnost. Treba reći da bi Estetika i estetičari trebalo da se bave i vrednostima poetskih dela u prvom redu ( iako se od njih uglavnom vekovima ne očekuje direktno vrednovanje umetničkih dela ).

  1. Da li  dopadanje i nedopadanje nekog dela može da bude kriterijum recepcije i vrednovanja nekog dela ?
      
       Svakako da dopadanje ili nedopadanje nekog umetničkog dela nije nikakav    kriterijum za ocenu i vrednovanje tog dela.Čak nas ovakav opasan stav prema umetničkom delu- dopada se, ne dopada se- dovodi do uočavanja primitivnosti i nepoznavanja suštinske prirode umetnosti.
Od svojih početaka Estetika se bavila pitanjima vrednosti umetničkog dela. Pitanje uživanja, zadovoljstva koje pruža umetnost su razmatrana i niko ne poriče da se u umetnosti može uživati i osećati zadovoljstvo ali prejednostavno je kretati se u ovoj ravni zadovoljstva i uživanja kad govorimo o vrednosti umetničkog dela.

Mislim da je danas ključni problem za poeziju pitanje lake i ozbiljne poezije  (umetnosti)?
Neobrazovani ljudi a dovoljno marketinški i medijski pokriveni pokušavaju da nam tu laku poeziju nametnu kao vrednu i jedinu postojeću.Njihov argument je i argument da je ona eto bolje prihvaćena od strane većine ljudi. Argument većine nije nikakav argument, većina ljudi je u prošlosti mislila da je zemlja ravna ploča pa nisu bili u pravu.
Ozbiljna umetnost podrazumeva i veću umetničku dimenziju publike i obrazovanost i prosto posedovanje kvaliteta da bi se takva umetnost prihvatila.

Naravno da je kad je u pitanju vrednost umetničkog dela nezaobilazan pojam igre kao suštinski za umetnost po mnogim filozofima od Šilera do Gadamera. Kad razumemo da je umetnost zaista prava slobodna igra prestaćemo sebi da govorimo kako je nešto
neobično, zakukuljeno, nejasno u ozbiljnoj umetnosti. A neizostavno uz pojam igre ide i simbolička dimenzija umetnosti koja je postala prava noćna mora za nedarovite  „umetnike „.

  1. Ono drugačije u poeziji ?


Na ovo pitanje sam odgovarala veoma često na svojim promocijama i vratiću se Kantu i prvom uslovu da neko delo nazovemo velikim i vrednim. Prvi uslov je ORIGINALNOST ali pošto postoje i originalne besmislice, umetničko delo koje vredi treba da bude EGZEMPLARNO( mera vrednosti sa kojom se upoređuju novonastala dela ) i velika umetnost predstavlja NASLEĐE a ne odskočnu dasku za falsifikovanje i krivotvorenje.

Da- pravi i veliki umetnici uvek donose nešto novo i drugačije. Da su mnogi skribomani uporedili svoje spise sa velikom poezijom i umetnošću odavno bi odustali od pisanja u strahopoštovanju pred velikom umetnošću i poezijom.

  1. Status umetnika u društvu od umetnika –zanatlija i mecena do slobodnih umetnika ?

Danas je umetnik slobodan da bira i svoje teme i svoj način života. Mecena gotovo da nema, narudžbine bogatih i aristokratskih krugova i Vatikana su iščezle. U takvoj situaciji naš slobodni umetnik postaje pravo iracionalno biće, svesno svoje krhosti i prolaznosti i neizvesnosti, baš kao Kjerkegorov iracionalizam.


  1. Interpretacija umetnosti ?


Umetničko delo treba da se nametne sobom samim.Interpretacije umetničkog dela su sekundarne. Preduzete od strane estetičara i sociologa kulture deluju primamljivo pogotovo kada se vrednuje neko umetničko delo. Danas je interpretacija postala posao, profesija pa i biznis.A interpretatori umetnosti su postali važniji od umetnika. Umetnost uvek mora da bude takva da možemo da je prihvatimo prepuštajući se igri, imaginaciji, intuiciji. Izem ti umetnost koju ne možeš da pratiš bez objašnjenja i interpretacije.

Ali umešno napisani tekstovi o suštini umetnosti, promenama koje ona donosi, neka zapažanja o stilu umetnika ipak su dobrodošla ako su napisana od strane pravih, darovitih ljudi i znalaca umetnosti i naravno ako su napisana BEZINTERESNO.




  1. „ Ono što pripada nekoj jezičkoj igri jeste jedna celokupna kultura. Da bi opisao muzički ukus, moraš da opišeš da li deca izvode koncerte, da li to rade žene ili jedino muškarci itd...itd... „ Vitgenštajn

Sjajno Vitgenštajn sagledava i sociološku stranu umetnosti. Umetnost kao fenomen u jednom društvu i te kako treba pratiti kroz analizu odnosa jednog društva prema umetnosti, potreba jednog društva za umetnošću, navika ljudi prema umetnosti.
Ko konzumira umetnost, koliko, kako, zašto?Umetnost nije u društvenom vakuumu.

U primitivnim sredinama, ako vodeći mediji uskrate narodu vrhunsku umetnost, poeziju recimo, jezička igra poezije biće strana stanovnicima koji u stilu svoje ( primitivne) epohe neće ni imati značajnu potrebu za umetnošću. Naravno uvek će jedan deo naroda koji ćemo nazvati elitnim imati potrebu za poezijom ali u takvim teškim vremenima biće to oni koji su profesionalno vezani za umetnost ( poeziju ).

