...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 26. јул 2015.

Достојно јест

...
Икона Богородица Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть); Аксион Естин - Достојно Јест је главна икона-заштитиница целесветогорске монашке заједнице. Налази се у Кареји. На њој је приказана Пресвета Богородица која држи Богомладенца Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα), тј. Милосрдна.
Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος) налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: „Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.“ И изашавши упути се према скиту.
Богородица Достојно јест - Кареја
Богородица Достојно јест - Кареја
Касно увече неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог. Монах је замолио да уђе и преноћи.
Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до „Честњејшеје“, домаћин отпева само „Честњејшују херувим“ и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну Светог Козме Мајумског. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo:„Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего“, наставивши потом „Честњејшују“ до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: „Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.“ Овај се сагласи, тражећи да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже: „На жалост, немам ни мастила ни хартије.“ А странац ће: „Дај ми онда неку плочу.“ Послушник похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну „Достојно јест“. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: „Од данас па на даље овако да појете и ви и сви Православни.“ И ово рекавши ишчезне.
Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје „Достојно јест“, онако како га сами Анђео беше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се веома зачуди. Онда је узму и заједно оду у Протат (Πρωτάτο) у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.
Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград ПатријархуНиколају Хрисовергу и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих Православних преславној Мајци Божијој. А Богородичину свету икону која се налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први путАнђео отпевао ову химну. Саму келију назову „Достојно јест“, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин“ (Певање) или „Псалин“ (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.
Анђео који се јавио и исписао речи химне, био је Арханђел Гаврило, а о томе сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже: „На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у ‘Певању’.“ Пошто се чудо догодило 11. јуна 980. године, ондашњи оци у знак сећања на чудо, установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену Литургију на месту званом ‘Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба. *....(
    ______
  
Достојно јест
Јако во истину
Блажити Тја, Богородицу
Присноблаженују и Пренепорочнују
И Матер Бога нашего
Честњејшују Херувим и славњејшују
Без сравњенија Серафим
Безистљенија Бога Слова рождшују
Сушчују Богородици
Тја, величајем
     Достојно је
Уистину
Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу
Увек Блажену и Свебеспрекорну
И Матер Бога нашега
Часнију од Херувима и неупоредиво славнију
Од Серафима
Тебе што Бога Реч непорочно роди
Уистину Богородицу
Величамо


= извор Википедија

Нема коментара:

Постави коментар