НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00376)

 Петак, 6.  новембар  2015.  Свети великомученик Арета

ЛИБАНСКИ РЕСТОРАН

Бог се не појављује у овом свету, већ делује преко добрих људи, анђела и снова. Тако је говорила наша  побожна мајка, чак и онда кад је на први поглед била снуждена, без наде наизглед. Знала је да  ниједан сан који дође човеку у главу, није ту стигао тек тако. Она је у нашој фамилији била најпоузданији тумач снова све до краја  живота. Само своју смрт није предвидела, бог да јој душу прости!

Јуче сам био до поштанске штедионице, да завршим неке формалности око текућег рачуна, начекао сам се; иначе, био сам лоше воље; можда од  тога што је опште стање моје болесне жене било на тзв. Нултој тачци,  упркос  лековима које су препоручивали као чудотворне, - хемио терапија је изнуривала... После сваке је изгледала све слабија;  и уопште, тај објекат у коме је становала, деловао је мрачно и тужно.   Сањао сам једног свог колегу, кога иначе нисам видео годинама, нешто ме је питао у сну: чим сам се пробудио, питао сам се, откуд он у мом сну? Јер последњи пут смо се видели  на сахрани нашег заједничког и незаборавног колеге и пријатеља, нашег вршњака. Да, тада беше жив и рођени стриц моје жене. Кренули смо са гробља, после укопа, заједно, и стриц моје жене је пецкао – тога колегу, који је био  у политичкој партији, коју он, стари  „титовац“ није мирисао. Беше непријатно... Устао сам и скувао жени чај од печурака – лековитих печурака, које јој је донела земљакиња С. Покушао да доручујем, али – није ми се ништа јело. Нахранио сам Гашу, који ми се мотао око ногу... Нашег „царског мачка“, који је у ноћним окршајима настрадао – да ли од пацова,или неког пса, или од оног црног главатог мачора што се недавно појавио у  суседству?  И кренуо трамвајем двојка до Поштанске штедионице. Тамо сам чекао више од пола сата. И  када сам завршио и те формалности и  и изашао из зграде поштанске штедионице и кренуо према трамвају,  зауставило ме је црвено светло на семафору и -  онај колега  кога сам сањао минуле ноћи. Узвикнуо сам од изненађења: „Замисли, па ја сам те ноћас сањао“, рекох, а он, нешто мрзовољан али и разуман рече: „Ето, срели смо се непланирано“.  Враћао се из неке установе, где није завршио посао због којег је ишао; и по свему судећи, због бирократских процедура и замешатељства и неће моћи.  – Последњи пут смо се видели на сахрани? – Да, пре десет година... И о чему ће два Србина, кад се сретну, но о чему другом, о– политици?.... Док је колега причао ја сам се у себи питао следеће:  Шта је он као школован човек и даровит писац тражио у политици? У којој је догурао скоро до социјалне беде, као и они други мање талентованији од њега писци који се никад нису пачали у политику? Политика му је одузела године, скренула му, можда, судбину писца, јер је скоро остао писац само једне књиге. То је једини писац  српски, син титовског официра,  који изгледа није стигао нигде.  Частољубив је, савестан, преосетљив;  можда и рањен, ко зна када, ко зна где; а можда би, да је био син једног  Титовог официра пуковника (а не капетана) догурао и до дипломатије и ли министра, као толики други које знам; и који су имали успеха у минулим транзиционим временима... Али, да скратим причу: наш разговор је потрајао, и разиђосмо се не разменивши телефоне; он рече – наћићеш мој број у телефонском именику, онај кућни.  Замолио сам га нешто:  - Да се макар под старе дане, док је глава још бистра, окани политике и окрене целим бићем тамо где је стао са првом  објављеном књигом.  Имао сам то право да  му кажем, да му поновим, писао сам  о тој његовој првој књизи, пре петнаестак година,  опомињао га да не занемарује свој дар на рачун  политике.

