НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00379)

 Среда, 9.  децембар  2015.  Преподобни Алимпије Столпник

ДИЗ  - дестодневни избор «Заветина»

                                                                    

Овај 379.  НОВИБУСУР – Новина будућности  „Сурбита“ ,  чини избор  из богате  и разноврсне грађе  «Сазвежђа Заветина». Омеђен је, чини се, привидним замором уредника и  разуђеношћу  тема. Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се у небо. –  Десет дана, десет страна – Заветине то доказују, што је на први поглед немогуће, да свет није четворостран, већ десетостран. На свету има више од четири стране.
Према којој ћете се окренути? То зависи од вас.

Недавно се у «Сазвежђу» појавила «Паукова мрежа»  и још неколико сасвим дефинисаних електронских локација,  које из дана у дан «дижу» број посета. Интернет је нови медиј, заиста, моћнији и делотворнији од телевизије и штампаних на папиру  издања.  Али, још увек има много оних који то не схватају, и углавном  они  живе и умиру у једном свету  који је већ дубока прошлост. «Заветинама» се јављају и пријатељи и непријатељи, - пријатељи често у неискреној улози душебрижника, питајући оснивача – зашто не седне и не пише нове књиге?  Па зар их није написао више од било ког живог српског писца данас и јуче?

Највећи  опозиционар у Румунији диктатора Чаушескуа, песник Динеску, требало је да, у револуцији, наследи и замени Чаушескуа, (да Динескуа нису  - како кажу упућенији од нас -  «издали» његови). И шта – нови председник Румуније је постао неко, чијег се имена више и не сећамо, а Динеску је покренуо лист «Академија Кацавенку», која је достигао тираж од 100.000 примерака. Замислите књижевни лист који излази у 100.000  примерака!  У Србији књижевне новине или часописи једва да изађу и тромесечно у по  1000 или сам ђаво зна колико примерака!

Ових дана, «Сазвежђе Заветина» приближава се фантастичној бројци од 15.000 000 посета – то је зар не, израчунајте сами, колико пута више од  оног невероватног тиража Динескуове «Академије Кацавенку».

Али о томе се у Србији – ћути! Мени то не смета.

У тих скоро 15 милиона потврђених прегледа  «Сазвежђа ЗАВЕТИНА» , на шта сам недавно скретао пажњу пријатељима, нису урачунате посете  локација «Сазвежђа ЗАВЕТИНА» на WordPress-у , чије  је «прекњижавање“  отпочело недавно. Приметио сам да са „прекњижавањем“, тј.актуализовањем  публикованог, али потиснутог фонда новим публиковањима, има чланака који ништа нису изгубили ни после две, три, или седам-осам-година, напротив. Приметио сам да посете вртоглаво расту,  пре свега, у САД , Канади, Енглеској, Европи. Оно о чему сам сањао крајем двадесетог века – сад је почело да се обистињује -  концентрични кругови „Заветина“ шире  се  унедоглед. Каменчић бачен у вир мог завичајног Пека, на коме сам као дечак радо пецао, производи кругове који се шире до Црног мора, Волге, Сибирских тајги, Тихог океана, Мисисипија, Амазона....

„Сазвежђе ЗАВЕТИНА“ постало је – по свему судећи -  „паук на интернету“, да се послужим речником  разумљивим у свету електронских рачунара.  „Сазвежђе“ је „исплело“ своју паучину  у космосу,  своју Мрежу, не да би ловило  људе и људске душе,као муве, што чини паук, не. Јер „Сазвежђе...“ није стварао паук, већ човек, песник не баш омиљен, напротив. Човеку је немогуће да  сасвим опонаша паука и стварање „паукове мреже“.  Да би отпочео мрежу паук  «пушта лепљиву нит паучине низ ветар и чека да се негде закачи. Тада пажљиво пређе преко ње појачавајући је новом нити и тако неколико пута док не добије довољно јаку окосницу (бацкбоне). Затим се обеси о ову нит да би формирао Y основу мреже. Додаје још неколико потега и онда плете спиралну основу од нелепљиве паучине. Мрежа је готова када дода лепљиву спиралу при чему уклања нелепљиву која му очигледно служи као скела да се сам не би улепио (овде очигледно не важи „ко другоме мрежу плете сам се у њу заплете“). Све то што видимо делује уходано док се не сетимо да пауци плету мреже на различитим местима која тополошки јако варирају. Поврх тога, сетимо се и мрежа између грана на дрвећу и у жбуњу које се такође њишу на ветру и имају шаролике распореде ових основних ослонаца. Тако се могу срести и мреже са обрнутим Y, са веома удаљеним ослонцима, чак до 10 м. За све то очигледно треба имати одличну навигацију па и памћење.  (извор: Рачунарски факултет   )

Међу новим локацијама, «Сазвежђа», појавиле су се оне, које могу омогућити испољавања духовног живота  народа  коме припадам («Јавност», «Дописништво», «Змија бела као снег“,  «Аранђеловдан» ...  Многа су народна веровања ο овом Анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити. Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време Арханђел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима. Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан, може одредити каква ће бити година. Каже се: Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верје да само он може отерати вукове. Према народној поезији цар Душан славио је је светог архангела Михајла тако што је увек дочекивао госте стојећи, док му је анђео стајао на рамену.  Једне године, да ли од умора, или немара, он се превари па седе, а анђео се наљути, удари га по крилу, и одлете. Предање каже да је цар након тога месецима покушавао да се умилостиви архангелу Михаилу) ...

Захваљујући «пауковој мрежи» Сазвежђа Заветина омогућени су најневероватнији сусрети «Заветина» и  људских душа. Почела су да се догађају чуда, и тек ће се догађати. Ко не верује, не мора да верује. Нека провери.

Обнову и тзв. трећу ренесансу не може нико  и ништа више зауставити, тако нам Бог помогао!

У  Београду, понедељак, 7. Децембар 2015.    Б. Т.

ПС.  – Следећи, новогодишњи двоброј излази  (ако бог да)  29. децембра 2016.

*

 (ПРОТОТИП)   ЛеЗ 0004569    Аух!  ЗАВЕТИНЕПресс ~ Лист о занимљивим стварима: против разнихсаблазни Одужило се «прекњижавање»  чланака и страница споменутог  Листа. Аух! Овај  Лист покренут почетком децембра 2008. год. , према тзв. контролној табли – на први поглед, садржи 515 чланак, 14 страница, 17 коментара,  ( на дан 2. децембар 2015, око  12: 25 ч. по средњеевропском времену).  Тридесет чланака је издвојено, препоручено, тридесет и један чланак  завршили су на отпаду.  Први чланак у овом Листу публикован је 5. децембра 2008 - Кратка историја два посвећена дрвета – значи, пре седам година!  Лист је достигао  16. 600 посета до овог часа.  У поређењу са другим листовима и локацијама «Сазвежђа Заветине»  «Златним расуденцем» (196 чланака, 17 страна; 53 коментара; 38. 023 посета ),  «Противотровом» (191 чланак;  18 стр; 23 коментара;  21. 314 посета ), «Васељенским листом» (212 чл,  42 стр.; 22 коментара; 18. 196 посета) , «Ренесансом» (152 чланка, 37 страна; 29 коментара;  42.773 посете ) и «Опалим лишћем» (271 чланак; 35 стр.; 24 коментара ; 40.240 посета ) ,  испада, да Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни има, зар не, најмању посету! Упркос  чињеници да има  највећи број објављених прилога...

У чему је ствар? У садржајима, занимљивости, разноврсности?  У недовољно разуђеној уредничкој  платформи?  У неискуству оснивача и уредника?    

*

(ПРОТОТИП)  84   (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

*

(ПРОТОТИП)  85  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004251  Пола века филма “Доктор Живаго”. –  Али, оно што се данас сматра ремек-делом светске кинематографије имало је, као и много других филмова, трновит пут до славе.     

*

(ПРОТОТИП)  86  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004301  СУКЦЕСИВНИ  ПРЕВОДИ / Бела Тукадруз . –  КРАЈ АВГУСТА, СЕПТЕМБАР, ОКТОБАР… (1971) . – ( Из  Свеске Инв. бр. 3  ; 30. август – 10. октобар 1971) –  У овој СВЕСЦИ (200 стр.)  има читавог брда цитата, новинских чланака, дневничких забелешки, стихова – необјављених, забележених  углавном у родном месту, и почетком јесени у Београду. Има и писама које су ми писали, и копија писама мојих одговора. На корицама Свеске су три цитата : Бити ил не бити питање је сад, из Хамлета (Шекспир), и два става М. Селимовића : Само нека ме нико кроз умјетност не води за уво… и : Зашто писца објашњавати?Зар није довољно да га прихватимо, или одбацимо?

