НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00400)

Шоле Соколовић, на врху Шопота, Радан

УОЧИ РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАНА

Година ватреног црвеног мајмуна (2016)

Каква је то година која узима најбоље? - Година: варалица, баксуз! Година - кажу астролози - истрајности, спретности, упорности, мудрости, флексибилности, непредвиђених догађаја, превртљивих ситуација, година ватре (таква је нарав овогодишњег мајмуна), али и година свађа, страсти, ратова, пожара… и увек може да се нађе решење да се дата ватра „угаси“.  Ове године (карта године мајмуна) „ватра седи на металу“. 

Година ватреног црвеног мајмуна  изазов је за дугогодишње односе. Биће „или – или“, јер ће его бити изражен, као и изливи љубоморе; а, са друге стране, многе страсти могу „избити испод површине“, одлична година за комуникацију, учење, иновације, нова пословна партнерства, проширења многих послова, али и пословне преваре.

Текућа година ће бити напорна за: тигрове, змије и свиње, а финансијски лоша за зечеве; здравствено лоша за козу. Много путовања очекује: тигра, коња, пса, свињу и зеца.

У фебруару ове 2016. Отац премину,  у 91. години, а  23.  јуна  оде Богу на исповест и – Шоле, чије су најбоље ствари остале необјављене (у рукописима). Зар то није много и превише у једној години? За породицу и појединца, ожалошћене?

„Творче који си  се са својим твораштвом истински прославио – милости за моју упрљану душу.

Господе, милости за моју неизлечиву душу.

Да.Љубећи се уздигли смо тела – а где смо то душу изгубили?

Тело можемо изгубити у саобраћајној несрећи, за неколико секунди. Можемо притиском на окидач револвера,чашом мишомора.

 Заиста вам кажем: У ЖИВОТИЊУ СЕ НЕ МОЖЕМО ПОУЗДАТИ.

Али душу не губимо муњевито.

Душа се губи постепено – буктиња по буктиња.

Душа се губи сунце по сунце!...“

      (Бранислав Петровић, О ПРОКЛЕТА ДА СИ УЛИЦО РИГЕ ОД ФЕРЕ: Просвета,  Београд. !970. , стр. С18;  23 стр.)

     Бранислав Петровић, са српском књижевном критиком, није имао среће,  кад је реч о овој књизи, али  са читаоцима знаним и незнаним јесте. После Шолетове сахране на Радану, дошао сам у Мишљеновац, где ме је дочекала –паучина, паучина, ројте паучине, и мрави у кухињи. Једна од соба у којој је покојни отац спавао до краја свога живота, воњала је на прошлост и смрт – узалуд промаја, чинило се. Куће  у којима се не живи, у које се долази, као у викендице, и проводи неколико дана, пуне су паучине и неизрецивих тескоба. Бришући паучину  и прашину  у споменутој соби, нашао сам поред два примерка прве књиге мога млађег брата („У вагону Розанова“), и  Петровићеву књигу, прво издање, које сам читао као двадесетогодишњак, не баш са одушевљењем, заведен строгошћу неких српских књижевних критичара. Књига Петровићева је сва исподвлачена графитном оловком и пуна мојих необичних коментара, често неправедних. Петровић је много бољи песник од критичара који су писали или говорили на књижевним трибинама, након што се ова књига појавила. Шта их је то обијало? Па не могу песници писати онако како то очекују књижевни критичари, поготову критичари стасали у тзв. златној ери титоизма. То није боемска ни кафанска поезија, (иако књига почиње асоцијацијама на трагичнога Диса, и напредује својим путем према  стваралачким браздама  Растка Петровића и Тина Ујевића). То је књига коју треба поново и поново читати, књига која, чини ми се,  није ништа изгубила после четрдесет и шест година од свога појављивања!

     Некада је то могло изгледати као претеривање, кад Петровић напише: „Будући, ми смо твоја несрећна деца.

Ти мораш избећи замке зликоваца, ти мораш већ једном излетети из те проклете таме у којој си као велика драгоценост закључан од праискона!“

     Или ови редови: „19 // . Стрепим за твоју мајку, Непостојећи.

Као што жива у термометру стреми за човека.

Њена душа је као најфиније огледало: у њој се огледа јато препелица које из мога гроба излеће.

