НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00377)

 Понедељак, 16.  новембар  2015.  Обновљење храма  Светог великомученика Георгија - Ђурђиц

ХОЋЕ ЛИ «ЗАВЕТИНЕ» САВЛАДАТИ АЖДАЈУ?

Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, се представља као „пешак": без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

Данима сам био болестан, исцрпљен, малаксао; јер су ме последњи месеци и болест у породици ставили на велика искушења.  Једно од тих искушења, равно високим темепературама и бунилу, беше и хаковање мог поштанског сандучета, крађа налога, и колатерална штета која са тим иде. Али шта је то, та мука и патња и понижење, као последица непознатих и злих људи, губитак преписке, приватне и и службене, «Заветина» и сарадника, срамота која сам изложен ширењем једног бесрамног писма по светској мрежи, са, рацимо, мукама на које је ударен Свети Ђорђе.

По царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, очекујући да ће после ових мука Георгије да се одрекне вере. Међутим, Георгије је јасно и гласно одбио да се одрекне своје вере. Цар тада нареди да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама.

Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили у супротно, цар нареди да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и тако га оставе три дана да сагори. Након три дана, када су га откопали - увидеше да је и даље жив. Мучења су, по наређењу цара, настављена. Цар одлучи да позове највећег мађионичара у царству, по имену Атанасије, и њиме савлада Георгија. Атанасије се одазва цару и припреми два напитка - један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Цар нареди да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије није покорио, онда нареди да му се да и други, смртоносни напитак. Сви стадоше запањени када Георгије опет оста жив....

Или, узмите најновији покољ у Паризу сасвим недужних људи, нарочито онај ужас убијања  посетилаца у једном од париских позоришта...

Хоће ли свет, Европа, да се уразуми?

Пре више од девет година, пишући поговор  књизи НЕЧИСТА СРБИЈА I, књизи, коју нико други осим „Заветина“ није хтео да штампа, написао сам и ове редове:

Белa Тукадруз

НЕЧИСТА СРБИЈА  I

КОМЕНТАР УЗ ДВЕ БЕЛЕШКЕ

на крају

Негде при крају часописне верзије романа Доктор Смрт¹

постоје две сликовите реченице² тачне у много чему.Из тих округа

прашине и паучине Србију неће извући потомци доминатора титоизма,

нити некакав хуманизам и демократизам српских писаца, већ, хоћу да

верујем, неке друге личности, које тек стасавају, као независне и

светске. Да таквих личности има у најмлађој генерацији, да ће их бити

све више, можда показују и две белешке на крају споменутог романа.Прву3

је написао јунак романа, другу његов млађи колега, рецензент4.

Та књига је - то ће временом бити признато - својом жестином

отворила дуго очекивани пут превредновања у српској књижевности

и култури. Та књига је показала шта је све опоганило и унередило

Србију 20. века.Напади на ову књигу су отпочели окаснело и подмукло.

Ти напади су дошли из очекиваног правца, од промашених

амбициозних људи, и очајника.5 Из маловарошког света.6

Превредновање се не може зауставити.Не могу га зауставити

непозвани.Јер нови живот и ново време траже нову савест за истине до

сада прећуткиване. Нека тако буде!

__

1 ч. УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, 7-9 / 2002 - 10 - 11 / 2003, стр. 175 - 178)

2 ...Живи а мртви, ето шта притиска Другу Србију, као сметови снега. Јер

такви се хране, као и вампири, свежом крвљу. На насиљу је од Каина до Ирода, од

Наполеона до Хитлера и Стаљина, саграђена кула уметности илузионизма, - пут који води

у ћорсокак. Оруђе немоћних, пут немоћи, ето шта је Србију, скренуло са њеног древног,

сељачког друма. Крв. (...) - стр.156

... Друга Србија говори вапајима из округа прашине и паучине, док њени

најгрлатији песници, помодни арлекини, трче за четвртим. Право име тога четвртог је -

Непостојећи. Никада нисам написао да ми имамо великих песника. - стр.157

3 Аутобиографска белешка аутора ове сторије. - Писац ове књиге рођен је 1959. године,

кад НИН-ова награда за роман године није додељена, подно Јухора. Прве четири године провео је уз бабу и деду (сељаке, због развода родитеља). Са балкона дедине куће, као мали, видео је одблеске сунца у реци у даљини. То је она мутна и велика река, највећа у Србији, на којој су етаблирарни српски писци доказивали свој патриотско - књижевни салто мортале. Мајка ми је шесдесетих година отишла трбухом за крухом у Шкотску, тамо је и мене повела у шестој. Од очуха сам научио енглески пред полазак у основну школу, а касније и немачки и француски. Док сам ишао у средњу школу, учио сам португалски, руски и грчки. Мој очух је сматрао да треба да студирам славистику, али ја сам, на инсистирање моје  мајке, уписао стоматологију. И завршио сам је. Школске распусте сам проводио код бабе и деде у Србији, подно Јухора, све док нису помрли. Некако у то време умро ми је и очух. Узео сам његово презиме, ради успомене на њега, јер је много више за мене учинио, него мој отац рођени. Радио сам мало као стоматолог у Енглеској. Никад нисам мислио да ћу бити писац. Ни преводилац, упркос томе што

поред српског говорим и пишем на још седам језика. Путовао сам као средњешколац у завичај мога покојног поочима, у Ирску, на Исланд; пропутовао сам Средоземље; видео сам Француску и Мароко, као студент, Египат и Мадагаскар; Русију и Јапан., САД. Бразил и Канаду. Црњански је певао о Суматри, а ја сам по њој корачао. Живот и судбина су ме упућивали на здраве зубе, а не на литературу.

