...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 17. октобар 2015.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00374)


 Недеља, 18. октобар  2015.  Света мученица Харитина,  св. свештеномученик Дионисије



ПОВОДОМ ЈЕДНОГ ПОДУЖЕГ ЦИТАТА ИЗ ОПУСА ДОСТОЈЕВСКОГ или О ОБИСТИЊЕЊУ  ПРОРОЧАНСТВА  О СТВАРАЊУ ЈЕДНОГ ЦАРСТВА НА РАЗДОРУ »Ево«, повикали би тада сви филантропи, »сада је човек обезбеђен, и сада ће се показати! Нема више материјалних лишавања, више нема »средине« која притиска и која је била узрок свим пороцима, сада ће човек бити диван и правичан! Нема више даноноћног рада због опстанка, сада ће се сви посветити дубоким и узвишеним мислима и општим појавама. Сада, сада тек почиње прави живот!« И, како би - то били умни и дивни људи који би тада повикали углас, они би, може бити, повели и друге за собом, и сви они би најзад запевали општу химну: Ко је сличан Звери овој? Њој нека је хвала што нам доноси огањ с неба!Али, тешко да би ово усхићење потрајало у току једног покољења људи! Људи би одједном увидели да више нема живота, нема слободе духа, нема личности и воље, неко им је све то одједном украо, изгубио се људски лик и појавио се животињски лик роба, животињски лик, али с том разликом што животиња не зна да је животиња, а човек би сазнао да је постао животиња. И човечанство би почело да трули, људе би покриле ране, и они би гризли свој језик у мукама, схватајући да су живот продали за »хлеб«, за »камење које је претворено у хлебове«. Људи би схватили да не може бити среће без патње, да ће се мисао угасити у неактивности, да се не може волети ближњи ако му се не жртвује нешто од властитог труда, да је гнусно живети у нераду, и да срећа није у срећи, нега само у њеном достизању. Наступиће туга и/ досада: све је урађено, и више нема шта да се ради, све је спознато и више нема шта да се сазнаје. Самоубице ће се појављавати масовно, а не као сада, негде по ћошковима, људи ће се састајати неким средством које ће бити пронађено заједно с другим открићима. И тада ће, може бити, они остали завапити ка Богу: У праву си, Господе, не живи човек од хлеба јединога! Устаће тада против ђавола, и напустиће чарање и магију. . . О, никад Бог не би пустио такву муку на човечанство!  И пропашће царства ђаволска!  Не, ђаволи неће учинити тако значајну политичку грешку. Они су мудри  политичари, и иду циљу сигурним путем (опет да кажемо, ако су доиста ђаволи у питању!)Идеја њиховога царства је раздор — они на раздору хоће да га  заснују. Због чега им је баш раздор толико потребан? Па, погледајте, раздор је страшна сила сама по себи, неслога после дугих међусобних трвења доводи људе до бесмисла, до помрачења ума и деформације осећања. У неслози, онај који је увредио некога, кад схвати да је увредио доиста, не иде да се мири с оним којега је увредио, него каже: »Ја сам га увредио па, према томе, требало би да му се осветим«. Главна ствар је у томе што ђаволи одлично познају светску историју, и нарочито памте све оно што је на раздору било засновано. Њима је, на пример, познато да, ако постоје секте у Европи које су се одвојиле од католицизма и које се држе све до данас, да је то могућно једино зато што је због њих била, у своје време, проливена крв. Када би католицизму, на пример, дошао крај, било би одмах свршено и с протестантским сектама — против чега би оне тада имале да протестују? Оне су и сада готово све склоне да пређу у некакав тамо »хуманизам«, или чак просто у атеизам, што се у њих, уосталом, одавно примећивало, а што се, ето, још одржавају као религије — то је стога што још знају да протестују. Оне су још до прошле године протестовале, и то како — до самога папе су стигле.О, разуме се, ђаволи ће на крају постићи своје, и згазиће човека »камењем које је претворено у хлебове«, као мушицу — то је, њихов главни циљ, и они ће се одлучити на то само тако што ће унапред обезбедити своје будуће царство од људске побуне, осигуравши му тако дуговечност....         Ф. М.Достојевски, ДНЕВНИК ПИСЦА 1876. – ГЛАВА ТРЕЋА. – II СПИРИТИЗАМ. НЕШТО О ЂАВОЛИМА. ИЗВАНРЕДНА ЛУКАВОСТ ЂАВОЛА, АКО СУ ОНИ УОПШТЕ ЂАВОЛИ.  - ИРО „Партизанска књига“ – Љубљана; ООУР Издавачко публицистичка делатност – Београд, 1981. – 423 стр.; стр.: 40-41.

      Достојевски овај  дневнички запис започиње речима: «Ево, међутим, исписао сам сву хартију, и више нема места, а хтео сам да проговорим о рату, о нашим удаљеним провинцијама, о књижевности, о декабристима, и о још педесетак тема барем. Видим да би требало писати гушће, сажимати – то је упутство за убудуће».  Достојевски уместо о рату, пише даље о ђаволима и спиритизму, и о томе (чиме се његов подужи цитат и завршава у овом наводу), јасном бојазни да ће ђаволи постићи своје,  и засновати своје светско царство на раздору. Како је далековид Достојевски био, пре 139 година, то је оно време када су се  ослобађали јужни делови Србије, кнежевине Србије – без Косова. Припремајући овај нови број НовиБуСура  (374), написао сам нешто подужи увод , имајући  у виду цифру од 200 припремљених прилога, али -  обећао сам педесетак прилога по броју, и тога се треба држати. Не може се све објавити, не зато што ми неко брани, него зато што би тај број био некако превелик.  Тако да сам се одлучио  да уместо тога увода објавим овај осврт на споменути цитат,  јер догађаји, пре свега, у Сирији, а затим и у Европи и Србији, «вуку»  некако на ту страну, а у прилозима  има  не пет или шест појединости или детаља који  чине некако опипљивим то пророчанство Достојевског о  појави светског царства заснованог на раздору, и уз помоћ нечастивог. Затим, треба послушати Достојевског, последње реченице  овде цитиране, којом започиње његов запис, да треба сажимати писање,  што  НовиБуСур чини, стремећи  прототипу светских новина, новина будућности која је већ увелико започела.
    Допада ми се и поновићу ову реченицу Достојевског: «Не, ђаволи неће учинити тако значајну политичку грешку. Они су мудри  политичари, и иду циљу сигурним путем (опет да кажемо, ако су доиста ђаволи у питању!)“
    Добитник овогодишњег смедеревског „Златног кључа“,  осврћући се на садашњи тренутак, Бећковић је рекао да се налазимо "у времену угрожености језика, вере и нације, у времену у ком је спорно све што нас уједињује, а неспорно све што нас раздваја."
- Некада је уметност била без алтернативе, данас је без алтернативе једино политика. Уместо да култура реформише политику, политика реформише уметност и ликвидира културу - казао је књижевник.
То стање и тај раздор, и код нас, и у Европи, и у свету, није природно, не може бити природно. Или како Достојевски  мисли и каже: «Главна ствар је у томе што ђаволи одлично познају светску историју, и нарочито памте све оно што је на раздору било засновано.“ Нову историју светску креирају на раздору, на подмуклим замислима и тајним плановима непоменика...

      Субота, 17. октобар 2015.                 М. Л. 


*

Знак препознавања


*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003286   Поетичка екцплицитност ... о књизи "Кукавичлук" А. Лукића / Шајтинац. - АНТИ МЕТОДОЛОШКИ ГРАФИТ О КЊИЗИ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА  КУКАВИЋЛУК
Поетичка експлицитност,изговарање и озвучавање „садржајне мучнине”. Веризам као тврдња и квалификација која одзвања,одјекује чак  и кад је Знак или грч,метафорично отето од успоравајуће реторике.Поезија неукроћене преосетљивости али и  жестоких чулних узорака.Доказ да поезија није лирски афоризам али  ни  клозетски графит,триповање и реповање али ни трбузборачка и мумлајућа самодовољност.
Доказ да је поезија   ИЗНАД. Без обзира како то ко схватао или не

*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003287   ФОНД ЗАКОПАНОГ БЛАГА. - КЊИЖЕВНИ КАЛЕНДАР (2000)
Крај априла 2000. године.
Има једна Бодлерова мисао; прочитао сам је давно, али ми је тек синоћ њен  смисао постао јасан :
"Склоност ка стваралачкој усредсређености би, у зрела човека, требало да потисне склоност ка саморасипању".
Среда, 26. април 2000. године, око  10 : 30 ч. Претходне ноћи је подметнут експлозив у стамбеној згради на Цераку. Ноћас је изрешетан директор ЈАТ - а. Јуче сам прочитао у "Политици" образложења чланова жирија, приликом доделе књ. награде "Бранко Ћопић" Н. Тадићу, М. Пантићу, Данилову - Светозара Кољевић и Антонија Исаковића. Сачувај ме , Боже, таквих похвала. Г - дин  Св. Кољевић - "мирођија у свакој чорби". Врхунски и неизбежни специјалиста за доделу књиж. награда: "Витал", "Бранко Ћопић", НИН, етц.
Српском књижевношћу и културом влада  духовни гангстерај и књижевна лаж. ..