Она пије воду лепше него жене трговаца шампањац.

Због ње сам забравио све прошле и будуће љубави.

Када су је неки млади народи молили да им буде вођа, одбила је изговарајући се алергијом на штрајкове, револуције, убиства и победе. ...“

Петровић се обраћа Богородици, иако се чини да пева о некој другој. Овај песник није избегао духовност, није писао  следећи боеме у ватри алкохоличарског  бунила, безумља, понекад је знао да храбро антиципира и провоцира. У суштини, Петровић је написао низ отрежњујућих изванредних песама, међу којима су понајбоље „Добровољни прилог за националну историју“,  „Прилог за европску историју“, „Смрт пријатеља“ и др.

    „Већ четири дана у  црној земљи лежи / Драгић Поповић, пријатељ мој. / С његовом смрћу заиста не могу да се помирим - / толико је  био бесмртан тај човек у животу...“

     Нисам довољно писао о овом врсном српском песнику, најбољем у својој генерацији.  Престао сам да пишем књижевну критику, након што сам  одштампао 8. издање антологије српске поезије 20. век  „Несебични музеј“, након што су ме одвукле друге ствари, друге борбе и бојеви са ветрењачама... Требало би да се вратим поновном читању понеких српских песника... Па и оних песама које су ми се у младости чине помало апсурдне (Петровићева  „Трка са гробаром“, трка коју ни песник ни било који други смртни човек не може добити!)  Сусрет са смрћу блиских бића је – страшан. Не могу да заборавим  ни недељу дана после, како Шолетова старија сестра кука испред куће за својом  „сејом, коју ће у црну земљу  ускоро спустити...“

Сада има пречих ствари од – објављивања часописа, песничких књига, интервјуа, романа, есеја.

А неке од њих су  - ћутање, бол и  та кућа у селу Ивању, у којој је Шоле рођена, и где смо радо одлазили минулих четврт века, и та древна земља испред Ивањске цркве  у којој је укопана  једном заувек  жена која је занемела, пре времена,  јер јој је  подмукла болест  све узела –  и лепоту, веру, глас, сјај очију  и наду.Живот бивши и живот садашњи и онај  будући, несхватљив и тајанствен, трагичан је.  Ко да се помири са Шолетовом подмуклом болешћу, смрћу?  «У Трагедију смо ушли ништавни, а из Трагедије ћемо изаћи уједињени  и моћни», каже Петровић. Како то разумети?  Далеко смо од тајне смрти, ми јадни, беспомоћни и надасве пролазни створови.   Песник Б. Петровић је био из племена, «против злата и боленштина».  Ратовала је читавог свог века против боленштина. Скривајући украсе своје душе (ране). Била је представник племена које љубављу «пролепшава ране».  Претурајући по орману, налазим њене ствари, које је ту оставила пре две, три и више година.  Била је изузетно несебично биће, снажне воље... Седмог јула напунила би  63. Али... Смрт је била бржа…

Шта нас ослобађа од страха? Љубав. «У љубави је двострукост – пише Миодраг Павловић (књ. «Говор о Ничем») :измирење са ништавилом, од којег живот само наизглед бежи, и могућност да се нешто драгоцено, духовно (...) пресели из нашег бића у неко друго биће, или из нас у општост васионског  простора. При чему се ништа битно не мења, а све се обнавља.»

«Љубав је и могућност да се круг живота затвори, доврши смислом, заокружи своје делање и дело», била ми је драга та реченица М. Павловића, некада, али сада – смрт је све пореметила.

Синоћ сам прелиставао превод Сиоранове књиге «Сузе и свеци» (у преводу Крдуа, покојног песника Крдуа, -  требало је да се видимо и лично упознамо,  одмах по изласку из штампе мог романа «Северци», али није се дало – преминуо је напрасно и неочекивано)...

«Без предосећања ноћи, која је Бог, - пише Сиоран, живот би био тек весели сутон.

*

Када не би ништа остало од неба и земље, сузе светаца би преживеле попут росе уткане у ваздушне слојеве.

Створиће се тако други свет од светлости и суза у којем бисмо могли да се излечимо од свих успомена».

Доста је било смрти и невоља минулих година, али нарочито ове године. Нека мало заспи, спава. Нека  не квари другу половину ове   године ватреног  црвеног мајмуна...

