СПЕКТАР: НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00378)

Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

понедељак, 23. новембар 2015.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00378)

Четвртак, 26. новембар 2015. На Светог Јована Златоустог (Божићне покладе)

ХОЋЕ ЛИ «СРБИЈА» САВЛАДАТИ АЖДАЈУ?

Уместо уобичајеног увода у овај број, прештампавамо једну песму песника који је платио животом одмах по комунистичком ослобођењу Београда, једног од најбољих преводилаца Шекспира, доктора Светислава Стефановића. Песма је преузета из књиге Бунтовне песме, које је сакупио и штампао истраживач Стефановићевог живота, дела и заоставштине, проф. Предраг Пузић. (Светислав Стефановић БУНТОВНЕ ПЕСМЕ. Приредио Предраг Пузић. - АРТАС, Нови Сад, 2005.)

На иконама, у прошлом броју НовиБуСура, Св. Ђорђе убија аждају. Данас, трећег дана Аранђеловдана, шта преостаје нама, многима у Србији, који читамо ове и оне новине, или вести и остало са друштвених мрежа, са неверицом: до, да се молимо Христу Богу да Србија савлада аждају...

Слобода говора и политичка поезија, за аутора који је платио главом, 1944. године, беху нешто неизбежно и природно...И можда су баш зато, по тој унутрашњој потреби душе, неки најчистији лиричари у исто време и најстраснији политички песници, пише Стефановић у: Светислав Стефановић: "О политичкој поезији (поводом прославе Змајеве)" Српски књижевни гласник, НС, 1929., књ. 28, 198-204.; прештампано у књизи "Писци као критичари пре Првог светског рата", (Грађа: Српска књижевна критика, књ. 12) прир. Предраг Протић, Матица српска - Институт за књижевност и уметност, 1979., 181-187.

Политичка поезија скоро је психолошка нужност (...) Говорећи другом приликом о Змајевим политичким песмама, ја сам, мислим, успео да оправдам и да подвучем значај његове политике поезије, указујући на скоро психолошку нужност код најчистијих лиричара: Шелија, В. Блејка, Хајнеа, и других, да се изразе и у политичкој песми. Зато ћу овде само указати на тај говор, напомињући да је Змај и у тој области, и поред тог што је и његова политичка поезија, као и свих осталих политичких песника, често највише пригодна и везана за пролазне људе и догађаје, често више партијска, чак и партизанска, него политичка и социјална, но увек народњачка и слободарска, дао обрасце највишег стила, такве који далеко прелазе значај пригоде и пролазне теме за које су везане. Питање политичке поезије није, уосталом, питање њеног квалитета него питање и оправдање факта да су се баш велики и највећи светски лиричари одавали и политичкој поезији.[1] *** Заблуда школске естетике (...) - Познатоми је, друже Стефановићу, да сте ви својом патриотско-политичком поезијом давали тон борби предратне националне омладине, па ме изненађује да Богдан Поповић није у својој Антологији новије српске лирике изнио ни једну огледну пјесму из те области вашег књижевног рада!"Добро сте опазили! Ја сам о политичкој поезији написао један есеј поводом Змајеве прославе. Заиста, код нас се политичкој поезији не придаје она важност каква јој се придаје у осталом културном свијету. Недић је чак стајао на становишту да су политичке пјесме "политички памфлети и уводни чланци у стиховима", а молим вас, нема ли новинарских чланака у којима има више инспирисане, праве и чисте поезије, него у читавим збиркама пјесама? Избацивање тзв. политичке поезије изгледа ми једна заблуда школске естетике, једно узалудно покушавање поетске теорије да се наметне поетској стварности."- Запитао сам га да ли је, заиста, једна од многих његових политичких пјесама, "Дођи вихоре", била дала повода Черини да покрене револуционарно гласило "Вихор". Потврдио ми је. "А, ето, и ви сте прихватили то име!" Очито радостан, погледао ме је својим благим али мисаоним очима, и заронуо - осјетио сам - мислима у прошлост... Па ми је причао, све онако, тихо, без узбуђења, али с призвуком благодарности, како су нарочито далматински културни радници много и топло писали о њему: Марко Цар, Анте Петравић, Милан Беговић, Рикард Николић... Дуго, дуго онда ми је причао о својој дјелатности на пољу национално-револуционарног буђења предратне омладине. У Народној Одбрани заступа свом упорношћу начело да свако средство оправдава циљ. Пјеснике идентификује са атентаторима; пјесници морају бити увијек будни, лансирана је парола о "будним пјесницима". Кроз Митриновићеву Босанску вилу кличе "За Југославију"!!! Констернацију и запрепаштење је побудио тај његов револуционарни конспираторски поклич у редовима "вјерних". Већ тада, у предратној Србији, он бијаше један од ријетких Србијанаца који бијаху против политичке концепције о Великој Србији, а поборник Велике Југославије, чак и након рата, по уједињењу, и у Радикалној странци имао је упорнога противника (...).[2]