*
(СВЕТИОНИК) ЛеЗ 0003372      КОЈА ЦРНА ИСТОРИЈА. -  Ове „закључне“ речи Батурана , могле би да буду подстицајне за  увод у један од  могућих разговора са  писцем чији сам роман „Кустос Мезезија“ читао и прочитао средином септембра 2015. Одмах да додам, роман је – преобиман, као и Растков „Дан шести“, што није мана, с обзиром на опсесивну идеју романописца и неисцрпна врела из којих је захватано; читао сам са извесним отпором у почетку, па и касније, што сам ишао према средини романа, као и Растков роман „Дан шести“, о чијој сам „трагичној“ судбини писао, једним другим поводом који ће бити респектован, надам се,  сутра и прекосутра, али не и данас – кад књижевном сценом Србије доминирају официјелни бирократски жреци, вешти у пресвлачењу и метаморфозама, бедни каријеристи без талента; зашто би могле, споменуте „закључне речи“  из Батуранове докторске тезе о Растку Петровићу, да буду подстицајан увод у разговор са романописцем Батураном, данас?
     Постоје велики „изгледи“, да овај врстан роман Батуранов „доживи“, на жалост, сличну судбину Растковом роману „Дан шести“, имајући у виду, прво, да је овакав један роман одштампан само у  500 примерака, док се  петпарачке глупости познатих и јавних личности „друкају“ у 20, 30, и више хиљада примерака, у једној овако тужној и осиромашеној земљи, као што  је Србија;  друго, прилично млак „одзив“, „умерен“  савремене српске књижевне критике, и  дневне штампе (колико ми је познато).  Књижевно вече посвећено овом новом роману на трибини УКС  било је баш оне вечери кад  су фудбалске репрезентације Србије и Албаније играле ризичну утакмицу. Професор Ломпар је „журио“ на неко друго књижевно вече; уз све похвале Батурану као оснивачу и издавачу  књижевног часописа „Људи говоре“ није рекао ни једно а о роману; али и зашто би? Димитријевић је, као рецензент новог Батурановог  романа, рекао подстицајне ствари; али и Димитријевић је тога дана био, како рече,  „презаузет“... Па добро, реални живот је прилично друкчији; можда је много гори него што су дати поједини описи у Батурановом роману? Да је СКЗ нормална издавачка кућа, могла је са поносом, ако не у редовном колу,а оно у библиотеци Атлас, да објави Батуранов роман „Кустос Мезезија“ -  јер ако је могла да објави, рецимо, колико јуче,  не нарочито убедљиву и „атласну“ књигу једног српског песника .....


*
(ЗАВЕТИНЕ издвајају) ЛеЗ 0003601  На маргинама „Дневника писца“. - Казати Србији истину
У Бриселу преговарају премијери Србије и Косова, а не градоначелници Београда и Приштине. * Србија је у мукама, и то великим, али је Србија, и без изгубљеног Косова, жива, хоће и мора да живи. - АУТОР: ВУК ДРАШКОВИЋ
Ако ће, на референдуму или ванредним изборима, грађани Србије одлучивати између "одбране Косова" и чланства у ЕУ, обавеза је и Владе и Цркве и Скупштине и САНУ и свих медија, да народу саопште пуну истину о томе шта се то "брани" и какве ће, неизбежно, бити последице опредељења за "одбрану Косова"!   -   
Александар Сенић, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, о поглављу 35 - Све је последица лоше испреговараног Бриселског споразума  Једина новост у целој платформи јесте то да се преговори од сада зову Србија – Косово. - АУТОР: МИРЈАНА Р. МИЛЕНКОВИЋ
Од Србије се никада није тражило, нити се тражи признање Косова. Оно на шта су нас Дачић и Вучић обавезали тачком 14. Бриселског споразума је да Србија неће ометати и опструисати европске интеграције Косова, а европским интеграцијама не могу да приступе регије, покрајине и статусно недефинисане територије, већ само независне земље-чланице УН. Самим тим, Дачић и Вучић су нас обавезали да Србија не опструише и не омета чланство Косова у УН, али то не значи да ће Србија морати да призна Косово. Суштина је што је Бриселски споразум лоше испреговаран, па је све што се сада дешава само резултат онога што је договорено пре две године", каже у разговору за Данас Александар Сенић  http://zonaprelivanja.blogspot.rs/p/raspee.html    

*


(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ)  ЛеЗ 0003602     1915. КОМЕНТАР. - Прошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О 1915. се међутим не говори пуно. Али за наш народ је, или се барем мени тако чини, 1915. била преломна. Ево кратке анализе зашто.
Први светски рат је био велики, ужасан, први такав у историји, али он је заправо био само последица и резултат неуспеха великих европских сила да тај догађај локализују, као што се успешно радило тада већ скоро 100 година, од Бечког конгреса 1815, са много и не баш малих али увек локализованих ратова. У том смислу главна „битка” у Европи је вођена, и у неком смислу изгубљена, у јулу и почетком августа 1914, када је могућност локализовања измакла и свет се суочио с катастрофом у два дела (Други светски рат је наставак и неки завршетак првог). Резултат је био да је идилични свет створен на Бечком конгресу пропао.
Истовремено, паралелно са овим, текле су припреме за аустроугарски напад на Србију, планиран као мали локални рат, што је у суштини и био, само с непредвиђеним резултатом. Оно што се дешавало на том, локализованом,простору је заправо била независна епизода: то што се десило у Србији од августа 1914. до јесени 1915. био je III балкански рат (три балканска рата у три консекутивне године: I балкански рат 1912, II 1913. и III 1914).
Тај се рат завршио исто онако како су се завршила прва два: победом Србије. У ограниченом рату Србија је победила још једну империју. Та победа је била национална победа (слично финској победи над једном другом империјом 1939). У том периоду позиција Србије је беспрекорна, одговорност њеног руководства сасвим на нивоу националног задатка, чак и ограничени победнички упад преко Саве је био достојанствен и без ратне ароганције   http://carskirez.blogspot.rs/2015/10/1915.html

*

(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ)   ЛеЗ 0003603   СРБИЈА, У ЈЕСЕН 2015.  САЗНАЈЕМО Нови услов ЕУ: Србија да уведе санкције Русији - Никола Томић Лана Гедошевић | 15. 10. 2015. - 21:57х Фото: Ројтерс, РАС
ЕУ ће тражити да се Србија политички одрекне Русије! Увођење санкција Москви биће услов за напредак у преговорима о приступању.
     "Русији је јако стало да Србија буде што јача и стабилнија држава. Председник Путин сматра да је сада тренутак да се пред Србију, која је суочена са страшним уценама и притисцима Запада, изађе са понудом коју неће моћи да одбије", преноси одлично обавештени дипломатски извор Информера, човек који је имао лични контакт са председником Руске Федерације.


