|
Поглед на Петровац, врх планине Радан, из дворишта Соколовића (село Ивање, пролеће 2014. Снимак Коли Соколовић) |
( Среда, 8. август 2015. Свети мученици Трoфим, Теофил и други с њима.
– Салаш СЕВЕРАЦА)
|
Одабрана слика са Инстаграма...sachvas (наше горе лист): паришки EiFFEL CAFE |
*
ЛеЗ 0002601 (366,и даље) Посећеност „Сазвежђа Заветина“ расте из трена у трен!!
….Приближавајући се јубиларном, тојест 365 броју „Билтена Сазвежђа
ЗАВЕТИНЕ“, „Заветине“ су публикујући током минулих година на хиљаде
чланака, проза, стихова, вести, осврта, фотографија, коментара, есеја,
овидљавајући ону другу, друкчију и непознату Србију Србији и свету,
достигле неслућене тираже веб издавача!
Нашим пријатељима у Србији, на Балкану, по Европи и ваневропским континентима,
шаљемо поздрав: уз обећање да ће „Билтен“ од броја (00360)
бити публикован, на једној од нових и приступачнијих локација! значи, већ
почетком августа 2015, Билтен ће наставити да излази редовније, и приступ тој
локацији биће слободан. У исто време, користимо прилику, да замолимо наше
пријатеље, и све оне друге које лично не познајемо, да не шаљу копије Билтена,
или обавештења људима које не познају, јер онда се стварају неспоразуми. Ко
буде хтео, и кога буде занимало, може да се пријави, директно „Заветинама“, и
ми ћемо на личне мобилне адресе проследити Билтен свима заинтересованима…
У Београду, 25. 07. 2015 Уочи Сабора Светог архангела Гаврила
ФАТАЛНА СУДБИНА ОБРЕНОВИЋА (3)
Обрен као отац. – 30. јул 2006. Пишу: Милорад Бошњак и Слободан Јаковљевић
ТРАГАЊЕ за „плавокрвним” пореклом Обреновића доводи до два
опречна налаза. Према историчарима нашег доба, родоначелник ове династије је
Милош Обреновић, књаз Србије, којем је име поочима господара Обрена Мартиновића
било само основа за војводско, кнежевско, а затим краљевско име породице. Група
једнако уважених истраживача с краја 19. и прве половине 20. столећа, налази да
је њен родоначелник био – господар Обрен а не Милош (!) по наследним правима
додељеним овој породици много раније. Налази те старије групе аутора су нашој
јавности углавном непознати. Према Андрији Лубурићу и другим ауторима,
Мартиновићи из Бруснице, колевке Обреновића код данашњег Горњег Милановца,
потичу од кнеза Мартина из Бајица код Цетиња, који је директни потомак војводе
Павла Орловића и његовог оца војводе Вука Црногорца, званог Орле или Оро
(Орао). Војвода Вук Црногорац био је старешина Орловог или Соко-Града у Ужичкој
нахији. Верује се да су „Ужичка Црна Гора“, а можда и „Рудничка Црна Гора“
добила назив управо по њему.По А. Лубурићу, Орлов-Град и Соко-Град је назив за
исто утврђење, у различитим временима. Српски топоними током раздобља сеоба
преношени су из једног подручја у друго.
ЛеЗ 0002603 Достојно јест … Икона Богородица
Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть);
Аксион Естин – Достојно Јест је главна икона-заштитиница целесветогорске монашке заједнице.
Налази се у Кареји. На њој је
приказана Пресвета Богородица која
држи Богомладенца
Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα),
тј. Милосрдна.
/ Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада
светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος)
налази се велика литица са разним келијама. У једној од
тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице,
живео је врлински старац јеромонах са
својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту
служаху бденије, желећи да оде
на службу, једне суботње
вечери тај старац рече свом ученику: „Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти
остани у келији и читај колико можеш своје правило.“ И
изашавши упути се према скиту.
|
Из Албума слика (2014) Оснивач "Заветина" Бела Тукадруз (аалиас Мирослав Лукић) |
*
(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ) ЛеЗ 0002637
Икнез Михаило је припадао масонима -
У ЕВРОПСКИМ
хроникама и српским документарним књигама од 1903. штампаним ван Србије, стоје
докази о сродству Обреновића са старинским српским и породицама Европе. Краљ
Милан и краљица Наталија били су у обостраном крвном сродству (!) са гранама
Балшића у Румунији, Зети, Србији, Напуљу и Прованси у Француској, а они су били
у родбинским везама многим династијама. И то је, уз владарско жезло, било
предодређење за везе Обреновића са тајним друштвима и припадност њима
|
Наш легендарни мачак Гаша, негде на почетку своје момачке каријере, Сава мала, 2014. |
*
(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ ) ЛеЗ 0002638 - Симбол отпора... - КАДА пишете не зависите од новца. Филмови коштају. Али
снимање има непоновљивих задовољстава. Писање је апсолутно лични подухват а
снимање напор великог броја људи које ви као редитељ морате да мотивишете и
поведете у неизвесну борбу - каже, за “Новости”, Горан Марковић, поводом
преласка са филмског на књижевни језик и своје прве збирке прича “Три приче о
самоубицама”, у издању “Архипелага”. /
Аутор филмова “Специјално васпитање”, “Национална класа”, “Мајстори,
мајстори”, “Вариола вера”, “Већ виђено”, “Сабирни центар”, “Тито и ја”,
“Кордон”, “Турнеја”, “Фалсификатор”, позоришни редитељ и ангажовани
интелектуалац, сада се показује и као врсни приповедач. Пише занимљиво и духовито,
испуњавајући своје приче узбудљивом драматургијом. / Ове приче почивају на
снажном унутрашњем конфликту и напетости, па у првој, под насловом “Подгрејана
сарма од прекјуче”, говори о плодном писцу сценарија који у једном часу
губи моћ писања из чега настаје сва његова трагедија
*
|
Пролеће 2014. Башта у дворишту Лукића, Мишљеновац (припремка куће за повратак из Београда) |
(ДОПИСНИЦЕ)
ЛеЗ 0002639 Бриони - У најлуксузнијим вилама -
"Приморка", "Ловорка" и "Дубравка" - летују Руси,
Украјинци и Словенци. Ноћења са доручком плаћају и по неколико хиљада евра
*
Задужбине су прославиле Србију у сјајном средњем веку и
очувале нацију у временима библијских сеоба, кад је народ остао без земље и
земља без народа. Задужбинарство су као морални кодекс и државни програм
утемељили Немањићи, указује историчар уметности Душан Миловановић
|
Овакве куће на нас чекају. Некадашњи дом једног од јунака романа "Ујкин дом" Беле Тукадруза |
*
*
|
Праве речи. Београд, Калемегдан |
(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0002642 ИГОР МАНДИЋ: СРБОФОБИЈА ПРЕЛАЗИ У ТЕШКИ
КОМПЛЕКС ХРВАТА - ССРБОФОБИЈА је данас једна од најзначајнијих одлика хрватске културе
и толико је изражена да прелази у тешки комплекс од којег бисмо ми сами морали
највише да патимо, јер је сваки комплексаш оптерећен страшним болом, изјавио је
у разговору за "Јутарњи лист" познати хрватски писац и књижевни
критичар Игор Мандић.
- Управо сада, пред лето, већ 15 година, отвара се сезона
лова на Радета Шербеџију и Театар Уликс на Брионима - рекао је Мандић, и додао
да хрватска злоба ту прелази у тешку злобу неоусташке структуре која буја и у
неким новинама.
