НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00402)

ШТА НАМ ОМОГУЋУЈЕ СЛИКАРСТВО? ИЗЛАЗАК ИЗ СКРОВИТИХ МЕСТА ИЛИ ТРАГОМ „СВЕТЛОЗАРНЕ ОДАЈЕ“

Директан одговор на ово питање дао је Пол Валери на једном необичном острву: “Сликарство омогућује да гледамо ствари онако како су некада биле посматране с љубављу“ („Острво Ксифос“, Градина, Ниш, 1981, стр. 110). А уметничке фотографије? А филм?  Зар нам и они не омогућују, ако су добри, врсни, исто?

Верујем да и два прилога у овом броју (фотографије из Јужне Србије Мир. Соколовић, и  новински чланак Марије Ђорђевић о колекционару – кустосу и селектору),као и илустрације уз овај (и неке друге бројеве „Новибусура“)  имају  ту улогу, или својство, да евентуалне читаоце  подстакну да на ствари, људе и много тога другог гледају кроз диоптрије валеријевске, суштинске. Не, ништа није онако како намсе учини на први поглед. Добар део човечанства је оболео од – грубо би било рећи – површности, али од неке врсте једнообразности, униформности – да.

Случај са алком. – На шта вам ово личи? На осредњу фотографију лишајева крај неке дворишне чеме? Где је ту нека алка? У горњем десном углу фотографије. 

А на овој слици?

Ту је већ боље, јасније се види – и цигла и алка у доњем десном углу фотографије. Снимљено је тако да је отприлике величина алке скоро једнака величини  лишајева, иако можда у стварности и није тако. 

На овој трећој фотографији – алка је у средишту слике – снимљена је одозго. Сад нема дилеме да је то алка, и то не баш мала, на неком поклопцу који покрива можда неки шахт.

Исто тако и све друге ствари – камење на обали реке, или пожутело лишће кукуруза почетком јесени. Могу бити снимљени, представљени из више углова.

Не тако давно, сетих се (у магновењу) камења на обали Пека, влажног, балавозеленог, запахнутог дахом позног лета, ране јесени, - ма колико да сам се напрезао, нисам могао да видим у себи то камење онако како сам га некад посматрао, као дечак, или као осамнаестогодишњак – са љубављу и тугом, свакако. Било је сушних година, кад сам био дечак, када би трава свуда «изгорела», како су говорили Мишљеновчани, осим на обалама реке, конкретно – наших ливада, и са једне и са друге стране, и због хладова брестова, јова и дудова, врба, али и због близине воде. Ту , на тих десетак метара од обале, трава је била зелена, као с пролећа. А тамо, где су били спрудови, рецимо око нашег речног острва у Лакомици (испод некадашњег Српачког Јаза), могло се пратити како се река, притиснута сушом, повлачи, педаљ по педаљ и сваког јутра открива и то камење, које је деловало балаво; али балаво је заиста било у води, то смо осећали под рукама, када смо покушавали да ухватимо кркуше испод тога камења (које су се тамо криле).

Постоје, на пример, тзв. «саката сећања», одмах их препознате. У једно такво сећање  спада и слика кукуруза, иза Черкеске авлије (у градинама усред села). Тај призор сам виђао с јесени, као ученик основне школе, пре педесет година. То је била њива  са кукурузом, који је пре времена, «обрала» суша; пожутели кукуруз, али да сам мало боље загледао, видео бих да има и зелених несазрелих листова. Они додуше нису тамнозелени као у јулу, као на филмском платну. У мом сакатом сећању није остала цела њива, већ то зеленило које се опире сазревању. Иначе, први филм сам видео у време када још нисам знао ни да читам, можда 1956. године? Возили су нас у биоскоп у Раброву на тракторској приколици; то је било могуће јер је наш отац Михаило био секретар Зем. Задруге «Златан Пек», он је то дозволио...Филм је био каубојски, амерички; ништа нисам разумео. Запамтио сам само сцену  кукуруза у којем се скрива неки рањени бегунац са шеширом; око њиве су наоружани прогонитељи на коњима. Запамтио сам добро зелене сабљасте листове кукуруза у крупном плану, какве сам у животу свакодневно виђао после – одрастајући, одлазећи Просјанским путем до Записа и нашег салаша у Лакомици...