*
(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0003604     ЗАБОРАВ ЈЕ ПОГУБАН, ПОГОТОВУ ВЕШТАЧКИ, ШПЕКУЛАНТСКИ. -  Тодор Куљић  Заслужени заборав. - Није ли шокантни 5. октобар и нас увео у капитализам нових катастрофа, упркос томе што је тога дана срушен један штетни режим?
Сваке године све више бледи сећање на 5. октобар, а догађај који се збио тог дана 2000. године јесте све слабији симболички капитал у политици. Напредњачка власт не мари за њега. И обичан свет га заборавља. Да ли је овај датум незаслужено запуштен или је трајно потрошен? Пре одговора треба подсетити на његову изворну суштину.  ... Један од коментара уз овај чланак:  Vladimir Mladenović | 16/10/2015 06:02
Ono što začuđuje je da jedan socilog, naučnik, može da ima dilemu da li je 5. oktobar bio revolucija. Njegov stav da revolucija mora da donese nešto novo i progresivno a da je 5. oktobar doneo kapitalizam i religiju kao, navodno, retrogradne procese, je prosto zapanjujući.
Prvo, revolucija se događa u odnosu na postojeće stanje, a čini mi se da nijedan ozbiljan sociolog ne bi mogao da okarakteriše Miloševićev režim nikako drugačije nego kao diktatorski.
Dakle od diktature je bolji svaki kapitalizam i verovanje u Boga.
Drugo, kada opisuje kapitalizam kao retrogradan, profesor Kuljić zaboravlja da je to još uvek sistem koji u svetu donosi najveći napredak na svim poljima, posebno u nauci.
Treće, i taj kapitalizam se razvija i nije isti kao onaj s početka, nastao otkrivanjem parne mašine.
Četvrto, profesor Kuljić je sigurno čovek koji je lično proživeo devedesete u Srbiji. Nečasno je porediti devedesete sa bilo čim nakon tog perioda. Ili profesor Kuljić pati od amnezije?
  http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/10/blog-post_16.html

 
*
(БРИСАНИ ПРОСТОР)  ЛеЗ 0003605     ПОДСЕТНИК. -  РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ   . СУЗАН ВУДВОРД, амерички политиколог Југословенске поуке за Сирију и Украјину Међународна заједница нема никакве инструменте за мирно решење сукоба и грађанских ратова, нарочито када се, као у Југославији и Сирији, на обе стране укључе велике силе.  - Има ли сличности између тога и садашњих проблема Европске уније – економске кризе, спољних дугова, антицентралистичких снага...?
Има паралела, али није потпуно исто. У ЕУ богате земље желе централизовано управљање из Брисела, док сиромашне желе више националног управљања. Грчка игра улогу Словеније. Структурни проблеми јесу ту у оба случаја, неједнакост у ЕУ је слична југословенској регионалној неједнакости.
Европа је, како пишете, почетком распада Југославије мислила да је то неће много погодити и онда се нашла пред грађанским ратом који се не да смирити, избеглицама, преливањем нестабилности преко граница. И Сирија је деловала као удаљен проблем, да би се сада Европа суочила с класичном „пропалом државом” на свом прагу и сличним, по обиму и интензитету још горим проблемима. Показује ли то да Европа и даље нема ефикасан механизам за решавање сукоба и грађанских ратова?
Не мислим да је Сирија „пропала држава”. Асад је још на власти и жестоко се бори. Чини се јасним да више никада неће контролисати читаву територију Сирије. Али, тешко је рећи шта ће бити јер смо далеко од било каквих преговора и нагодбе. Ни Барак Обама и Владимир Путин нису на недавном састанку у Њујорку начинили помак ка договору. Између Југославије и Сирије има неколико паралела, али и разлика. У Југославији, наравно, није било ничега попут Обамине изјаве да Асад мора отићи, већ је прихваћен распад земље. Обама не чини много у Сирији јер су он и његов тим проценили да постоји неравнотежа моћи између Асада и побуњеничких снага и да америчка акција то не може преокренути. Погрешно би било рећи да је изостала акција у бившој Југославији. Уједињене нације су послале мировну мисију на терен 1992. године. До децембра 1993. почела је америчка тајна мисија наоружавања Бошњака. Непрекидно се преговарало у сваком стадијуму, дипломатија је била врло активна    http://kompleksspasovo.blogspot.rs/p/blog-page_16.html

*
(КВОЧКА)  ЛеЗ 0003606     (Југославија , Босна или ) Генерална проба за Сирију. –  Бил Клинтон је блиско сарађивао са радикалним исламистичким организацијама, подржао слање оружја Алији Изетбеговићу и улазак хиљада муџахедина у Босну и на Косово. По истом том моделу, ради цепања суверених држава, Обама подржава Исламску државу у Сирији, тврди портал „Глобал рисерч”. Босна и Косово су по много чему били генерална проба за дестабилизацију Ирака, Либије, Сирије и Јемена, а добро је познато и документима поткрепљено још од совјетског рата у Авганистану да је регрутација муџахедина за тајне ратове постала интегрални део америчке спољне политике, пише Мајкл Чошудовски на порталу „Глобал рисерч”. Канадски економиста, професор на Универзитету Отава, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације са седиштем у Монтреалу, позива се на мало познати конгресни извештај Републиканске странке из 1997. године који „показује како је америчка администрација по налогу Националног савета за безбедност у време Клинтонове владавине подржала претварању Босне у милитантну исламску базу и довела до стварања такозване милитантне исламске мреже хиљада муџахедина из исламског света. Данас, када се опасност од милитантних џихадиста проширила по целом свету, занимљиво је да је Конгрес имао увид у такву спољну политику САД још 1997.
„Најопасније за припаднике мисије Сфора и америчке службенике у Босни јесте непристајање Клинтонове администрације да пред Конгресом и америчким народом обелодани своје саучесништво у испоруци оружја из Ирана муслиманској влади у Сарајеву”, пише у извештају републиканаца, чији један део цитира Чошудовски. Бил Клинтон је у априлу 1994. лично одобрио наоружавање исламске владе, на захтев саветника за националну безбедност Ентонија Лејка и америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта.


*
Велика магаза (фреска пролазности и пропадања)
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)  ЛеЗ 0003623     ПРЕЋУТАНО. Прећутана историја. Прошлост је неописиви рудокоп низа наслага, који треба овидљавати и подвргавати јаким сноповима светлости. Хоће ли се појавити критички духови, који су „наштимовани“ на посебан начин, и који имају јаке диоптрије кроз које гледају и виде, и оно што генерације нису хтеле да виде, и оно што још није виђено? Све треба подвргнути темељној критици, а посебно песнике и уметнике друге половине 20. века, ствараоце уопште, код нас, учинити видљивијим сва та сидра која су бацали да се укотве, сва та њихова пристаништа, и све те њихова принудна, изнуђена одморишта. Јер та одморишта великана тзв. бирократске књижевности, то су споредни коловози уметности. Замка Система. Страшна места где се зарад уживања допуштало духу да узме правац најмањег отпора и да усмери прамац где му је најлакше и да се ту усидри. Иако су и реке и море и језера, живот и енергија, текли и текли, даље и даље.
Винавер је тврдио да историју српске књижевности треба поново написати. Тврдио је да ми друге књижевности осим бирократске једва да имамо!
У сваком случају, Винавер није био усамљен и једини, у уверењу да историју српске књижевности треба поново написати, а са тим у непосредној вези, отпочети и дуготрајан и мукотрпан посао вредновања и превредновања у нашој литератури.
Сувише је оклевања, оклевања, одлагања, одлагања, заборава! Сувише је прошлости! Суштинске прошлости, стравичне и надмоћне, која наступа као бескрајна литија!
Шта је наша садашњост већ годинама?
„Садашњост је продужење прошлости. Будућност је продужење садашњости. Данас је сутра и сутра биће данас.“
Још увек прошлост у нашој култури и литератури и друштву игра главну улогу!  ...
Извор: књ. часопис Браничево, Пожаревац, бр. 1-2/2011, стр. 7- 11

*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)   ЛеЗ 0003624     Како је Андрићу скинутамасонска кецеља?  - ….Причати о Призренској 7, а не поменути њеног славног подстанара, није могуће. Табла на улазу подсећа да је у овој згради Иво Андрић написао „На Дрини ћуприју”, „Травничку хронику”, „Проклету авлију”. Дела за која је добио Нобелову награду. (Па после кажу да је фенг шуи небитна ствар. У награђеној згради пишу се књиге за награду!) Андрић се уселио у подстанарску собу код адвоката Марјановића, на првом спрату. Ушао је са пар кофера. Покисао, он је протерани посланик, рат букти. Перспективе очајне, а у ствари у тој соби проживеће четири најлепше године живота. А ево и зашто.   