У Београду,  Уочи Рођења  светог Јована Претече – Ивањдана, 7. Јула   2016   М. Лукић

Мира и Шоле, сестре Соколовић родом из Ивања на Радану. На врховима српских планина, 2014. 

*

ЛеЗ 0007166  Доба видовитих. -   Филм посвећен Анрију Мишоу, француском песнику, и злехудој судбини Снимљен је на планини Радан, у селу Ивању, крајем јуна 2012. -  Стихове француског песника казује Бела Тукадруз. - Објављено је 28.06.2012. http://izsenke.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

*

ЛеЗ 0007132   Друга Антиципација:  ТУЂА ПРИЧА. ШОЛЕТОВА ПРИЧА. Или  Свет ће бити много тужније место – без Шолета.  http://carskirez.blogspot.rs/p/rekvijem.html

ЛеЗ 0007156  ЦАРИЧИН АМФИТЕАТАР / Коли Ивањска Шоле. - .... Болујући, последњих година, нисам читала много ни филозофе ни песнике. Дружила сам се са једним песником. Не могу рећи и да сам га волела. Не бих чак могла тврдити ни да сам га довољно поштовала. Поседовао је нешто што ни једно друго биће на свету није поседовало.
Лековиту, драгоцену и неизмерну енергију вере и наде,која, можда, може победити и саму смрт. Он се, не сумњам, није бојао смрти, знајући да је она нешто што  животу даје смисао, што долази на крају, као што воћке сазревају.
Наша кућа - кућа у којој сам рођена у Ивању, изгоре почетком 2000. године . Изгорело је и све оно што је било у њој, а писати о томе, тешко је : јер би требало обухватити нешто огромно. Сазидали смо у најгорем времену на  темељима старе нову и лепшу. И у време, када је дигнут кров, често сам из Београда путовала у Ивање. Путовао  је са мном више пута и М. Л., и то су били његови први боравци, прва виђења јужне Србије. Јер овај се човек игром судбине некако увек налазио тамо где се градило  нешто ново...Повела сам га једног лепог летњег дана на ивањско гробље да припалим свеће мојим покојнима, и   http://carskirez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0007163 «БАБЉЕ ЛЕТО». Србијом уздуж и попреко: бабље лето 2014 године на релацији Београд - Радан - село Ивање - Драги Дел - Прокупље - Куршумлија - Трговиште - Врање - Ивање...    Овај документарац почиње и завршава се појавом Коли Ивањском - Шоле, на Вражјој стени, где смо дошли да видимо, Богородичину цркву. Обилазили смо југоисточну Србију, од Куршумлије до Врања и Трговишта, захваљујући пре свега ентузијазму Мирјане Соколовић, Шолетове сестре. Тај филм нам сада дође, сада када је Шоле упокојена испред ивањске цркве, као нека врста слабе утехе, и наде да уметност, пре свега филм, може да савлада - страшно, смрт, заборав... https://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2016/06/blog-post_27.html

ЛеЗ 0007164  УРНЕБЕС (Не гони коња, мори, момиче... 1) /  Песма нас је одржала, њојзи хвала! / Посвећено најдражима, који су преминули, а понајвише покојном певачу Петру Николићу званом "Пера Певаљка". Снимљено према идеји Мирјане Соколовић. Коришћени су немонтирани снимци фотографа   http://carskirez.blogspot.rs/2016/06/1.html

На Власинском језеру, крајем лета 2014.

ЛеЗ 0007121  Увод у скрипта за изучавање сентименталних послова /   ЗОРАН М. МАНДИЋ. -  УРЕДНИК     (Увод у скрипта за изучавање сентименталних послова). /   Онај који одлучује увек понешто у нечему греши. Највише у сентименталним пословима.Када не уме да се одупре. Устане. Оде. Када превише инвестира у друге. Удружује своје идеје, интуицију и новац. Када зачас измигољи. Како оном ко у њу верује, тако и оном који нестаје у њој. Као у тврдоглавом виру дволично лепе и мирне реке.