Читао сам у оригиналу Шекспира, Бајрона и Шелија; Xојса; Марсела Пруста; Пастернака; Фокнера

и Елиота, Виxинију Вулф и друге писце. Повремено сам читао и САБРАНА ДЕЛА Вука Караxића,

бесумње највећег српског писца, од почетка до данас. Други српски писци су ми били досадни, нећу да им набрајам имена. Поседовао сам у својој библиотеци скоро све историје српске књижевности и све су  били - претенциозне и проблематичне. Све је прегазило време, чак и ону кратку историју професора  Петковића...Читајући понеке од књига савремених српских писаца, још тамо у Шкотској, повремено, почео сам и сам да пишем, онако за себе. Написао сам неколико књига, али ни једну нисам покушавао  да објавим. Ово је моја прва објављена књига. Када је моја мајка добила пензију, одлучила је да се врати  у завичај, у Србију, подно Јухора, у опустели дом покојног деде и бабе.. У најгоре време. Крајем деведесетих. И ја сам одлучио да се вратим, после бомбардовања Србије, 1999. године, али вратио сам се тек почетком 2001. године. Купио сам стан у ширем језгру Београда и отворио у њему зубарску ординацију. Нудио сам београдским часописима одломке из мојих написаних књига, под мојим именом и презименом мога правог оца, али никад ништа нису објавили. То јест, први мој рад је објавио уредник часописа ЗАВЕТИНЕ Плус ултра и то под псеудонимом. Заинтересовао сам се за уредника, тј. нашао у библиотеци неке од његових романа и књига песама; подстакли су ме, не само да пишем, него дапочнем и да их преводим на енглески, немачки и француски. Дакле, почео сам откривати да имам и дара за преводиоца. Имам припремљених и преведених неколико избора песама и романа... Не очекујем никакве награде у овој земљи. Молим Бога да моја мајка што дуже поживи; викенде проводим са њом подно Јухора... Чиме ће се завршити моје писање? Чиме се може завршити ако не Богом и бескрајношћу? Прикован за земљу, сваки човек криком шаље своја болна питања у космичке сфере, поноре и пећине, рупе у облацима, и - ниоткуда еха, одјека. Одасвуд навире и нагрће на човека ћутање, мукло и готово подмукло. Видео сам трагедију српске књижевности 19. и 20. века, а посебно трагедију писаца припадника тзв. демократске линије, овејаних богобораца. У делима и најдаровитијих, таквих, видео сам, стигло се, донде докле је стигао човек прикован за земљу, за једно раздобље. Мало је међу њима Христових људи. Оних који су у Божјем ћутању налазили речите одговоре на своје муке и болове..

Ја од таквих немам шта да учим, нити сам икада и покушавао. Ето, то сматрам најважнијом

чињеницом своје биографије. - Крајем фебруара, 2003.

4 ...Свечешће, као млад човек, помишљам на Италију, на Иберијско

полуострво (Шпанију и Португал), Шкотску и прекоокеанска путовања. Свет треба

пропутовати, стране језике треба учити, учити. И научити. Момке годину две дана старије

од мене мобилисали су пре неколико година; неки од њих никада се нису вратили свом

дому, граду, нити су икад видели оно што је требало да виде. Треба видети и

Швајцарску, Гренланд и Норвешку, краљевину Данску - својим очима. Треба чути

дивне мелодије других народа, прочитати добре књиге на њиховим језицима. Треба

видети Бразил и Аргентину, Сибир и Суматру...Треба видети много добрих филмова...

Не ово смеће, које сервирају по биоскопима и на телевизији. Овде. Треба многе и многе

сате провести у Кинотеци. Да бисте разумели другог, ма ко он био, треба да знате

како осећа, мисли, говори. Без знања страних језика и без путовања, без непрестаног

употпуњавања сазнања, нећете моћи да разумете стварност ни других, ни ону у којој

живите. Најстрашније је ако сте млад и осуђени на неку врсту својеврсног

заточеништва. Многи су били у прилици да напусте своју родну земљу, или су то

учинили силом прилика, али не верујем да они мрзе своју земљу, и не наговарам их да

се враћају. Писац ДОКТОРА СМРТИ, како каже у својој аутобиографској белешци,

вратио се у Србију после 2001. године. Написао је књигу, толико актуелну, да ће се

дићи велика прашина. Пре свега због начина на који он доживљава стварност Србије.

То није књига са тезом, Доктор Смрт није супростављен само Доктору религиозне

медицине. Аутор је написао оно што сматра важним у својој биографији. Доктору

Смрти су супростављени, на једној страни, Бог и природа оне Друге, потиснуте

Србије, а на другој, нетипична биографија непознатог писца. Бог и природа оне Друге

Србије, или природе уопште, нису вулгарни; не смеју се мизерији палога и пропалога.