7.Povezanost slikarstva, muzike i poezije ?

Neraskidiva je veza između slikarstva, muzike i poezije.Mnogi kvaziumetnici nisu dogurali do takvog mišljenja. Ima pesnika koji su u svojoj poeziji sjajni slikari. Pikaso i nadrealisti su imali neverovatan poetski kapacitet u svojim slikama. Pikaso je majstor za mene poetskog slikarstva a tu je i muzika kroz ritam poezije, sklad muzike i harmoniju ili disharmoniju slike. Velika mana današnjeg vremena je što se neki autori koji pretenduju da budu pesnici služe znanjem u pisanju njihove nazovi poezije.
Intuicija, imaginacija, igra je suština umetnosti.

8.Karikaturalnost – mnogobrojnih nagrada bez temeljnog poznavanja etike i Kanta

Nemoguće je da godišnje postoji više desetina najboljih zbirki pesama. Talenat je retkost. Sa etičke tačke gledišta dodatno situaciju čini komplikovanom novčani iznos nagrade. Glasanje za neke nagrade pretvorilo se u glasanje za preostale kandidate koji dotičnu nagradu nisu dobili;dobitnici neke nagrade se preskaču u žiriranju.
To je etički neodrživo. Kritičar treba da glasa za po njegovom izboru najbolje knjige  (autore) a ako je predloženi autor dobio tu nagradu to ne bi smelo da pokoleba njegov sud da glasa o najboljim knjigama a ne o preostalim kandidatima za nagradu.

9.Ozbiljnost poezije ?

Vrhunska poezija i ozbiljna poezija  to su Miljković i Davičo u našoj poeziji u prvom redu.






10. Ko se plaši metafore ?

Neki se kritičari i slabi pesnici ponašaju kao da metafora nikad nije bilo. Metafora je osnova velike poezije a metafora se plaše nedaroviti jer misle da će mimo umetnosti i dara da se ostvare kao pesnici. Ovo naše vreme je inače i poznato po tome da ljudi bez dela i dara postaju poznati i slavni zahvaljujući medijima, marketingu i gluposti potrošačkog društva.


 

Sanda Ristić-Stojanović 2009-05-30*

__
*  Из пропратног писма ауторке: Zdravo Miroslave,

šaljem jedan intervju koji sam dala 2009 godine, a deo je i današnje naše borbe za prave umetnike i pravu umetnost.

Pozdrav Sanda Ristić-Stojanović

   ПС. ovaj intervju nije objavljen a trebalo je da bude, i nije objavljen tekst o Petru Krduu koji sam vam poslala ranije. Šaljem i biografiju. 
Pozdrav Sanda
    _____ Из Биографије

Rođena u Beogradu. Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Završila master studije na matičnom odseku filozofija, odbranivši završni rad „ Umetnost i moral “.
Poeziju objavljivala u književnim časopisima i dnevnim listovima kao i na Trećem programu radio Beograda i Trećem programu radio Zagreba.
Bila je urednik u izdavačkoj kući „ Beletra“i glavni urednik književnog časopisa Kovine  (KOV).
Objavila sledeće knjige poezije:
-"Noć je praštanje svoje"-Novi Sad: Svetovi,2000
-" Svitanje je let boje"-Vršac: Književna opština Vršac,2007
-" Noći naše, usluga"-Vršac: Književna opština Vršac, 2008
-" Tišina razlikuje svetlosti"-Vršac: Književna opština Vršac, 2010
-„ Oblačna ptica“-Vršac: Književna opština Vršac, 2011
- „ Godišnja doba reči „ – Novi Sad : Adresa, 2012
- „ Iz senke stiha „ ( grupa autora ) – Beograd : Gramatik, 2012
- " Izmišljotina vatre " - Beograd: Gramatik, 2013
Urednik knjiga koje je objavila ( 2007-2011) u KOV-u je Petru Krdu.
-         njene kratke priče i pesme objavljene su u raznim zbornicima- Najkraće priče 2010 - ALMA,  Jedan život u manje od 900 znakova – ALMA,
zbornik pesama „ Garavi sokak“- 2011, Zaveštanja 2011( zbornik udruženja srpskih pisaca Švajcarske ), Najkraće priče 2011 - ALMA, O malim i velikim stvarima - ALMA, Zaveštanja 2012, Najkraće priče 2012 – ALMA, Zaveštanja 2012,  Garavi sokak – 2013, Hilandar – ALMA ......
-         svoje filozofske tekstove objavljivala je u zbornicima Estetičkog društva Srbije :
 ( Uticaj estetike na umetnost, Estetika i obrazovanje, Problem kreativnosti, Problem ukusa )
-         uredila je 16 broj ( 2011) književnog časopisa KOVINE ( VRŠAC ) koji je u celini posvećen Petru Krduu.
-         Prevodi  poeziju sa engleskog jezika ( Ted Hjuz - Književne novine, Filip Larkin - Književne novine ....)
-         Od 2000 godine radi kao gimnazijski profesor i profesor u privatnim srednjim školama.
Član je Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Estetičkog društva Srbije i grupe Zavetine.  
Živi u Zemunu.



 

Нема коментара:

Постави коментар