Добро је држати се хронологије, али прича о прошлости је као и сам живот, неухватљива, сложенија, испреплетанија; тужнија. Извод из Матичне књиге рођених мог млађег брата, издат је неколико дана после његовог рођења: 9. Августа 1957. године. (АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ, рођен 6. Августа у 16 часова. Подаци о родитељима: Лукић Михаило, 17. X 1925, Мишљеновац, Србин, земљорадник. Лукић-Ранисављевић Наталија,  13. II 1931, Мишљеновац, Српкиња, домаћица.) Извод су изгризли мишеви са доње стране! Тога дана, када се мој млађи брат родио, чувао сам овце, као седмогодишњак, са мојим посестримама сусеткама прекопута, по срњикама Милатковца, када смо предвече дотерали овце, у једној  дрвеној колевци под шупом са луковима, лежало је, умотано, као лутка, -новорођенче. – Чије је то дете? Упитао сам прво оца, па мајку, и показао на уљеза. Родитељи су скретали поглед у страну. То сам запамтио. Моја прабаба по мајци – баба Џана – прискочи у помоћ: - То је твој бата! Сад имаш бату!

Сестра од стрица – наша покојна Дода – живела је у нашој кући, пошто ју је њена мајка, стрина Видосава, неколико недеља после стричеве погибије (1944) , донела и оставила у колевци под том истом шупом и преудала се. Заправо, ја сам одувек мислио да ми је Дода старија, рођена сестра – тако је изгледало. Тако су ме васпитавали.  Али у животу неки враг, судбина, или случај, помеша карте, и мало шта испадне онако како би требало...

Шејкино дело „Одаја светлозарности“ је сликарев свадбени поклон Марији Чудиној, из 1962, који је она, много година касније, поклонила колекционару Драшку Милићевићу.

Ствари и уметничка дела надживљавају своје мајсторе и сопственике* – суштина чувене синтагме: уметност махагонија.

Овде, свака ствар и свака зграда и одаја има своју историју и предисторију.

Добро би било да и песник и издавач имају  као доминантну црту у свом раду – сензибилитет колекционара: кустоса и селектора.

У Звижду,  Преподобни Сисоје Велики, 19. јула   2016   М. Лукић

 __________

  

     *  То потврђује и овај запис настао  оне ноћи ту недавно када сам напунио шесдесет и шесту годину живота.

ПОСМРТНЕ ПЕСМЕ ЗА МОЈУ ДРАГУ

Све је овде онако како си наместила,

Као да ћеш се вратити сутра, или кроз десет дана,

Кроз две недеље. Као да си отишла на летовање на Кубу

Јер је искрсао повољан аранжман.  Два зеца, чаршави,

Јастуци, завесе...  Али не вреди да набрајам,

Ни да кукам.  Отишла си на пут, далек пут,

Са кога ћеш се само понекад јављати,  у сновима,

У сећањима, које је  неизрецив бол заледио.

Замрзнувши душу као површину језера.

Гледао сам како нестајеш,две-три недеље,

Јецао, далеко од очију других, света, фамилије, деце.

-     Сад моја судбина зависи само од тебе,

Чуо сам како говориш једног дана у бунилу

Или под дејством морфијума, и то није била истина,

Не, не, не, никако не, ко сам ја да преузмем улогу бога,

или судбине? Зар је то иком кога је родила смртна

жена дато?...

       Мишљеновац, Звижд. 30. 06. 2016. 19: 53 ч.