[1] "Код друга дра Светислава Стефановића" (интервју, аутор Љубидраг Гарчина), Вихор, И/25, дец. 1937., 6.; Стефановић је 1937. члан Љотићевог Збора, Вихор је био зборашко гласило за Далмацију (излазио у Сплиту), а оно "друже" било је уобичајено ме|усобно ословљавање ме|у припадницима Збора.

[2] Svetislav Stefanović: "O Jovanu Jovanoviću Zmaju", Pravda, DŽDŽIDŽ/10373, 21. 09. 1933., 2. (U daljem tekstu Stefanović ukazuje na svoj članak iz SKG.)

Насилницима

Хапсите, прогон'те, на слободу лајте,

То је дужност свију побеснелих паса;

Мучите и кињ'те, харајте, ал' знајте

Да одмазда може пасти сваког часа.

Вама срам доноси и ваш образ прља

Блато којим светлост покрили сте хтели,

А она и даље блистаће без мрља

И идеал бити свих грађана смели'.

У тамници мрачној гордог Акропола

Рођена је слава мудрога Сократа,

Где власничка "правда", надута и хола,

Бацила га беше срамно, из ината.

На страшној Голготи, крај распетог Христа,

У циркусу римском, измеђ' дивљих звери

Пуштених на народ, чија мис'о чиста

Беше повод сраму да се гадно цери.

У тамници и на дивљачкој ломачи

Где Јован Хус задње бројио је часе,

На коцу где хајдук, од челика јачи,

Исмеваше предлог да се срамом спасе,

Рађала се прва светлост бољих дана

И први зачетак обновљених нада

Да ће, после крви и грозних мегдана,

Доћи доба Правде, Љубави и Рада.

А дворови ваши, у злату и свили,

Пурпурни салони, гозбе, венци, слава,

Свечане носиљке, аутомобили

И храмови "свети" и "срећна" држава,

Тријумфални луци, задужбине ваше,

И називи вечно надмени и глупи,

Светитељи, који због злата се клаше,

Коцкарнице срамне и судови скупи;

Све то што је вама лепо, свето, часно,

Над срамом и гадом шарени је вео,

Истина се тамо не спомиње гласно,

Нит' се чује говор искрен или смео,

Већ се само клања, савија и гмиже,

Кукавички дршће и подлачки ласка;

Лаж за лажју пада, срам срамоту стиже

А све подло скрива хипокритска маска.

Слушајте ниткови, "велики и славни",

Слушајте, убице по милости Бога,

Глас повести строге из времена давни'

И вапај из груди народа овога,

Слушајте!... Ал' вама ти гласи не годе,

Од зурла се ваших и не чују они.

Свеједно! Већ звоно Истине, Слободе

И Љубави људске на узбуну звони![1]

[1] Republika, VII/79, 04. 10. 1923., 1-2.; "Protiv tiranije"..., 80-82.