*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)  ЛеЗ 0003625     Литија историје стравична / Бела Тукадруз. - ГРАЂА ЗА ПРЕВРЕДНОВАЊЕ:СВЕДОЧАНСТВА, ОПОМЕНЕ. НАПОМЕНЕ уз текстове Лазаревића, Младеновића и Лукића. - Избегавање превредновања обиће се и већ се обија о главу српске књижевности. Књижевној критици, поготову оној која има прибежишта на српским универзитетима, стало је да се бави важним и главним стварима. Тако смо недавно могли да прочитамо у тиражним дневним новинама, приликом доделе једне књижевне награде професору универзитета и критичару, не за књигу коју је написао, него за то што ниједну књигу није објавио последњих двадесет година, а ипак је успео да утиче као критичар! То чудо је могуће само на брдовитом Балкану и у земљи у којој је истина и права књижевност десета рупа на свирали… Такви критичари, уредници – наметнути, треба да буду уклоњени као штеточине, као што им је и претеча био. Или ако су упорни и тврдоглави, нека послушају Езру Паунда, прибегавајући „неким невжним, споредним средствима, откривајући и скрећући пажњу „на занимљиве ствари које би иначе прошле незапажене“…
Ми смо одабрали трећу могућност коју Паунд предлаже: да своју делатност допуњујемо изграђивањем одводних канала којима ћемо отпремити отпатке што гњију у близини правих творевина; ти отпаци се без престанка гомилају, а над одржавањем устајалости бдију академске установе, ужирене издавачке куће, или њихова једињења…
У Београду, 1-2. новембра 2010.          Бела  Tукадруз
__________ Извор: Књ. часопис „БРАНИЧЕВО“, Пожаревац, број 1-2/ 2011, стр. 127-129
   

*

(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)   ЛеЗ 0003626     Прећуткивање - као српски стил? Може ли прећуткивање таквих ствари – какав је случај са присвајањем рукописа пок. проф. Младеновића од стране „писца“  који је догурао до председника САН – користити српској култури, књижевности, науци?
Таман посла!
    Прећуткивање  је аморално!О томе су се, до сада, огласиле „Заветине“ , на прво месту;  а остали?
Прећуткивање је, изгледа, исплативије? Како је то могуће? Могуће је у земљи Србији где  још увек доминирају Глигорићеви и Ђурићеви следбеници и директни наследнициВећ крајем 2010. године, уредник једног од најутицајнијих живих, српских независних књижевних часописа, пожаревачког «Браничева», песник Александар Лукић, понудио је да прештампа, тј. објави  «Тајну професора Младеновића» у оквиру посебног темата под насловом ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА, позвавши најшири могући круг писаца, критичара, професора, да узму учешћа у  првом двоброју «Браничева» за 2011. годину. 1-2/2011.
Тај број «Браничева» је одштампан у  довољном броју примерака, али је и његова дигитална верзија постала доступна планетарно, пре свега за све катедре славистике по свету, као и наше људе по свету. Дигитална верзија  тог двоброја је сасвим адекватна штампаној. Да не дужим: у оквиру темата  дата су као аргументација три примера прећутане, игнорисане, гушене и скоро угушене књижевне личности, критичара и песника: Бранка Лазаревића, Живомира Младеновића и Мирослава Лукића.
Знамо да је тематски број „Браничева“ изазвао праву буру, али је у јавности Србије – игнорисан, што је и природно.
 (....) 
        

*
(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)  ЛеЗ 0003627     Тајна професора Младеновића / БелаТукадруз. - Књига је публикована на 68. страна у препознатљивом свитак формату Заветина у популарној Библиотеци Скакавац ППЗ, у оквиру једне нове едиције вредновања и превредновања, заснованог на аргументима. - Тајна професора Младеновића / поклон књига ЗАВЕТИНА за август месец 2010. године 

*


(ПУТЕВИ СРБИЈЕ)  ЛеЗ 0003632    Путеви Србије. - (Преписано, три године доцније, са  маргине Гасетове књижице, уз реченицу  Мајмонидеса: Што се више напреже, разум све више тоне у неодлучност и све дубље увиђа, речено са пуним поштовањем, суштину Буридановог магарца која је у њему.)  .... Србија је необична и непозната земља; писци који заиста воле свој завичај и у нераскидивој су вези са њим, мало су написали о томе ( па и они за које се верује да су написали довољно уверљивих страница на ту  тему:  Григорије Божовић, Р. Петровић, Настасијевић, Срњански...)  Завичај треба откривати а не хвалити. Волео сам да слушам људе који су доста путовали Балканом и Србијом,  уздуж и попреко - путнике намернике који су имали истанчан посматрачки дар, али - смео бих се заклети - још нико није написао ваљанији путопис о свом завичају. Наш обичан свет није за потцењивање, треба га само ослушнути, и никад потцењивати,  понајмање онда када нам се чини примитиван: "Свет примитивног човека има сасвим другачију конфигурацију него свет наше стварности и био би сличнији свету наше поезије када бисмо је схватили озбиљно... Примитивна душа налази неку чудесну проходност између различитих стварности, што омогућава прелаз из једне у другу као да су оне испуњене метафизичким порама или да су гласовите у својој бити..."
Око Божића, 2014.
  

*
  (ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003283   МОЛИТВАБЕЛАТУКАДРУЗА. - ....Путеви су зарасли травом, шуме су прогутале гробља и безбројне прагове салаша. Кућа чека да кресне огњило о кремен, варницу и ватру која ће запалити огромни отпад, сеоски , градски, свачији и ничији. Јер Кућа и све около ње је претворено у највећи отпад на коме буја татула и штирак, бурјан, зова, леска, маховина... Много је неокресаних дрвета, разгранатих. Много је црепова склоних паду... Ко буде запалио тај крш и отпад, уживаће као онај лудак Нерон у пожару Рима...
Не,плакаће због величанственог пожара.
  Кућа већ гори!
    И све што је у кући, осим Жезла и Круне, јер су од гвожђа.
Боже, учини немогуће и прослави име своје, некÄ лију пљускови светлости, хиљадугодишњи пљускови!
И Бог посла пљускове,
и указаше се брежуљци пепела, пепела,
и Жезло и Круна, прекаљени.
Ево, долази Домаћин, само што није стигао
да сагорелу Кућу и окућницу нађубрену
пепелом засади лозом, која је одувек
рађала сочне гроздове и вино
које продужава, ако се пије умерено, век.        

*


  (ПУТЕВИ СРБИЈЕ)  ЛеЗ 0003599        "Бесни олуј и стари храст":   фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића. -  Старим  или  новим  путевима , одабрани  политички  списи  (1899–1943), избор и  предговор  Предраг Пузић ( Артпринт , Нови  Сад , 2006).
ПРЕДГОВОР  /  "Бесни олуј и стари храст"  фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића   "Препоручујем Вам да се никако не плетете у политику". Да је, својевремено, крајем 1903. године, Светислав Стефановић послушао ове речи свог пријатеља Лазе Костића, забележене у једном писму, верујемо да би његов живот имао сасвим другачији ток. Искусни Костић некадашњи посланик у угарском парламенту, саборац Светозара Милетића и Јована Ристића, знао је више него добро какви све бесни олуји вребајУ над увек немирним српским политичким водама. Млади Стефановић, тек изашао из студентске клупе, жељан да се опроба и у овој области, није послушао Костићев савет. Стари путеви, којима је до тада ходио његов пријатељ, чинили су му се далеким и преживелим, док је наступајући двадесети век новим генерацијама указивао на нове политичке хоризонте. У неку руку, можда је за препоруке већ било касно. Међу војвођанским радикалима, као и оним Пашићевим, с оне стране Саве и Дунава, Стефановић је већ био запажен по својој активности. Старим или новим путевима, међутим, биће дилема која ће га, као неки усуд, пратити током целог његовог вишедеценијског политичког ангажмана.
Светислав Стефановић рођен је 01. 11. 1877. године у Новом Саду. Оставши рано без родитеља започето школовање наставља уз помоћ блиских рођака, тачније деде по мајци који је живео у Старом Футогу. По свршетку новосадске гимназије, 1896. године, одлази у Цирих где се уписује на студије технике. Следеће године прелази у Беч на студије филозофије. После првих испита, које успешно полаже код чувених професора Јиречека, Решетара и Јагића, одлучује се на нову селидбу. Потпомогнут стипендијом Марије Трандафил дефинитивно се опредељује за медицину, којУ похађа у Прагу и у Бечу   

*
(БРИСАНИ ПРОСТОР)  ЛеЗ 0003600     Илузионисти, фолирање, и коментари. - ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ Илузионисти. / Много тога се може замерити бриселској политици према Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни када је реч о Косову, његовој независности и очекивањима од Србије у том погледу. /  Морам рећи да се искрено чудим чему се то наши политички „чимбеници” толико чуде у вези са нацртом преговарачке платформе ЕУ за поглавље 35 у преговорима са Србијом. Наводно – јер платформу за сада нико неће у целини да објави, већ се у јавност пушта дозирано и на кашичицу – од Србије се тражи да практично прихвати косовску независност, да преговоре у Бриселу више не воде „Београд” и „Приштина”, већ Србија и Косово, да се постојећи „административни прелази” претворе у граничне, да универзитет у Северној Митровици уђе у школски систем Косова и да здравство, енергетика и јавна предузећа функционишу по законима Косова.
Премијер Вучић је овај нацрт назвао „грозним папиром” и можемо му веровати да је тако. Али ни оно о чему је он – заједно са Дачићем – преговарао и што је потписивао у Бриселу 2013. и 2015. са становишта националних интереса и достојанства није било ништа боље. Па је ипак власт нападала и на црне листе стављала свакога ко би се тим споразумима супротставио.
Много тога се може и мора замерити бриселској и уопште западној политици према Србима и Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни и мистериозни
      