Свратио сам до Бајлонијеве пијаце – нисам могао да је препознам. Када сам пре седам-осам година одлазио на ту пијацу, иако је била скупа, али могло је свашта да се набави. Сада – боље да не причам.  Улазио сам у неколико  месара –немају српске кобасице, не продају меснату сланину, итд.  И на пијаци, као и у друштву, нека врста не апатије, већ недостатк полета и  предузимачког духа.  Аутобус бр. 23 пун, док сам стигао до Видиковца чини се да је већ увелико било поподне.  Уз кафу сам, у стану, прелиставао старе телефонске именике, које чувам; тамо није било телефонског именика колеге.  Претражујући на интернету,  пошто нисам знао тачну адресу  колеге,  нашао сам  три претплатника  са истим именом и презименом.  Али,  открио сам и нешто, што ме је изненадило, али не много: о колеги као писцу једва неколико линкова,  мало више је било  са његовим „политичким деловањем“. На једном месту, читам, објашњава за један дневни лист да ће политички програм његове странке  бити заснован на „грађанској социјалдемократији“, а да је пре лустрације потребно извршити декриминализацију друштва, „односно да се сви кривични поступци заврше“. Додао је  да је за време режима Слободана Милошевића приватизовано 75 одсто фирми и да се „од 200 најбогатијих људи у Србији, њих око 190 обогатило баш у том периоду“.  / „Ми сматрамо да је Косово независна држава, а да Србија може да обезбеди и заштити своје интересе кроз тростепену аутономију - културну, политичку и територијалну. Када Косово уђе у Уједињене нације неће бити могуће да се све ово уради. Такође, подржавамо напоре Борислава Стефановића да се отворе преговори с Приштином“,  додаје и то да се иницијатори његове политичке оријентације залажу за безуслован улазак Србије у Европску унију, али уз „истинску промену друштва“ и истиче да се садашње политичке странке својом политиком удаљавају од ЕУ и не прихватају њене стандарде. Такође, наводи, његова партија ће се залагати и за чланство у НАТО, „јер је то једини начин да мала земља буде безбедна“.

Такви ликови  данас, или последњих неколико година, нису популарни у Србији, поготово не у дневној штампи, ни у масовним медијима. Видео сам такође, да колега практично и не објављује у Србији, већ у Црној Гори, а нашао сам и неке локације,  шиптарске локације, где су превели један његов рад. У суштини, бављење политиком – том човеку није донело  никакве привилегије – колико знам ( а нисам свезнајући лик), осим невоље, и ону највећу – проћердавао је свој таленат на погрешном месту, али он је на то имао право. Покушао је и доживео фијаско. И није једини. Паметнији је од многих политичара које знам, образованији, али и проницљивији и савеснији од многих наших колега и вршњака и његових тобожњих пријатења-писаца, који га нису подстицали, као издавачи, не.

 Зашто сам га сањао и зашто сам га срео? То ми нисмо «планирали», то је удесио – или случај комедијант, или ?...

Већ сам писао о нашем  омиљеном и лепом мачку Гаши, у своје време, како је нестао и није га било више од шест месеци. Нестао је изнебуха када је нашој Д., сустанарки син извршио самоубиство, младић који није имао ни тридесетак година, и  који је пазио на Гашу, кад ми отпутујемо, понекад, на две-три недеље у унутрашњост.  Али, зар то има везе са смрћу тог несрећног самоубице, упитаћете се? Па, можда и има? Не знам. Не тврдим. Међутим, када су моју жену у јулу оперисали,  па дан пред њен излазак из болнице, Гаша се изнебуха појавио, као што је својевремено и нестао. И мјаукао је на ходнику, као некад, и комшиница рече радосно: «А враћа нам се Ш. Биће добро, биће добро!»

И стварно, кад смо довезли Ш. у бараку, Гаша је утрчао у собу у којој је лежала Ш. И одмах се попео на њен кревет и  спавао  неколико сати.  Понекад јој је лежао и на стомаку – тамо где су још увек били конци од операције. Ако ништа друго, могли бисмо да кажемо  да животиње имају изванредан инстикт,  и дај Боже да је Гашин повратак, како мисли комшиница, заиста  и добар знак...

Али ипак, ипак – стварност је пуна нечег другог, дегенеративног, хаотичног, шибицарског... Очаја и безнађа, сујеверица, и - трагичности... Погледајте, ко игра на лутрији, ко испуњава  листиће Лотоа. Ја се, повремено, загледам у те играче на срећу. Нарочито се загледам у те  осиротеле људе у крају у којем станујем, који су изгубили сваку другу наду, осим те да могу добити на лотоу неки већи згодитак, који ће им изменити судбину... Лото је за неке очајне људе постао Бог, јер су изгубили  веру у правог Бога, или у вођу.  Поверовали су да је престоница Еденски врт, а оно што су наследили од очева, или су запустили, па зарасло, или су продали будзашто; и уместо да старе у свом сеоском дому каквом таквом, они се прехрањују ријући по контејнерима. И то не раде само сумасишавши, божјаци, већ  на хиљаде људи, и у Београду и у већим градовима... Кад такве слике видим, чак и из аутобуса, као и шаторе сиријских избеглица у парку  прекопута Аутобуске станице Београд, а гледао сам их цело лето са неизрецивом тугом, и забринутошћу,  ноћу, враћајући се из болнице, како поједине  избеглице испред ноћних клубова седе  и телефонирају, или својима или ко зна коме, - мени се понекад и повраћа, и то нису добри, већ злокобни знаци.