*

ЛеЗ 0007269       144 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

..

Куће које полако нестају (Звижд, јул 2016)

ЛеЗ 0007259    за "књижевну реч"говори арно ваплер РАСТКОВИ ПОСЛЕДЊИ ДАНИ  (факсимил, интервју Натали Јанковић)  Паукова мрежа

ЛеЗ 0007239    Зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца? -  II СТРАВА   (Одломци из Бележака Филипа Сенковића, из фебруара  2001.-те године ) - ... Присетимо се старих истина : У природи је духа да присваја себи све ствари. Исус и Шекспир су фрагменти духа и Емерсон их је већ одавно љубављу победио, и уврстио их у своју душевну имовину. Не занима нас површна и слаба критика, већ Творилац, или Песник који казује, одређује и репрезентује лепоту. Он је монарх и стоји у средишту. Јер свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, НЕГО ЈЕ Лепота СТВОРИЛА ВАСИОНУ. За то ни песник није трпљени и ограничени владарчић, него цар у своме сопственом праву. Важан нам је дух и прогрес човечијег живота. Важнији су од смрти и пролазности.    ЗАВЕТИНЕПресс

ЛеЗ 0007240  Антиципативна критика Миодрага Мркића (1932 -  ) / Бела Тукадруз. -  Мркић је својеручно написао на 3. стр. те књиге посвету "у знак превредновања" (ма шта то значиило!) "15. јула 2002, у Београду". Овог 14. јула четрнаест година касније, прелиставајући ову књигу, видим запис, записан мојом руком, одмах иза наслова Мркићевог поглавља "Антиципативна критика"! Да не препричавам, ево факсимила. Колико таквих мојих записа има на маргинама прочитаних књига!   Књижевни гласник

ЛеЗ 0007241  Родило се, треба га љуљати... -  ... Споља је било, као и обично - гладац... Али унутра, требало је ићи од једне до друге собе, у којима нико не станује осим књига и жалости, и паучине, и брисати, паучину, и све друго... Богами, требало је добро презнојити се, у време  које баш и није било за ове работе, али....Појавио се, видите на слици, зрак...Као благослов, надамо се...  Документациони центар

Иза Куће на селу...

..

ЛеЗ 0007261  Једна превара или како је Џемс Џојс уз помоћ своје пријатељице Силвије Бич ојадио издаваче, а читаоце учинио непотребним ...  Књижара "БОБОК"

..

ЛеЗ 0007234  Поезија. Савремених српских и светских песника.  ДВЕ ПОСВЕТЕ МИОДРАГА  ПАВЛОВИЋА И СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ (Приступна академска беседа одржана на Свечаном скупу Српске академије наука и уметности)...  Књижевни гласник  

..

ЛеЗ 0007262   ЦЕО СВЕТ (песници,1). -  На овој страници ће убудуће  бити пресађиване "саднице" светских песника, песме које и даље расту, као јеле или дивље трешње... Усред врта  дивљих ружа. Али и оних калемљених... -    23 године после. - Коментар. Потрудићу се да буде што краћи. 16.07. 2016. - Горњи запис, случајно сачуван и пронађен, пре неки дан, треба да буде допуњен, барем овим појединостима. Оскоруша испред библиотеке осушила се уочи смрти наше мајке Наталије, пре тога је била заметнула, али плодови нису сазрели. На истом месту, никла је лоза, назвали смо је Наталијина, успузала се уз веранду, родила. Па се и она осушила.  Јела која је заклањала поглед кроз врата - посечена је у мом одсуству, не знам зашто, али је нова посађена после тога, и већ је довољно порасла...Дуње је наш отац Михаило посекао из неког ината (нисмо долазили  редовно да га обилазимо, после мајчине смрти, нисмо брали грожђе и дуње, па је он морао да тера колицима дуње да се не би поквариле у дворишту, и баца испод пруге, јер више није хтео ником ништа да поклања, како је говорио, "јер и мојим унуцима нико ништа не поклања". Уместо дуња посадио је три јеле, које су већ достигле висину од три метра, и даље расту... (...)         Б. Тукадруз   РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И