   
*

(Новине будућности "Сурбита" )ЛеЗ 0003302   Није српски кукати . -  .... * Да ли бисмо тако, уз Русе, могли да сачувамо Косово?
- Не треба сметнути с ума да је на Косову највећа америчка база у Европи. Бондстил је права тврђава. Тешко ће се она помаћи одатле. Ту се тренирају "пси рата" који се шаљу по целом свету, од Сирије, па надаље. Одатле могу да контролишу руске границе и Европу истовремено. Мора да се познаје и психологија Американаца. Немају они појма ни ко су Срби, ни ко су Албанци, нити с нама имају исти однос према прошлости, култури и археологији. Ми причамо о нашим манастирима и фрескама, али за њих је то обично камење. Усред Нјујорка су од бетона направили копију Богородичине цркве из Париза: за њих је то исто.
Али и ми сносимо кривицу. Уништили смо нашу војску. Служење отаджбини је озбиљна ствар. Сами смо своје славне генерале послали у Хаг. Имамо ми Срби неку несрећу у себи, врло чудну и тешко објашњиву. Стално се међу собом гложимо. Ми смо креативан и деструктиван народ у исто време.

*
(Не(пре)позната, друга и друкчија Србија ) ЛеЗ 0003305   Шеих Хосеин: Похлепа је узрок кризе у Сирији, поносан сам на православне Русе и Путина.  -  Угледни проф. др Хосеин, који је један од твораца малезијског привредног чуда, пред српским академицима осврнуо се на историју "светске економске кризе", која, према његовим речима, датира од 1971. године, када је Ричард Никсон, финансирајући рат у Вијетнаму, почео да штампа доларе без златне подлоге. У време Кисинџера 1973, светска трговина нафтом почиње да се одвија у петродоларима, а ОПЕК постаје нови инструмент америчке глобалне моћи и нарастајућег богатства.
- Да нема таквих "деривата новца", једна овца би данас коштала као у време Христа, а све цене на тржишту биле би стабилне и зависиле би искључиво од снабдевања. Наравно, економија у којој не могу да се неизмерно богате, не одговара "господарима света" и зато је и судбина цивилизације доведена у питање озбиљном претњом од нуклеарног рата - рекао је теолог.

*

(ПОСЛЕ СВЕГА) ЛеЗ 0003307   Терор речи / Светислав Стефановић. -  Република, 21. 01. 1921.

Уколико догађаји налажу, дужност је не само посланицима Уставотворне Скупштине него и сваком озбиљнијем политичару наше земље, да што свестраније проуче питање нашег државног уређења, утолико се све више осећа колики су грех учинили властодршци и према народу и пред историјом што су влашћу, силом, утицајем, демагогијом и разним другим средствима, осујећивали проучавање и јавно расправљање најглавнијих питања која се државног уређења тичу. Поред грубог терора власти они су завели и један, рекли бисмо, терор речи, поред страха од власти завели су и страх од речи

*
(Не(пре)позната, друга и друкчија Србија )  ЛеЗ 0003308   Остаци Содоме и Гоморе  . -  Ово може бити можда и најважније археолошко откриће у историји човечанства. Изгубљени библијски град представљао би својеврсни споменик бронзаном добу, његовој величини и богатству, а могао би да нам помогне да схватимо како су се градови-државе формирали у периоду између 3.500 и 1540 година пре Христа.
Вођа археолошког тима, професор Тим Колинс са Универзитета Тринити у Новом Мексику, сматра да су након деценије копања у Тал ел Хамам долини у Јордану, управо ископали град који је се са Гомором сматра градом греха, порока и разврата.
- Ископали смо рудник злата, античку монументалну структуру и артефакте који нам откривају велики град-државу из бронзаног доба који је доминирао Јорданском регијом и долином - каже Колинс

*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003309   Чињеница да су се Руси одлучилина војну интервенцију у Сирији посредно потврђује анализе по којима је режимБашара ел Асада озбиљно угрожен..... - Асадова армија је уочи побуне 2011. бројала око 300.000 људи, али погибије и дезертерства су готово преполовиле њен састав упркос званичним кампањама мобилизације и званичној амнестији дезертера у јулу. /  Такав развој ситуације навео је Асада да призна да се његова влада сада концентрише да очува територије које сматра приоритетним. „Приморани смо под одређеним околностима да напустимо неке регионе како би трупе пребацили ка регионима које хоћемо да задржимо”, рекао је Асад подгревајући спекулације о поделама Сирије. /  Режим, који не контролише више од четвртине територије земље, усредсређен је на подручја око Дамаска, централних градова Хомса и Хаме и на средоземно подручје око Латакије, упориште алавита, којима припадају породица Асад и значајан део владајуће сиријске елите        
*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003311      ОЉА БЕЋКОВИЋ?  Да су сада деведесете, Оља би постала хероина напаћене Србије. Да Оља није – Оља, постала би вођа опозиције. И нечија марионета? Небитно. Само једно је овде битно – цензура „Утиска недеље” не би тек тако пала у заборав. Овакав повод за рушење режима, а опозиција – ћути. /  Шта се то сада дешава? Нема више опозиције? Тја, има је, али нема пара. /  Деведесетих је oпозиционе медије плаћао Запад. И постигао данас незамисливу слободу медија. Сиротињски рај за новинаре: једна новина те неће одеш у другу. Једна телевизија те неће пређеш на другу. Понекад за мање паре, али сачуваш душу. Има ли другог лека за аутоцензуру, а на планети Земљи?
      
*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003313        Како направити отпор?/ Мило Ломпар
Направити културу. Без ње идете у сукобе без свести и без идеје. У Беогарду немамо музеј геноцида. Јер, имамо одређене менталне слике у којима мислимо. Мислимо титоистичким менталним сликама. Београд је и данас главни град мртве Југославије. Народ од кога треба учити су Чеси. Они су окружени са 80 милиона Немаца, а ипак су нашли начина да опстану кроз историју.
Како?
 Шта они имају што Србима недостаје?
Основно – рационализам и трезвен однос према култури. Немамо етику рада, наши интелектуалци не верују у перо, док наш народ верује само у кубуру. У таквом распореду сила нестаје сваког осећања дужности. Од целог Београдског универзитета сам био једини који је говорио када је био разговор о Сребреници у Руском дому. То није нормално.
   

*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003314      MONS Aureus 44, 2014. - .... У рубрици ОРФЕЈЕВИМ ТРАГОМ објављени су стихови Виктора Б. Шећеровског, Мирослава Лукића - Белатукадруза, Андрије Радуловића, Весне Кораћ, Бошка Сувајџића, Александра Митровића....
      


*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003318      Постоји ли нова завера слободних зидара?. - ТРИ велика масонска догађаја која су се збила почетком јуна у Београду скренула су пажњу јавности на активности Братства слободних зидара, које многи у нашој земљи сматрају тајним и опасним друштвом. На стотине слободних зидара из Србије, Европе и света 6. и 7. јуна било је у Београду да би присуствовало 45. по реду Генералној скупштини Регуларне велике ложе Србије и Европском митингу масона. /  Истовремено, у Београду је трајала прва велика масонска изложба „Слободно зидарство у Србији 1785-2014“, коју је у Етнографском музеју поставила највећа српска обедијенција, Регуларна велика ложа Србије. /  Скупштина и митинг масона одржани су у хотелу „Метропол“ и имали су свечани карактер. РВЛС је прославио 95. јубилеј од оснивања прве Велике ложе Југославије, настале 1919, са седиштем у Београду, чију традицију с поносом негује. Заседању Скупштине присуствовали су представници више од двадесет великих ложа из иностранства, јер РВЛС признаје око 140 великих регуларних ложа из целог света
      
*
  (ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)    ЛеЗ 0003321     Часопис – «роман»  (документарно поетска- поетичка ДонКихотерија) / Миодраг Мркић. -  Сарадња са Заветинама и Лукићем доводила ме је у непосредну везу са поезијом, у непосредне близине идеала, али и књижевног наличја.
Кључно је да су се Заветине и Мирослав Лукић жестоко и исконски одупрли бирократско-одаџијској критици и да то није мала ствар.
Та област деловања, наравно, то кажем као битан сведок због потомака, Лукићу је одузимала онај део енергије које је као песник и романописац могао да угради у неке своје романе и књиге песама. Шта би било да је Лукић после романа доктор Смрт последњих пет година наставио да ради себично само своје књижевне послове? Да је био као други? Међутим, овај човеку и писцу и издавачу је наметнута једна друга судбина. Што су му је наметали старији, оцеви и оци, ништа зато; али је неразумљиво што су хтели да му је наметну и његови књижевни вршњаци, један добар део, то је својеврстан парадокс на први поглед. Зашто?      