                Може се уређивати свој, али и туђи живот. Онај, који уређује туђи остаје без свог живота. А, онај, који се, искључиво, стара о свом животу запада у разне и разним тајнама повезане: аверзије, алергије, сврабове, гушења, повраћања, вртоглавице и маније   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/06/blog-post_19.html

ЛеЗ 0007142 Сахрана Николе Тесле . - 10. јануар 1943. Комеморација поводом смрти Николе Тесле на њујоршком радију. Говори градоначелник Њујорка Фиорел ла Гвардија, уз звуке мелодија "Аве Марија" и "Тамо далеко", што је била последња Теслина жеља  http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0007143   Молитва Оче наш....... Када је Никола Тесла био на врхунцу славе, почетком двадесетог века, и када су америчке и светске новине писале да је он највећи светски научник, Теслин пријатељ, амерички песник Џонсон, замолио га је да сажето изложи своју животну филозофију. Тесла је прихватио понуду и написао диван есеј о томе како је читавог живота, од најранијег детињства, трагао за питањем повећања људске енергије  http://edicijazavetine.blogspot.rs/p/molitva-oena.html

ЛеЗ 0007133  Легат Карла Малдена у Југословенској кинотеци.  -  Малденов поклон отаџбини / Р. РАДОСАВЉЕВИЋ | 24. јун 2016. 06:50 | У Југословенској кинотеци отворен легат српског оскаровца и једног од највећих глумаца Холивуда. Тасовац: Великим га је чинило то што никада није заборавио корене и поносио се својим пореклом     http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/blog-post_24.html

*

У Црној Трави, крајем лета 2014.

ЛеЗ 0007160  Књижевна елита, иронија и лаж. - Постоји ли у српској књижевности елита? . - Подсећам на савест. На оно што је невидљиво, али зар то не постоји?

Богослови то знају: да су космос, земља и човек, само пројекција невидљивог у видљивом.

Не сви српски богослови. Нити у њима треба тражити представнике српске књижевне елите. И Српска црква није оно што је била, и она је ровашена временом, а нарочито у 20. веку.

Али најпобожнији и најумнији људи цркве знају да је свака ствар у свету РАМ, у који је Бог урамио по једну мисао своју. А све ствари скупа сачињавају раскошни мозаик мисли Божјих. Идући од ствари до ствари ми идемо од једне мисли Божје до друге. А идући од човека до човека ми идемо од једне иконе Божје до друге. Јер док је Бог у ствари урамио мисли своје, у човека је урамио лик свој, икону своју...

Та боголикост је оно што човека диже изнад свих бића и ствари, изнад свих Анђела и Арханђела, диже и уздиже до самога Бога. Ниједног човека не шаље Бог у овај свет без лика свог...

Тако је и никако другачије. Зашто се српским уредницима, критичарима и другим типичним јунацима свога времена, богоборцима, осладила улога цариника?... https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/knizevnaelitaironijailaz#

ЛеЗ 0007159  Књижевна елита. / Постоји ли у српској књижевности друге половине 20. века? Ко су њени несумњиви представници?  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home

Лукић. На врху Старе планине (2014)

ЛеЗ 0007161  ОБАВЉЕН АЛИ НЕОБЈАВЉЕН РАЗГОВОР. - * (Разговор Г - дина Милорада Скенџића са М. Лукићем, вођен крајем јануара - почетком фебруара 2001. године за београдски лист "Збиља".Није објављен до 1. 10. 2001? Разлози?Овде се објављује, нешто сажет, после девет година ) -  Зашто овај разговор није могао бити објављен у "Збиљи" онда када је вођен и када је требало? Позивам одговорног уредника "Збиље" да одговори сада, као и Г. Скенџића. Врло радо ћемо објавити објашњење... (1)  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/razgovori/obavlenalineobjavlenrazgovor#

ЛеЗ 0007162  НАСТАВАК РАЗГОВОРА (2). -  - Чињеница је да у рату долази до ослобађања од лажи,привида и илузија, долази до прелома у животу појединаца, народа,до погрома и геноцида, али истовремено и до отрежњења, отварања и стварања нових животних путева, како за појединце тако и за народе; како каже народна мудрост: " Не пада снег да покрије брег,