Иза Доктора Смрти - стоји много тога, пре свега групни портрет разабојника, вештог

манипулатора и грабљивца, који је грабио и отимао бездушно од све остале деце, јер

његова су глад и жеђ били велики и пре ступања у пустињу историје, а и у тренутку

када се ванредан роман порађао. Овај роман запрепашћује, одушевљава, најпре ћутљивом

лепотом, а затим и начином разумевања српске стварности. Његов аутор, иако је младост

провео у Шкотској и Енглеској и тамо стекао образовање и диплому, није постао

Енглез. Не прави се Енглез. Не забија главу у песак, као ној, не заобилази тешке теме,

као тзв. овдашњи велики писци, које он етикетира као Флоберове папагаје.

Зашто је писац изабрао као главног јунака своје књиге једног доктора

религиозне медицине, а не психијатра, или неког другог доктора, рецимо, неких

егзактних наука? То је тајна писца. Ову књигу не треба препоручивати. Зашто? Па, ко

је прочита, схватиће. А ко је прочита па не схвати, нек чита шећерлеме и постмодернистичке

и друге вечне претенденте. Један од наших нових уредника је пре неколико година написао

предивну књигу о вечним претендентима и пропалим писцима Балкана и Србије, који

су проглашени великанима. Понеке од њих, писац овог романа, детаљније расветљава,

понекад анатомски, уметнички надмоћно...

Српски књижевни часописи одавно не објављују овакве књиге, нити ће у скоро

време. Они су навикли, као и ждребад, на чекање коцке шећера. Калигула је свога

магарца поставио за члана сената; и овде сањају, одувек су више о томе сањали - да

буду постављени. Ми не знамо да ли ће овај аутор наставити да пише и написати

још неку овакву књигу? Можда и хоће?

Читајући ову књигу у рукопису, ослобађао сам се страха, индивидуализма,

скептицизма, јалових мисли, и мислио сам слободније о далеким путовањима, и

земљама које сам побројао. Зато сам био први у уредништву да је објавимо, одмах, и

у целини, а не у наставцима. Читње ове књиге је и спасоносно, да не кажем лековито,

јер ју је писао и написао даровит човек, стоок, изванредног слуха. Писац има уши -

добре очи за историју и српску стварност....

5 Видети о томе више у књ. Мирослав Лукић: ПОСЛОДАВАЦ КЕОПС I,

Едиција БРАНИЧЕВО, 2006.

6 Дух је господар обновљења, подложан је реинкарнацији. Велики дух је

неуништив... / Југословенски и српски официјализам, шта је то? Маловарошки свет.

Највећа заслуга југословенске револуције је формирање маловарошког света, омасовљење

тога света... Маловарошки свет се шири као поплава и преплављује много тога, чак и

енигме, другу Србију. / Ево наше философије: ми смо немодерни, скрајнути, на сувом;

око нас тече мутна река маловарошка, са клобуцимаа пене... / Ми не припадамо ником

другом, до себи, земљи друге Србије, другачије, која се трује неодређеношћу хладног

негодовања, због поплаве свега и свачега, чију ће тортуру подносити најмање онолико

колико је до данас протекло времена од октобра 44. Тај период је дуг и понеком човеку

ће се учинити дужи од полустолећа!То је раздобље теже од стене, камене громаде,

снежне планине, која ће сама себе повући у провалију и непостојање, кад за то дође

време. Страшно је што све чешће видимо како многи пропадају, и што нико више не

може ништа учинити да заустави тај процес и спасе барем понеког од погибељног

утапања...Свега се бојимо: кретања, разговора, оних Бодлерових проклетница, радосних

мртваца и трулежи у друштву, и љубави према лажи, и охолости, и љупких сутона,

духа наметачког и болне нестрпљивости, насртљивости. / Коме ово све пишемо?

Евентуалним читаоцима, непознатима? Друкчијем поколењу које ће једном доћи?Iли

оном вршњаку, луталици, што се у сутон пење каменим ногоступом у висину, где је

камен обрастао маховином; или ђаку-пешаку што силази са планине низ брег плав од

процветалих јоргована? / Или онима што верују да је могуће изједначење живота и

уметности? Живот и уметност су две сасвим различите ствари по пореклу, циљ је

њихово изједначење: да уметност постане живот, а живот уметност. Јер то је оно

највише у постојању... - Објављено у часопису ТРЕЋА СРБIЈА 11 - 15/ 2004 - 2005,

стр. 7- 8, у оквиру Уводне напомене “часописа за нове иницијативе” (бр. 1 - 3,

припремљеног за штампу далеке 1973. године).

Тек ових дана, и у дигиталној форми, кренула је ова књига према свим заинтересованим читаоцима широм Србије и света.

Све овде много касни, осим  НовиБуСура!

У раду на Енциклопедији Заветина стигло се до нумере ЛеЗ 0004160   КЊИЖЕВНА ПРОСТИТУЦИЈА. По мојој грубој процени, савладана је тек  1/3  публиковане грађе, и биће потребно још времена да се учини доступним много тога што је  скривено у небеским безданима и лавиринтима «Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ» - подршка светаца, Бога, и добрих људи преко којих делује Бог... Пријатељима поручујем, да се не обазиру на лажна писма које круже интернетом  писана тобож у моје име, а лоповима и непријатељима да се окану ћорава посла!