ЛеЗ 0007263   Виљем Батлер Јејтс  Острво на језеру Инисфри  РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И

ЛеЗ 0007264   Неколико превода Борхесових песама. - извор : "Књижевна реч", бр. 195, 25 септ. 1982., стр. 10, 11.  Препев Радивоја Константиновића  РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И

ЛеЗ 0007265  СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ / Матија Бећковић. -  Шта је скупа ово свеколико
  До општега оца поезије -    Његош. -  Алфа беше нигде а ништа омега
Кад си саздао сав свет ни из чега
Без игде ичег имо си од чега
Без игде иког знао си за кога
Без нигде никог сем себе самога
И оног теби једином знанога
Силом свељубећег слова љубљенога
Сетио си се свега и свакога
А кога год си на биће позвао
Већ си га по лику и имену знао
И онако како се развидела тама
Видело се како ствараш себе сама
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини. Универзална библиотека

..

ЛеЗ 0007256  Уређивачке концепције. АСПЕКТ / Руди Краусман (Аустралија)   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_17.html

ЛеЗ 0007257  Улога писца у историји српске књижевности. IN MEMORIAM. – Мирослава Дамњановић... Маринко Арсић Ивков   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_17.html

ЛеЗ 0007260  Зоран Мандић: Неспокојне песме: Нина Живанчевић: "Минотаур и лавирнит", КОВ, Вршац, 1996.  http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page.html

..

ЛеЗ 0007254  САЧУВАНИ  ФРАГМЕНТИ ЈЕДНЕ ИЗГУБЉЕНЕ КЊИГЕ / Бела Тукадруз. - Фрагмент први или УМЕСТО УВОДА

Обећавам да ћу се чврсто држати следећег:

1)      уносити ствари онако како се одвијају ЗБРДА-ЗДОЛА,

2)      не уписивати о другимаили себи ништа лажно,

3)      остати истинит и у свему чист, убеђен у снагу своје руке, у осећање јасно и светло све док ме оно држи, остаћу веран свему што  сам обећао у писаном облику.

                        13. 1. 1983

ИСТОРИЈА

Шта је у ствари историја

И како се она прави, меси?

Зар је историја само  фантастични пекмез

Неких наших баба-научница-куварица?

Кобајаги историју праве историчари!...   http://misljen.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007267  Писма издавача, српских "пријатеља", Француза   http://osnivaczavetina.blogspot.rs/p/001.html

ЛеЗ 0007244  Маргиналије... -  КАЛЕНДАРИ.- На маргинама књиге  ДНЕВНИК НЕМАЧКОГ ВОЈНИКА: Документ и коментари. – Саопштио и написаоБошко Петровић. – Нови Сад: МАТИЦА СРПСКА, 1965. Друго издање. 316 стр.  (Библиотека КОРИСТ И РАЗОНОДА). –

... Сетио сам се да сам везу са светом заборавио као пун новчаник у вагону брзог воза, и да је сада не могу више вратити.

Сунце се дотеривало за излазак. Чешљало се у купатилу са осећањем туробности. Шиштала  је вода...

*

Видим јалове плодове туге.

Видим да је то стање. Да ме је нешто искључило из живота и света, стварности. Је ли томе крив неко други, случај, судбина, идеологија, политика, неумитност, или – ја који нисам био припремљен?

Тужан човек се барем привидно помирио са чињеницом: да нема излаза, да је одбачен.  Једноставно шутнут у тур, као насртљив пијанац. Лето. Вечерњи жамор. Звук возила.

Шта ме је искључило из свега? То је прво, право и једно питање на које треба одговорити прецизно.Када?то је друго питање, које се не сме заобићи ни изврдати.