већ да свака звер покаже траг"?   - Варвари воде ратове; ратови су варварски. Човек и народ мора да се брани од великог зла, да брани свој живот и имовину. Устанци или ратови српски вођени за крст часни и слободу златну, били су оправдани, и често су заливени српском крвљу. Понекада српски народ није имао избора; и ризиковао је у рату губљење биолошке масе. Нека српска села називају се Удовице; у мом родном месту више одосамдесет њих није се вратило са Солунског фронта; толики су остали на Сремском фронту, или на поприштима у Босни...Колико је јединаца изгинуло из Невесиња у последњем унутрашњем југословенскомнеобјављеном рату, у Босни, у Србији? Кад јединац умре, кућа се затире. https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/razgovori/nastavakrazgovora#

ЛеЗ 0007135  Био-библиографски податак. Белешка о песнику (Миодрагу Павловићу). -  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/bio-bibliografskipodatak#

ЛеЗ 0007136  АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА. - (Миодраг Павловић, Несразмере старе и нове, Арка, Смедерево, Ид, Скоје, 2010)  . -  Наш текст смо насловили Арка Миодрага Павловића. Да ли се Павловић обрео на арци да би се склонио или започео изнова? Читава његова поезија својеврсна је поетска каталогизација прошлог (и прочитаног), свођење рачуна (претрес читаве историје, свеукупне уметности, Живота и Смрти) и отварање нових видика. Истовремено и пројашњење и откровење.  Душан Стојковић   

https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/arkamiodragapavlovica#

ЛеЗ 0007137  Миодраг Павловић за Нобела.  Академику Миодрагу Павловићу још преостаје место међу врховима савремене светске књижевности, и он би с правом заслужио такво признање овенчањем Нобеловом наградом  Пише: Саша Хаџи Танчић. Саша Хаџи Танчић први пут објављује у Заветинама   (28.02.2011. 09.39)  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/miodragpavloviczanobela

ЛеЗ 0007144  Зрачење анђеоске руде / Вера Хорват. - Миодраг Павловић, Питао сам светлост, Арка, Смедерево 2009. - .... Тешко је рећи – тим пре што за песника игра још није окончана. Вечерња светлост пружа могућност да се у њеној благости испитају ствари које су исувише блистале на подневном сунцу, али то је и час кад је све чујнији и зов анђела: „анђеоско биће ме мами/ мами/ Анђео један ме ваби/ ваби“.   - Вера Хорват први пут објављује у ЗАВЕТИНАМА  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/zraceneandeoskerudeverahorvat#  

ЛеЗ 0007145  КТИТОРОВ САН. - (Миодраг Павловић>  Живот у јарузи – ктиторов сан, Смедерево, Арка, 2007, 89 стр.  - Одабрана места из књига Миодрага Павловића, објављених последњих неколико година  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/ktitorovsan#

(Шоле) берући купине

ЛеЗ 0007146  Одабрана места из књига Миодрага Павловића, објављених последњих неколико година. 2. - НАСТАНАК И НЕСТАНАК ПЕСМЕ  Аутопоетички записи   (четири одломка)  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/odabranamestaizknigamiodragapavlovicaobjavlenihposlednihnekolikogodina2#

ЛеЗ 0007147  Одабрана места из књига Миодрага Павловића, објављених последњих неколико година. 4. - Миодраг Павловић, ПИТАО САМ СВЕТЛОСТ, Смедерево, Арка, 2009, 87 стр. - Отворили смо посебну страницу о књигама Миодрага Павловића објављених последњих неколико година, позивајући српске критичаре, пре свега критичаре-песнике, али и друге заточнике реалне и стваралачке књижевне критике да пишу о тим књигама аналитички, критички, никако у хвалидбеном клишеу. Јер тај клише је размазио не једног песника, и у суштини је регресиван. И сам песник је то пожелео, како се може видети из једног његовог одабраног одломка.... https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/odabranamestaizknigamiodragapavlovicaobjavlenihposlednihnekolikogodina4#

*

На врху Старе планине, 2014.