  Недеља, 15.  новембар  2015.  Свети мученици Акидин, Пигасије и други

ПС.  – Следећи број излази 26.новембра 2016.  На Светог Јована Златоустог (Божићне покладе)

*

(ПРОТОТИП)  82 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

*

(ПОСЛЕ СВЕГА)   ЛеЗ 0004153   ПОКОЉ. -  ПАРИЗ је синоћ горео. На више места у граду симултано су догодила серија атентата у којој је погинуло више од стотину људи, док их је најмање исто толико повређено. Терористи су, очигледно, прецизно бирали симболе: петак 13, стадион Француске, концертну салу, париске кафее…
Испред Стадиона Француске, на коме се играла пријатељска фудбалска утакмица Француска – Немачка, којој је присуствовао и председник Оланд, двојица камиказа су се дигла у ваздух и са собом однела у смрт бројне жртве. Према привременом билансу само у нападу око стадиона било је 42 погинулих.
У исто време, група нападача упала је у познату салу за концерте "Батаклан" која се налази у 11. париском арондисману, на свега 200 метара од седишта недељника "Шарли ебдо" у коме је почетком године извршен масакр. Непокривених лица, наоружани калашњиковима, тројица терориста отворили су насумичну ватру и почели да убијају публику пола сата после почетка концерта калифорнијске групе "Igls of ded metal". Према сведочењима очевидаца који су успели да побегну, пуцњава је трајала чак петанестак минута.
Људи су беспомоћно бежали из угла у угао, настала је права паника, док су нападачи успели да промене чак по три шаржера. Неки су успели да побегну преко крова. Око 00,30 изнутра се чула и јака експлозија, вероватно од бачене гранате. Терористи, које су преживели описали као веома младе, према првим информацијама су држали најмање стотинак талаца у сали која може да прими 1.500 људи. Специјалци су упали у салу око 00,50 и убили тројицу отмичара. На лицу места затекли су прави хорор и на десетине мртвих. Према првим информацијама, убијено је 70 људи. Испред сале, окупили су се родитељи и пријатељи који су за зебњом ишчекивали вести о својим најдражима. На место напада дошао је иза поноћи и председник Оланд који је обећао немилосрдну борбу против терориста    

*

(ВЛАШКА ГОЗБА)  ЛеЗ 0004154   Гогољев дућанчић – најразноврснијапродавница реткости.... -   ПОРТРЕТ Првидео. - Нигде се није заустављало толико света као пред продавницом слика у Шчукину двору.¹ Тај дућанчић је представљао најразноврснију збирку  реткости: слике су, већим делом, биле рађене уљаним бојама, превучене тамнозеленим лаком, у рамовима са лажном позлатом. Зима с белим дрвећем, потпуно црвено вече, које подсећа на одсјај пожара, фламански сељак с лулом и сломљеном руком, који више личи на ћурана с маншетама него на човека - то су њихови уобичајени сижеи. Томе треба додати. неколико гравира: портрет Хозрева-Мирзе² у јагњећој шубари, портрети некаквих генерала у тророгим шеширима, искривљена носа   

    

*

(ВЛАШКА ГОЗБА)   ЛеЗ 0004155   Најновије вести. Избор. Срби преживели покољ у Паризу....-  Међу таоцима у концертној дворани Батаклан било је и десеторо Срба, каже за “Спутњик” представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић. 7 “Према информацијама којима досад располажемо, у терористичким нападима у Паризу нема страдалих Срба”, каже за тај портал представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић. Он додаје да је у дворани Батаклан било десеторо наших држављана. /  „Они су на сигурном и осећају се добро после претрпљеног шока. Сви смо шокирани. У сталном смо контакту са полицијом, преко које смо француској држави понудили сваку врсту помоћи наших људи у Паризу“.... -

*

(ВЛАШКА ГОЗБА)   ЛеЗ 0004156   РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике. -  Тиме је остварен сан спелеолога проф. др Раденка Лазаревића и спелеолошког тима из Ваљева који су пре четири деценије ризикујући животе открили Србији ово чудо природе. Истраживачима је тада запретила изненадна бујица пећинске реке док су били у утроби планине, али они нису одустали и после њихових открића Рајкова пећина је отворена за туристе. Четрдест година је било доступно нешто више од 600 метара пећинских чуда, а ове године стаза је уређена и продужена на 1,4 километра упркос пећинској реци која је после незапаћених киша поново подивљала. Трагови наноса из спољног света још увек се виде на висини већој од десет метара дуж зида оријашке дворане Понор. У њу с површине грмећи јури Рајкова река да постане понорница а затим после око 900 метара тока кроз срце планине избије из црне стене у питомој зеленој долини под литицом. / - Великим трудом пре свега мајданпечких рудара посетиоци могу да виде потпуно нове призоре ходника и дворана. Сада могу да се спусте у дивовски понор низ металну конструкцију тешку 65 тона чије су елементе на рукама пренели млади рудари. Све то је урађено упркос подземној поплави, за коју геолози кажу да се није десила последњих 7.000 година .... 