Тако и јутрос на Зеленом Венцу.  Пролазећи туда, видим, затворен «Либански ресторан»! Застанем, сетим се да је уторак, и на столу испред тога ресторана, испишем седам цифара  лотоа, те цифре ми је избацио мој  тзв. лични  рулет, ко зна, можда су то прави, добитни бројеви? Ако добијем, обећавам, да ћу  штампати књигу «Рулет»  (драматизацију једног  романа Достојевског, коју сам урадио још пре двадесет година)  и сазидати малу православну црквицу, или у свом завичају, или у неком од околних београдских села...

     3.11. 2015.      М. Л.

Уторак , 3. новембар  2015,  Преподобни Иларион, свети Иларион, свети Висарион Исповедник

ПС.  – Овај број НовиБуСур- а излази  три дана раније из оправданог разлога. Следећи број излази 16.новембра 2016.  На Ђурђиц.

*

 (Прототип) 80  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004001       Наћи начин да нас не поједу велики

         https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/80-2/

*

(Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС)  ЛеЗ 0004001       Наћи начин да нас не поједу велики

КЊИЖЕВНИК и психијатар Владета Јеротић, иако у 91. години, јуче је на штанду „Арс Либри“ дуже од сат времена читаоцима потписивао своју нову књигу „Изазови и одговори“. Један од наших најистакнутијих интелектуалаца, академик Јеротић, познат и по томе што ретко даје интервјуе, радо је пристао да говори за „Новости“, иако му чак и разговор с читаоцима, како нам је признао, све више представља напор.  

(НЕУОКВИРЕНА ИКОНА) ЛеЗ 0004002      Пуковникове кости враћају Београду.  – … – Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховој Србији, њиховом Београду – рекао је Вулин. – Димитријевић је јунак и једна од српских светих тајни, која је скоро 100 година била заборављена и потиснута, не због нас, већ због других. Постоје људи који су рођени за највеће подвиге. Апис је био један од њих. /  Пуковник Димитријевић једна је од најконтроверзнијих личности из новије српске историје. Играо је кључне улоге у Мајском преврату 1903, повратку династије Карађорђевић, Сарајевском атентату 1914, па и у операцијама Српске војске на почетку рата

*

(КО ПРЕЖИВИ, ПРИЧАЋЕ) ЛеЗ 0004003       Прва етапа Апокалипсе  (1).  –  СВЕТ  Хоће ли Руси пресећи интернет  Аме­рич­ким вој­ним зва­нич­ни­ци­ма сум­њи­ва ак­тив­ност ру­ских под­мор­ни­ца у бли­зи­ни жи­ла ку­ца­ви­ца свет­ске мре­же. –  Пен­та­гон твр­ди да су ру­ске под­мор­ни­це и шпи­јун­ски бро­до­ви све ак­тив­ни­ји у бли­зи­ни под­вод­них оп­тич­ких ка­бло­ва кроз ко­је про­ла­зи ин­тер­нет сиг­нал, као и да би у „пе­ри­о­ду на­пе­то­сти и су­ко­ба” Мо­сква мо­гла да на­ре­ди на­пад на ка­на­ле ко­му­ни­ка­ци­је на свет­ској мре­жи. /  Ин­фор­ма­ци­ја се за­вр­те­ла за­хва­љу­ју­ћи тек­сту у „Њу­јорк тај­мсу” са ци­та­ти­ма вој­них зва­нич­ни­ка ко­ји су упла­ше­ни да би Кремљ мо­гао да уда­ри на он­лајн са­о­бра­ћај­ни­це. Ши­ра јав­ност је по­че­ла да раз­ми­шља о про­вод­ни­ци­ма ис­под оке­а­на на­кон што је аме­рич­ки уз­бу­њи­вач Едвард Сно­у­ден обе­ло­да­нио да та­мо­шња На­ци­о­нал­на без­бед­но­сна аген­ци­ја (НСА) има оби­чај да се за­ка­чи на оп­тич­ке ка­бло­ве и „иси­са­ва” ин­фор­ма­ци­је о би­ло ко­ме на пла­не­ти. Це­ло­куп­на он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ја, да­кле и она у Ру­си­ји, од­ви­ја се тим пу­те­ви­ма јер ка­бло­ви умре­жу­ју ра­чу­на­ре из свих де­ло­ва све­та

*

(MOESIA SUPERIOR) ЛеЗ 0004004   Отровно језеро. –  Пропао пројекат „Регионални развој Бора”

Светска банка је 2007. године одобрила кредит од 43 милиона долара за регионални развој Бора. За социјално економски развој овог краја намењено је 10,5 милиона, али ни овај део пројекта није успешно окончан.За преквалификацију и подршку запошљавању било је намењено 5 милиона долара, а за развој приватног сектора приближно исто толико. За решавање еколошких проблема, изградњу колектора и ремедијацију (пречишћавање и уређење) јаловишта Велики Кривељ и стари борски рудник, Светска банка је определила око 26,5 милиона долара и то по преференцијалним условима и годишњом каматом од 0,5 одсто. / ———————————  Отровно језеро /  Површински коп Велики Кривељ носилац је производње РТБ-а Бор. Годишње се на овом месту ископа око 10,5 милиона тона руде. Након ископавања руда иде у флотацију током које се бакар издваја у максималној концентрацији. Остатак, односно отпад, депонује се у флотацијском језеру Велики Кривељ, запремине од чак 200 милиона тона. Тунел који спроводи Кривељску реку налази се испод водене површине испод које је 80 милиона тона јаловине. Вода која се овде налази изузетно је опасна и има примесе руде бакра, сребра, злата и разних хемијских средстава. Кривељска река која протиче испод овог језера и сама је превише загађена.