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003322     Мали НОБЕЛ Василевском    
*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003325      До свршетка филма / Владимир Јагличић. - Говњава балада
Наша говна нису пристала на агонију
да падну где их пусте. Наше се говно пентра.
Наше говно врлуда, неће у фекалију.
Говна лутају градом. Од парка преко центра,
на Малу Вагу, затим с Пиваре на Колонију,
ко Холандез уклети што тражи души места.
Преконоћ се олакша град. Уговњано свитање
заруји хоризонте, углавном безнадежне.
Имају л говна душу? Занимљиво питање.
Мораћу да припитам у општини надлежне.
     

*
(ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ) ЛеЗ 0003331      Зашто?  -   Што год се више удара у демократска прса, Србин је све искључивији. Нема код Срба, самозваних демократа, либерала, ни трунке разумевања за оно што кажу њихови идеолошки, политички опоненти. Боре се, српске демократе, за право на мишљење, али под условом да је то мишљење идентично њиховом. У противном, дакле, ко мисли другачије, тај је националиста, екстрем, фашиста и не сме му се дозволити да јавно наступа. Такви су им и медији, новинари који себе назваше независнима, слободнима. Ево вам случај Мире Марковић.
"Новости" су објавиле њене мемоаре, интересовање јавности је изнад очекивања, продаја такође, уздржаних нема. Е, сад се у ову причу убацују српске демократе, политичари, независни новинари. Они сматрају да Мира Марковић нема право на јавну реч, на мишљење. Какви црни мемоари, то се њој дозволити не сме.
      

*
(ДУКАТ) ЛеЗ 0003332      ЧЕТИРИ У ЈЕДНОЈ. - Једна од најпопуларнијих и најомиљенијих поема српске књижевности "Мостарске кише" Пере Зупца, коју годинама наизуст знају генерације љубитеља поезије, објављена је пре тачно 50 година, 8. октобра 1965. Стихови који су постали симбол младалачке љубави, настали су готово случајно, стицајем срећних околности.
Присећајући се тог дана, Зубац за "Новости" каже:
- "Мостарске кише" су настале у Новом Саду, у просторијама тадашње Омладинске организације, где сам се затекао правећи друштво пријатељу и песнику Радету Томићу. Он је за загребачки "Телеграм", где смо обојица објављивали, куцао песму, ја сам се једно време досађивао, а онда сам сео за писаћу машину, увукао папир и за непун сат исписао "Мостарске кише". Можда би поема била и дужа, али више није било времена, јер је требало да обојица песме предамо на пошту.
Уредник "Телеграма" и угледни песник Звонимир Голоб објавио је у целини поему 21-годишњег непознатог песника, што је тада било неуобичајено. Поема је затим наставила да живи својим животом, штампана је као постер у ревији "Полет" и омладинском листу "Поп-експрес", потом у виду плаката у сарајевском часопису "Спектар", у листу "Здраво", као и улазница за једно ауторово књижевно вече у "Скендерији". Преведена је на више језика, а само у тадашњем СССР њен тираж у елитном часопису "Работница" био је 19 милиона и 750 хиљада примерака.
        


*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003348      Краљ Петар II ускоро у Србији   

*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003349     Петар II Карађорђевић на путу за отаџбину. - КОМЕРЦИЈАЛНИМ летом у недељу из Чикага у Цирих стижу посмртни остаци краља Петра Другог Карађорођевића. Одатле ће у уторак тело последњег југословенског краља бити допремљено на београдски аеродром „Никола Тесла“ у 14 часова! / Ову информацију јуче је „Новостима“ потврдио Оливер Антић, члан Одбора за пренос посмртних остатака чланова краљевске породице и саветник председника Републике Србије Томислава Николића    
*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003350      Посмртни остатаци краља Петра Другогстигли у Србију. - Тело краља које је ексхумирано прошлог четвртка из Манастира у Либертвилу у Чикагу, на аеродрому у Београду су дочекали и премијер Србије Ивица Дачић, члан Комитета за пренос посмртних остатака чланова краљевске породице проф. др Оливер Антић, саветник председника Републике Томислава Николића, као и представници Војске 
      

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003361      „ Сеоска улица уМишљеновцу “ / Драгомир Глишић ... и остало. -  ГЛИШИЋ, ДРАГОМИР (Ваљево, 1.3.1872.— Београд, 17.6.1957.), Србија.
Уље/платно, дим. 46,0 x 60,0 цм, ориг. оквир, дим. 60,7 x 74,7 цм, сигнирано: д.д.к. ДГлишић 1932.
Иза на платну аутор исписао посвету 4.4.1942.г.,. хрватском књижевнику Звонимиру Кулунџићу, који се у то вријеме у Београду бавио писањем предговора и текстова за проспекте/каталоге изложби. На горњем дијелу блинд раме аутор оловком написао:
Мотив из Звижда окр Пожаревачки “село Мишљеновац”. – Откупљена од обитељи Звонимира Кулунџића у Загребу.
       

*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003270     ИзИзвештаја о Смећу. -  ...Нисам износио Смеће од 1996. године; мислим да је тада све то почело, и у вези је са оргијама немилосрдних и бездушних духова...            Чудо да ми није порастао камен у левом бубрегу?!
Сад сам почео, важно је почети са чишћењем. Почео сам од мрачних углова и пренатрпаних фиока; од облака паучине...

И то ће ... потрајати. Пуним вреће и пластичне џакове, као да су без дна. Неред и мит су се насукали Овде. Као каква стара галија...  


*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ) ЛеЗ 0003269  РЕКАПИТУЛАЦИЈА (1) -  Најновији бројБРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА,ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег - носталгичног, напротив! Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина! Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у српској култури, и књижевности пре свега*.   

*
(ОПАНАК)  ЛеЗ 0003265   Уз волове и надомак стотог лета.  - Oсам деценија је Ратко Мијаиловић рабаџијао, 40 пари волова и 20 запрежних кола променио
Бајина Башта – У Доњој Црвици крај Дрине, старина Ратко Мијаиловић звани Ликаџија, најстарији житељ села, извео волове пред кућу. Храни их и поји, мази и тимари, прича им као да га разумеју. Ни у 94. години, Ратко се од волова не одваја. /  – Ех, колико сам оваквих отхранио да би кола препуна терета вукли, дрински шодер и песак или дрво са Таре превозили. А како их храниш, тако и вуку. Вуче бели као врани само кад се добро храни, вели народ и не лаже. Рабаџилуком сам се осам деценија бавио и рачунам да сам за то време 40 пари волова и 20 запрежних кола променио – почиње своју причу стари рабаџија.
       

*

(ЂЕРЂЕЛИН)  ЛеЗ 0003266   У Ани Ристовић добитници Дисове награде запеснички опус, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило. И Гаталица платио солидарни порез за трећи квартал 2014.  -  ДА је у Србији могуће да се песници, који најчешће своју поезију представљају у полупразним салама, гоне као екстрапрофитери, показује пример Ане Ристовић. У добитници Дисове награде за песнички опус, преводиоцу и професору књижевности у средњој школи, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило, и на адресу јој испоручила "честитку" са захтевом да се одужи држави.
Апсурдну ситуацију у којој се нашла једна од водећих савремених српских песникиња, створио је некадашњи, краткотрајни закон министра финансија Лазара Крстића о солидарном порезу. Њиме су се од јануара 2014. до новембра исте године умањивале за 20 одсто све плате у јавном сектору које су премашивале 60.000 динара. Порезници су обрачунали зараде Ане Ристовић у том периоду и открили да је једног месеца добила професорску плату и део Дисове награде, у другом исту ту плату, али и ситан хонорар за превод, и да се та њена "неприхватљива" активност наставила и даље.
- Траже ми да за три месеца, колико су обрачунали период, платим 4.359 динара, јер сам поред плате добила хонорар из СКЦ-а од 14.000 динара, другог месеца уплату дела Дисове награде од чачанске библиотеке од 30.000 динара и трећег - хонорар од краљевачке библиотеке од 4.000 на плату - каже, за "Новости" Ана Ристовић.
      