*

(БРИСАНИ ПРОСТОР)  ЛеЗ 0004157  Сумња у „спаваче” ИД . … -   Свет је у не­ве­ри­ци. Згро­жен. Обич­ни Па­ри­жа­ни ко­ји су пе­так ве­че про­во­ди­ли на кон­цер­ти­ма и у ка­фи­ћи­ма, у мул­ти­кул­тур­ним де­ло­ви­ма гра­да, стра­да­ли су од ме­та­ка и екс­пло­зив­них по­ја­се­ва те­ро­ри­ста. Шок је још ве­ћи ка­да се зна да се на­пад исла­ми­ста де­сио у ср­цу Евро­пе на­кон што је та иста Евро­па про­ве­ла це­ло ле­то га­зе­ћи сва сво­ја пра­ви­ла да би по­мо­гла ми­гран­ти­ма из Си­ри­је. Иако се за еска­ла­ци­ју на­си­ља у Си­ри­ји мо­гу окри­ви­ти по­је­ди­не за­пад­не па и фран­цу­ска вла­да, ипак тре­ба има­ти у ви­ду да је ЕУ по­га­зи­ла и Да­блин­ски спо­ра­зум да би при­ми­ла све Си­риј­це ко­ји јој ку­ца­ју на вра­та, па уда­ри у па­ри­ском Де­се­том и Је­да­на­е­стом арон­ди­сма­ну иза­зи­ва­ју не­скри­ве­ни бес Евро­пља­на.

И по­ред свих раз­ли­ка, Евро­пља­ни су ју­че би­ли ује­ди­ње­ни у са­о­се­ћа­њу с Фран­цу­ском. Би­ло је та­ко и у Ср­би­ји. За­по­сле­ни у фран­цу­ској ам­ба­са­ди у Бе­о­гра­ду би­ли су дир­ну­ти ка­да су ви­де­ли да се ис­пред њи­хо­ве згра­де оку­пља­ју Бе­о­гра­ђа­ни ко­ји по­ла­жу цве­ће и па­ле све­ће. У знак со­ли­дар­но­сти, град­ска вла­да је на­ло­жи­ла да се Мост на Ади, Па­ла­та „Ал­ба­ни­ја” и спо­ме­ник По­бед­ник осве­тле у бо­ја­ма фран­цу­ске за­ста­ве    

*

(РАБОШ)  ЛеЗ 0004158   Преписка из царства пошлости /  Бела Тукадруз. / Белешке уз ово писмо. Оно је сачувано на хард диску тзв. Спољне  меморије; открио сам га сасвим случајно крајем пролећа 2015. године, по повратку са планине Радан, тражећи једну своју  стару фотографију, коју сам негде, ко зна када, затурио. Негде у то време, писмо је напунило десет година. На то сам ја писмо био заборавио сасвим.

Написао сам  га уреднику  „Народне књиге Алфа“, Гојку Тешићу, уз поправке рукописа припремљеног за штампу. То је јасно и схватљиво. Књига је после тога штампана. Уместо хонорара, добио сам 80 пр. Уз обећање да ћу касније добити још толико. Што се није догодило никад. Но, нема везе.На корицама је погрешно одштампано моје име: Мирко Лукић, а на трећој страни у књ. Мирослав Лукић. Нема везе.

Кад сам уреднику скренуо пажњу на то, он се наљутио: „Ти си крив!“

Па стварно, можда и јесам „крив“, што сам током живота објављивао своје радове под разним именима, али један писац има на то право, зар не? 

      

*

(СТРШЉЕН)  ЛеЗ 0004160   КЊИЖЕВНА ПРОСТИТУЦИЈА. -  .... * Ко је господин Петровић, стожерни лик овог романа, кога на почетку називате “неморалним човеком”?

- Било ми је узбудљиво да један карактер до те мере осмислим као човека-епоху. Кад сам о њему писао, личио ми је на Далијеву слику “Антропоморфни сто”. Сећате се испружене фигуре из које се отварају загонетне фиоке. Господин Петровић се, према романескном казивању, вратио из иностранства и постао салонски комуниста. Остао је и после социјалиста и током деведесетих део целог смутног идејног галиматијаса. Након тога су прошле деведесете, а он је напорно, до тренутка данашњег у роману, настојао да сложи слојеве противречне личности, али узалуд: како помирити чињеницу да је неко и левичар и десничар, и популиста и елитиста, а уз то још и заљубљен... 