Понедељак, 23. новембар 2015. Свети апостоли Олимп, Ераст, Родион и други

(ПРОТОТИП) 83 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА) https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/83-2/

(КЛУБ З : Клуб „Заветина“) ЛеЗ 0004171 КЛУБ З расписује стални књижевно-уметнички конкурс уочи Светога Аранђела 2015. године за кратку – кратку причу ( инспирисану фотографијом). - Радови треба да буду достављени електронски, у прилогу – као отворени документ (Word), на електронску адресу zavetine@verat.net . Дужина рукописа: до 2 странице . У изузетним случајевима, уредник може одлучити да прихвати и дуже рукописе (до 4 стр.) Формат: фонт: Times New Roman; величина фонта: 12; размак између редова: Before: 0; After: 0; Line spacing: Single. 4. Параграфи: формат: Normal; први ред: увучен аутоматски.... фотографије, оне се шаљу посебно... као електронске фотографије... - Прилоге, који стигну а нису припремљени по овом упутству нећу узимати у обзир. Око недоумица, погледајте упутство за припрему рукописа у дну ове локације.

Од приспелих радова, „Клуб З." ће објављивати недељно по једну одабрану причу на страници: Друга, друкчија НЕ(ПРЕ)ПОЗНАТА СРБИЈА. СЛИКЕ и легенде Кратке- кратке приче.Аутори нам уз своју важећу електронску, шаљу обавезно и тачну кућну адресу.Као и забелешку о себи, не дужу од једне уобичајене странице. И наравно – необјављене, непубликоване радове. Причама које се посебно издвајају, доделићемо, по књигу, из продукције «Заветина», као награду (штампана или дигитална издања). Најбоље приче, по мишљењу уредника, биће штампане током године у штампаном на папиру издању књижевног часописа «ЗАВЕТИНЕ+» http://mladisuzovci.blogspot.rs/p/blog-page.html

(УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) ЛеЗ 0004166 ЛОВ ЛОВИЛИ... - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. - ... Трагом руске пословице која гласи: »Није ти огледало криво што ти је њушка гадна«. Или - о Гогољу, прикази власти, пошлости (преузето из књиге Набокова „НИКОЛАЈ ГОГОЉ. Животопис“). - Милановић је писац којему нису потребни помоћници, подупирачи и не дај боже неки други вешти мештри који ће његове рукописе кратити, дотеривати, лицкати и дописивати! Може се упоредити са Гогољем, ако ни по чему другом, а оно по следећем. Набоков пише да, ако баш желимо „чињенице“, „да видимо што је Гогољ познавао од провинцијске Русије. Осам сати у гостионици у Подолску и тједан дана у Курску, остало је видио кроз прозор путничке кочије, тому је још додао успомене из своје апсолутно украјинске младости проведене у Миргороду, Нежину и Полтави – сви ти градићи, пак, леже далеко изван пута који је превалио Чичиков...“ И Милановић је многе године свога живота провео дубоко у провинцији – између родног села и варошице, у којој је живео као професор књижевности. Из тих тзв. „петровачких оквира“ излазио је кратко као студент, као сезонски радник – грађевинац док су се зидале викендице и виле југословенске пошлости у Гроцкој; јер од најранијих својих дана, Милановић није био „татин син“, није му била наклоњена судбина; ништа му није ишло на руку; па ипак, нисам чуо међу свима које познајем неког да са таквом љубављу говори о свом оцу или о маћехи, као Милановић. Гогољ је много тога, „остало“ (као пише Набоков) видео „кроз прозор путничке кочије“ , а Милановић је гледао кроз неки свој скривени, необични дурбин, и српска пошлост коју је видео, и тугу и апсурд који су избијали из титовске, бирократске, самоуправно једноумно усмерене провинцијске Југославије, и слободу сапету и нагарављену... Не може се сасвим тачно рећи да ли је Милановић убедљивији као приповедач (како је и почео) или као критичар-писац; и мислим, верујем да би било питање месеца или године када би овај вредни професор могао да нас изненади неком новом књигом попут Енциклопедије уврежених идеја (читај заблуда), какву је сањао да напише, сестите се, Флобер – да се у живот писца није умешала болест. У свом првом и кратком роману Милановић описује један лов на висоравни, какав је био веома популаран и какав је практикован све док је био жив и ходао земљом главни протагонист Милановићевог романа, - лов уловљених – далеко од очију јавности. Тај лов је на неким местима раван догодовштинама и путешествијима једног Чичикова, својеврсног хохштаплера (какав је донекле и Милановићев Председник) и, заврзламама и понорима српске и балканске пошлости. http://umetnostmahagonija.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР) ЛеЗ 0004175 Апис: "МОЈА ПОСЛЕДЊА ВОЉА.... - САЗНАВШИ од пуковника Милана Дуњића, команданта места у Солуну, пре подне 11. јуна 1917. по старом календару (24. јуна по новом), да је пресуда постала извршна и пошто је упутио телеграмима Александру и краљу Петру молбе за помиловање, пуковник Апис се у току дана припремао за смрт. Написао је своју последњу вољу - тестамент. Затим је написао опроштајно писмо своме сестрићу у Француској. Средио је своје хартије и од њих направио засебан завежљај. Уредио је своје личне ствари. Припремио је преобуку и одело у коме је желео да буде сахрањен и за то је изабрао нову, суру, летњу блузу, коју дотле није носио. По обичају својих предака и пуковник Апис желео је да буде сахрањен у новом оделу http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(ВЛАШКА ГОЗБА) ЛеЗ 0004162 Лекарки из пекаре траже посао. - - Штета је да једна млада девојка, која је у року завршила медицину у Београду, стажирала у Клиничком центру и положила државни испит, продаје бурек или седи код куће. У њено школовање држава и њени родитељи уложили су огроман новац, а она велики труд, покушаћемо да јој помогнемо, раговараћемо са руководством Здравственог центра у Ужицу (чији је део Дом здравља у Сјеници). Помоћ ћемо затражити и од ресорног министра - каже Муковић. http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/11/blog-post_16.html