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003267   ЈЕЗИК ПЕСНИЧКОГ БИЋА РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА /Душан Стојковић. - Радослав Војводић несумњиво је особено име свеколике српске поезије. Од самог почетка свога песниковања "пливао" је насупрот основној струји српскога песништва, градећи свој песнички свет, препознатљив од прве. Песничке моде су се мењале, Војводић је остајао стамено на песничком вису који је запосео, налик на усамљени – лирски – јаблан. То га је – као и сваког аутентичног песника који не жели да се "угрупи" – коштало помало скрајнутог положаја који има унутар корпуса наше лирике. Код нас (и у свету, уосталом) поезија се мало чита (ако се то уопште и чини). Када се неки песник прогласи великим, заслужено или незаслужено, тешко га је померити с трона
    


*
(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003268   Лелуји и трепети Растка Петровића / РадомирБатуран . - Лелуји и трепети Растка Петровића. -  Растко Петровић је био једна од оних стваралачких индивидуалности која се није мирила са статичким прихватањем света и жовота, онако како су их видели и тумачили било који од ”светих отаца” и ”мудрух учитеља”. Његова пренаглашена сензуалност, интелектуална запитаност и стваралачка интуиција реаговале су на сваку свежу вибрацију живота и могуће координате света, декодирајући их и утискујући хералдичке знаке самосвојне обраде у књижевној и ликовној уметности и тумачењу појава и дела у тим уметностима. Тако је, у овим двема уметностима и њиховим критикама, авангардно баштинио културну традицију свога народа.
Растко је једна од најзагонетнијих и најтрагичнијих песничких личности наше међуратне књижевности. Загонетна је јер је створила дела која су, у оно време, само најдаровитији разумели и одобрили (Исидора Секулић, Иво Андрић, Милош Црњански и Станислав Винавер), а већина се скандализовала његовим књижевним иновацијама и оштро га нападала. Због тога се и осећао трагично у свом Београду (”најлепшем путу на свету”). Прошао је Албанију са српском војском у повлачењу 1915. године и био сведок катаклизматичне смрти тридесет хиљада својих вршњака, а безмало половине свога народа Трауме ове личне и националне катастрофе, коју је седамнаестогодишњи дечак екстатично доживео, никада није преболео, ни у свом књижевном стварању ни у свом животу вечитог путника        

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003415          Данашњититоизам, пo Леону Којену. -  Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера.
Данас смо сведоци једне нове културне афирмације комунистичке епохе Јосипа Броза. Честе су брозоносталгичарске изложбе и телевизијске емисије у којима се та епоха приказује као српско „златно доба”. Да ли мислите да је тај тренд спонтани производ наше културне дезоријентације или је усмераван одређеним намерама?
— Није лако уопштавати, али чини ми се да у тој фактичкој рехабилитацији комунизма има много више прикривене идеологије него спонтане жеље да новим очима погледамо ближу прошлост. То је јасно већ по смишљеном прећуткивању свих оних одлика комунистичког времена које је данас немогуће бранити: од масовних злочина над „класним непријатељем” 1944. и 1945. године, реваншистичког и репресивног карактера целог режима до средине педесетих година и наметнутог једноумља у политичким стварима све до самог краја, преко стварне поделе читавог друштва на вишеструко повлашћену елиту у коју се углавном улазило само са чланском картом комунистичке партије и више или мање обесправљену масу осталих грађана, до гротескног култа самог Јосипа Броза ....   

*
 
Симбол, кућа рођења, магаза
(ЂАВОЉА КАПИЈА) ЛеЗ 0003416    Само ретки и одабрани ћевидети Царство небеско, Шеих Имран Назар Хосеин је један од њих (Попај).  - Назар Хосеин, један од највећих исламских теолога данашњице. /  Један од твораца привредног чуда у Малезији, где живи, каже да је оног трена када је ушао, по визу, у амбасаду Србије у Швајцарској, стекао прави утисак о кавим се добрим људима ради. После сусрета са нашим академицима, новинарима, обичним светом, то осећање је, вели, све израженије. Доћи ће поново, јер, како наглашава, "теолози, исламски и православни, имамо о чему да разговарамо и да се разумемо".
* Утисак који муслимански свет има о православним Србима је врло мрачан. Зашто?
- Били сте изложени страшној сатанизацији западних медија. Ако желите да исламски свет разуме догађаје у Сребреници, направите државну комисију од најумнијих људи и позовите све који нешто знају о томе. Када сви кажу истину, закључке пунудите свету. Једини је проблем што мислим да ЦИА то не би дозволила по цену егзекуције целе комисије.
             

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003434     Српски класици уништавани у Хрватској. - Зашто су, како и под којим околностима уништаване „непоћудне“ књиге у Хрватској од 1990. до 2000. године тема је дела „Књигоцид“ Анта Лешаје, универзитетског професора у пензији. У опсежном делу, које су објавили „Профил“ и Српско народно вијеће, овај Корчуланац, по професији економиста, настојао је да овај проблем осветли са разних страна из политичког, историјског и моралног угла.
У разговору за „Новости“, Лешаја истиче да је за једну деценију на ђубриштима у Хрватској завршило око 2,8 милиона књига и да та цифра није најпрецизнија, јер је до правих података готово немогуће доћи. Поуздано је, међутим, да су књиге „чишћене“ по етничком или идејном кључу: из јавних, школских књижница, из домова културе и других културних институција одстрањиване су књиге писане ћирилицом, дела српских аутора и издавача или хрватских писаца који се нису „уклапали“ у тадашњу изразито домовинску политичку опцију  

*

(ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ)  ЛеЗ 0003435     Крај света почиње у - Сирији!?Чудновата и, дан-данас загонетна бугарска пророчица Ванга прорекла је пред саму смрт 1996. да ће крај Света – „за неколико година” започети у Сирији! Наравно, остало је нејасно шта је она подразумевала под „крајем света”. Рекла је, у непознатом и тек ових дана објављеном пророчанству, да ће 2012. година бити година глобалних промена на Планети, а да ће на крају тога бити – Сирија. Другим речима, рекла је, кинеска хороскопска година Змаја 2012, биће почетак краја Планете…Али каквог почетка?
Она је те, сада већ далеке 1996, прорекла да ће „Сирија бити у центру догађаја који ће човечанству донети светску кризу невиђених размера и глобалне промене”. Ванга је тада рекла да ће „власт Сирије пасти”, а даље…?
Ванга је, упркос на први поглед апокалиптичним предсказањима наше будућности, оставила и трачак „светлости”:
– Ипак, доћи ће време спокојства у древним учењима. Питају ме да ли ће то време ускоро доћи? Још не. Али, Сирија ће се стропоштати пред ногама победника, али победник, показаће се, неће бити онај за кога сви мисле да ће бити, рекла је кратко пре смрти августа 1996
       

  *

…Само Цигани умеју да нађу место у срцу,
па да све одједном пукне ко кристална чаша!
Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и
бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе,
да саставе све те крхотине у нама!
Шта Кустурица тражи по планинама
Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и
манастирима српским?
Живот, незабораван, вечан, усијан као
гвожђе, као музика трубача?
– Живот ти се само једном деси, кажу
цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да
журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш.
Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш?
Трубе неће да побегну…
А неће, вала, ни хармоника.
        

 (.....) 

*

ЛеЗ 0003301 Горка судбина Граничара. - КОЧИЋ је со у свакој крајишкој, српској кући. Са овим писцем увек се може водити књижевни дијалог о свим сушаственим питањима духа, егзистенције, слободе, истине, правде, вере, наде, народности, језика, културе и књижевности. Тешко да има бољег сабеседника у данашње време који је "спреман" на симултани српски и европски дијалог - каже, за "Новости", Анђелко Анушић, поводом књиге прича "Писмо Петру Кочићу и још понекоме", у издању "Службеног гласника".
Као и у претходним романима и приповеткама, Анушић у новој књизи тематизује повесни и културолошки корпус Војне Крајине/границе
         

*
ЛеЗ 0003351      Краљ Петар II на српској земљи. - Петар II Карађорђевић је после Другог светског рата проглашен за издајника и одузета му је сва имовина, укључујући и дворски комплекс на Дедињу, у који се Тито уселио одмах по ослобођењу Београда, октобра 1944. године. Дачић је рекао да „не зна зашто краља нису вратили у Србију“ пре него што је он постао премијер Србије. /  – Ево, као републиканац, ја сам ту да исправим грешке и допринесем националном помирењу – рекао је Дачић
         