*

( СРБИЈА УОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0004151 Многи су прали руке од политике којој су 15 година аплаудирали. Србија је, као Троја, одолевела Западу пуних десет година. Више нема ралике између левице и деснице, ово је једнопартијска ера /       РАЗУМЕ се да је Слободан веровао гаранцијама које су потписали нови председник Југославије Војислав Коштуница и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Па, није ваљда мислио да је шеф државе лагао./ Овако Мирјана Марковић, за "Новости", одговара на питање да ли је њен супруг и бивши шеф државе имао поверења у нову власт да га неће испоручити Хагу     

*

(ПОСЛЕ СВЕГА)  ЛеЗ 0004152   Породици је уручена и награда "СветозарЋоровић", коју је дан пред смрт, Јосић Вишњић добио за књигу "Ђурђевдан и други датуми". -   Да је Јосић Вишњић био "један једини, јединствен, неупоредив са било киме и са било чиме у овој књижевности и култури", рекао је Гојко Тешић  

*

Agnieszka Syska
ryboocy pod niebem

pieśń pieśni w górach wysokich bośni

pieśni śpiewem ryboskrzydłym

zamienia się w głos ryby na skrzydłach

pieśni bośnieje

szumią toną śnią w niej bośniątka

pieśń która nie miała początku
pieśń która nigdy nie będzie miała końca
pieśń która nie miała ciała
pieśń która zawsze będzie miała ducha

pieśń szumna pieśń senna bez słów
pierwsza przyjmie ciało pierwsza wyzionie ducha

pierwsza w słowie pierwsza w wierszu
pieśń która nigdy nie miała ciszy
pieśń która zawsze bedzie miała krzyk

zamieniła się w głos zamieniła się w rybę zamieniła się w skrzydła

skrzydła muszą nieść ciało skrzydła muszą nieść duszę

ostatnia rozpisana na zwrotki na tchnienia na bezdechy

pieśń o górach miłości
pieśń o dolinach

szumią toną śnią w niej bośnięta pod piórami jugosławii
ryboocy pod niebem

Agnieszka Syska "śpiewała młoda prawda", Podkarpacki Instytut Książki i Marketingu w Rzeszowie, 2009
Wiersza można posłuchać m.in. w wykonaniu Andrzeja Ferenca

(ПРИЈАТЕЉИ)  ЛеЗ 0003989 И ћуфте на муфте! или Само сланина Србе спасава! -  СУЗАНА Мушат Џоунс рођена је 1899. у Алабами и на дан њеног 116. рођендана стигло је оштро саопштење Светске здравствене организације да су месне прерађевине канцерогене. Није фазон само у чињеници да је госпођа најстарија на свету, већ у њеном откривању тајне дуговечности. Вели Сузана да свакодневно једе јаја, гриз и - сланину. Нарочито воли сланиницу, за коју каже да је све боља!

После саопштења СЗО у Србији се "запалио" интернет, а колумнистикња и књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић испалила је паролу "Не стојмо ћутке, одбранимо бутке!" Покренута је и својеврсна петиција за одбрану сланине и кобасица    

*

(БРИСАНИ ПРОСТОР)   ЛеЗ 0003990 Случај професорке Сузане Алар, или о фотомонтажи. - .... Део јавности осуђује ову просветну радницу, други је подржавају и сматрају жртвом нечије смицалице. Она већ неколико дана интензивно размишља о томе ко стоји иза пласирања фотографија на друштвеним мрежама, а због свега што је објављивано у медијима принуђена је да ангажује адвоката.

- Све те приче које круже градом само ми отежавају ситуацију - каже Сузана Алар. - Самохрана сам мајка, мој супруг је страдао у рату 1999. године и ничим нисам заслужила овакав линч. Истина је да сам телефон изгубила пре годину дана, што сам пријавила полицији. У њему је била та фотографија, али без обнажених груди.

У врањској Полицијској управи "Новостима" је потврђено да је Сузана Алар пријавила случај.

- Због сложености предмета после увида у цео случај упутили смо је Основном јавном тужилаштву, како би била покренута кривична пријава против Н. Н. лица - каже Драган Стаменковић, задужен за односе са јавношћу у полицији Врања....  

*

(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ)  ЛеЗ 0003991 Боже помози, да се ова претња не обистини! - Франкфурт, Хајделберг – Немачка канцеларка Ангела Меркел ксиноћ је поново бранила свој став да неће да затвори границе Немачке за улазак избеглица, али овог пута је истакла да би тако нешто могло да изазове рат на Балкану. Говорећи на партијској конференцији у Дармштату, на југу Немачке, о томе како не жели да затвори аустријско-немачку границу, она је скренула пажњу на негативна искуства са оградом на мађарско-српској граници.

„На западном Балкану данас постоје поново такве тензије (као деведесетих година прошлог века) да сам због тога недавно замолила да се одржи конференција о (избегличкој) балканској рути”, рекла је она и додала да не жели да све представља црно, али да би се ситуација брзо могла погоршати. „Нећу да тамо поново дође до оружаних сукоба. Али брже него што се мисли, једна свађа може да се претвори у песничење, а то је нешто што нико не жели.”

Канцеларка је подсетила своје партијске колеге да је мађарска ограда на граници са Србијом довела до тога да избеглице сада путују преко Хрватске, Словеније и Румуније, док би после изградње сличне ограде на немачко-аустријској граници, како је рекла, они сигурно покушали да у Немачку дођу преко других земаља.