(НЕУОКВИРЕНА ИКОНА) ЛеЗ 0004163 Ван Гогово одсечено уво ...Копија, такође, у себи има и Ван Гогов ДНК, који је уметница добила од једног од потомака аутора "Сунцокрета". - По једној верзији, лабилни холандски сликар је 24. децембра 1888. године, након свађе са француским колегом Полом Гогеном, жилетом одсекао себи уво, а по другој му га је Гоген након пијанке откинуо сабљом. Та морбидна анегдона 150 година касније и даље изазива радозналост заљубљеника у историју уметности.Инспирисана тим догађајем, Штребе је реконструисала Ван Гогово одсечено уво.Њена "жива" реплика, названа "Сугабабе", направљена је 3Д штампачем, садржи праве делове хрскавице и идентичног је облика као и сликарево уво. http://raskovnik.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0004165 Тридесет Срба повређено у Паризу. - СТРАДАЛО 20 СТРАНАЦАМЕЂУ 132 жртаве има 20 идентификованих страних држављана, из бројних европских земаља, али и из Алжира, Туниса, САД, Мексика и Чилеа. Најмање три Белгијанца су погинула, потврдило је белгијско министарство иностраних послова, затим је потврђена смрт једног Британца, два Португалца, два Румуна, два Шпанца и два Швеђанина и једног немачког држављанина. Међу жртвама су два Алжирца, два млада Тунижанина, амерички студент из Калифорније, двоје Чилеанаца, један Мароканац, као и два Мексиканца. http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/11/30.html

(ЗАВЕТИНЕ НИЗ) ЛеЗ 0004167 Скидање катанаца са подземног Београда. - Док свет увелико зарађује на свом подземљу, претварајући га у туристичка места, Београд још увек стране и домаће посетиоце привлачи на карту „надземних” атракција. Није тешко замислити колико би на туристичку репутацију нашег града утицало отварање ових комплекса за јавност. На срећу, потенцијал подземног београдског блага постаје све познатији. – Почели смо активно да радимо на претварању подземља Ташмајдана у локацију доступну туристима. Тренутно се ради пренос власништва ових објеката са Републике на Град. Највише проблема стварају имовински односи, а када њих решимо можемо да кренемо да испитујемо стабилност и безбедност тих простора и онда их оспособимо за посетиоце – кажу у Градском секретаријату за привреду. Они тврде да је на уређењу ових простора неопходно радити постепено, темељно и квалитетно, јер није могуће тако великом послу приступити стихијски. Сигурно је да би скидање катанаца са подземног Београда био прави погодак и да би нас то ставило у ранг са светским престоницама попут Лондона, Париза, Рима или Будимпеште, које су одавно отвориле своје градове испод градова. http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(ЗАВЕТИНЕ НИЗ) ЛеЗ 0004168 Специјална јединица Вермахта "А. Розенберг", задужена за прикупљање - прецизније пљачкање - уметничког, културног и историјског блага у окупираним земљама, а у Београду је на њеном челу био др Шванке. - НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године. У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извештају Комисије за процену вредности њених уништених збирки, изгорело је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, међу којима и књиге из првих српских штампарија, новине и часописи из 18, 19. и 20. века, као и око 2.000 писама књижевника и других знаменитих људи српског рода, али и других јужнословенских народа..." http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/11/blog-post_18.html