*

(КО ПРЕЖИВИ, ПРИЧАЋЕ) ЛеЗ 0004005       КОМЕНТАРИ УЗ ОВАЈ ЧЛАНАК (извор)  (ДОГАЂАЈИ ДАНА  Приштина гази Бриселски споразум, Србија очекује реакцију ЕУ. – …. Slobodan Рatković | 29/10/2015 18:05

Предњи коментар ме инспирисао да додам слиједеће,господо из српске владе,управо је стигао тренутак када морате схватити да сте на погрешном путу,и да сте изгубили драгоцјено вријеме на обнови Србије и њене привреде. Посветите се народу кога представљате,и коначно схватите да се Србија обнавља из нутра,а не из вана.Чувајте овај несретни народ,али и себе и своје ближе,јер нико не зна шта се може десити за мјесец,некамо ли у даљој будућности.Држимо се народа с којима имамо традиционално добре и пријатељске односе,и клонимо се заваравање како,тобоже, немамо непријатеља.Имамо,и те како само су промијенили тактику,али од давно испланираних намјера нису,нити ће одустати.Ти и такви „пријатељи“нису у стању да заштите Шенгенски простор,некамо ли да схвате чињеницу да им управо Србија може послужити као чврсти мост за политику мира и сарадње, умјесто тога настављају да јој пријете,уцјењују, обмањују и понижавају.Извуците се коначно из самоубиличаког загрљајаС.Р.   http://odavde.blogspot.rs/2015/10/blog-post_31.html

*

(«ЗАВЕТИНЕ» – НИЗ) ЛеЗ 0004006       Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра /  Батић Бачевић. –  Прет­ход­ну по­ли­тич­ку оли­гар­хи­ју и еко­ном­ски си­стем раз­не­ла је не­де­мон­ти­ра­на бом­ба, али сат на­ста­вља да ку­ца све док се глав­ни орга­ни­за­то­ри нај­ве­ће пљач­ке у са­вре­ме­ној исто­ри­ји не на­ђу у за­тво­ри­ма, а из­вр­ши­о­ци­ма фи­нан­сиј­ских ра­до­ва не оду­зме сва имо­ви­на сте­че­на од већ ли­кви­ди­ра­них ба­на­ка. – Ништа се неће променити све док сваком човеку у Србији не буду јасне две ствари – да је Тито умро и да нема бесплатног ручка, оценио је пре скоро три године бизнисмен млађе генерације, чврсто уверен да је тог дана, на једном од оних бесмислених скупова економске елите који увек имају исти закључак (да треба више производити а мање трошити, или да је боље живети у миру него у рату), изрекао нешто изузетно значајно, мисао која ће трасирати нову економску политику Србије. / Није прошло ни месец дана, а у једном од часописа у којима углавном сиромашне домаћице гледају како живе срећне, богате жене (уз обавезни уздах „а за кога сам се ја удала”), исти стратег показао је да жуљеве на рукама није стекао док је зарађивао ручак већ повлачећи ужад на новој једрилици или уносећи кутије шампањца у вински подрум    http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/10/blog-post_31.html

*

(БРИСАНИ ПРОСТОР) ЛеЗ 0004007       ПРАЗАН ЛИСТ ПАПИРА. – Проф. ЛЕОН КОЈЕН, филозоф и књижевни  теоретичар  Србија је за ЕУ празан лист папира. – За сваку разумну власт, једино сопствена земља нема алтернативу: и стварна, а поготову нејасна савезништва увек су подложна ревизији  -… Ипак, Сељими и други приштински функционери, као и британски шеф дипломатије Филип Хамонд, тврде да би уласком Косова у Унеско српско верско и културно наслеђе било заштићеније него данас.

Да би се нечије верско и културно наслеђе штитило, оно најпре мора да буде признато као такво, а тога код Албанаца на КиМ нема, ни међу елитом ни међу масом. Оно што Сељими и други приштински функционери говоре у Београду или у Паризу ствар је тренутне тактике, а не уверења. Да није тако, зар не би за протеклих 15 година неко у Приштини недвосмислено осудио варварско уништавање српских цркава, манастира и гробаља 1999, 2004, па и касније?

http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2015/10/blog-post_31.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004009       Град духова и храбрих туриста. – КИЈЕВ – Пре тачно 27 година, у ноћи 25. на 26. април 1986. године у атомској електрани Чернобиљ недалеко од варошице Припјат на самом северу Украјине, уз границу са Белорусијом, догодила се најтежа мирнодопска нукеарна катастрофа икад.