„Опасност од тога да Немачка затвори своју границу лежи у томе што би ове земље то исто учиниле”, рекла је она, додајући да је задатак Немачке, као највеће државе чланице Европске уније, да нађе решење које ће подстаћи солидарност а не међусобне поделе    

*

(ЗАВЕТИНЕ НИЗ)  ЛеЗ 0003992  Феномени: интернет - за и против. - СВЕТ „ПОЛИТИКА” У БУКУРЕШТУ - Како очистити интернет Ако новинар поставља расистички коментар на свом налогу, онда је то важно јер он утиче на јавно мњење, каже председник румунског Савета за борбу против дискриминације. - Када Ангела Меркел погледа шта њени сународници пишу на „Фејсбуку” о избеглицама са Блиског истока, не свиђа јој се оно што види. И директорка румунског Центра за независно новинарство Јоана Авадани згрожена је исламофобичним коментарима на профилима својих земљака, али за разлику од најмоћније жене ЕУ, која је недавно због говора мржње на „Фејсбуку” одржала буквицу Марку Закербергу у Њујорку, не сматра да је за то крив „Фејсбук”. „Интернет је омогућио свакоме да се изрази. Треба да будемо захвални што имамо такав алат који нам омогућава да схватимо како друштво размишља. Ако нам се не свиђа оно што видимо, то није проблем медија који је то изнео. Говор мржње расте сам од себе, привлачи ’запаљиве’ особе. Морате да научите људе како да му се одупру. Плашим се да су наши млади прилично расистички настројени. Ово што данас видимо у реаговању на мигранте је језиво”, каже Авадани.  

*

( СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ)   ЛеЗ 0003993 Враћају се ласте? Из печалбе се вратили на дедовину. Дванаесторо младих људи, рођених у Аустрији, Италији и Швајцарској, у селу Баре код Пожаревца обрађују више од 600 хектара, а један је подигао фабрику и запослио 50 радника   

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)  ЛеЗ 0003994  У друштву мртвих песника -  Зоран Милић / Белатукадруз.- О змијском отрову, једну од најлепших песама послератне српске поезије, написао је нешто млађи Милићев колега и земљак Александар Лукић (Сањајући о фарми поскока, в. у књ. У вагону Розанова, КОС, Београд, 1986, стр. 12). И Зоран Милић и Александар Лукић , иако не спадају у исту генерацију, ослањају се на традицију у најширем смислу реши, “орући” по нашој митологији и фолклору. У суштини, оба су песника опседнутастварношћу проклетства и зла, коби историје и доба, али се разликују, и то битно, у начину “употребе” ироније, и својих песничких Вјерују.   

*

Пољска песникиња Агнеска Сиска у Србији, Калемегдан

(ЗАВЕТИНЕПресс)  ЛеЗ 0003995   "Заветине" нису саме,испод барјака ваше идеје свечовечности " Заветована"сам и ја.  - Жао ми је због свега што се дешава са “Заветинама” од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крађа неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево већ тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.... 

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)  ЛеЗ 0003997  Gomorrha / Гомора   Отворена је нова страница за песника Мирослава Б. Душанића, који већ предуго живи, ради у Немачкој и пише на немачком језику…   

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)  ЛеЗ 0003998  СВАКИ ЗЛАТАН ЛИСТ / ВладимирЈагличић. - Честертонов наук. Но, ја сам већ одавна зашао у године кад ме овакви сукоби занимају више као некаква стваралачка игра и привлаче највећма као историјски куриозитет који својим радом, и даром, ваља превазићи. Више ми, далеко више, значи да наставим својим путем који су ми чак и непријатељи признали (толико сам, ето, матор! А још ми кажу да сам, шатро, млад). А онда, како су лепо, и са разумевањем, неки пријатељи-песници, писали о мом раду. Рецимо, Мирослав Лукић. А није усамљен.    

*

Пејсаж са југоистока Србије

(ЗАВЕТИНЕПресс)   ЛеЗ 0003999 МОТИВ ЗМИЈЕ / Белатукадруз. - Описујући Саламбину змију, Флобер, у ствари, продире у најтамнији кут Саламбине душе. Саламба се није бојала дерњаве светине, опште срџбе која се окренула против ње, светине која је – да би се смирила – тражила жртву  “непроцењиве вредности, неко лепо биће, младо, невино, из старе породице, божанског порекла, људску звезду”. Саламбу узнемирује та змија лепе коже, осуте као небески свод златним пегама, на сасвим црној основи, била је сада жута, млитава, смежурана и за своје тело преширока. Око главе јој се ширила нека пахуљаста плесан ; а украј њених очију виделе су се црвене тачкице које као да су се мицале. С времена на време Саламба се приближавала њеној корпи од сребрне жице; отклањала је гримизну завесу, лотосово лишће и птичје паперје : змија је била стално увијена око себе саме, непокретнија од увеле лијане; гледајући је , често, Саламба је најзад  осетила  у свом срцу некакав увојак, као неку другу змију “ ( истицање – М. Л. )    

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)   ЛеЗ 0004026       Карађорђевић: Испунићу завештање прадеде. – … – Њено величанство краљица Александра била је сахрањена на Краљевском гробљу палате Татои у близини Атине, а Њено величанство краљица Марија на Краљевском гробљу у Фрогмору поред замка Виндзор. Посмртни остаци мајке и баке у априлу стижу у Србију. Биће положени у капели дворског комплекса на Дедињу, где се већ налазе земни остаци мог оца Његовог величанства краља Петра Другог. Заједничком сахраном на Опленцу ћемо испунити завештање прадеде Њ. В. краља Петра Првог да сви Карађорђевићи почивају на једном месту – рекао је специјално за „Новости“ престолонаследник Александар.