- Та сваколетна хајка је, срећом, и даље само вербална,
али прети да пређе и у физичку - казао је Мандић, и подсетио да је пре неколико
дана Милораду Пуповцу у Србу запрећено да му је ово последњи пут да ту долази и
обележава устанак српског народа у Хрватској
*
|
Вреди подсетити, опет и опет |
(ДНЕВНИК)
ЛеЗ 0002643 Векови на маргинама - Прву београдску штампарију основао је у
својој кући (средином 16. века) кнез Радиша Дмитровић. Он је излио штампарска
слова, али није стигао да оконча “Београдско четворојеванђеље”, смрт га је
предухитрила. Његов посао наставио је Тројан Гундулић, становник трговачке
колоније Дубровчана у Београду. Стицај околности хтео је да књигу заврши
јеромонах Мардарије, из манастира Мркшина црква. Занимљив је и податак да
штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве (Паћка
патријаршија је, иначе, обновљена пет година касније), већ у граду и световној средини.
Прва књига ће остати и једина настала у београдској штампарији, јер штампање ће
се наставити тек три века касније: са обнављањем српске државности у 19. веку,
у Кнежевини Србији 1831. Године
*
|
Калемегдан. Опсерваторија (пролеће 2014) |
(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0002644 ЗИЛОТИ, И КОМЕНТАРИ
(избор) - Косу зилоти, православни фундаменталисти. - Њихова парола је „Православље или смрт”, не признају СПЦ
која их сматра расколницима. / Свештеник
Стефан Николић објашњава да монаштво и верници „ревнитељи“ у Србији не признају
СПЦ.
– С њима смо прекинули свако црквено општење, али то
никако не значи да смо с њима прекинули људске или чак пријатељске односе. У
лику данашње званичне екуменистичке СПЦ не препознајемо ону предратну српску
цркву којом су началствовали последњи српски канонски патријарси: Димитрије,
Варнава и Гаврило – каже отац Стефан.
*
|
И мој фотограф Коли Соколовић, познатија као "Шоле" (пролеће 2014, испред Опсерваторије) |
(АМБЛЕМ)
ЛеЗ 0002645 Госпа од Лавиринта - У Rígsþuli сазнајемо да је Хеимдалр научио Јарлов род вештинама
чаробњаштва и рата и веома ретко можемо да видимо – ако уопште и можемо – да се у скандинандинавској митологији, рат и раздор
описују као нешто лоше, или бар искључиво лоше. Негативне прилике доносе шансу за добра и часна дела.
Без рата не би било ратних хероја. Без патње не би било саможртвовања. Без борбе
не би било начина да мушкарци искују права другарства. Само појединци, који су
се супроставили непријатељу раме уз раме, могу стварно да верују један
другоме.
*
|
Коли крај Суве чесме Великог везира Мехмед- паше Соколовића (свог далеког претка) |
(MOESIA
SUPERIOR) ЛеЗ 0002646 „Бело злато“ са Суве планине - ОД некада масовне
производње, креч се сада подно Суве планине производи симболично. Познати произвођачи креча деле судбину посустале индивидуалне
изградње, јер се мало која породица одлучује да зида нови дом. Синиша
Младеновић из Миљковца каже да је креч незаменљив у грађевинарству, јер је
здрав материјал који се производи на исти начин као и пре неколико векова.
|
Погледајте пажљивије натпис на који показује К. |
*
(ЛАВИРИНТ)
ЛеЗ 0002647 Лечеране прогона уз унуке - Земљу је книнским Србима у
селу Вучић поклонио Милоје Живановић / ВЛАДО Радишевић још чува онај трактор којим је
гоњен са Баније, почетком августа, пре две деценије. Волан машине данас покушава да окрене његов четворогодишњи унук
Иван. Деда ће му, кад сазри, испричати причу о путу страдања и наде. О времену
које не би смело да падне у заборав, како се не би поновило
*
|
Место за одмор и размишљање... |
*
|
Бунари прошлости крај овог дуда на Калемегдану и близу Суве чесме понекад покрећу многе немире... |
*
|
У дворишту Лукића у Мишљеновцу, прлеће 2014 - крајњи Север Србије
... |
Нема коментара:
Постави коментар