У свему што сам до дана данашњег написао, ја сам избегавао да их дотакнем. Зашто?

Видим јалове плодове туге.

Себе младог, на споредном колосеку...  http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post_16.html

ЛеЗ 0007270   Мирине фотографије (Јужна Србија, Радан) http://zavetine.tumblr.com/post/147610049842/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

ЛеЗ 0007268  Архив ВЛНР (001). -  ИГОР СТРАВИНСКИ: ХРОНИКА МОГА ЖИВОТА - Графокомерц, Купола, Београд, 1994, превод Константин Бабић / Данијела Кулезић     http://krugovi.blogspot.rs/p/blog-page_19.html

Рукопис светлости, сенке

..

ЛеЗ 0007251  исечци  При Документационом центру Заветина постоји, поред Библиотеке, и Архив (у оснивању), у коме се, чувају, поред стотина других ствари, и исечци новински, скупљани годинама, који говоре језиком докумената. (Колико је истраживана српска штампа, у другој, или првој половини 20. века? И из којих је све углова истраживана? Не треба судити на први поглед. Треба читати најтиражније дневне или недељне листове, треба упознавати и оно што пише, и оно што не пише, што је између редова.) Треба публиковати те исечке, треба упалити ако не рефлекторе, а оно батеријске лампе на тај огромни и изазовни мрак, како већина људи не би рутински мислила и прихватала најгори отров штампане или дигиталне пропаганде. Постоји огромна грађа, коју треба овидљавати... Па ево, почињемо са тим, пионирски. Радовало би нас да и неки други људи и институцији у Србији, или на Балкану, нешто слично (у)чине... -  Разговор с  поводом:   Дејан Лучић Краљевство Хазара    http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_17.html

ЛеЗ 0007252   "Голубњача" - Политика, 30. новембар 1982.. -   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_17.html

ЛеЗ 0007253  Рибља чорба. - Бора Ђорђевић: КАКО ЈЕ ЛЕПО БИТИ ГЛУП. - http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_17.html

ЛеЗ 0007266   ЗИД: Облици метафоре / Предраг Брајовић http://mladisuzovci.blogspot.rs/p/iyboriseci.html

ЛеЗ 0007255   "Народ који не зна своју историју, мораће да је понавља" -  СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Животом платио што је био Дражин адвокат Иван Миладиновић | 17. јул 2016. 17:16 | Коментара: 14. / Судбина Драгића Јоксимовића, који је на суђењу бранио Дражу Михаиловића. Морао је да плати због неколико реченица које су ишле у прилог ђенералу. Др Јоксимовић је осуђен због слушања емисија страних радио-станица. - У СТАРОМ Риму су записали и оставили као наук васцелом потомству - "Историја је учитељица живота". Неку хиљаду година доцније, на београдском асфалту, ову латинску максиму, наш писац, овдашњи Милован Витезовић, "превешће" на српски: "Историја нам је била учитељица живота, онда су стигли људи из шуме и силовали нам учитељицу"!    http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/07/blog-post_17.html

..

 ЛеЗ 0007211  ПОЧЕЦИ И ВРХОВИ. Општи мото књиге: Много је више осветљенога и онога што има да се осветли, него онога што светли.  Божидар Кнежевић . - ЈОВАН ПЕЈЧИЋ     ПОЧЕЦИ И ВРХОВИ Српска књижевност и њена историографија, Алтера, Београд, 2010.  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/poceciivrhovi# 

ЛеЗ 0007212 Јован Пејчић . Јо­ван Пеј­чић ро­ђен је 1951. го­ди­не у Бо­шња­цу код Ле­сков­ца, Ср­би­ја. Критичар, исто­ри­чар књи­жев­но­сти, есе­јист, антологичар. Предаје Српску поезију и Српску критику двадесетог века ... Пејчић је добитник, између осталог, и књижевне награде Заветина, Дрво живота.   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic

ЛеЗ 0007213  СРПСКА АВАНГАРДА И НАЦИОНАЛНА НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ. -  Модернизам : авангарда : експресионизам. - (Јован Пејчић, ПРОСТОРИ КЊИЖЕВНОГ ДУХА, Просвета, Ниш 1998, стр. 163–169 : 256–260)  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/srpskaavangardainacionalnanaukaoknizevnosti#

ЛеЗ 0007214  Александра Ристић  ЛУДО ПИТАЊЕ: ЗАШТО? – Исидора Секулић: Изравнања. Приредио Јован Пејчић. – Алтера, Београд 2010.  - Овим и ова­квим из­да­њем Из­рав­на­ња су, ис­пи­са­на ду­хом „ду­бо­ко по­гру­же­ним свим вр­ста­ма по­гру­же­ња: ре­ли­ги­о­зним, ми­сле­ним, аскет­ским“(161), сва­ка­ко до­би­ла свој умет­нич­ки и свој ми­са­о­ни лик. Пу­то­ва­ње, нео­бич­ни­је од свих, ука­за­ло се као услов ин­те­лек­ту­ал­ног и ду­хов­ног оп­стан­ка, ко­ји је Иси­до­ра Се­ку­лић же­ле­ла да пре­ђе као ми­сли­лац, пе­сник, есе­ји­ста, пу­то­пи­сац... по­твр­ђу­ју­ћи се као књи­жев­ник и му­драц, те­же­ћи ка све­то­сти не са­мо из­ра­за, не­го и жи­во­та. Ко­нач­на име­но­ва­ња, а ни сво­ђе­ња под обра­зац би­ло ко­је вр­сте – по­чев­ши од устрој­ства књи­ге, пре­ко про­ми­сли при­ре­ђи­ва­ча, до Иси­до­ри­ног ду­ха – су­ви­шна су. / Исидору Секулић ваља и сад, овде, призвати: „Мо­жда је су­ма на­по­ра та­мо где не­ма атри­бу­та.“   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/aleksandraristicludopitanezasto#

ЛеЗ 0007215 Биљана Мичић  ЗА РОД СРПСКИ И ПОТОМСТВО. - Јован Пејчић: Заснови Глигорија Возаровића. Друго, промењено издање. – Admiral Books, Београд 2009.  ...  Раз­ја­шње­ња и па­ра­ле­ле ко­је су се на­шле у До­дат­ку осве­тља­ва­ју Во­за­ро­ви­ћев лик и рад, али и пре­ци­зи­ра­ју ње­го­во ме­сто у срп­ској кул­ту­ри. По­себ­но се ме­ђу њи­ма ис­ти­че епи­зо­да о Ге­ци Ко­ну ко­ји је свог „ро­до­љу­би­вог зе­мља­ка“ ис­та­као као осни­ва­ча пр­ве књи­жар­ни­це у Ср­би­ји.  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/bilanamiciczarodsrpskiipotomstvo#

ЛеЗ 0007216  КЊИЖЕВНО-КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА БЕОГРАДА/ Маја Д. Стојковић. -  Јован Пејчић: Ти, међутим – Књижевни Београд, Алтера, Београд 2009.  -  Књига Јована Пејчића Ти, међутим представља својеврсну синтезу сазнања о књижевном и културном контексту у којем се Београд јавља од древних времена до половине XX века. Аутор је књигу током вишегодишњег рада марљиво уобличавао, а за ово коначно издање и модификовао већ објављене текстове   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/knizevno-kulturnaevolucijabeograda#

ЛеЗ 0007217   Јован Пејчић ТИ, МЕЂУТИМ. – Књижевни Београд  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/jovanpejcictimedhutim#