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)    ЛеЗ 0004027       Службе тровале патријархе. – ФОРЕНЗИЧАРИ РЕШАВАЈУ ТАЈНУ ПАТРИЈАРХ Варнава оставио је у аманет да га сахране у великом Спомен-храму Светог Саве када он буде завршен. – Архијереји на овогодишњем Сабору треба да расправе и одлуче да ли његови посмртни остаци треба да се пренесу из малог храма у крипту великог. У међувремену, могло би се захваљујући савременим медицинским достигнућима извршити анализа која би разјаснила да ли има остатака отрова у костима. У случају да их има, требало би патријарха прогласити за свештеномученика. У супротном, ставила би се тачка на ту историјску дилему – каже проф. др Ђурић.

ИЗА мистерије смрти двојице српска патријарха, Варнаве и Викентија, крију се разјашњења неких важних догађаја из наше недавне историје. Проф. др Вељко Ђурић каже да је наша историја у бурном 20. веку често личила на политичко-шпијунски трилер 

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)    ЛеЗ 0004028       Коштуница: Датум ће бити ултиматум. – СРБИЈА се налази пред пресудним одлукама које ће одредити судбину земље. Европска унија је поставила свој ултиматум за датум и сада је на новој власти да одлучи којим путем даље: да ли ћемо судбину везати за посрнули пројекат ЕУ, или ћемо се окренути слободном економском развоју, самосталности и политичкој неутралности Србије.

Лидер ДСС упозорава да су пред земљом кључни дани и да одлуке које се донесу могу да оставе далекосежне последице по Србију: – Било би заиста погубно да ЕУ, и сама суочена са најозбиљнијом кризом, нагомиланим унутрашњим проблемима и скоро на измаку снаге у једном потпуно бесмисленом натезању око давања датума за преговоре, нанесе Србији тежак национални пораз и отме нам Косово   

*

Б. Тукадруз, Сегедин, 2015.

(ЗАВЕТИНЕПресс)   ЛеЗ 0004029   Отмицеземунског клана (3): Кумови деле плен. – СЛЕДЕЋА локација за скривање Вука Бајрушевића био је – Сурчин. Одабрана је једна од две куће Дејана Миленковића Багзија (сада сведок-сарадник), коју му је поклонио Љубиша Буха Чуме, такође сведок-сарадник, у Војвођанској улици 241-243….  

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)    ЛеЗ 0004030  Досије Станишић: Штаје Ђинђић рекао Милошевићу. – ДЕЈТОНСКИ споразум је, по мишљењу Јовице Станишића, Слободану Милошевићу била последња шанса да земљу изведе из кризе и своју аутократску власт, прожету у свим сферама снагама Јул-а промени и оплемени истинским демократским процесима и сарадњом са све снажнијом опозицијом. Она је на најбољи начин могла да усиса широко народно незадовољство. И имала је подршку споља. Милошевић то није схватао.

Станишић, као врхунски оперативац, чија је служба бринула о националној безбедности, иако није био члан ниједне странке, схватао је потребу постојања опозиције у демократском друштву. Из све снаге се борио да опозиција уђе у парламент и да се политички живот у Србији са улица премести у скупштинске клупе. – Милошевић је својом владавином Србију држао у латентној опасности од грађанског рата – оценила је у то доба РДБ, на чијем је челу био Станишић. – Онемогућавао је борбу против нарастајуће корупције, а са опозицијом је хтео да се разрачунава силом, на улици, што ми нисмо никако дозвољавали и због чега је наш шеф трпео страховите притиске и имао много проблема    

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)    ЛеЗ 0004032       ЦГ: Уз систем „Јагуар“ прислушкивали и стране дипломате  

*

ЛеЗ 0004033     Ђилас: Зашто Вучић води Милицу Делевић у Берлин?     – 

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)   ЛеЗ 0004037        Необјављена писма владике Николаја: Био је светац који хода!. – Кандидат за свештеника то, изгледа, није урадио на прави начин, јер у наредном писму, писаном ћирилицом, зеленим мастилом (16. јануара 1955. године) само 14 месеци пре него што се упокојио, забринути владика Николај каже: „Драги мој Душане, овај човек се губи у неким пустим фразама, а ништа о себи не каже, ни где је свршио богословију, ни ко га познаје од свештеника у овој земљи. Незгодно ми је ништа му не одговорити, а не могу док не чујем да ли га ти познајеш и шта о њему знаш“.  

*

(ЗАВЕТИНЕПресс)    ЛеЗ 0004038    Армагедон на Уралу: Пао метеорит од десет тона, 725 повређених. –МЕТЕОРИТ ТЕЖИО ДЕСЕТ ТОНА. Метеорит који је пао у регион Чељебинска био је дугачак неколико метара и тежак око десет тона, а његова ударна моћ износила је неколико килотона, објавила је Руска академија наука. У саопштењу Академије наводи се да је метеорит ушао у атмосферу брзином од 15 до 20 километара у секунди, а распао се на висини од 50 до 30 километара. Иако су поједини медији пренели информацију да је за неколико сати могуће да се исти сценарио понови, академик Дмитриј Бађуков је то демантовао  

*