ЛеЗ 0007138  Срба Игњатовић: И тако Бог постаје – хлеб и маслац? http://pismoizkarantina.blogspot.rs/

ЛеЗ 0007148  Стварно стање српске књижевности у сенци тзв. бестселера--- РЕАГОВАЊЕ: Маринко М. Вучинић Књижевност у сенци бестселера „Шта чита Србија“, Културни додатак, 30. јануар, 6. и 13. фебруар 2010. -  Ма колико су се Татјана Росић и Зоран Паковић трудили да разговору дају неку врсту академског и књижевнотеоријског нивоа, у томе их нису следили наши најчитанији писци. Није у том разговору недостајало ни неодмерених речи, псовки и увреда као део њихове „стваралачке поетике“ и личне креативне фрустрације. Најнижи ниво је постигнут управо у оном делу разговора када се дисквалификаторски и на увредљив начин говорило о писцима који такође достижу велике тираже, али не припадају обавезујућем тренду идеолошке и политичке коректности.   - Шта Ви мислите, о стварном стању савремене српске књижевности у време транзиције, тј. новог неокомунизма?  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno/stane#

ЛеЗ 0007149  Реш треш. - ОКРУГЛИ СТО. Шта чита Србија (3) Завршни део разговора „Популарна књижевност, између елитног и тривијалног“, одржаног у нашој редакцији у тзв. "Културном додатку". - ... Коментари корисника, публиковани на интернет издању  л. Политика поводом тзв. разговора о томе шта чита Србија, чак и кад су записани невешто, директније говоре о тзв. теми и учесницима разговора у њој. Према Давиду Албахарију, тј. према сведочењу једног од његових јунака у једном од његових осредњих романа, постмодернизам је "патентиран" у  окриљима тзв тајне службе некадашње СФРЈ. А шта сада Басара тврди? Јесте ли приметили? //  " Росић: Да ли то значи да писци, ипак, подлежу захтеву времена? Басара: Превише сам матор, чак и да хоћу. Тридесет година сам унутар једне поетике. Ево, Тања, ти пратиш моје књиге од самог почетка. Прво је то био неки лични свет, па како сам постајао старији више су ме занимали феномени 20. века, фашизам, милитаризми. Бјелица: Избегаваш конкретан одговор. Политика: Неки критичари су написали, а неки причали по чаршији: Басара се понавља, стално пише исту књигу.  Басара: То није далеко од истине. Росић: Не мора да значи да је то лоше. Басара: Пишем о стварима које ме интересују, које познајем. Рецимо, не иде да пишем роман о рату без непосредног ратног искуства. Имао сам проблем због „Фаме”. Критика ми је стално пребацивала, кад ћеш поново написати „Фаму”?  -

Са братанцем Николом на врху Шопота

ЛеЗ 0007153  Ма какав је то управни одбор ако нема Гојка Тешића.....-  Вуксановић председник УО Андрићеве задужбине. М. А. К. ђ 24. јун 2016. 20:42 ђ Задужбина Иве Андрића добила је нови Управни одбор за чијег председника је једногласно изабран академик Миро Вуксановић, а за потпредседника професора Радивоје Микић

ЗАДУЖБИНА Иве Андрића добила је нови Управни одбор за чијег председника је једногласно изабран академик Миро Вуксановић, а за потпредседника професора Радивоје Микић. За чланове УО изабрани су и академик Душан Ковачевић и дописни члан Горан Петровић (из редова САНУ), http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post_25.html

ЛеЗ 0007154  Да ли је могуће да је свима толико добро и да нема угрожених уметника? (29.05.2014. 11.31) Предложио сам, понављам оснивање Касе узајамне касе помоћи - прошлог лета, 2013. Али, изгледа да је то, барем крајем маја 2014. године, било и остало само предлог - пусто  слово на папиру. - Да ли је могуће да је свима толико добро и да нема угрожених уметника? Ја сусрећем сасвим другачије случајеве!    https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci/dalijemogucedajesvimatolikodobroidanemaugrozenihumetnika#

На висећем мосту испод Вражјих стена, Пчиња, 2014.

ЛеЗ 0007130  Антиципација.- Скоро успела антиципација, једне сасвим осредње  ...доконе ...."Фејсбуковаче" /  ...  -  Што је могуће више бесмртних векова / Јелена Ленголд

Живећи кроз те силне књиге, само покушавам да проживим што је могуће више бесмртних векова. Замишљам да ће једнога дана докони књижевни биографи писати отприлике овакву белешку: Живот Јелене Ленголд личио је на све осим на живот једног писца, био је то прилично досадњикав и ординаран живот у коме је све било тако предвидљиво и као из уџбеника о бесмисленим животима, каквих има на милионе,   http://odavde.blogspot.rs/p/nti.html

Драги Дел: У бака Бранкином дворишту, на крају лета 2014.