ЛеЗ 0007218   Изабране и нове песме Владимира Јагличића. - Владимир Јагличић: ПОСЕДИ :Изабране и нове песме, Лакташи: Графомарк, 2011, 299 стр.; 20 цм.  -  ХЕРЦЕГОВСКИ БОР ИЗ СТЕНЕ И МИТСКА ШУМАДИЈА 

Запис о поезији Владимира Јагличића  - „Је ли оно Карађорђева Србија?“ (Запитао гласно неки Вулић, из Струјића у Попову пољу, изневерених светлих очекивања након пута у Србију, негде између два светска рата)

             Има песама и строфа које вас читалачки запоседну па их понесете и често понав­љате у себи, као нешто посвојено, макар до краја не били начисто због чега баш оне а не неке друге. Таквих је при­мера у девалвираној песнич­кој произво­дњи данаш­њице забрињава­јуће мало, сва­како мање него у раздоб­љима када се поезији озбиљ­није присту­пало. За читаоца који ове речи износи, међу таквима је скорашња песма Владимира Јагли­чића „Херцего­вини“, постав­љена на поче­так књиге Јутра (2008) и циклуса под насловом „Укор“: „Бива, стари ме укор прене, / Стражари сли­ком непотпу­ном: / да л херцегов­ски бор из стене, / да л Кара­ђорђе над Добруном“. Наговеш­тен, вршни смисао овде се пре­ћу­тно разумева. У тренутној недоумици шта побуђује тај „стари укор“, песнички глас пре­поз­наје два зна­мења: једно природно, што израста у чист лирски симбол, и друго у виду споменика српском вожду на крај­њој тачки где је његова устани­чка нога ступила. /     А какав је укор посреди, шта је потакло казнену меру затајене предачке педаго­гије, такође се не каже изричито, али се каже довољно јасно.  -  Драган Хамовић

 Блок: О поезији Владимира Јагличића, стр.267-297. (Драган Хамовић, стр. 293-297)

https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/izabraneinovepesmevladimirajaglicica#

...и бетон стари...

..

ЛеЗ 0007229  Листајући књиге Библиотеке ДЦЗ Да ли сте можда били у прилици да прочитате ову књигу? - Милутин Петровић Дрзновено рождество, Цигани с малимхармоникама   http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_9.html

 ЛеЗ 0007230 ХОДИЂЕД – САРАЈЕВО. -  Решена једна тајна старог Сарајева  http://velikazavetina.blogspot.rs/p/listajui-ya.html

..

ЛеЗ 0007246  Из "Псовке", најновије књиге Александра Лукића. – Х  CODEX SINAITICUS

 Безвредне менице – свежњи

папира задављени канапом

у фиоци писаћег стола.

Бледо мастило – породични потпис.

Утваре генерација од – до: Бог свети зна.

Рачун ненаплативих потраживања.

Век чамотиње чуван у фиоци стола

стварни власник меница – самоћа.

Кад сам стао упознавати лице и наличје

зајмова: проби ватра од зиме, од пролећа

из њих крволипти пламен давнашњих дугова.   http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

Круни се малтер, уједи времена...

ЛеЗ 0007247  Детаљи, сређивања.... -   Синоћ, пре олује, углавном су биле доведене у неки ред све четири собе тзв. Велике магазе, тј. документационог центра, коју су подигли пред Други светски рат, а после краја Другог светског рата и надоградили наш покојни деда Станко и отац Михаило. То је зграда сазидана од тврдог материјала за потребе једног сеоског газдинства, али је, ево, временом, добила нову друкчију намену.   http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007248  УВОД У НЕИЗМЕРНО. -  Лепе дане – пролећа усред зиме -  школског распуста  јануара 1994. потрошио сам на сређивање наше породичне библиотеке и обилазак села – махом влашких –која се налазе између токова река Пека и Млаве.  Нашу сеоску породичну библиотеку запустих после 1987. године. У њу сам одлагао, с времена на време, новокупљене и прочитане књиге, листове и часописе.И своје бележнице.

Водим их већ четврт столећа.

