...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 10. мај 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00395)

Птица која дуго стоји на једном месту, 
врло брзо постаје плен

Знамо то, али ко се још управља у животу према пословицама (корејским)?
Ко шаље болести, оне подмукле, најподмуклије у свет? Ђаво или Бог, или несрећа, та опасна река у коју се сливају више извора? Немамо много пријатеља, много је више око нас оних људи који говоре и говоре, у све се разумеју, и све о сваком свашта знају. Послушај шта говоре о другима и схватићеш брзо шта ће причати о теби.
Избегавај ленштине, јер њихов рад скупо кошта.
Рад је благословен и саламура за тело!
Ко има циљ сигурно налази пут.
Што подлац може урадити, то човек не може ни сањати.
Све је више нових и богатих цркава, све је више сиромашних!
Еј, села српска, пропадате! Угурали су вас на силу у кафану из које мало ко излази трезан!
Смрт змије у њезиној је глави,
Болест се ушуња кроз хаос у човеково срце. 
Праве пријатеље упознаћеш у невољи, и по томе да ли више воле тебе или нешто твоје.
Боље је прочитати десет карактера (људи), него стотину књига!
Најкраћа дефиниција будале: то је сваки онај који мисли да други не мисле!
Зашто ове новине не чита више читалаца?Људе ништа не разбесни тако као истина.
Сачувао нас бог од непријатељства пријатеља!
Није пријатељ онај који те медом маже, већ онај који ти истину у очи говори.
У сваком општењу, као и у свакој кући, има прљавог веша.
Шта смо коме дужни?Шта смо дужни свецима, треба питати Бога.
Ватра без дима и човек без греха не постоје.
Дрво се држи корењем, а човек пријатељима.
Зна сила истину, али је не воли говорити.
Кад сељаку жена умре, он одмах иде у шталу гној превртати.
Срећна је кртица која живи под земљом и не види овај и овакав свет...

У Београду,  Свети  Василије Острошки  Чудотворац  ...  12. maj  2016   М. Лукић


 Сурбита(р)

 (Сурбитар – Библиотека Прототипа) 136 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)



ЛеЗ 0006867  Поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника "вестернизован"... - Србима наметнуто или да гину или да буду издајице / Драгана МАТОВИЋ | 08. мај 2016. 20:00 | Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку...  Различити људи различито посматрају рат који се од 1941. до 1945. водио на нашим просторима. Колико је тај рат био грађански, а колико за ослобођење од фашизма?
- Рат на просторима читаве Југославије био је "четири у једном". Ослободилачки, грађански, идеолошки и верски. Комунисти су вртели исту матрицу - да су се сви наши народи и народности ујединили против истог окупатора. Али, постојале су различите војске, различите групације, различити локални колорити, локалне вође, разбојници, криминалци, наоружани људи који деле правду по своме... Владао је хаос. Само два покрета била су антифашистичка - равногорски, на челу са Дражом Михаиловићем, и други Јосипа Броза и партизана. За кратко време, колико су сарађивали, створили су у западној Србији велику слободну територију какве није било у окупираној Европи. Касније су се, нажалост, сукобили, и настао је суров грађански рат. Тај рат, с некаквим имагинарним и бесмисленим поделама, различитим средствима, траје до данашњих дана. 


ЛеЗ 0006845   МИНАМА СУ "ЧИСТИЛИ" ПОБИЈЕНЕ.....ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је ... -  И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске /  Драган Вујичић | 03. мај 2016. 19:31 | Коментара: 8 Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. -  - Слике лешева поређаних у врсти испред куле никада нећу заборавити - наставља Ристић. - Први пут 1942. Дунавом су стигле мађарске жртве из Новог Сада. Због тих призора у мени се родила мисао како смо као генерација дужни да оставимо белег где су ти људи сахрањени и да у историји оставимо траг ко су ове жртве, зашто су уморене и ко је крив за то. Јер,јасеновачки злочин је хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора..... -  ЗАБОРАВЉЕНА ПРИЧА / ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је у нашем граду. Ристић се данас подсећа на то да је Антун Милетић у својој збирци докумената из Јасеновца објавио и обдукционе протоколе из ондашњег Београдског патолошког завода од 13, 14. и 15. маја 1945, када су из Саве извађена 42 и 54 леша у Београду код Куле Небојше и 24 леша из Саве код Шапца, који су сви у протоколима описани. Много таквих протокола је пожутело, а нико их се не сећа. Већина стоји у два затворена сандука у Институту за патологију у Београду. МИНАМА СУ "ЧИСТИЛИ" ПОБИЈЕНЕ
ЛеЗ 0006862  Понор  у пикселима  М. А. К. | 06. мај 2016. 23:20 |  - Дводневна конференција о дигитализацији фототеке у Музеју историје Југославије. Током две године, у партнерству са Универзитетом из Базела, планирано је да се дигитализује више од 50.000 негатива. - Коментара: 1. Novica 08. мај 2016. 00:03  Ovo je jedan od nacina kako je pravljen i jos uvijek odrziv kult licnosti najveceg zlocinca nad Srbima u istoriji. Понор у пикселима М. А. К.