На првој страни Свеске је савет Бодлера (преписан мојом руком) : Што се више ради, и више се има воље за рад… Ради  ш е с т    дана   без  п р е к и д а…    

*

(ПРОТОТИП)   87    (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004351 Брана терору Исламске државе, који би могао да се обруши на Њујорк је – мафија. –  Ђовани Гамбино, син Франческа Гамбија, изнад ког је чувени криминалац Џон Готи, каже да мафија штити комшилук од екстремиста. „Мафију прати лоша репутација, али велики део тога је незаслужен“, оцењује Гамбино, у саопштењу после терористичких напада у Паризу.  – У животу постоје добре и лоше стране свега – вели Ђовани Гамбино. – Експанзија глобалног тероризма даје мафији шансу да покаже и докаже своју добру страну. Гамбино је оценио да су Еф-Би-Ај и остале безбедносне службе у САД ограниченог домета кад је тероризам у питању и да често закасне, или не успеју да сагледају комплетно стање ствари. „Свет је данас веома опасан, али Њујорчани чији су суседи Сицилијанци, или с њима спрегнути, могу да се осећају потпуно безбедни“, закључује Ђовани Гамбино ....   

*

(ПРОТОТИП)  88  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004401  Из НЕДЕЉНОГ  ПРОГРАМА   ТРИБИНЕ  ФРАНЦУСКА 7. –  ЧЕТВРТАК,  17. НОВЕМБАР, 12 ЧАСОВА. – СЕЋАЊЕ: ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ (1947–2009)  Учесници: Радомир Андрић,Тања Милић, Душан Стојковић  и Миљурко Вукадиновић.

 ЛеЗ 0004402   ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ И ДВЕ ГОДИНЕ / Зоран М. Мандић. –  …. Злобници ће, ако прочитају овај текст, рећи да се тако не пише о духовитој паничној потрази Игора Мандић. И поред опасности за настајање такве могућности хтео сам да забележим тренутак који све забелешке, фото и сећалачке Белешке кризе, чини равноправним и корисним за будућност успоменама у којима је све мање слободних места.  Игора, вероватно више нећу сретати, а и како бих, када ће он после наредне двадесет и две године имати 94, а моја маленкост 83 године. Можда ће тада у «задњи час» она млада песникиња донети неку другу фото-вест. Попуњенију мало искривљену фотографију и другим ликовима.  /    Beograd, 23. oktobra 2011. god.        

ЛеЗ 0004403   НАГРАДА  МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА   –   КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА“ ЗА 2011. ГОДИНУ, ДОДЕЉУЈЕ СЕ ГОРДАНИ ЂИЛАС ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА „СЕЋАЊЕ КОЈЕ СЕ НИЈЕ ДОГОДИЛО“ ОБЈАВЉЕНУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, ИЗМЕЂУ ДВА ПОСЛЕДЊА СУСРЕТА“.

        

*

(ПРОТОТИП)   89   (Азбучник Прототипа ЕнциклопедијеЗАВЕТИНА)

 ЛеЗ 0004451   РЕКЛИ СУ…. – Свињарије и будале…. * Неки се Дана Републике сећају по свињокољу, да би 90-их година у земљи почеле велике свињарије.

– Свињарије нису никад ни престајале.

* Покојни песник Бранко Миљковић је о паду имао једну чувену реченицу.

– Рекао је: „Ако смо пали били смо паду склони“. А како је могло бити другачије када је Југославија прављена изнад оног водопада. Од свега је важније што смо, као зеницу ока, сачували братство и јединство. Да није било Југославије, никада не бисмо схватили колике смо будале….

       

*

(ПРОТОТИП)   90   (АзбучникПрототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

    ЛеЗ 0004501    ОПУСТОШЕЊЕ. –   …. Пре десетак година, један од мојих познаника испричао ми је помало невероватну причу о селима на југоистоку Србије. Човек је понављао као омађијан: „Ви сте вашу јунакињу Анђујку морали да проведете кроз ова села! А нисте, јер их нисте видели својим очима.“  Тај човек, рођен на селу али осуђен да живи у граду, користио је прилику да обилази планинске делове Србије, коју је заборавио и Бог изгледа. Конкретно, неки његов пријатељ родом из Босилеграда, повео га је на неколико дана у свој родни крај, причајући како се тамо могу купити имања и домаћинства са речицама пуним пастрмки багателно. Јер су села опустела. „У двадесет села срели смо  само једну бабу и јуедну мачку!!“
То ми је остало у сећању.
Тај човек је, међу мојим знанцима, први доживео страхоту пропадања села – тамо на југоистоку Србије     

*

(ПРОТОТИП)  91  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004551    ВОЂА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ КУКАВИЦЕ. – Док је Ласта Колар певао, да ли од вина, песме, или затошто је дошао суђени час, Јакушев је склопио очи и почео да разговара сам са собом. “Ну, ви пријехаљи канешна?…” Привиђало му се да су допутовали његови из Русије да га воде. Дошла је и жена Ласте Колара са децом, а поп Николај избуљио у њих очи. “Оче Николај, ти ћеш да умреш, бре!” дрекнуо је уплашено Ласта Колар.Поп Николај гледао је избечених очију у децу Ласте Колара,али их није видео, његова је душа летела небом. Одлетела! Бог да мудушу прости!Ласта Колар је укопао попа Николаја јужно од наше босиљковачке цркве, на једно педесетак корака. Све ствари покојног попа Николаја Јакушева Ласта је чувао у свом војничком куферу који је донео из немачког заробљеништва, а када је сазнао да је и онај поп,из Лучице код Пожаревца, коме су биле намењене БЕЛЕШКЕ Н.Јакушева, умро, Ласта је донео мени и БЕЛЕШКЕ и преписку и лична документа пок. Николаја Јакушева. Што је било добро…

ЛеЗ 0004552  MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз. – Књига садржи ефектан Пролог и још жешћи Епилог, где аутор проговара јетким језиком сасвим примереним   околности да су већину тих песама тек сада одштампаних, тридесет или четрдесет година након свог настанка, у песниковој 62. години живота, издавачи игнорисали, одбијали… Тако да је то, поред осталог, и веома потресан Каталог осујећеног песника…      

*

(ПРОТОТИП)   92    (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004601     Јован Курбалија – Ко контролисе интернет 

ЛеЗ 0004602     По сећању се хода као по месечини  Књижевници Весни Капор у среду свечано уручена угледна награда „Милош Црњански“. Наслов награђеног дела преузет из друге књиге „Сеоба“ великог писца. У „Хипербореји“ се може живети. Даље, кроз „Ембахаде“ изучавати историја и философија. Са кнезом Рјепином и Нађом, разумети очај, поштовање, жртва и љубав. Са Исаковичима делити најдубља страдања, заблуде и наде национа. „Лирика Итаке“ и „Чарнојевић“ чисто су срце човеково. Црњански је дубоко и интимистички обележио и спојио наш карактер и страдања – рекла је Весна Капор, примајући награду „Милош Црњански“, за књигу прича „По сећању се хода као по месечини“, у издању „Агоре“. Признање које задужбина великог писца додељује сваке друге године, чине повеља, месингана плакета и новчани износ, а свечаности у испуњеној Малој сали Коларчеве задужбине, присуствовали су и најбољи ученици основне школе „Милош Црњански“ у Иланџи    

*

(ПРОТОТИП)   93   (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)        

ЛеЗ 0004651     Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се у небо. –  Седам дана, седам страна – Заветине
На свету има више од четири стране.
Према којој ћете се окренути?
На којој излази, а на којој залази Сунце?
Можете кренути према мору, преко мора, преко девет гора и мора. Ваш је избор.
Можете цртати монограм свога имена на песку.
Можете лебдети као рода испод облака.
Можете све своје најдраже и најбоље мисли затрпати у песку, блату. Ваш је избор.

      

 *

(ПРОТОТИП)   94  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)        

*

(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА)  ЛеЗ 0004701  Требало би затворити и прозоре, а кaмоли врата, непозванима / Бранко Лазаревић. -  Занимљиво је напоменути да неколико изванредно крупних обликовања немају добар облик. Формална естетика би их линчовала. Како је рђава форма самог Фауста, да и не поменемо Стари завет, Заратустру, и Браћу Карамазове. И Хамлет је слабо „израђен“. Осећају се „недовршености“ на Микеланђелу и на Бетовену. Није много „довршен“ ни Дирер ни Да Винчи.

То су, пак, скоро најкрупнија наша испољавања и остварења. И како то тумачити, ако не пренапрегнутом и снажном интуицијом која не може да нађе адекватну грађу за исказивање. Навала мисли је снажна. Читава је поплава емоција. У слаповима се нијагарски слетају снажне масе осећања и виђења. Уобичајена грађанска форма је уска за такав полет и ток. Морају, дакле, остати извесне изражајне „празнине“. Облик се повија колико може да прими садржај и повија се толико да бива „нејасан ‘. Понекад је толико тако нађен, да се „форма“ и не нађе и не види.

И добро је што су ти скоро најбољи изрази – формално „незавршени . Иначе, били би садржајно незавршени. Овако, навала мисли је издана до крајњих могућности.