(ИСТОРИЈА НЕУОКВИРЕНИХ ИКОНА) ЛеЗ 0004169 После сто година од настанка чувени "Црни квадрат" Казимира Маљевича открио је своју тајну - Знало се, по речима Јекатерине Вороњине из ове галерије, да је црно платно скривало једну основну слику, али постојање чак две - нико није очекивао. Сада је потврђено да је "Црни квадрат" прекрио једну кубистичко-футуристичку и једну супрематистичку композицију, коју чине геометријске форме у разним бојама. Све ово могло би да баци нову светлост на тумачење чувеног платна, а галерија је најавила да ће откриће јавности бити представљено следеће недеље, приликом отварања изложбе "Маљевичев траг", поводом јубилеја "Црног квадрата". -Маљевич га је насликао 1915. године и касније направио још две верзије. Први пут је приказан на "Последњој футуристичкој изложби 0.10" у Петрограду, чиме је инаугурисан покрет супрематизма. Као симбол руске авангарде, ова слика назива се и "нултом тачком сликарства" - http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2015/11/blog-post_18.html

(КЛУБ З : Клуб „Заветина“) ЛеЗ 0004170 Vizualizator. - Свечано отварање фестивала фотографије одржаће се у четвртак у Установи културе Пароброд са почетком у 19 часова.

Фестивал ће отворити Едвард Китинг, добитник Пулицерове награде за фотографију. Београдској публици ће се представити контраверзном изложбом под називом „Apart from the light“.

Фестивал фотографије ВИЗУАЛИЗАТОР 2015 је мултидисциплинаран, динамичан културни догађај, који има за циљ да повеже секторе, институције и појединце из различитих професија везаних за фотографију како би се градио систем који омогућава стратешки развој области фотографије.

„Визуализатор“ ће са својим иновативним приступом анализирати фотографију са различитих аспеката: као визуелну уметност, социјални феномен и моћно медијско средство. У фокусу је документарна фотографија као жанр уметничке фотографије http://mladisuzovci.blogspot.rs/2015/11/httpwwwnovostirs487html577362-pocinje.html

(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ) ЛеЗ 0004172 Шериф(и) од Лесковца до Суботице . - ШИРОМ Србије локални властодршци од обичних комшија, каквима их је Бог дао, у налету ауторитета власти, узимају лик Џона Вејна. Понесе их моћ чим "пунто" замене "мерцедесом", а родно село Шарм ел Шеиком. Због свега тога морају обавити и - кадровање. Закон каже, не може без конкурса, нека нас у лепшу будућност воде најбољи, они са десеткама. На научној основи ако треба. Зашто онда у локалним фотељама, од Лесковца до Суботице, има најмање најбољих? Овако то изгледа: заборави конкурс, на лични предлог шерифа, а он се једнако разуме у грађевину, депоновање смећа и поетику постмодерне, право са славе или свадбе, Вејн ће пред Индијанце извести вршиоца дужности, тзв. ве-деа http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

(ПРПРОЧАНСТВО) ЛеЗ 0004173 Дворана „Батаклан”, на познатом париском Булевару Волтер.... - Једна од најпознатијих музичких тачака Париза настала је 1864, када је здање необичног изгледа, у кинеском стилу, саградио архитекта Шарл Дивал. Како преноси „Франс 24” име потиче од једне од Офенбахових оперета,а од почетка деведесетих дворана је проглашена историјским спомеником. У почетку је сала, која прима око 1500 људи, коришћена као место на којем су се изводиле оперете и водвиљи, потом је након Првог светског рата трансформисана у биоскоп, али је од седамдесетих година намена промењена – од тада служи за концертне спектакле. Током низа година мењали су се они који су салом управљали и који су је поседовали http://velikamagaza.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