ЛеЗ 0006855    Сећања су у мени подигла читаву теорију. Давно сам у једном напису забележила: да је вероватно 'сав континуиет, физички и ме-тафизички, у основи сећањима саздаван и одржаван'. Као космички зраци, сећања долазе, губе се, изроњавају као сабласти, као бајке; човек их има, и нема ништа, а ипак су сећања стварна ствар у некој људској или васионској стварности... Ђакомо Леопарди, да, и наравно. Знам његову  чувену песму, врсту химне животу, о жукви, корову, цвету који живи где се живети не може, на изгорелој вулканској лави, али живи и цвета. Знам, наравно, и ону другу његову песму о пастиру који тумара  ноћу негде у Азији и пита питања на далеко.   Сећања су у мени подигла читаву теорију... 

ЛеЗ 0006868  Кроника о српско јерменској трагедији или над понором историје / Бела Тукадруз. -Радомир Батуран, роман Кустос Мезезија, Catena mundi,  Београд, 2015. - Више од неколико деценија писао сам роман „Литургија“, који тзв. издавачи  у овој земљи нису хтели да штампају. Исто тако и роман  „ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА: Енциклопедија уврежених идеја“, писао сам последњих  четврт века, и доживео да га  издавачи српски одбијају, као да је  рукопис окужен. Али какве то везе има, напослетку, са Господином Батураном, аутором романа „Кустос Мезезија“? Који сам читао скоро две недеље  после обележавања дана пробоја Солунског фронта 2015. године, са отпором – од почетка, узгред буди речено.  На крају књиге  је поговор професора Димитријевића, који је на неких  непуних 5 страница покушавао да одговори на питање „о чему је Батуранов роман“, тако да ја о томе, зар не, не морам да говорим и пишем? Кроника о српско јерменској трагедији или над понором историје / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0006857   Ова нова у низу циркуских представа којима се релативизује и релаксира отимање Косова од Србије...  -  Ратко Дмитровић Представа звана ЗСО. - 06. мај 2016. 21:30 | Коментара: 21 Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари. - Шта Београд овде може да уради? Ништа. Албанци и даље имају моћне заштитнике, њихови циљеви су истоветни циљевима Немачке, Америке и Енглеске на Балкану, а ако некоме та "љубав" није до краја разумљива, с обзиром на исламски елемент у целој причи, то само значи да неки Срби и даље живе у зарђалим стереотипима и илузијама. Ова нова у низу циркуских представа којима се релативизује и релаксира отимање Косова од Србије, протеривања Срба с КиМ, брисања трагова њиховог постојања на том простору, зачињена је пријемом Косова у чланство УЕФА. Ђурић и Удовичић прете тужбом надлежном суду. Подсећам, то је исти онај суд у Швајцарској који је након акције "дрон-застава-велика Албанија", на стадиону Партизана, за време утакмице Србија - Албанија, прогласио Србију кривом и одузео јој три бода. Лепа црква за молитву. Још се не зна када ће Могеринијевa (читај Меркелова) Србији доставити на потпис споразум о међудржавној сарадњи Србије и Косова, али да вожња на друму за Брисел до тада не буде једнолична, Бугари и Румуни најављују да ће се придружити Хрватској са својим захтевима према Србији.   Ова нова у низу циркуских представа... 

ЛеЗ 0006859   ОДЛОМЦИ.Одабрани одломци. - Одломак из разговора са Слободаном Ракитићем: ... У Србији је завладао потпуни мук....
Српска академија наука и уметности, после Меморандума, ћути. Најзначајнији српски интелетуалци се не огла{авају?
 У Србији интелектуална елита је у великој кризи. Суштин- ски, наша политичка елита, ако је уопште елита, недостојна је поштовања. Изузеци само потврђују правило. Наше друштво је тешко оболело и лечење може да потраје. Кад неко покуша да се издвоји и уздигне, одмах га „мртво море”, како би рекао Домановић, повуче у себе и сведе на своју меру. Државу чине институ- ције, али су и оне у потпуној кризи. У кризи су још више културне институције. Политику воде невладине организације а не влада. Има и невероватних предлога у Скупштини Србије, као, на при- мер, да се укину министарства културе и науке.  У Србији је завладао потпуни мук....