Један од реактора електране „Владимир Илич Лењин“ – како се званично зове чернобиљска нуклеарка – експлодирао је 26. априла у 1сат и 24 минута после поноћи по локалном времену.

И данас, 27 година после, нуклеарна електрана у Чернобиљу представља опасност по здравље људи, како у непосредно радијацијом погођеном подручју Украјне, Белорусије, Русије, тако и шром северне хемисфере.

На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је више од 100.000 људи, а радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, с несагледивим последицама   https://misljenovac.wordpress.com/2013/04/26/grad-duhova-i-hrabrih-turista/

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004020       Сећање на мартовски погром – Игуманија Анастасија: И саме смо у тој ватри гореле . –  И КАДА дође час одласка из овоземаљског живота, не може бити растанка са болом оног дана када су нам манастир спалили – говори игуманија Анастасија, старешина древног манастира Девич, у Дреници. – Али, ми ни данас овде нисмо сигурне. Сваког јутра, питам се: шта носи овај дан? Шта доноси – сутрадан?

Кфор се повукао пре, готово, годину. Безбедност манастира и сестринства предата је у надлежност Косовске полиције, којој је команда у Приштини.

– Можемо ли веровати ономе који нас је палио – каже тихо игуманија. – Говорим себи: Господ је изнад свих. Молимо му се да сачува ову светињу    https://misljenovac.wordpress.com/2013/03/17/secanje-na-martovski-pogrom-igumanija-anastasija-i-same-smo-u-toj-vatri-gorele-drustvo-novosti-rs/

*

(НЕУОКВИРЕНА ИКЛОНА) ЛеЗ 0004021       Русија – Србија – Европа – Индијанци. –  Јелена Гускова Русија зна да Србин никада не пуца у њу. –  МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ  Добри војник Мустафа. – АЗГОВОР НЕДЕЉЕ. – АЛЕК­СЕЈ ПУ­ШКОВ, пред­сед­ник Спољ­но­по­ли­тич­ког ко­ми­те­та Др­жав­не ду­ме РФ Србија је за Путина приоритетна држава  – Члан­ство у ЕУ ви­ше ни­је га­ран­ци­ја бла­го­ста­ња, остао је са­мо мит из де­ве­де­се­тих го­ди­на, Ср­би­ја тре­ба да оста­не из­ван ЕУ. – Уоп­ште ни­сам си­гу­ран да су са­хра­ње­ни про­јек­ти га­со­во­да пре­ко Бал­ка­на. –  КОМЕНТАРИ – избор коментара уз сва три чланка

*

(НОВО ДРУШТВО СУЗ)  ЛеЗ 0004022      Рат и мир Бранка Ћопића. – …. Најпре ће он и Моша Пијаде посветити две пуне стране „Борбе“ у одбрану од пошасти зване Бранко Ћопић. Замислите, он се усудио да напише причу како један министар и његов помоћник летују у луксузној вили у Дубровнику са породицама и приде свастикама и још којекавим особљем, а успут спомиње и генерала и неког ударника. Али ни то им није било доста. Тој осуди придружиће се и важан функционер тог времена Душан Поповић, али и познати писци и критичари, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Велибор Глигорић, Ото Бихаљи-Мерин и Милорад Панић Суреп.

Али, ни то није било доста. На Конгресу АФЖ-а, у Загребу, оглашава се, нико други до највећи син наших народа и народности, сам Јосип Броз. Нимало невино, нимало наивно.

ТИТО је у Ћопићевој „Јеретичкој причи“ видео алузију „на наше највише руководство“. Јасно је рекао да он лично такву сатиру неће дозволити, али да писац неће бити ни ухапшен.

Иронијом судбине у првим редовима седела је стара Личанка Соја, Бранкова мајка. Легенда каже да је храбра старица пришла маршалу и рекла му да њен Бранко није издајник. О томе у партијским архивским документима, наравно, нема ни речи.   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)   ЛеЗ 0004028       Коштуница: Датум ће бити ултиматум. – СРБИЈА се налази пред пресудним одлукама које ће одредити судбину земље. Европска унија је поставила свој ултиматум за датум и сада је на новој власти да одлучи којим путем даље: да ли ћемо судбину везати за посрнули пројекат ЕУ, или ћемо се окренути слободном економском развоју, самосталности и политичкој неутралности Србије.