(ЧИТАВ СВЕТ) ЛеЗ 0004174 Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава........ - Боље икад него никад? Не бих се сложио. За Либију је већ прекасно и за народ те земље који пати. Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава. У циничној и мало је рећи непоштеној злоупотреби доктрине Уједињених нација о праву на одбрану убедили су Савет безбедности Уједињених нација да допусти ограничену војну интервенцију у Либији, која се заснивала на тврдњама о „геноциду” који против свог народа спроводи председник Гадафи. Чињеница да је Гадафијево тело пронађено неколико недеља касније, у јарку поред пута, није изненадила многе од нас. Даунинг стрит и остали у НАТО-у надали су се да ће „лаган” (петпарачки) приступ упалити у Либији након Гадафија, имајући у виду релативан успех кампање за његово свргавање, коју је предводио НАТО. http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

(ПРИЗОВИТЕ СЕ ПАМЕТИ) ЛеЗ 0004176 Озна тужи, суди и стреља. - ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и архивски потврђено, судио је наводно оптуженим издајницима и непријатељима народа на заседањима 26. и 30. октобра и 2, 6, 10. и 18. новембра 1944. године. Смртна пресуда им је изречена као народним непријатељима и ратним злочинцима у смислу чланова 13, 14. и 16. Уредбе Врховног штаба о војним судовима. Све пресуде брзо су извршене. Анализом листе од 105 стрељаних може се утврдити да је реч о врло хетерогеној структури личности, како у идеолошко-политичкој оријентацији, тако и у професионалном и социјалном смислу. Ипак, велики део стрељаних припадао је Недићевој администрацији и полицији (38%), поред тога четничкој организацији (20%), сарадницима Гестапоа (20%), грађанима-издајницима (15%), љотићевцима (4%) и осталима (3%). Социјална и професионална структура није ништа мање разнородна. На мети су највише били припадници Недићеве администрације и оружаних формација, министри и помоћници (готово 75%) али је било и угледних професора, глумаца, новинара, па и студената.

ОД БИВШИХ министара и помоћника министара, познатих политичара међу 105 објављених имена 27. новембра 1944. у "Политици" стрељани су уз штура образложења: http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

(ГОВОР И ЈЕЗИК) ЛеЗ 0004177 Задње Исидорине исповести.... - Разговор се поведе о њеној годишњици.
- Та ларма сто је дигнута око мене много ме је потресла. Молила сам неке познанике, младе људе, да где год виде нешто о мени написано, пригуше. Али ето шта су урадили. Звали су ме на неко вече о мени, али сам одбила, рекла сам да сам болесна. Сви су хтели да ме скину са дневног реда. Кажу: има 80 година, скоро ће умрети, дај да напишемо нешто и да је оставимо. То сташно вређа. Волим тишину, зато ме је та бука око мене много потресла. Ако несто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле.
- Од чега живите, - упитах.
- Имам пензију, неки додатак као члан академије и нешто што зарадим.
- Зашто не примате веће хонораре? - Одбила сам да примим 215 хиљада за књигу о Његошу и 105 хиљада за Записе. Ова моја поштена рука никад није примила 100 хиљада, нити ће. Волим сиромаштво. Већтри године немам зимског капута. Клавир сам продала за време рата. Волим музику, али немам новца да купим други клавир. И радио сам продала за време рата, а овај сам купила за 6000. Не задужујем се никад јер после моје смрти нема ко вратити моје дугове http://muzejnemogucegratara.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(КО ПРЕЖИВИ, ПРИЧАЋЕ) ЛеЗ 0004178 Излазили смо из “Мекдоналдса” и одједном се чуло једно велико “бум”. Сви су почели да вриште. Утонули смо у бели дим. Осећала сам мирис барута - прича у једном даху.... - МИЛИМЕТРИ су одлучивали о животу. Корак лево или десно, имао је судбоносну улогу. У експлозији самоубице испред “Стадиона Француска” у Сен Денију наша Снежана Митровић тешко је повређена. Да је закорачила тамо или овамо, ко зна шта би било. Око ње мртви, рањени, http://odavde.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(ГОВОР И ЈЕЗИК) ЛеЗ 0004179 Најразноврснија збирка реткости. - Dolutali su oblaci Odjednom... odnekud ... / Lela Maric