*

(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА)   ЛеЗ 0004706    Породица Мутних потока. Величина и Слина. Шта све финансира Министарствокултуре Србије. -  Најмања добијена сума је од 50.000,00 дин., а добило ју је Удружење грађана АртиФакт, Сомбор, за суфинансирање излажења бесплатног листа за културу „Авангард“. , највеће суме добили су Књижевно друштво  „Хипербореја“, Београд, – 1.550.000,00 дин. Српско књижевно друштво, Београд, за „Књижевни магазин“, и Уметничко друштво „Градац“, Чачак, за „Градац“,  – 1300.000, оо. Не мали број књижевних часописа, системом уравниловке, добио је по 150.000,00 дин. Укупно је расподељено 24.260.000,00 дин. М. Цвијетић, поводом тога, написао је, између осталог: „Пада у очи друга, не мања важна ставка, како је и та сума новца дељена, по параметрима комисије како се мерило и просуђивало. А у саставу комисије су: Милан Влајчић, Јовица Аћин и Звонко Карановић. По критеријумима, то сами Господ зна којима, а можда ни Он. Издвојили су, што се већ неколико година догађа, неколико својих фаворита, а остало је дељено на принципу сваком помало….. није се, чини нам се, улазило ни у то колико пута неко гласило излази, месечно или само неколико бројева годишње, колики је тираж, колико је доступно ширем кругу читалаца. Исфорсирана су по њиховим мерилима, тзв. елитна гласила, гласила повлаштеног, првог реда, којима је припао позамашни део и онако малог заједничког колача…“  

*

(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА)  ЛеЗ 0004707    НОВЕМБАР 1, 2012. Националне пензије: трка, кажу, почела…  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/11/01/nacionalne-penzije-trka-kazu-pocela/ 

*

(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА)  ЛеЗ 0004708    НОВЕМБАР 16, 2012.  ЛОША АДРЕСА ИЛИ КОЛО ОКОЛО ПРИЗНАЊА /Мирослав Тодоровић* - Скраћена, по мери простора, верзија овог текста штампана је у Политици 15. новембра 2012. Заветине објављују интегралну верзију.  

*

(ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА)   ЛеЗ 0004716        ЈУН 8, 2014. - Увод у роман-енциклопедију/ Бела Тукадруз. - УВОД  У ДВОЈНО КЊИГОВОДСТВО. - Зашто је – Б. Мишљеновић  – одустао од објављивања рукописа? Зато што је у њима био свуда присутан и свуда видљиваутор? Сартр (кога није нешто много волео, ни ценио) и Ками рекоше да је Бог мртав, „па да је мртав и боголики романописац. Немогуће је све знати, човјеково је знање парцијално, па и сам роман мора бити парцијалан. То не звучи само сјајно него и логично. Али,да ли је заиста сјајно и логично? На крају крајева, роман није настао кад је настала вјера у Бога, а нема, што се тога тиче, ни неке посебне међусобне везе између  романописца који су дубоко вјеровали у свезнајућег приповједача и оних који су дубоко вјеровали у свезнајућег Творца. ..“ (Јулиан Барнес, Флаубертова папига, Знање, Загреб, 1990, стр. 95).  

Нове Цветове зла светска поезија није написала  (пардон: дописала), на жалост!

Мото бездане или понорне књижевности могу бити, између осталих, и ова четири Бодлерова стиха : „Са свих је прозора само бескрај видљив, – А мој дух, сав смућен од тамних открића, / Пред ништавилом је бешћутним завидљив. / – Ах! Зар вечно бити роб Броја и Бића!“ Парафразирајмо Пиндара: Време је најбољи савезник праведника, и песника понора.   

*

(СВЕТИОНИК)  ЛеЗ 0004251  Пола века филма “Доктор Живаго”. -  Али, оно што се данас сматра ремек-делом светске кинематографије имало је, као и много других филмова, трновит пут до славе.

Чувени италијански продуцент Карло Понти откупио је права на екранизацију “Доктора Живага”, неколико месеци након што је Пастернак добио Нобелову награду. Мада је у образложењу речено да је високо признање руски књижевник добио за своју поезију, нема сумње да су контроверзе око његовог романа “погурале” награду, у јеку Хладног рата. Антируски ставови и кампања која је у Совјетском Савезу покренута против романа, приморали су Пастернака да се јавно одрекне Нобелове награде. Упркос очигледном непријатељству, Понти је ипак упутио званичан захтев руским властима да му одобре снимање у СССР-у, али је одбијен. Редитељ Дејвид Лин је кренуо у потрагу за новом локацијом снимања. Међу првим кандидатима су биле тадашња Југославија и скандинавске земље. Скандинавија је брзо одбачена због велике хладноће која би пратила екипу током вишемесечног снимања, а од Југославије се одустало због “захтевне бирократије”.

После дугог трагања, Понти је изабрао Шпанију. Снимање је трајало готово годину дана, јер је редитељ хтео да камером забележи сва годишња доба, и оживи аутентичност из романа. Али, време им није ишло наруку. Била је то једна од најтоплијих зима у Шпанији, што је приморало продуценте да одлажу снимања, а потом и да импровизују са тонама вештачког снега. Многе зимске сцене снимљене су усред лета. Глумци су морали да “глуме хладноћу” на плус 40 степени, огрнути руским крзном и шубарама   

*

(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0004252  Апис није херој. - …. ИЗМИШЉЕНО МУЧЕНИШТВОТек после Великог рата Апис стиче ореол мученика и романтичара, наводи Видан Богдановић.

- То је нонсенс, јер ниједан шеф тајне службе није наивни романтичар. Нетачан је мит о Апису као заступнику идеје велике Србије, насупрот идеји југословенства Александра и Пашића. Он је заговарао стварање јужнословенске државе као и Александар, а њихов обрачун није био сукоб идеја већ борба за превласт. После Другог светског рата Апис је рехабилитован на начин који је одговарао тадашњим комунистичким властима.   

*

ЛеЗ 0004253 БАЛКАНСКИ ШПИЈУН(И). -  БАЛКАНСКИ ШПИЈУН. - Не само да су известаји опрецни вец су све информације о том догадјају опрецне. Руси казу да је авион био у ваздусном простору Сирије и да је оборен са земље. Турци казу да је авион опоменут 10 пута пре него сто су га два Ф-16 оборили. Дакле ни у томе се не слазу. Елем, сада је на Путин на потезу јер је ово директан самар Русима од стране НАТО. Али не треба заборавити историјску улогу Турске... кад год је запад хтео да нападне Русију, прво су турке слали на њих. Једном рецју ....ПОЧЕЛО ЈЕ !!!!!

     http://velikamagaza.blogspot.rs/p/blog-page.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004254  ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО,пазите да вас опет не преваре (одломак из рукописа ртомана Беле Тукадруза)   

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004255  Одломци из приказаСавићевог романа "Ћуп комитског војводе". - Свакако,Ћуп комитског војводе представља значајно остварење, које ће критичари сагледати из својих углова; не научници, они испитају “смислове”; критичари их “производе”.  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004256  Успут / Отпад. -  Судбина се не може изменити.Ни годишња доба зауставити.Туробна јесен је најприближнијаопису старења.... https://misljenovac.wordpress.com/2012/11/10/%D1%83%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4/ 

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004257  Нови заветни Крст. -  На врху Старог Гробља извртех уКрстоношном храсту рупу сврдлом за јармове, па откинух листић садрвета, пресавих га и на њега полих мало јелеја и ставих два, три зрнапшенице. Све то метнух у рупу и затворих је чепом. Поравнах кесером.Читах евангелије. Ја сам ишао напред, а остали за мном, и тако смообилазили Запис. Платих Стјепану да на каменом Крсту урежеВознесење Господње, име моје, и имена осталих Босиљковчана, и одтога дана Вознесење поста наша заветина.И опет прође неко време, Турци нам полупаше заветни Крстна Старом Гробљу и растурише вењаке    

*

(ЈАВНОСТ)  ЛеЗ 0004264  ЈАВНОСТ- шта то беше? После много времена, купио сам шт. издање београдске "Политике" (у среду, 25. новембра 2015. г.); и морам да признам, да су ме нека побољшања у уређивању овог листа пријатно изненадила. Прелиставао сам у аутобусу овај лист, и зауставио се на стр. 8, реч је наравно о рубрици Друштво, прочитао сам пажљиво оба чланка у горњем делу странице….  У оваквим коментарима, мени сасвим непознатих читалаца и људи, има више узбудљивости и заборављене ароме јавности у правом смислу речи, чини ми се. А како се вама чини?    

*

(ЈАВНОСТ)   ЛеЗ 0004265  Масони и "Титаник" (случај истраге). Феномени. МАСОНИ МОЖДА УТИЦАЛИ НА ИСТРАГУ О „ТИТАНИКУ”. - На интернету објављена претраживач база са именима два милиона слободних зидара, а подаци бацају ново светло на неке историјске догађаје и личности. - „Титаник” је потонуо у Атлантском океану, на својој првој пловидби, 15. априла 1912. године, после удара о санту леда. Тајна архива са два милиона имена масона први пут је доступна јавности. Ту су имена краљева, државника и на хиљаде других утицајних личности, укључујући судије, војне старешине, адвокате и бискупе. Од Оскара Вајлда, преко Војводе од Велингтона до Лорда Киченера, много је славних Британаца који су били чланови, пише „Телеграф”.Остали масони које помиње британска штампа били су: Винстон Черчил, краљеви Едвард Седми и Џорџ Шести, истраживач Ернест Шеклтон и капетан Роберт Фалкон Скот, научници Едвард Џенер и Александар Флеминг, инжењер Томас Телфорд и многи други.

База се налази на сајту ancestry.com и могуће је претражити је по више кључних речи.