ЛеЗ 0006860  Еп и лирика савремене Русије: Владимир Мајаковски и Борис Пастернак & Марина Цветајева... Пастернак ће остати у облику придева: пастернаков-ска киша, пастернаковска плима, пастернаковски лештар, пастернаковски и тако даље, и тако даље.
Мајаковски, пак — у виду заједничке именице: скра­ћенице.
У животу дана Мајаковски је — један за све (у име свих)    (.....)
Мајаковски је сав повезан, а Пастернакова логика и она веза између догађаја у сну која постоји али која се не да установити, и која је у сну, али само у сну, не­оборива. У сну (када читамо Пастернака) све је управо онако као што мора да буде, све препознајемо, али чик покушај да испричаш тај сан — то јест да пренесеш Пастернака својим речима — шта ће остати? Свет се Пастернаков држи само на његовој магичној реци. »И кроз магич­ни кристал. . .« Магични кристал Пастернаков, то је кристал његовог ока.
А нека се било ко лати да преприча Мајаковског, унапред кажем: поћи ће му то за руком, то јест половина Мајаковског ће остати. Пастернака пак може да исприча само сам Пастернак. Што он и ради у својој генијалној прози, која нас одмах баца у сан и сновиђење.
Пастернак је чаролија.  Мајаковски и Пастернак / М. Цветајева

ЛеЗ 0006863  Комнен Бећировић : Разговор са Андре Малроом (1969). -  Извор : Радио Телевизија Србије, РТС, ција је Дирекција, посебно љубазносцу директора канала РТБ, Николе Миркова, и управника Програмског архива, Милете Кецине, ставила на располагање овај филм ради постављања на глобалну мрезу. - Овај разговор са Андре Малроом водјен је 5 маја 1969 у Palais Royal у Министарству културе на цијем се целу Малро тада јос налазио. Емитован је, уз изостављање Малроове позитивне оцене хрисцанства, наредног месеца на Радио Телевизији Београд, затим објављен у целини у недељнику НИН од 15 јуна 1969, наисавси на велики одјек у јавности. Поново је емитован на српској ТВ поводом Малроове смрти у новембру 1976. Аутор интервјуа пренео је највазније делове у својој књизи Андрé Малрауx оу ла грандеур хумаине, објављеној поводом 20-те годисњице упокојења Андре Малроа, у издању куце L'Age d'Homme, из које се известан број страница са насловницом налази на Интернету. Разговор са Андре Малроом




ЛеЗ 0006865  Комунистичке власти су је означиле као "елемент старог режима".....- Лубарда ми је отворио очи / Драгана МАТОВИЋ | 09. мај 2016. 17:15 | "Новости" завириле у непознате дневничке белешке сликарке и академика Љубице Цуце Сокић. Чувени уметник имао посебно место у њеном животу. - У последњем запису од 17. новембра сликарка се запитала: "Како ли ће све бити - како ће се ствари завршити - ко то зна? Сви који из унутрашњости долазе причају о нередима. Несрећа једна, све преко народних леђа, ко зна да од нас не испадне каква друга Шпанија. Ко ово преживи..." Цуца Сокић је још дуго после овог записа живела. Комунистичке власти су је означиле...

ЛеЗ 0006866  Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону. -  Да ли би у склопу неопходног процеса децентрализације Србија требало да добије и нову престоницу, попут појединих земаља?
Република Србија без сумње спада међу земље са израженим различитостима између појединих региона унутар њихових граница. Регионалне разлике у погледу економског развоја су умногоме последица свеобухватног процеса централизације земље. Антагонизам на релацији престоница–провинција никако није нов феномен. Међутим, чињеница да је у Србији све више оних који искључиво Београд виде као место где себи могу обезбедити материјалну егзистенцију, упућује на закључак да је централизација заиста отишла предалеко. Иако је повећање концентрације становништва у граду попут Београда свакако природан и пожељан процес, оно је у великој мери појачано лошим економским стањем у унутрашњости земље. Децентрализација и подела Србије на регионе су апсолутно неопходни. Међутим, да ли би у склопу ових процеса Србија, попут појединих земаља, требало да добије и нову престоницу? Евентуално премештање престонице би несумњиво имало како знатне економске последице, тако и известан симболички значај. Искуства држава попут Бразила и Турске потврђују овај став. Промена седишта државних институција је у овим земљама као по правилу била праћена економским бумом у до тада запостављеним подручјима. Присуство државне администрације и новостворени изузетан стратешки значај су представљали „мамац“ за привредне субјекте, чије ангажовање и инвестиције су проузроковале оживљавање тих области. Овај процес ни у најмањој мери није угрозио статус бивших престоница    Премештање престонице у Ниш...