Лидер ДСС упозорава да су пред земљом кључни дани и да одлуке које се донесу могу да оставе далекосежне последице по Србију:

– Било би заиста погубно да ЕУ, и сама суочена са најозбиљнијом кризом, нагомиланим унутрашњим проблемима и скоро на измаку снаге у једном потпуно бесмисленом натезању око давања датума за преговоре, нанесе Србији тежак национални пораз и отме нам Косово   https://misljenovac.wordpress.com/2013/03/07/kostunica-datum-ce-biti-ultimatum-politika-novosti-rs/

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004034       Једини дом поред мртвих. –  Братислав Стојавић / Фото: Д. Николић

ЖИВОТ се баш поиграо КВ зидаром Братиславом Стојановићем (43) из Ниша. Без породице, дома, посла, живи од данас до сутра од отпадака из контејнера, спава на месту које је намењено мртвима. Братислав каже да му не смета што живи у напуштеној гробници на нишком Старом гробљу јер ту барем „има свој мир“. Докле? Нема одговора на то питање, нити зна где да га тражи.

Старо гробље на Палилули напуштено је још пре тридесетак година и на њему нико од 1971. године није сахрањен. Већина споменика препуштена је зубу времена, неосветљена, разграђена, делује сабласно и током дана, поготово у тмурним зимским поподневима. Уморан од целодневног претурања по контејнерима, Братислав нас полако од капије Старог гробља води до свог „дома“.

– Не плашим се мртвих. Неће они никоме нажао учинити. Искрено, поред њих сам најмирнији.   https://misljenovac.wordpress.com/2013/02/23/jedini-dom-pored-mrtvih-reportaze-novosti-rs/

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0004047      Момчило Павловић: Срби воле монархију  . – У КОМУНИСТИЧКОЈ “чистки” после 12. септембра 1944. страдале су десетине хиљада људи, а Комисија за тајне гробнице прикупила је податке за око 42.000 убијених и несталих. Њихова имена унета су у јединствену радну базу података доступну јавности. Побијени су углавном без судског процеса, а некима је организовано импровизовано суђење. Око 30 одсто пописаних умрло је у логорима и на друге начине. Такође, више од 4.000 лица води се као нестало. Они су страдали у Босни или Словенији. Истовремено, евидентирано је преко 200 локација где се налазе потенцијалне тајне гробнице у Србији.https://misljenovac.wordpress.com/2013/02/02/momcilo-pavlovic-srbi-vole-monarhiju-kultura-novosti-rs/

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни) ЛеЗ 0004050     САВЕСТ / Бела Тукадруз. –  Када сам 1972. године послао поштом рукопис моје књиге Судбина раба Мирослава, не уредник Раичковић – о коме ништа нисам знао онда, већ песник Раичковић био је човек у кога сам се, не кријем, надао: надао сам се да ће ме барем позвати, ако ми одбије рукопис, и указати ми шта је то у њему неквалитетно, лоше, почетничко, итд. Неко је у том рукопису, који сам сачувао, обичном оловком подвлачио стихове о бреговима – Раичковић, или Миодраг Павловић, јер они су у то време уредници поезије у „Просвети“?

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0003957      Волујски концепт. - Разјашњење појма. -Волујске редакције толиких полумртвих тзв. књижевних часописа, и толике волујске институције, специјализовале су се за  н а м е т а ње бирократске књижевности и величина исте. Волујски концепт је жилав: најжилавије се намеће преко псеудо – институција књижевних награда. Зна се коме се додељују …
Што је још жалосније: унапред се зна,овде, ко је и на какве све награде
претплаћен… Као што су Винавера деценијама држали у запту
штампајући га на парче, тако и данас најбоље песнике Србије држе
далеко од великих издавача (ако таквих уопште овде има; јер ово је
земља изузетних привида!).
Немогуће је више – сакривати. Стварати димне завесе. У том
смислу ово коначно издање антологије српске поезије 20. века, није
само овидљавање већ и – ноћна мора многих волова. Ко су они? Јавиће
се сами. Препознаћете их по мукању, и по томе како ће мирно смазати
онај букет цвећа, који симболизује ВЕРУ, ЉУБАВ и НАДЕЖДУ.
Праоца и Претечу им је описао Нушић.   

*

(ПРИЗОВИТЕ СЕ ПАМЕТИ)  ЛеЗ 0003971  Осуђен због гроба који је однела вода.-  СВЕТИСЛАВ Стојковић (72) родом из Доње Битиње код Штрпца, који је радни век провео у Швајцарској, нашао се у несвакидашњој ситуацији. Стојковића је Основни суд из Урошевца осудио на новчану и казну од 90 дана затвора због наводног кривичног дела оштећења гробља. Њега је Албанац из села, Гани Ндрецај, оптужио да се на парцели на којој је саградио велелепни објекат, налазио гроб његовог рођака а да је Светислав био упознат са тим!  /  - Пре неколико година сам у свом родном селу саградио кућу, салон лепоте и друге пратеће објекте. Плац сам купио од Србина из села, али у купопродајном уговору нема икаквих спорних назнака, нити ме је он обавестио да се на њему некада налазило гробно место Албанца. Гроб није био регистрован, нити обележен. У супротном, не бих ни почињао радове на том плацу - прича Светислав   http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/10/blog-post_15.html