Менаџер за Британију Миријам Силерман рекла је за „Телеграф” да је пресрећна што људима могу да пруже нове податке о мало познатој организацији. Објављена архива дала је нову димензију књизи редитеља и сценаристе Бруса Робинсона, који тврди да је Џек Трбосек био певач по имену Мајкл Мејбрик. Он тврди да су сва убиства имала елементе масонског ритуала. На пример, симбол компаса био је урезан у лице једне од жртава 

      http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни) ЛеЗ 0004266  КАКО ПОСТАТИ АКАДЕМИК  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004278  НОБЕЛОВА ОСМАТРАЧНИЦА /Белатукадруз.-  књижевност је Лундквисту била “животни пројекат чији су неопходни покретачи ужитак и страст, и то далеко важнији од властитог израза.У таквим његовим настојањима није се постављала било каква граница између живота   

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004279  Из нове књиге песама ЂорђаНиколића: ВИ НИСТЕ ОД ОД ОВОГА СВЕТА. - о најновијој књизи песника Ђорђа Николића, која је тренутно у штампи, надахнуто су говорили уредник Д. Лакићевић и професор А. Јовановић, Николићев земљак, Шумадинац. Николић је похвале заслужио; али тумачима, ма колико се трудили, никако није полазило за руком да се позабаве пожељним стваралачким развојем самог Николића; односно чињеницом – да у нас Срба, поготово код песника 20. века, па и оних најхваљенијих, некако је изостајало духовно удубљивање; као да се избегавала духовност. Што наравно са Николићем није случај; упоредите га са ким хоћете, упоредите га са песницима, који су спомињани у оквиру његове гнерације (Урошевић, Шајтинац, Костић) и видећете драгоцену разлику…   

*

(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS)   ЛеЗ 0004301  СУКЦЕСИВНИ  ПРЕВОДИ / БелаТукадруз . -  КРАЈ АВГУСТА, СЕПТЕМБАР, ОКТОБАР... (1971) . - ( Из  Свеске Инв. бр. 3  ; 30. август - 10. октобар 1971) -  У овој СВЕСЦИ (200 стр.)  има читавог брда цитата, новинских чланака, дневничких забелешки, стихова - необјављених, забележених  углавном у родном месту, и почетком јесени у Београду. Има и писама које су ми писали, и копија писама мојих одговора. На корицама Свеске су три цитата : Бити ил не бити питање је сад, из Хамлета (Шекспир), и два става М. Селимовића : Само нека ме нико кроз умјетност не води за уво... и : Зашто писца објашњавати?Зар није довољно да га прихватимо, или одбацимо?

На првој страни Свеске је савет Бодлера (преписан мојом руком) : Што се више ради, и више се има воље за рад... Ради  ш е с т    дана   без  п р е к и д а...

И три моје песме : " Септембар 1971 ","ЦИГАНКА СВА У ЗЕЛЕНОМ" , и "Против смрти".      Прва песма се завршава стиховима :  Уместо прошлости, стајаће брана : нећеш моћи / да се вратиш под старе врбе, старог неба. / Стајаћеш на раскрсницама, без помоћи, / избезумљена и ничија ; али - тако ти и треба!...

Љубавна песма, необјављена. Она  којој је посвећена, има име и презиме. Имала је и телесну и душевну лепоту ; радо бих објавио ( са њеном дозволом, јер је жива) једну од њених фотографија. Због такве лепоте, не завиде само обични људи, већ и уметници. Међутим, ту фотографију ми је украла нека од оних  љубоморних жена, пре неколико година. Надам се још увек да је није уништила, у наступу беса, већ да ју је проследила неком од оних фантомских штабова, какви увек постоје (за компромитацију).      

*

ЛеЗ 0004303  Посвета (другом издању "Краљевских инсигнија")и друго / Белатукадруз  . - ЗАВЕТИНЕсу после Револуције (1945) у пожаревачком крају спречаване од стране нових власти у њиховом изворном облику,и временом су се сеоске славе свеле на игранке на игриштима, да би у неким селима, где су месни комунисти или општинске власти биле ригидније, биле забрањене, или сведене на територију порте,авлије и гостинске собе. Тако је тај празник временом постао туробан, мртав:слава се одржавала, али малобројна и некако разбијена. Осим неких суседних влашких села, где се играло изван села, на обалама река или крај шумских потока, под тополама и на трави. Од тада опустеше наши сеоски тргови...  

*

(ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР)  ЛеЗ 0004317   Из најновијег рукописа за Лукића / Нада Петровић. - Стопу по стопу ћутке

Корак по корак

кроз пустињу и пустару

кроз гладне године које се ређају

крај пресушених извора крајпутних

засути кишом куршума

тучом из ведрог неба

очима испраним од суза

душом неутешном и рушном

наручја празних сањамо јаук из сепета

и мач над главом који се клати

трзамо се у сну и загледамо у сенке

те стоглаве крвопије и душеваднице

како се домунђавају

како нам и тај један једини пут

обрушавају и урушавају

како реже и режу реч као да је колач славски

а славу и преславу заборавили

обневидели од безверја и неверице

скидају маске као да не знамо

да испод сваке од њих не постоји лице

но рачвасти језици којим палацају

     

*

(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS)    ЛеЗ 0004321  ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз. -  После 1903. године Прва Србија је кренула према Другој Србији, која није на небу, већ на земљи, али је опет историја, поплава догађаја, трагичних, спречила да се усправи - Друга Србија; тако да је Друга Србија, коју су крајем другог миленијума многи призивали као спас, остала више пука химера, згажена влат траве.
Друга Србија је остала загонетка, више неостварени сан и  илузија, која, можда, може постати збиља једног дана, кад сваки њен   грађанин преузме своје бреме одговорности на своју душу. Ако се то догоди, родиће се Трећа Србија, која ће свету показати златне ризнице оне Друге, придављене и углавном  непознате Србије. Док ово пишем, Трећа Србија је понајближе метафори и далеко од Идеала.  Спомињем ту старинску реч, јер добро је да постоји Идеал о једној будућој земљи и њеној истинској Култури, да би се уз помоћ њега превалило макар две трећине пута према нечему што сада изгледа
као призивање фатаморгана и химера.
Верујем у Трећу Србију, која неће бити савршена као ред на гробљима, која неће бити само на гробљима, већ и изван гробаља, колико на земљи толико можда и на небу, која ће уравнотежити
земаљско и небеско, јер је то услов опстанка, постојања, чувања огњишта вечности живота. Проживео сам век у оној Србији која полако зараста у дивљину и атавизме, себичност и бескрајну тугу. Бог
нас као народ и као појединце није послао на овај свет зато, да тугујемо, да радимо у корист своје штете и пропасти, већ да се радујемо и да цепамо чворове и пањеве, да крчимо ове прашуме које напредују.
Један од мојих књижевних јунака веровао је да данас козе могу много више да учине за овакву несрећну и тужну Србију од свих њених патриота, како оних по службеној дужности, тако и оних многих лицемерних. Међутим, у овој земљи сада не мекећу више козе, мекећу - шкарт, књижевници и фарисеји, бирократе, фушери свих врста, грамзиви и бездушни...   

*

(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS)    ЛеЗ 0004322  Бранко ЛАЗАРЕВИЋ  ИЗ НЕОБЈАВЉЕНОГ ДНЕВНИКА. -  (Одломци. Из јесењег броја књижевног часописа БРАНИЧЕВО, 2012, посвећеног Духу српске књижевности)

17. септембар 1943.

Пробуди ме ноћас ова мисао: потребно је ослободити се свега и пустити мисао да тече апсолутно слободно. Свака људска мисао је окована. Одозго је теологија, одоздо је материја, и са свих других страна су неке копче које укопчавају мисао у традицију, обичаје, нарави, системе, доктрине, схеме, социјално, политичко, расно, класно, верско, национално… Пуно је родослова, крштеница, тапија. Мисао је у читавом низу кврга, ланаца, котви. И сама реч је један фосил, једна окаменотина. Разговарате са неким лепим духом, и осетите јасно како му глава удара у неку школу, о какву доктрину. Дух је само теолошки, економски, политички, социјалан; само то и, чак и кад је све то заједно, крила су му везана и мисао спутана. Одасвуд је неки Дамоклов мач који му сече главу.

Дух треба да уђе у све системе, да обигра све стране света и, најзад, да, ослобођен, погледа у звездано небо и у цео космос који је у њему. У духу се одиграва цела васељенска игра, и цео тај плес треба пустити да игра. Све треба заједно да уђе у пуно дејство. Иначе, кретање се врши у једноме, само у једноме од многобројних сектора. Глувонем се је кад се је само у једном делу васколиког круга. Лажни су подједнако сви слојеви, све наслаге: и пакао и чистилиште и рај и сви кругови по њима      

*

(ЗАВЕТИНА)  ЛеЗ 0004334  Ко се, у ствари, игра ватром? Да ли је Азија на ивици рата?. -  Западне силе нису спремне да са Русијом оформе коалицију за борбу против џихадиста Исламске државе у Сирији, саопштио је Кремљ.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган поручује да би, уколико би турски авион био оборен ракетом С-400 коју је Русија распоредила на западу Сирије, то била агресија против права Турске на суверенитет. 