Ни сам нисам  знао колико их већ има написаних.  http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post_89.html

ЛеЗ 0007271   КОЛЕКЦИОНАР: КУСТОС И СЕЛЕКТОР / Марија Ђорђевић  http://izsenke.blogspot.rs/p/blog-page.html

 

ЛеЗ 0007249  О Долини Катманду која се због лепоте и других изузетних разлога не може пропутовати. Затим о небу над Долином и шта се све види у том небу /  Стеван Пешић  . - Долину Катманду зову и Долином Непала. То је најлепши крај земље, најбогатији и најмногољуднији. Ту је колевка овог народа; ту се догодила њихова историја; ту су три краљевска града. Поља, шуме, баште, воћњаци, ливаде, реке, насеља, храмови: то су слике које гледате овде. Гледате их, док вам један глас говори: »Ова земља је мед за сва створења, а сва створења су мед за ову земљу.« Песма је испевана у давним, првим данима када су се врата Раја отворила. Овде су она још увек отворена; ко их види, пролази кроз њих. Око тог Раја су брда и планине.  … http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/o-dolini-katmandu-koja-se-zbog-lepote-i.html

ЛеЗ 0007250  Никада више нећу писати о овоме на овакакв начин...-  Нашао сам ове белешке двадесет и две године доцније. Јула месеца 2016. Страшне речи: 
Мој отац и мајка су – тамо су где су, такви су какви су. 
На гробљу су. Испод крошње једног разгранатог ораха чије су гране скоро полегле по споменицима и крстачама. Јуче сам ишао и скресао те гране, пазећи да не повредим много орах...
Болести су у нашој породици и фамилији, као уосталом и другим сељачким домаћинствима означавале прекретницу. У болестима препознајем и све друге и самога себе, толико тога у себи. Хватам дизгине туге и цимам, цимам – затежем.
Време никад не стоји, оно стално цури као песак, живот пролази, а оно што сам писао личи на ситно сито за просејавање најситнијег песка, на покушај стварања сведочанства. Некима овај увод може деловати натегнуто, нападно, као опсесија, као узалудан покушај супростављања пропадању, смрти, судбини. (...)   http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2016/07/blog-post_17.html

Сокак наших првих суседа 

..

ЛеЗ 0007235  Соња Лихт ме је 2008. године сменила под тачком разно, али је барем имала ту пристојност да главног уредника "Политике" смењује на састанку УО компаније, па макар и под тачком разно. Сада не постоји ништа осим аутархије директорки спорног легалитета, па се чак ни Скупштина "Политике", која ме је именовала, не састаје... -   Отказ на кућну адресу /  И. МИЋЕВИЋ | 12. јул 2016. 14:09 > 19:22 | Коментара: 13 - Директорке "Политике" одлучиле да отпусте из фирме доскорашњу главну уредницу Љиљану Смајловић. Решење јој уручено док је била на годишњем одмору. Жарко Ракић в. д.  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/07/2008.html

ЛеЗ 0007236  Штампа и коментари, извор. -  Дневна и периодична штампа, она на папиру и она електронска, пуна је - уз неизбежне вулгаризације -  грађе којој се писци, есејисти и други не приближавају. Зашто је тако, видеће се кроз време. Због тога сам одлучио, да кренем са избором споменуте грађе и подстицаја, према скромним могућностима "Заветина". Многи штампани или публиковани текстови, упркос својим вредностима, временом се потискују, заборављају. Издвојени, пробрани, можда овде могу дуже остати на видику радозналих... -  ЦРВЕНИ,ЖУТИ, ЦРВЕНО-ЦРНИ И НЕИМЕНОВАНИ -   

На суђењу некадашњем правнику ЦЗ-а Драгиши Блануши утврђено да недостају поједина документа о боравку бившег председника Југославије у притвору    http://mynevadress.blogspot.rs/p/iyv.html   

Потпис