*

(СТООКЕ НОВИНЕ)  ЛеЗ 0003972 Колико врста избеглица има? - Избеглице код Сталаћа: Пешаче уз пругу, једу плодове са дрвећа. - - Путујемо већ два месеца, а дошли смо из Бугарске, уморни смо и немамо хране – прича за “Новости” Јашан Ала(16), коме је цела породица остала у родном Авганистану  http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/10/blog-post_29.html

*

(ПРИЗОВИТЕ СЕ ПАМЕТИ)   ЛеЗ 0003973 Последња улога / Светислав Стефановић

Последња улога

Република, 28. 04. 1920.

Реч је о Радикалној странци.[1] Та странка, која је отпочела своју политичку каријеру с паролом: народ је извор и утока власти!, онда када је народ још врло далеко био од саме помисли на свој суверенитет, завршује сада своју улогу у политичкој историји нашој са паролом: да су Круна и неодговорни чиниоци извор и утока власти, сада када је и наш народ, не само кроз политичку борбу него и кроз своја ратна искуства и додир са другим народима, дошао до пуне свести о своме суверенитету! Једна од многобројних контрадикција и негирања себе, којих је пуна историја Радикалне странке. Уосталом, ништа у тој странци готово и нема до сталног негирања свега оног што се пре тврдило и веровало и проповедало. Ушавши у масе народне са једним ултра-демократским програмом, они су тај програм проповедали са таквом нескрупулозном анти-државном и некултурном демагогијом да ће се узалуд тражити сличан пример у историји рода људског  http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/10/blog-post_29.html

*

(ЗАВЕТИНЕPress ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни)  ЛеЗ 0003980  Љубиша Ристић: Земља изгубљених илузија. - Како се издржавате?

– Никако. Ми смо најсиромашнији на читавој позоришној сцени. Немамо прихода, а камоли дугова. Понекад се овде сними неки спот, одржи ивент, концерт неког ди-џеја. Тако развлачимо од првог до првог, као свака нормална породица у овој земљи.

Да ли и КПГТ плаћа цену ваших политичких убеђења?

– То је крајње мутна ствар. Увек сам био у сукобу с неком партијом, с властима. Склањао се с пута колегама из позоришта, њиховим амбицијама. Али, данас после четири деценије, видим да су политичари мање истрајни против мене, а да је позоришни свет великим делом страсно заинтересован да ме нема.

Како то објашњавате?

– Не објашњавам. Код мене долазе људи који пишу историју позоришта и културе наше земље, али никако критичари – да виде представе и о њима нешто напишу.

          https://misljenovac.wordpress.com/2013/04/21/ljubisa-ristic-zemlja-izgubljenih-iluzija/

*

(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ)   ЛеЗ 0003981 Захар Прилепин: Непрегледно је небо Русије. -  УЗ Француску, највише мојих књига је преведено на српски. Без обзира на све што се дешава у Србији, Русији и у свету, најсрдачнија и најбоља осећања везана су за наше народе. Срећан сам што сам седми или осми пут у Србији, драго ми је да вас видим - поручио је харизматични Захар Прилепин, поздрављен бурним аплаузом на препуном руском штанду. /  Стигао је да представи роман “Обитељ” (Самиздат Б92) о Соловецком логору, насталом после Октобарске револуције, првом из нове мреже кажњеничких логора, која је касније прекрила СССР. / - То је моја највећа књига, мој најтежи роман, написан о Русији из двадесетих година 20. века. Прича о Соловецком манастиру и Соловецком логору. У том манастиру старом 600 година робијали су сви: и православни и католички свештеници, Јевреји и белогардејци, људи са Кавказа... То је било нешто попут Нојеве барке - рекао је писац, за вишеструко награђен роман   http://carskirez.blogspot.rs/2015/10/blog-post_31.html

*

       

(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ)  ЛеЗ 0003982 Ко преживи, причаће!. - У 103. години преминула Драгица Срзентић, која је у Москву 1948. Информбироу однела историјско Брозово писмо. Урна са њеним пепелом биће пренета у Улцињ, у гробницу где је сахрањен њен супруг Војо Срзентић - Умрла жена која је Стаљину однела 'не'     - ОСАМ ДРЖАВАДРАГИЦА Срзентић рођена је 19. новембра 1912. године у истарском селу Совињак, код Бузета. Памтила је осам држава - Аустроугарску, Краљевину Италију, Краљевину СХС, предратни Београд у који је дошла са 17 година, у лево оријентисане интелектуалне кругове... /  Током боравка у затвору, изгубили су посао и стан, а била су им одузета и сва одликовања, па су по изласку из затвора отишли да живе у Улцињ, у супруговој породичној кући. Повратак им је помогао Светозар Вукмановић Темпо, у чијем се штабу Драгица борила у Другом светском рату. Много деценија касније рехабилитовани су одлуком Окружног суда у Београду, а судска пресуда из 1951. поништена је фебруара 2007. Године   http://carskirez.blogspot.rs/2015/10/blog-post_85.html