14:01 - ЕРДОГАН РУСИМА: НЕ ИГРАЈТЕ СЕ ВАТРОМ

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорио је данас Русију да се "не игра ватром" поводом спора око обарања руског авиона, али је навео да не жели да поквари односе са Москвом и да жели да се са руским председником Владимиром Путином састане "лицем у лице".

"У Паризу је самит, верујем да ће и Путин присуствовати. Тада можемо сести и разговарати", рекао је Ердоган.    http://zavetine.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

*

(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS)     ЛеЗ 0004340  Дан шести / Растко Петровић. -  И када је била сасвим у плаветнилу, сетила се да би можда било добро да му телефонира и да му каже да је свесна своје непажње. Али њему би то било досадно. Чинило се да му је било пријатно када га је напуштала, толико је он био тамо у неприлици, са својим детињским очима, ипак свежим и насмешеним. Као да је он сав био само парче овога неба, да је комад овога неба Тони позвала на пријем, а Џек тај комад неба напојио вискијем. Затим је мислила на Била и на виски. Кад би Бил само мање пио! А затим је мислила на млађег брата Ларија, који је хтео да иде да се бори у Шпанији, а родитељи га наговорили да уместо тога ступи у поморску академију. Као да је то исто! Мислила је на своје другове из Сурглав клуба, на седење по степеницама и разговоре којима није било краја, и видела је опет да је небо само небо и да је његово плаветнило просто питање атмосферских услова, и да је њена победа над градом у коме живи питање перспективе. Није ни примећивала да је опет испод застора белих облака, да су поља све већа и шира под њом, да је њихово зеленило све оштрије, да су контуре путева, инсталација, резервоара све одређеније, да јој са свих страна јуре у сусрет куће, да се под њом расцветава човечанство, да је она све ограниченија у своме духу, и да је све више део онога што је под њом све веће у својим пропорцијама.

Видела је друте авионе, сићушне, поређане, мртве, безначајне, на пољани која је ограничена са свих страна. И она је управљала својим тако да би га смањивала све више, све док не буде одговарао том уском ништавном простору, да би га могла поставити међ њих, да би га учинила исто тако ништавним, безначајним, истоветним њима. Њена рођена крила још су блистала на сунцу.

= извор: Растко Петровић ДАН ШЕСТИ. – Београд: Плато, 2014... 681 стр.; 20 цм. (Библиотека „Међу својима“). Тираж 1.000. – Стр. 551-557  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004350  Одабрана места из књигаМиодрага Павловића, објављених последњих неколико година. -  КТИТОРОВ САН

Хтео бих да будем дародавац

који сопствено спокојство зида

да подижем стубове тврђе

од костију на које се ослањају сени

и да сводове спустим ниско

до каменог олтара

хтео бих да позовем неког

да ми наслика ликове од ћилибара    

_*

(ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР)  ЛеЗ 0004351 Брана терору Исламске државе, који би могао да се обруши на Њујорк је – мафија. -  Ђовани Гамбино, син Франческа Гамбија, изнад ког је чувени криминалац Џон Готи, каже да мафија штити комшилук од екстремиста. "Мафију прати лоша репутација, али велики део тога је незаслужен", оцењује Гамбино, у саопштењу после терористичких напада у Паризу.  - У животу постоје добре и лоше стране свега - вели Ђовани Гамбино. - Експанзија глобалног тероризма даје мафији шансу да покаже и докаже своју добру страну. Гамбино је оценио да су Еф-Би-Ај и остале безбедносне службе у САД ограниченог домета кад је тероризам у питању и да често закасне, или не успеју да сагледају комплетно стање ствари. "Свет је данас веома опасан, али Њујорчани чији су суседи Сицилијанци, или с њима спрегнути, могу да се осећају потпуно безбедни", закључује Ђовани Гамбино.  http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/11/blog-post_27.html

*

(ЗАВЕТИНА)  ЛеЗ 0004352   Уочи коначне одлуке о судбини једне од најугледнијих београдских издавачких кућа. Група акционара писмом упозорава на манипулације и сукоб интереса

  У ДАНИМА када би коначно требало да буде разрешена дугогодишња агонија "Просвете", дошло је до неочекиваних нових игара око ове угледне београдске издавачке куће. На то је упозорила Група акционара упутивши писмо на неколико надлежних адреса. У њиховом саопштењу се наводи како Небојша Горановић, привремени заступник капитала, Предраг Петровић, члан Одбора директора и Данко Мимић, ранији предстечајни управник, "покушавају да за себе остваре незакониту материјалну корист и да, манипулисањем, на силу уклоне генералног директора Драгана Миленковића".  http://zavetine.blogspot.rs/2015/11/blog-post_27.html

_*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004355  ДЕЧАК, БИЦИКЛ И ВЕШТИЦА / Зоран М. Мандић. - Многи приповедачи су на почетку прича истицали тврдњу по којој је време важније од места њиховог догађања. Пажљивом анализом тих тврдњи долази се до закључка да је детињство најважније и најуверљиве време сваке приче без обзира на карактер њихових слика и драматургију заплета. У детњству, писао је Достојевски, сабрани су узроци за све тектонске промене које прате сваког појединца на путу његовог психофизичког одрастања    https://misljenovac.wordpress.com/2011/03/10/decak-bicikl-i-vestica-zoran-m-mandic/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004356  НА ОСТРВУ БЕЛУТАКА   

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004357  ЖУТА  КУЋА Уместо вапаја /  абележено крљомком на издисају, oдгонетнуто уместо вапаја.

Шта може фантастика, што човек већ није чинио…!

Слободан Бранковић

Оперишу.

Мало рупа.

Много нула.

Расту цене.

Две слезине.

Три нема језика.

Дебело црево

Из кога све испало

Како испало.

       

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004358  ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ ИЛИ „ИДЕНТИФИКАЦИЈА СА АГРЕСОРОМ“ / Петар ЏАЏИЋ. - [ Штампано у оквиру темата КЊИЖЕВНА КРИТИКА ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊЕ КРИТИЧАРЕСКИХ ЛОЖА у књижевном часопису БРАНИЧЕВО 3-4/2011  ]  По­зна­ва­лац Гли­го­ри­ће­вог де­ла с ла­ко­ћом ће из­дво­ји­ти је­дан дра­гуљ ме­ђу ње­го­вим тек­сто­ви­ма. То је есеј о Вла­ди­сла­ву Пет­ко­ви­ћу Ди­су ко­ји је Зо­ран Ми­шић с пра­вом увр­стио у Ан­то­ло­ги­ју срп­ских кри­тич­ких тек­сто­ва од Ву­ка до ше­зде­се­тих го­ди­на на­шег ве­ка.^[1] Ни­ка­да Гли­го­рић ни­је био на­дах­ну­ти­ји, остра­шће­ни­ји, ре­чи­ти­ји. Прав­ник по про­фе­си­ји, Гли­го­рић се ов­де и пред­ста­вио као пра­ви мај­стор од­бра­не.^[2]

Пред­и­сто­ри­ју зна­мо: Скер­лић је сво­је­вре­ме­но бру­тал­но (1911) на­ср­нуо на Ди­со­ву по­е­зи­ју, а то је у вре­ме кри­ти­чар­ског ап­со­лу­ти­зма и кул­та Скер­ли­ће­ве лич­но­сти мо­гло има­ти по­губ­не по­сле­ди­це за Ди­со­ву пе­снич­ку ег­зи­стен­ци­ју. По све­му су­де­ћи и има­ло је: по­то­ња Ди­со­ва збир­ка Ми че­ка­мо ца­ра ве­ро­ват­но је те­жи­ла за­до­во­ље­њу уку­са кри­ти­ча­ра Скер­ли­ће­вог ко­ва.

Као сва­ка до­бра (прав­нич­ка) од­бра­на, и Гли­го­ри­ће­ва је сро­че­на као оп­ту­жба. Он оп­ту­жу­је Скер­ли­ћа, али ни­ка­ко као је­дин­ку не­го као део ме­ха­ни­зма, као „мно­го у јед­ном“. Скер­лић је део енер­ги­је це­лог јед­ног по­го­на   https://misljenovac.wordpress.com/2011/08/11/%D0%B2%D0%B5%C2%AD%D0%BB%D0%B8%C2%AD%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BB%D0%B8%C2%AD%D0%B3%D0%BE%C2%AD%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%E2%80%9E%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%C2%AD%D1%82%D0%B8%C2%AD%D1%84/

_*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)      ЛеЗ 0004365   Ледина топљена крвљу. -  Добривоје Томић

„ВЕЧЕРЊЕ Новости“ и Институт за савремену историју покренуле су акцију за проналажење тајних гробница у Србији у којима је закопано на десетине хиљада Срба, „државних непријатеља“, „сарадника окупатора“, „домаћих издајника“ али и Немаца, Мађара....
Серију текстова настављамо са Зајечаром. Са градом који је први ослобођен у земљи од стране Црвене армије, већ у септембру 1944. године и који је тако, први и осетио сву „револуционарну правду“ ослободилаца... По унапред припремљеним списковима политичких комесара, по ослобођењу је ликвидирано око стотину виђенијих људи Зајечара, Бољевца и и околине.
- Нудимо историјске изворе и могућност да се реконструишу догађаји и пронађу локације на којима су жртве покопане. Ту престају наша овлашћења - рекао нам је др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. - На потезу је затим држава и надлежни органи да обележе та места да би евентуално могло да дође и до откопавања и ексхумације.   https://misljenovac.wordpress.com/2009/06/10/ledina-topljena-krvlju-2/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)       ЛеЗ 0004385   Прва, друга, трећа и четврта Србија: Листајући  српске књижевне часописе. - Четврта Србија

Након што је истекао првоборачки стаж учесника Петооктобарске револуције”, у оптицај је пуштена – ништа мање револуционарна! – мисао/директива о постојању Прве и Друге Србије. Које се имају разликовати колико и Шеста личка од Прве пролетерске. И онда се закотрљало запенављено брбљање о патриотизму и тајкунизму, о национализму у кешу и глобализму на лизинг. Удари врлина на величину, хуманизам на ренесансу, хришћанство на грађанство…

Авај, показало се како је све то умовање о “две Србије” заправо само неутешно ламентирање над чудесном и злехудом судбином “сурчинског” и “земунског клана”. Ето вам те фамозне подвојености коју партијски ровокопачи покушавају да реше постављањем коликотолико јасне демаркационе линије. Не због могућих пребега, већ да се подела плена не би изродила у ватрометну тарапану.

