СРОДНЕ ВЕСТИ

          У Паштрићу, селу у општини мионичкој, у преуређеној фарми кока носиља отворен је јединствен Музеј камена. Изложено је чак 1.000 геолошких експоната, вредних и ретких минерала.
          Познати биолог и истраживач Предраг Пеца Петровић, родом из Паштрића, на идеју да оформи овај необичан музеј дошао је, вели, пре неколико година, када је продао и последњу од 30 ретких крава буша, јер му држава није дала финансијску помоћ. Подржали су га Министарство просторног планирања, рударства и природних ресурса, Геолошки завод Србије, Рударско-геолошки факултет из Београда, Истраживачка станица Петница, Привредна комора Србије, Регионална привредна комора Ваљево и општина Мионица.
          - Од музеја, ипак, не би било ништа, да ми нису помогле чак 72 каменорезачке радње из мионичких села и власници око 80 приватних каменолома струганичких плоча, којима је својевремено обложена и зграда чувене опере у Бечу - каже Предраг Петровић. - Каменоресци свакодневно доносе стене, са стручњацима обилазим терен, прикупљам узорке минерала. Једном, скоро километар сам на леђима носио 50 килограма тежак прелеп камен пиролузит из једног струганичког каменолома.
          Међу експонатима у 300 квадратних метара хале, посебно место заузима такозвани литографски камен из Струганика, који је својевремено био извозни бренд Србије. Тај камен, који је тог квалитета постојао још једино у околини Минхена у Немачкој, некад је употребљаван за штампање литографија.
          - Ту су и прелепи дијабаз са ових простора, ког осим у Србији има још сам у Турској, онда базалт, или тацит из Славковице код Љига, камен габро са Маљена или Повлена - набраја Петровић. - Некада су коцкама од тог камена, пре употребе асфалта, бивали пресвлачени путеви. Имамо и једну чувену Повленску куглу, камен који је природа временом претворила у идеалну лопту...
          Музеј посећују многи знатижељни из Београда, Новог Сада, других градова. Аутор поставке експоната је професор др Иван Филиповић, познати геолог. Изложени су узорци од средњег девона, до периода горње креде, када су изумрли диносауруси. Идеја је да музеј у Паштрићу постане својеврсни компас за проналажење вредних и ретких минерала и руда у северозападној Србији.
          - Некада је било камено доба - каже наш саговорник. - Данас је доба камена. Када би камен нестао, живот људске цивилизације био би угрожен, јер више не би постојали цемент, креч, чак ни нафта, која се добија из уљних шкриљаца... Многи се чуде зашто се, као биолог, не бавим живим светом, већ каменом. Одрастао сам на камену, одмалена био сам окружен каменоресцима. Камен, уосталом, крије запис о историји наше планете. А сваки каменолом стога је као отворена књига о нашем постојању...


          БЛАГО СРБИЈЕ
          - Ово није мој музеј, он припада мојој отаџбини Србији - каже Петровић. - Музеј је заправо власништво свих геолога, који су деценијама и стотинама година стрпљиво и предано истраживали Србију и свету предочавали какво природно благо има наша земља. Имамо и податак да је кнез Михаило Обреновић 1864. године први пут дао концесије инжењеру Стевану Ђуричићу, да експлоатише и извози литографски камен из Струганика. То је први запис о организованој експлоатацији камена у Србији.