ЛеЗ 0007134  ПСОВАЧ У ПРАЗНИМ ЦОКУЛАМА ВРЕМЕНА / ЗОРАН М. МАНДИЋ. - (Александар Лукић: ПСОВКА, Заветине:ми, Београд, 2015). - ....  Лукићева ПСОВКА је ретко течан, мелодичан и ритамски имагиниран и компонован песнички текст са богатством песничких слика и изобиљем српских речи, њихових волшебних комбинација и досетки. Лукић је и мајстор дигресија, које попут старинских друмова вијугају и лелујају кроз дворишта и преко поседа његових „себичних и несебичних музеја“. Посебно су за савремено српско песништво драгоцене његове песме Путовање кроз вечност и Споменик за књижевну награду „Госпођин вир“. У путовању кроз вечност он „пева“ о трулежи „малих градова камених тврђава – псећем измету“ док у Споменику за књижевну каграду „Госпођин вир“, која је варварски, дилетантски и аматерски скинута са културне сцене Пожаревца, на ресак начин проговара о тријмфу бездане уметности наспрам инспиратора књижевних неправди. Заиста умна и до перфекционизма језички умивена песничка књига, речју – сјајна лирска творевина са изванредним апликацијама проговора прозаида    http://edicijabranicevo.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0007167     Из нове књиге прича Стојана Богдановића (1944). - ДИЈАГНОЗА: ПЕСНИК. - Са комшиком јутрос разговарамо о поезији. О њеној! Она ми подмеће кафу, као да је то неки знак добро воље. Или знак захвалности што сам јој признао. Увек је било тешко наћи пријатеља коме нешто можеш да признаш. Али данас, па ово је страшно, не смеш да зуцнеш. И кад ми се указала оваква прилика нисам смео то да пропустим. Не, никако! Одмах сам истртљао све. - Хвала комшика, већ сам попио две. Користим гужву док други спавају. После ми не дају. Кажу, Знаш шта су ти рекли доктори.  Маму им детињу!  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/1944.html

Око Спасовдана 2015. У Ивању

*

ЛеЗ 0007122  Коментари уз овај чланак, иако понекад вулгарни, ближи збиљи од интервјуа. -  Реља Пенезић: Нема доказа да су мог оца Крцуна убили / Миљана Краљ | 19. јун 2016. 21:30 | Коментара: 11 . Реља Пенезић о изложби у галерији "Хаос", успоменама на детињство и младост: Политика није моја судбина. Отишао сам у САД због личне слободе. Нисам хтео у партију, нити у дисиденте. - Занимљиви коментари или "према свецу и тропар". -    Ситар 19. јун 2016. 23:39 

"Убеђен да гради бољи свет"?!! Да,да ,поготово са функције на којој је био! У том смислу и Хитлер је био убеђен да ствара бољи светски поредак!!Али чудо једно како Срби или ништа не памте или приграбе лаж као највећу истину!  http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0007131  Препоручени чланак . - .... Монструозно убиство новинара Драгише Кашиковића и његове поћерке Иванке Милошевић(9) 19.јуна 1977. у Чикагу згрозило је светску јавност.  Девојчица је избодена ножем више од 20 пута, а на Кашиковићу је избројано чак 58 убода ножем. /// Монструозно убиство новинараДрагише Кашиковића и његове деветогодишње поћерке Иванке Милошевић 19.јуна 1977. године у Чикагу згрозило је светску јавност. .. http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/ 

Бака Бранкино  драгоселско двориште, 2014.

ЛеЗ 0007157 Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије..... -  За ово поднебље и историјски тренутак везују га корени. Његов отац Радован био је за време Другог светског рата мобилисан у четнике, и борио се као члан Златиборског корпуса, како каже, против фашизма, за слободу. После рата, прво се нашао у Италији, па у Немачкој, и коначно у Енглеској. Пошто није починио никакве злочине, 2003. је добио српски пасош и дошао да посети родно место.