Неки су покушали да ту једначину са две непознате и мноооого нула реше тако што су почели да заговарају некакву надсинтезу, која би помирила свеопште српске националне интересе – непажњом кипарских чиновника расејане из трезора народних банака Девичанских и Кајманских острва. Тако се родила бајколика басна о Трећој Србији”……………….” – Зоран Ћирић  Објављено у Политици, 01. 11. 2007.)

      Коментар ППЗ

 Кад је реч и о чланку З. Ћ. и о коментарима на њега (у истом листу; Ћирићев текст је објављен у тобож озбиљној рубрици “Погледи”, а коментари у Коментарима уз Ћирићев текст – електронско издање П.), шта друго да се каже до: према свецу и тропар!

Неустрашив писац, који се толико острвио на Личке и Пролетерске дивизије, добитник је НИНове награде за којешта, коју су установили подрепаши споменутих партизанских дивизија; не да пише бледо ианемично, него лупета; трабуња; гађа мртве шупљим лончићима;брка лончиће. Ако је желео да забави фукару вицевима, није у томе успео, јер то о чему пише нису чак ни јефтини вицеви.

Ако чланкописац не прави разлику између Прве, Друге и Треће Србије, о којима, по свему судећи, појма нема, онда је типичан далтониста

       https://misljenovac.wordpress.com/2011/06/24/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%B8-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%81/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004395   Непоправљивост моје прошлости /  Фернандо Песоа . - У бесаној ноћи, природној суштини свих мојих ноћи,

Присећам се, будан, у нелагодном дремежу,

Присећам се оног што сам учинио и што сам

могао да учиним у животу.

Присећам се, и нека тескоба

Подилази ме као језа или страх.    https://misljenovac.wordpress.com/2011/11/09/%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004396   Велика испраћуша, роман песника Александра Лукића      

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004397   ТИЦЕ БОЖИЈЕ /  ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ (1961) -  [ Душан  Стојковић  ГРАМАТИКА СМРТИ, ПРОЗА –  IDEM, Антологија прозних текстова са темом самоубиства: Нашијенци. -  ШУМАДИЈСКЕ  МЕТАФОРЕ : Ћошкасте антологије – књига 6. - Младеновац, 2011.  стр. 750-753  ]

ИСПОД комке сместио се сивом жицом пажљиво опреден кавез, настављен на дашчану ограду. Унутра је мирисало на јаку птичју балегу, иако је, сваког јутра, Љуба отуда редно излазио са специјалном лопатицом и шимшировим метлицама под мишком, прашњав, ишамаран голубињим криоцима, улепљен изметом. Он је у том неочистивом смраду уживао онако како сељак ужива у мирису стајске балеге. Дотицао је своје мазне голубове љубав- нички, онако како је јуродиви Куја пипкао закорелу балегу на обилним крављим боковима. Каквих голубова није познавала његова пространа авлија: црвенчића, типлера, мока, опатица, капућинера, бибића,      https://misljenovac.wordpress.com/2011/09/29/%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B-1961/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004398   Србија као Кабуки театар: Жарко Кораћ. -  Данашњи идеолог Србије опет је Добрица Ћосић

Разговарао : Бојан Тончић

*На кључним позицијама у држави данас су многи људи из Милошевићевог режима; Социјалистичка партија Србије преузела је Министарство унутрашњих послова и финансијски моћна јавна предузећа. Са Демократском странком потписала је Декларацију о националном помирењу. Како то лично доживљавате? Шта преостали демократски потенцијал у Србији, уколико га видите, заправо, треба да обележава овог петог октобра?

Осећам се веома лоше кад видим ароганцију Милошевићевих бирократа у данашњој власти. Социјалистичка партија није никад, чак ни формално, признала своје грешке и преузела одговорност за оно што је чинила док је суверено владала Србијом. Декларација о помирењу ДС и СПС је у основи издаја основних принципа политичке коректности и људскости у целини. Један од данашњих лидера СПС (Душан Бајатовић) после убиства Зорана Ђинђића рекао је да је он „први платио изручење Милошевића Хагу, на реду су остали“.

Декларација о националном помирењу обележиће ову аморалну Владу  https://misljenovac.wordpress.com/2011/09/14/srbija-kao-kabuki-teatar-zarko-korac/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004412    UNUS MUNDUS  br. 40/2011. Излазак из карантина. -  Мирослав Лукић:  ЗНАЦИ ПРЕПОЗНАВАЊА  БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Добар део српских песника 20. века (нарочито друге половине друге половине Наметнога века) – не знају за стид и за срам! Сви су дресирани и сви су прозаични. Феноменолошки гледано, то су аутори формирани на комунистичком укусу, по изопаченом укусу. И док Срби, тј. српски читаоци не науче да се стиде таквих демона – ВЕЛИКУ ПОЕЗИЈУ
НЕЋЕ ДОБИТИ! Добиће многе антологије поезије, многа ср. у боји! Евентуални
читаоци и тзв. водећи песници -понављам – кљуцкају из живота бајку о модерној поезији и настављају да живе у њој. Објављују антологије које су, напросто, бацање прашине у очи – БЕЗВРЕДНЕ, ЛАЖНЕ!
Доста, заиста је доста било фарбања у боји : већина песника пошто није умела да разлучи велико и божанствено, исконско, неизбежно је прешла у кордоне сладострасника, славољубивих врло, у кордоне кокетних хвалисаваца и ћифта: и све време су препричавали своју личну осећајну еротику и при том у облицима све јаче и јаче бестидности, водили своје чувене балетске представе на попришту егзорцизма, борили су се са ђаволом, понеком се дало да га на тренутак и победи, да би га затим тријумфално пољубио у  већ знате шта! ШЉАКА ИСТОРИЈЕ је заклонила видике. То смеће треба уклонити; за то су потребни комуналци, не песници, нити песници -критичари.   https://misljenovac.wordpress.com/2011/12/02/unus-mundus-br-402011-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/ 

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004413    БОРИС ЛАЗИЋ О ЕМИГРАЦИЈИ . -  Поштоване колеге угледног листа "Политика",  /   Не бих вам се обратио овим формалним видом да нисам у више наврата цензурисан у оквиру реаговања на текст о емиграцији Радмиле Лазић. Будући да сам у емиграцији рођен, будући да сам живео и радио у више земаља, укључујући ту и десетогодишњи рад у Србији, будући да предајем нашу културу и језик на Универзитету у Паризу, будући дакле да сам по култури и духовној свести колико Србин толико и Европљанин, либералних и индивидуалистичких стремљења, сматрам се позваним да реагујем на олака уопштавања и преке судове који се у Београду пречесто изричу у виду некаквих друштвених "вјерују" поводом емиграције, а чији је последњи, додуше конфузни експонент, Лазићева. /  Емиграција је комплексни феномен и њена слика није јединствена. Америчка је најстарија и уграђена је у само ткиво америчке самосвести. Ђорђе Рибар је био Милошев устаник пре него што је постао Џорџ Фишер, борац за независни Тексас. Водиле су га идеје о Универзалним људским правима америчке и француске револуције. Он је прво име у тој нисци научника, политичара, академских радника, редитеља и глумаца који су суделовали у образовању америчке културне особности. Европска је емиграција слична: још од седамнаестог века Срби граде своје каријере у Венецији, Бечу, Будиму, Русији   https://misljenovac.wordpress.com/2011/12/09/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004414    Вртови књижевности загађени "киселим кишама" - и они изван вртова. -  Опредељујући се за ове предлоге имао сам на уму метафору која нас учи да је савремена српска књижевност, као и остале у свету, “пролазна кућа”, у којој је тешко наћи своје књижевно место када се вртови књижевности загађују “киселим кишама” смешних протежирања и награђивања од стране ружних књижевних политичара. Мирослав и Александар Лукић у својим романима бране границе једног посрнулог жанра. У тој акцији они сажимају грађу за реновирани поглед стварности на прошлост и све резонанце њених прича које се уливају из једне Србије у другу. Браћа Лукић су верујући побуњеници којима је у књижевним операцијама макар на мах близак М. Р. Симић са својим есејима.   https://misljenovac.wordpress.com/2012/02/06/vrtovi-knjizevnosti-zagadeni-kiselim-kisama-i-oni-izvan-vrtova/