*

(НЕУОКВИРЕНА ИКОНА)  ЛеЗ 0003983 Увод. "Влашка гозба". - Овде, у овој Свесци, биће уписивани, од сада, па докле будем могао,  записи и фрагменти, који се тичу  - не музеја под ведрим небом, већ – фатаморгана. То после неколико година, кад се све сабере, без дотеривања ( осим неизбежних фус- нота), може бити једна књига без почетка и без краја, дневник или мемоар, зар је важно? .... http://raskovnik.blogspot.rs/p/blog-page.html

*

(ВЛАШКА ГОЗБА) ЛеЗ 0003984 ИЗ РУКОПИСАБЕЗ ПОЧЕТКА И КРАЈА. - Први – сајам књига, од 1998. године, на коме, стицајем околности, није изложена ни једна од мојих штампаних књига.  Коначна коректура рукописа критичке књиге  Бе­ла ТУ­КА­ДРУЗ УМЕТ­НОСТ ДИ­ЈАГ­НО­ЗЕ И УМЕТ­НОСТ ЛЕ­ЧЕ­ЊА завршена је још током јула месеца 2015. године, књига је преломљена и припремљена за штампу крајем истог месеца, али није изашла јер није било пара за штампу. Али, шта да се ради; зар да кукам што се у овој земљи у којој старим ни под старост не могу наћи новчана средства за штампање мојих књига, барем неких? Никада нисам био „измећар власти“, писац-измећар, и наравно то има своју цену у Србији, увек је било тако, и у Србији Првој када је краљ Милан исплаћивао хонораре у дукатима, ни после Првог светског рата, ни за време титоизма, кад су поједини писци за хонораре својих књига куповали станове; ни у време транзиционе турбуленције. Тако ће остати и у тзв. Другој, Трећој и Четвртој Србији? Можда ће се неко сетити,писаца попут мене, у Петој Србији, ако дотле ова земља не постане  Србистан. То кажем зато што је ова земља већ годинама својеврсни Апсурдистан, где је најисплативије занимање Вешто Пресвлачење коже. Мимикрија. / Не спадам у оне Србе ни писце који вапе, попут колеге Батурана... https://sites.google.com/site/odandedovde/vlaska-gozba

*

(НЕУОКВИРЕНА ИКОНА)  ЛеЗ 0003985 Писци-критичари (Критички осврти). - СВОЂЕЊЕ САЗНАЊА НА ЗВУК (Петар Жебељан: ФЛОРЕ И ФАУНИ, Удружење књижевника Србије, Београд, 2015.)  /  Зоран М. Мандић  

*

(РАБОШ)  ЛеЗ 0003986 Како се рак „лечи” сода бикарбоном.... или неком другом лековитом травком. - ЗНАМО ЛИ ШТА ЈЕДЕМО  Западни митови о канцеру. - Како се рак „лечи” сода бикарбоном. – Боровнице, цвекла, броколи, бели лук, зелени чај... Листа супернамирница које, наводно, спречавају појаву рака је дуга         http://misljen.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

*

(ЦРТА)  Црта . недељни избор "Заветина"  -  Agnieszka Syska

wraca Arka

wszystkie wiersze wracają do swoich początków prapoczątków trwania
początków stworzenia przed stwórcą początków stworzenia przed archaniołem początków stworzenia przed aniołem początków stworzenia przed stwórcą archaniołem aniołem człowiekiem

najmniejszym zgoła najlichszym zgoła
pośród zwierząt pośród ssaków pośród gadów pośród płazów pośród ptaków pośród owadów pośród judy
najmniejszym zgoła najlichszym zgoła pośród proroków słowa

  

*

(ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА)  УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови.   (Иво Андрић)

    

   

*

(СВЕТИОНИК)  Колико су делотворне забране данас ? (Одговор Оље Бећковић)Колико су делотворне забране, данас? О. Бећковић

Колико се реално, на дугорочном плану, постиже тиме што ће једна емисија, или један медиј бити угашени? Колико је такво гушење успешно, данас, у такозваној ери интернета, блогова, друштвених мрежа...?

- Као што видите, успешно је. Некоме кажете „постоје друштвене мреже, има се где бити слободан“, а онда по јавним предузећима запослите трупе и десетине хиљада људи задужених да ударају плусеве и минусе. И онда исто тако прођеш, као и у било ком медију. Тако се по друштвеним мрежама ствара једно потпуно лажно јавно мнење, лажна слика. Сад је питање колико је то ефикасно да сам себе завараваш. Из нашег угла није, али из њиховог очигледно јесте

          

*