*

ЛеЗ 0003449     Кустурица: Моника Белучи је добар 
ЛеЗ 0003450     Из БИТНЕ КЊИГЕ / Бела Тукадруз  Мирослав Лукић РЕЧНИК ПРОТОТИПА (Уметност махагонија) / Велика магаза ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ /БИТНА КЊИГА // Неколико напомена, на крају, о Неоткривеном језику
Књигу свако чита на свој начин: читајући књигу читалац чита себе и врло често се догађа да прочита и оно што писац и није написао…
Понекада ми се чини: сазнање које је измужено из вимена историје, не вреди много.
Човеку оболелом, а нарочито оном од јавне болести, или пак неке друге болештине, прија млеко измужено из вимена успомена народа и појединаца, из сећања и душе, као кумис, Јер је то лековито млеко „органски слепљено са животом, Конструкција сазнања уткана је у конструкцију живота…“
        


*

ЛеЗ 0003500    ОПШТИ УВОД У МОЈЕ ПЕСНИЧКО ДЕЛО / Бошко Томашевић  . –  МОЈА ПОЕЗИЈА И МОЈА ПОЕТИКА /  ПОГЛЕД НА ПРЕДЈЕНИ ПУТ
Мој разговор са самим собом о сопственом песничком делу морао би, пре свега, да буде разговор о мом интелектуалном стасавању. Наглашавам интелектуалном  а не, рецимо, емоционалном и душевном, јер чвориште моје поезије јесте засновано на церебралности, на  онтолошком промишљању односа бића и језика, односно, још шире гледано, на мишљењу света живота као и на мојим одредјењима спрам смисла живота уопште. Уосталом, ваља да кажем да и на ширем плану свог земаљског обделавања и не имајући пред очима само сегмент тога чему сам свој живот био посветио, наиме књижевности,  ја у нутрини свога бића видим два основна покретача, а то су: проблематизовање смисла и сврхâ живота и намена човека у вечности. Ова два покретача, пак, нису повезана ни са каквом религијском ортодоксијом, тако да код мене проблематизовање смисла живота не налази свој увир у тражењу Бога, нити се моје промишљање наменâ човекових у вечности, како се она манифестују, рецимо, код руских боготражитеља, односи на тражење спасења. Покушаји да се и један и други покретач објасне у томе правцу и у томе смислу били би ми потпуно страни и никако не би дотицали суштину мога песничког погледа на свет па, стога, ни суштину мог песничког стваралаштва. У овом раду настојаћу да објасним везу која постоји измедју моје духовне и интелектуалне структуре и мога песничког дела

         

*

ЛеЗ 0003548    ИЗ ЈЕДНОГ НЕДОВРШЕНОГ РАЗГОВОРА СА ПЕСНИКОМ Белатукадрузом. –  – Шта вас ужасава (ако вас ужасава?) кад гледате на
садашњост и када размишљате о будућности?
– Ужасавају ме кад гледам на садашњост и кад размишљам о
будућности –
 преображаји вампира, крволочност вампира
– Каква ће бити уметност будућности?
– То је – тајна.Тајанствени су путеви уметности будућности. Можда
ће уметност будућности бити богочовечанска. Јер, како рече Паскал:”Ми не
 познајемо живот, смрт, доли преко Исуса Христа. Ван Исуса Христа не знамо ни шта нам је живот ни смрт, нити бог, нити ми сами…”
Последња тајна Исусовог Страдања и Искупљења је један нови
живот, не на крсту, него у гробници.
Паскал каже да Христос није учинио никакво чудо у гробници.
На земљи није имао где да се одмори доли у гробници.
Ко сме да уђе у гробницу Исуса Христа? (“Само светитељи улазе у њу”.
(“Исус Христос учи жив, мртав, сахрањен, васкрсао.”) Зар то није чудо?
Данашња уметност је под утицајем, не демона, него крвопија.
Врло су ретки ствараоци достојни Бога, способни да постану достојни њега.
 Врви од бедних људи, којима се Бог не придружује, јер је то недостојно њега; али није недостојно Бога да понеке из њихове беде извуче…

ЛеЗ 0003550    КРИКОВИ ЕВРОПЕ / Радомир Батуран. – (Александар   Лукић,  Европа,  Време   књиге, Београд, 1995)  „Европа шражи слободу,  а  слобода Европу„. //  (А. Лукић, Европа, стр. 103)
Никада толико дуго нисам ишчитавао једну песничку књигу као Европу Александра Лукића. И ниједну књигу поезије нисам ишарао толико као ову. И још једна пикантерија у вези са овом књигом : доврших читање јутрос, после бесане ноћи, на Сретење Господње, 15. фебруара 1996. , а на крају књиге прочитах одштампан тај исти датум и празник, само претходне године.Европа? Многи песници су певали о њој : Црњански, Бродски, Вајгнер… Али нико није певао овако (…) провокативно као Александар Лукић.   (…..)
Батуранов текст је  штампан у оквиру темата „Стара и нова Европа и Александар Лукић“, у  првом и на жалост и едином броју споменутог Алманаха, који је, узгред буди речено, штампан у симболичном броју примерака. Прештампавамо Батуранов текст, као што ћемо публиковати и неке друге текстове зато што су нам се последњих неколико година јављали како из Србије тако и из света неки наши читаоци и пријатељи, тражећи Алманах… Пошто је тираж Аламанаха исцрпљен још 1998. године, ово је једини начин да удовољимо заинтересованима. А постоји и прека културна потреба да се присећамо обимнога Алманаха, који је иако штампан у малом броју примерака, оставио известан траг у савременој српској књижевности… Тада нисмо могли ни сањати о овом данас, и тиражима које достиже   данашње „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ“. Били смо осуђени, као издавачи, не само Алманаха, на гето – пре петнаестак – двадесетак година, и то је погодовало погубној књижевно- издавачкој клими… Која је на свој начин поспешивала бетонирање  неодрживе парохијалне и комунистичке слике света, кастрирајући друкчији развој, друкчију Србију, непокорну и инаџијску…
     


*

ЛеЗ 0003595        ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ. ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ПЕСНИКА:СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА (ЗАВЕТИНЕ)    Августин УЈЕВИЋ  (1891 – 1955.), Растко ПЕТРОВИЋ ( 1898 – 1949),Светислав СТЕФАНОВИЋ (1877 – 1944),Ристо РАТКОВИЋ (1903 – 1954), СВЕТОЗАР БРКИЋ (1916 – 1993), Светислав МАНДИЋ (1921 – 2001), Стеван РАИЧКОВИЋ (1928 – 2007), Миодраг ПАВЛОВИЋ (1928 – 2014), Милорад ПАВИЋ (1929 – 2009), Владимир КОРМАН (1932), Јован ХРИСТИЋ (1933 – 2002), Паун М. ПЕТРОНИЈЕВИЋ (1936 – 1962), Драгољуб С. ИГЊАТОВИЋ (1936 – 2006), Бранислав ПЕТРОВИЋ (1937 – 2002), Живодраг ЖИВКОВИЋ (1937 – 2003), Иван РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010), Слободан РАКИТИЋ (1940 – 2013), Миодраг СТАНИСАВЉЕВИЋ (1941 – 2005), Ристо ВАСИЛЕВСКИ (1943), Ранко РИСОЈЕВИЋ (1943), Сергеј Шелковиј (1947), Мирослав ТОДОРОВИЋ (1947), Душан Стојковић (1948), Тодор ДУТИНА (1948 – 2007), Радомир БАТУРАН (1948), Новица ТАДИЋ (1949 – 2011), Мирослав Димитријевић (1950), Бела ТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић. 1950 – ), Зоран М. МАНДИЋ (1950), Петру КРДУ (1952 – 2011), Ненад ГРУЈИЧИЋ (1954), Александар ЛУКИЋ (1957), Владимир ЈАГЛИЧИЋ (1961), Милош ЈАНКОВИЋ (1963)
   


*


ЛеЗ 0003623     ПРЕЋУТАНО. Прећутана историја. (....)  Сувише је оклевања, оклевања, одлагања, одлагања, заборава! Сувише је прошлости! Суштинске прошлости, стравичне и надмоћне, која наступа као бескрајна литија!
Шта је наша садашњост већ годинама?
„Садашњост је продужење прошлости. Будућност је продужење садашњости. Данас је сутра и сутра биће данас.“
Још увек прошлост у нашој култури и литератури и друштву игра главну улогу!  …
Извор: књ. часопис Браничево, Пожаревац, бр. 1-2/2011, стр. 7- 11

Таман посла!
    Прећуткивање  је аморално!О томе су се, до сада, огласиле „Заветине“ , на прво месту;  а остали? (....)

      


*
Следећи број НовиБуСура излази 28. октобра 2015!!

Нема коментара:

Постави коментар