*

(ЗАВЕТИНА) ЛеЗ 0004452    Одломак из књиге НЕБЕСКИХ ВИСИНА ЗЛАТНИ КРСТ  Предрага Пузића (2015). - БРЕСТАЧКО ГРОБЉЕ*  

Први запис о Брестачком гробљу налазимо за годину 1751. Некадашња пустара тек је заживела. Саграђено је четрдесетак кућа и скромна дрвена црква у којој служе јереји Георгиј и Захарија. У давно записаном извештају стоји да је порта црквена ограђена, а да је гробље још увек недовршено. Дакле, оно већ постоји на неких двеста корака северозападно од храма и као такво одржаће се све до наших дана.[1] Морамо овде да се за кратко вратимо на турски фискални регистар из 1566. Између осталог, у њему је записан потес Крстови у североисточном делу Брестачког атара. Питање је, да ли нам овај назив говори о постојању старог гробља? Ако је одговор потврдан, онда је то место где су погребени давнашњи житељи још из времена српске деспотовине и каснијег доба под османлијама. Потес Крстови и данас постоји под истим називом, међутим нема трагова о евентуалном гробљу.

Надгробни споменици су нека врста споне између света живих и преминулих. Представљају однос поштовања и бриге према вечном боравишту наших предака. Они обележавају место и верску припадност погребених. Када је реч о прецима, српска немарност показује се и у Брестачком случају

          http://zavetine.blogspot.rs/2015/11/2015.html

*

(ЗАПИС)  ЛеЗ 0004456    СВЕШТЕНИЦИ БРЕСТАЧКЕ ЦРКВЕ (1566-1987) 7 Предраг Пузић. - СВЕШТЕНИЦИ БРЕСТАЧКЕ ЦРКВЕ (1566-1987)

Јован, 1566; Петар, 1566.

Георгије Берисављевић, 1744 – 1762

Захарија, 1751.

Игњатије Стојановић, 1751 – 1785

Јован Сретковић, 1758-1803

Јован Дабић, 1785-1792

Игњатије Стефановић, 1785-1797

Гаврил Радивојевић, 1789-1790

Гаврил Стојановић, 1798-1827

Гаврил Стефановић, 1805 – 1816

Јован Сретковић, 1803-1812

Василије Сретковић, 1828-1831

Василиј Јелесић, 1831-1832

Петар Стојановић, 1832-1852

Алексије Радовановић, 1833.

Петар Љубинковић, 1852.

Јован Сабовљевић, 1852-1854

Илија Малешевић, 1852-1890

Неофит Живковић, 1890-1891

Јован Магарашевић, 1891-1894

Корнилије Будић, 1892-1893

Јован Јовановић, 1893-1899

Миливој Поповић, 1896.

Лазар Сабовљевић, 1899-1906

        http://malazavetina.blogspot.rs/2015/11/1566-1987.html

*

(ПРИЈАТЕЉИ)  ЛеЗ 0004457    Библиотека "Предрага и Лилије Пузић". -  Током ове јесени штампана је невелика и прва књига песама Господина Предрага Пузића, посвећена на први поглед деци, једној конкретној Сари. Књига се отвара песмом и стиховима хуманим: "сваки човек на овој планети / требало би да има бар једно дете...." Необична књига, неочекивана, за једног књижевног истраживача, на први поглед. Пузић је, дакле, и потајни песник!

   Недавно ми се јавио колега Пузић, пославши ми књигу "Песме за Сару",  штампане у Библиотеци "Предрага и Лилије Пузић" (читај: пишчево издање), и пропратно писмо, из кога издвајам следеће (уз извињење што преписку чиним јавном) : "...Песме за Сару, писане су детету које је једно време било код нас на старању-хранитељству, а онда је усвојена и дата породици која ми годинама не дозвољава да је видим. Своје деце немам. У међувремену, полако припремам другу књигу песама за децу.
Брестач. Појма нисам имао о том селу, све док ми писац Сава Јанковић, још 2001. године, није рекао да тамо у порти леже преци Светислава Стефановића. Одем, и на молбу пароха, сакупим неке податке о убијеним мештанима из 1914, као и онима који почивају у порти. Владика Василије ми потом предложи да пробам да напишем нешто више. За који месец објавићу књигу о историјату Брестачке школе. Ако Бог да, после тога и монографију о селу (посвећена мојим дедовима убијеним 1941). То је 10 година рада. За душу, онима чија је ћутња вечна. А и за моју душу. Брестач је само једно од стотине села по нашој Србији и шире, чији су историјски животописи само наизглед мали. Она су, песнички речено, звездице на нашем небу, без којих у тами историје не би било светлости. Биће књига још, само да буде здравља и памети..."

          http://bezpremca.blogspot.rs/2015/11/blog-post_30.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004458    Бивши агент ЦИА: Милионе смо потрошили да бисмо растурили СФРЈ     https://misljenovac.wordpress.com/2015/11/30/%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B8-%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D1%86%D0%B8%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D0%BB%D0%B8/  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004492    Из најновијег романа Белатукадруза: „АНЂУЈКА“. -  Када су Николу Теслу, крајем прошлог века у Америци питали коме народу припада, он је рекао. И када су га затим питали ко су Срби, он им је одговорио да је то један мали народ који тргује светлошћу…Сви су заборавили те речи, можда их се на читавом свету сећају само неколицина, неколико гаврана и једна бела змија − мој пратиоц кроз мрачну кућу − један велики лавиринт у човеку  https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/20/%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0-%D0%B0/ 

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)     ЛеЗ 0004493        БЕЛЕШКЕ О ТВОРЦУ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА / Белатукадруз

https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/20/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%BE-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%86%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0/  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004495    Б. МОЈА ИДЕЈА ПОЕЗИЈЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА МОЈЕ ПЕСНИЧКО ДЕЛО / Бошко Томашевић   https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/20/b-moja-ideja-poezije-i-njen-uticaj-na-moje-pesnicko-delo-bosko-tomasevic/   

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004496    Награда за тотални фијаско : Професор Србијанка Турлајић   – Студенти су нас прочитали, и то је најтужније. У време комунизма ја нисам била у партији и могла сам да радим без проблема. Никада ме ниједан студент у то време није питао да ли му је корисно да уђе у партију да би боље прошао професионално. У последње три године моји студенти ме то често питају.    https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/20/nagrada-za-totalni-fijasko-profesor-srbijanka-turlajic/

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004497    „У долини зидова“ , књига А. Лукића на енглеском   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/01/u-dolini-zidova-knjiga-a-lukica-na-engleskom/ 

ЛеЗ 0004498   Дубраве, „држава Мишљеновића“…    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/04/%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/  

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004499    Бог ником дужан не остаје   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/02/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5/ 

*

(ЗАВЕТИНЕPress  ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)    ЛеЗ 0004500    ФОНДЗАКОПАНОГ БЛАГА  Дивим вам се са каквом мирноћом подносите своју незавидну књижевну судбину. Ово што вам шаљем је нешто ИЗВАН онога што иначе пишем.У нашој књижевности је сувише себичности, суровости и бешчашћа. Понекад мислим да је најбоље спалити своје рукописе и не укључивати се у тај зверињак.Оно што је било солидно у њеним провинцијским оквирима – Киш – звери су растргле и уништиле.О судбини исконских књижевника одлучују крвожедни и потурени “књижевни јаничари”…Књижевност, ова књижевност, одвећ парохијална, није, и не може, и неће још бити, дивно поље необичних сусрета…Радосних.   

*

(ОПУСТОШЕЊЕ)  ЛеЗ 0004501    ОПУСТОШЕЊЕ. -   .... Пре десетак година, један од мојих познаника испричао ми је помало невероватну причу о селима на југоистоку Србије. Човек је понављао као омађијан: "Ви сте вашу јунакињу Анђујку морали да проведете кроз ова села! А нисте, јер их нисте видели својим очима."  Тај човек, рођен на селу али осуђен да живи у граду, користио је прилику да обилази планинске делове Србије, коју је заборавио и Бог изгледа. Конкретно, неки његов пријатељ родом из Босилеграда, повео га је на неколико дана у свој родни крај, причајући како се тамо могу купити имања и домаћинства са речицама пуним пастрмки багателно. Јер су села опустела. "У двадесет села срели смо  само једну бабу и јуедну мачку!!"
То ми је остало у сећању.
Тај човек је, међу мојим знанцима, први доживео страхоту пропадања села - тамо на југоистоку Србије. Но, он је имао преча посла, и није направио фотосе, да барем на тај начин сачува понешто од пропадања  .............. Свака од ових кућа има своју душу, причу, историју. Овде је живео неки вредан, марљив и радин свет, који се разумео, поред свега, осталог, и у градитељство. Где су ти власници, наследници, они који су ту живели и опстајали деценијама, столећима? Читао сам недавно да су се мрки медведи вратили на Стару планину. А власници ових кућа, или наследници - где су они? И где је ту држава? Како то да се у Србији последњих четврт века упорно игнорише - та чињеница  опустошења, читавих појединих планинских крајева, где краве не пасу траве већ чајеве? Како то да је мрким медведима дража ова планина од људи? 