http://muzejnemogucegratara.blogspot.rs/p/blog-page_21.html

(ВЛАШКА ГОЗБА) ЛеЗ 0004180 Ђурица Поповић, један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука, са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета. - ... Ова гљива расте на веома необичан начин, развија се из једне врсте гусенице или мрава који прогутају њену спору и због велике количине протеина из утробе инсекта израсте Кордицепс. У почетку је Поповић гајио шампињоне, од мицелијума, субстрата, до готовог производа, првенствено у комерцијалне сврхе, а онда се окренуо необичним и веома лековитим печуркама, које су му у свету донеле признања.„Придружило ми се неколико колега и формирали смо тим. Дошао сам на идеју да оснујем Институт за печурке, где би се обављали експерименти с лековитим супстанцама гљива, али и неких занимљивих биљака“, каже Поповић и додаје: „Обезбедио сам високостручни кадар, а државне установе, Институт нуклеарних наука Винча, институти на Торлаку, дали су своје лабораторије.“ http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/11/cordiceps-sinensis.html

(БЕЛА МАЧКА) ЛеЗ 0004181 Драгољуб Златковић> Речник живог пиротског говора. - ИСТРАЖИВАЧ народног блага на Старој планини, Драгољуб Златковић, иначе агроном по образовању, добитник је престижне награде за науку Вукове задужбине за дело "Речник пиротског говора" ("Службени гласник"). Реч је о збирци са више од 33.000 речи овог краја, које је Златковић прикупљао деценијама, систематизовао и средио, а који, према образложењу жирија, представља "један од најобимнијих дијалекатских речника српског језика и може се сматрати паралелним чувеном Вуковом речнику". - Још од далеке 1965. године боравио сам у селима на Старој планини, очаран богатством једног света, различитог у много чему, па и у језику. Записивао сам изреке, пословице, загонетке, веровања, народне песме и приче. Једна за другом, године су пролазиле, људи су полако нестајали, а са њима и поменуто језичко и друго богатство, које је мало ко ценио. Схватио сам да пиротски говор чувају само сељаци, којих је све мање и да га само они могу и сачувати. Јер, села се празне, многа су већ пуста, све полако нестаје, па и језик - прича Златковић. Према његовим речима, током пола века, колико је на планини и са горштацима, завирио је у њен сваки кутак. Многи планинци, који су му говорили о језику, обичајима, веровањима, одавно нису међу живима. - Знам сва села у пиротском крају, али и у Лужници. обишао сам целу источну Србију: од Пирота тамо ка Буџаку, па све до Бора, али и источну страну планине, тачније западну Бугарску, коју сам такође проучавао - каже аутор који је о народном стваралаштву већ написао "Думу" ("размишљати", "говорити"). http://administracijanecistekrvi.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

(ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР) ЛеЗ 0004182 Заборављена књижевница, Доситејева наследница , Јулијана Радивојевић. - Да није сачувано писмо адресирано на словачког књижевника и поборника панславизма Јана Колара, Јулијана Радивојевић би можда сасвим пала у заборав. Овако је о српској песникињи из прве половине 19. века, првој после прве - Еустахије Арсић, остао бар тај скромни запис и подсећање на још једно женско перо из времена када је оно било изузетак, а не правило.

Јулијана је рођена 6. јануара 1798. године у Вршцу, као ћерка Јована и Саре. Отац јој је био угледни представник српског грађанства у Банату, саветник магистрата и управник српских школа. Нажалост, ни он ни његова супруга нису дуго живели, па је бригу о једанаестогодишњој Јулијани преузео њен ујак Александар Нако, пореклом Цинцар. То је значило пресељење у Беч и школовање током којег је девојчица готово заборавила матерњи језик. http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/11/blog-post_21.html