- У наш дом, у Британији, долазили су очеви пријатељи, људи с којима се упознао у емиграцији, који су били са њим за време и после рата, укључујући и чланове династије Карађорђевић. Добар сам пријатељ са принцом Владимиром. Од очевих сабораца, сећам се капетана Миломира Коларевића. Он је био командант Златиборске бригаде, 4. јуришног корпуса, и официр у Врховној команди код Драже. Био је много фин човек, живео је у Лондону. Драго ми је што су људи у Србији могли да га виде када је дао интервју за ТВ серију "Југославија у Другом светском рату", 1991. године.   http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2016/06/blog-post_26.html 

*

ЛеЗ 0007165  Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ.  -  Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти. -  Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју.

Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност.

Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована.

Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост  живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако  неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе ... https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/arhipelag-iluzija/arhipelagbelatukadruz

ЛеЗ 0007168  Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод).  -  (...)

Частила ме је Судбина, касно то схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ Хердерлинових или Лотреамонових савременика, њих је погубила; а мене дуг боравак на Архипелагу оклевања и илузија... < Онај коме је једном, као теби, читава душа била увређена, тај се више неће одморити у појединачној радости; онај ко је, као ти, осетио безукусно ништавило, разгалиће се само у највишем духу; ко смрт је тако сазнао, као ти, опоравиће се само међу боговима..

Никада није било свето оно што заљубљене раздваја. Никако не може бити свето оно што увећава тугу.

Опасно и ризично живе заљубљени. Судбина ми је приредила један растанак који никада нећу заборавити. Затим их је приређивала још...

Нема богова који нас могу једноставно повезати са прошлим. Човек и жена се глупо растају. Како Хердерлин рече:говоре као пијани и радо се понашају свечано. (Неискрено. Дрвеће је много искреније - није промакло Хердерлину. Штета што Лотреамон није више проводио времена међу дрвећем!) Кад дрво почиње да вене, зар све његово лишће нема боју јутарње румени?...

Са Архипелага оклевања и илузија, отплових на острво  генијалних усамљеника. Тамо сам положио заклетву генију и после  тога више се нисам обазирао ни на какве смртне препреке, искидавши све моје везе живота. Обавезу нисам прекинуо за љубав пријатеља, а пријатељство јесам једном прекинуо за љубав љубави...Тако се чинило. Кажем сада, када знам да је била Ружно. Није ми родила, јер није могла да ми роди - ни једно дете, прво дете људске лепоте, божанске лепоте, уметност...   http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

Спасовдан 2015. Радан - Ивањски пејсаж

ЛеЗ 0007123  Даровитима данас није нимало лако /  Светлана Бојковић. - Светлана Бојковић: Даровитима данас није нимало лако / Вукица Стругар | 19. јун 2016. 17:13 | 
Глумица Светлана Бојковић о глуми и животу у Финској, недостатку правих узора и урушеним вредностима: Изузетне личности лоше пролазе, пате и сметају другима. Одласком у Финску први пут у животу имала сам времена за себе  http://mladisuzovci.blogspot.rs/2016/06/blog-post_20.html

Сестре Соколовић. Планинке са Радана...

ЛеЗ 0007119  Свет овог месеца обележава 30 година од смрти  Борхеса... -   Борхесови вртови фантастике и знања / Б. Ђорђевић | 18. јун 2016. 13:45 | Пре три деценије свет је напустио један од најученијих писаца 20. века, који је заувек замаглио границу између стварности и фикције. -  СЕБЕ првенствено сматрам читаоцем. Као што знате, одважио сам се да пишем, али мислим да је оно што сам прочитао далеко важније од онога што сам написао. Јер човек чита оно што воли, а пише не оно што би желео, него што уме да напише - говорио је Хорхе Луис Борхес (1899-1986), славни аргентински приповедач, песник, преводилац, есејиста и велики тумач књижевности. 

Свет овог месеца обележава 30 година од смрти аутора “Универзалне књиге бешчашћа”, “Маштарија”, “Алефа”, “Пешчане књиге”, једног од најученијих писаца 20. века, неуморног, страственог читаоца и познаваоца многих језика. Својим мистичним и загонетним делима намерно је замаглио границу између стварности и фикције, заувек променио ток и размишљање о литератури, остварио огроман утицај на генерације писаца широм света и утро пут латиноамеричком магичном реализму и глобалном постмодернизму  http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/06/30.html

На једном водопаду близу Пирота, лето 2014.