..

Позивамо Ва да нам  пишете из Ваших села, да нам јављате, сликом и речју, приче о дубини пропадања  српских села, која су кроз векове била најбујнији извор нашег народа и опстанка. Најупечатљивије записе, осврте, фотографије, публиковаћемо и овде, али и на другим локацијама "Сазвежђа З"

       http://zavetineplusultra.blogspot.rs/p/blog-page.html

*

(ЂЕРЂЕЛИН)   ЛеЗ 0004502    ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА  /  Мирослав Димитријевић. -  УВОД

      Праисторијски Срби са Јухора, Великог Ветрена, из Средњег Поморавља, Левча, Темнића, Белице и Кулајне оставили су својеврсну археолошку баштину, цивилизацијску и културолошку тековину од изузетног значаја и вредности. Да споменемо само оне важније налазе: шакасте гривне „типа Јухор“ – јединствене у свету, затим јувелирске и уметничке предмете, изузетне финоће, који су ручно израђивани или ливени у радионицама и ливницама широм ове планине, потом истичемо керамику из палеолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба, често посебних одлика и са  оригиналним локалним елементима, затим указујемо на културне групе Остриковац, Мајур, као и на Параћинску културну групу, чији се утицај осећао и на левој обали Велике Мораве...

     Мистериозне камене грађевине на Јухору, подно Великог Ветрена, могле су бити култна места, али и праисторијске (ал)хемијске лабораторије за испитивање руде бакра, злата, платине, као и за стварање других легура (бронза, месинг), а можда су служиле и као прве опсерваторије. Оставе или скривнице са драгоценостима од бакра, злата  и сребра, затим оружје и оруђе из каменог, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, бројне „пећине“ – као и прва рударска окна још из енеолита, имају посебан значај. Стратешки је врло занимљив и прстен мањих градских утврђења око Јухора, јер са сваког од њих се види највиши врх Велики Ветрен, са којим су очито били у комуникацији и имали одбрамбени значај за праисторијски јухорски град, један од најстаријих балканских и светских  градова.

   Топоними, хидроними и ороними, са санскритском коренском морфемом: Јухор, Велики Ветрен, Обреж, Главица, Преслош, Медвође и други, живе и данас у народу овог краја као својеврсни доказ старости нашег старосрбског, рашко-белашког језика.

    И на крају – град на Великом Ветрену из Прасрбског доба, старији од Троје и Вавилона, са бурном десетмиленијумском историјом, представља посебну археолошку баштину, коју тек треба обелоданити, тако да с пуним правом можемо већ сада говорити о јединственој–Јухорској праисторијској култури, као својеврсном археолошком, цивилизацијском и културолошком феномену, који стрпљиво чека свој тренутак истине.

   Јухор и сам по себи јесте највећи археолошки локалитет у Србији. Готово на сваком квадратном километру ове планине могу се наћи, и налазе се, нови историјски и материјални докази живота у праисторији, описани у овој књизи, као и они које нисмо стигли да споменемо, просторно су удаљени једни од других не више од два-три километра    http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

* 

(ЛАВИРИНТ)  ЛеЗ 0004503    MAGNA MORAVIA – ВЕЛИКА МОРАВИЈА  /  Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. -Меандри Велике Мораве

      Magna Moravia или Велика Моравија је србска средњевековна земља и држава о којој „званични историчари“ до сада нису написали ни једну истиниту реченицу, упркос чињеници да њу спомиње управо цар Константин Порфирогенит, њихов најреферентнији „историчар“, у „темељним“ списима „О церемонијама“ и ДАИ - „О управљању империјом“, у којима сe Magna Moravia спомиње чак - пет пута. Два пута у „Церемонијама“ и три пута у ДАИ. Па ипак, ово је прво дело до сада у србској историографији у коме се говори о аутономној Великој Моравији јужно од Дунава, на територији бивше србске земље Медије (Мезије–латински, коју је  верификовао и Тацит у својој Историји).

МЕЗИЈА – СРБИЈА ПО ТАЦИТОВОМ ОПИСУ

      „A према Тацитовој Историји, у којој описује њему савремене војничке и цивилне догађаје у периоду од 54. до 70. године нове ере, у римским провинцијама оформљеним на окупираној територији Срба, идентификовао сам и показао десетак старопоседничких земљорадничких српских племена највећег народа Србаља(Трибала), по имену: Морава, Морављани, Серби, Венди, Серви, Сербани, Сарбати (Сармати), Меди (Мези), Севери ( стари Бореји), Раци (Раси), Свеборуми (Свеби), Унди (Внди), Боји (Воји), Урби (Врби), Тоти (Тети) и онасрпска племена која носе географске називе по својим провинцијама у којима живе.која се означавају no провинцијама. А Српске су провинције, у којима стално живе једино поменута племена Срба, ове: Панонија са Панонским Алпима, Мезија, Илирик, Далмација, Вендика на Уни, Либурнија, Вендика уз крајње северно Јадранско приморје, Рација и Норик као приалпске провинције. Истовремено Срби живе у западној или панонској Сарматији, као слободној држави између Дунава иТисе.

            http://edicijazavetine.blogspot.rs/2015/12/magna-moravia.html

*

(КОМПАС)  ЛеЗ 0004637     Општа мобилизација песника-критичара. - Двадесети век се завршио, а када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји – тумачења појединих песама појединих песника.Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике. Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе. Живи песници, доиста, који су уз то добили и широко књижевно образовање, не треба да чекају више ни један једини дан некакву милост од официјелне књижевне критике.

Српска књижевност се развијала у неприродним условима током 20. века. Винавер је у једном од својих предратних есеја то лепо и аргументовано изнео на видело. Истинито.Припремајући ово издање, ја нисам ни у једном часу имао илузија, шта ће присуство ове и овакве књиге представљати у српској књижевности: једну шкрипећу дисонанцу. Ову књигу није створио онај који је потписује, већ искре снега. Дуго ћутање писца.

      https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/28/hello-world/

*

(КОМПАС)  ЛеЗ 0004638     КРСТ, КОЛО, КРУНА МИСТЕРИЈА. - Добар део српских песника 20. века (нарочито друге половине Наметнога века) – не знају за стид и за срам! Сви су дресирани и сви
су прозаични, како би рекао цинични Јерофејев, као тако посна работа,
тј. официјелни секс! Феноменолошки гледано, то су аутори формирани
на комунистичком укусу, по изопаченом укусу. И док Срби, тј. српски
читаоци не науче да се стиде таквих демона – ВЕЛИКУ ПОЕЗИЈУ
НЕЋЕ ДОБИТИ!
Добиће многе антологије поезије, многа ср. у боји! Евентуални
читаоци и тзв. водећи песници -понављам – кљуцкају из живота бајку
о модерној поезији и настављају да живе у њој. Објављују антологије
које су, напросто, бацање прашине у очи – БЕЗВРЕДНЕ, ЛАЖНЕ!
Доста, заиста је доста било фарбања у боји : већина песника пошто није
умела да разлучи велико и божанствено, исконско, неизбежно је прешла у
кордоне сладострасника, славољубивих врло, у кордоне кокетних хвалисаваца
и ћифта: и све време су препричавали своју личну осећајну еротику и при том
у облицима све јаче и јаче бестидности, водили своје чувене балетске
представе на попришту егзорцизма, борили су се са ђаволом, понеком се дало
да га на тренутак и победи, да би га затим тријумфално пољубио у д..е!
ШЉАКА ИСТОРИЈЕ је заклонила видике. То смеће треба
уклонити; за то су потребни комуналци, не песници, нити песници –
критичари.
Српска поезија Наметног века настајала је у оквиру савремене
кризе хришћанства и човечанства уопште

      

*

(КОМПАС) ЛеЗ 0004639     Српски народ је коначно пред одлуком. -  Да, Српски народ је коначно пред одлуком. Пошто је много тога заборавио, потребно га је васпитавати за слободу, за самоуправу, за високу уметност самосвојности постојања и истине. Дужност Краља
је не да побија слободну веру и слободно стваралаштво у своме народу,
већ да га поспешује и учвршћује. Пуновлашће се даје монарху и Краљу
да би ослободио свој народ за слободну религиозност и самостално и
независно стваралаштво. Владари српски друге половине Наметног
века радили су нешто друго, подстицали нешто друго, нешто што
спутава и поробљује…
Српски народ, као и Руски, закачила је пошаст Наметног века:
тоталитарна држава, свесно и планско, доследно и погубно одвајање
њено од духовних корена на којима се кроз своју историју хранила: од
религије, од морала и од национално – патриотских осећања. Познати
су и страшни периоди у историји замирања, чилења и гашења
религијског осећања народа. Срби, обични људи, а поготову
књижевници (интелигенција у најширем смислу речи), треба коначно
да пођу другим путем: путем оне историје постепеног ослобађања од
ропства, путем припреме личности за слободу, достојанство,
самосталност, независност, част