ЛеЗ 0006802  ….КРУГОВИ /  Р. В. Емерсон. - (Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други. Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света. Св. Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. Ми се читавог живота бавимо тиме, да одгонетнемо загонетну многострукост значења тога пра-лика. Један смо смисао већ установили, циркуларни, који изједначује карактер свега човечијег рада. Сада ћемо потражити и доказати другу аналогију : да се сваки рад даде надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамоистину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина.)
Природа се усредсредила у куглама.
Њезини поносни ефемерали журе на површину и изван ње.
   КРУГОВИ / Р. В. Емерсон 

ЛеЗ 0006803  У трагању за погодним поднебљем за музеј под ведрим небом. -  Нове слике. - Ових дана, у трагању за погодним земљиштем, за оснивање Музеја немогућег ратара, или музеја живе традиције, или музеја под ведрим небом, снимили смо, поред осталог и ове слике. Tо је једно сасвим непознато лице с-и Србије. -  Објављујемо две песме М. Л. Белатукадруза (М. Лукића) уз овај најновији Албум слика Гробља у Мишљеновцу, 3.Ти стихови, песничке и фотографске слике, откривају једно скривено лице с-и Србије. Надамо се да ћете се сложити...Скрећемо пажњу радозналцима да пажљиво прегледају Албум, нарочито непоновљиве пејсаже  тзв. рајске реке...  У трагању за погодним поднебљем за музеј

ЛеЗ 0006804  Фатаморгана Комплекса Спасово. -  Да ли ми је Бог послао Фатаморгану Комплекса Спасово да би последње године мога живота ставио на највећа могућа искушења?
Понекада ми се чини да ћу и на другом свету сањати МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА, ако не успем да га оснујем на овом.
Треће издање
 МУЗЕЈА НЕМОГУ]ЕГ РАТАРА било је припремљена за штампу средином јесени 1999. године. Из финансијских разлога није објављена крајем исте године.
Сам наслов књиге је веома привлачан; могао би, једнога дана, бити и назив новог часописа.
То је прва књига мојих објављених есеја; сва три издања се разликују. Могуће да ће се и четврто издање, ако једнога дана до њега дође, разликовати од овог трећег; али је сасвим сигурно, да ће ово треће бити основа или језгро за сва будућа. То је
 прва моја књига која је доживела и треће издање.
Прво издање је имало своју адресу.
Било је упућено -
Непознатим и познатим.
Данашњим и будућим.
Племенитим. Паметним. Богатим.
Предузимљивим и далековидим. Визионарима.

И оним најнезнатнијим.
Живима и мртвима.
Српском ратару и плугу.

У новом,
 другом, измењеном и проширеном издању (Београд, Заветине, крајем јуна 1998. ), прештампана су само неколико текстова из првог : Музеј Немогућег Ратара ( у целини), и још три одломка из једног подужег есеја, као самосталне целине: Чељусти разјапљене према бескрајности, Сетва никла сред огњишта и Музеј живе традиције. У њему је, такође, прештампано неколико краћих фрагмената, прелиминарно већ објављених на другим местима ( у часописима, зборницима, мојим књигама есеја ) .
Све остало, више од половине књиге, први пут је било објављено у
 новом другом измењеном и проширеном издању.
То ново, друго, измењено и проширено издање представљало је скоро нову књигу.

ЛеЗ 0006805  ОД ИЗНЕНАДНОГ БОЛА. Поезија у најширем смислу речи. - Овде ћемо повремено објављивати поезију песника за које не зна шири круг читалаца, пружајући прилику даровитима и маргинализованима, особама вишеструких умних дарова. . -Пође бог и свети Петар
по бакарној ћуприји.
- Боже мој, мој коњ угануо ногу.
Ти му бај, да се састане
кост с кошћу,
жила с жилом,
крв с крвљу.

Зао час с пута,
добар час на пут.
(Из једне народне басме)  ОД ИЗНЕНАДНОГ БОЛА

.
ЛеЗ 0006807  НЕМО ПРОПХÉТА ИН ПАТРИА / Мирољуб Тодоровић. (Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима)   . - Б. А. П. БЕ­ЖИ У БА­РОК
Тај сме­шни, ми­зо­ни­стич­ки страх од ма­ши­не и ду­ше­бри­жни­штво над то­бо­же угро­же­ним ху­ма­ни­змом и „искон­ским људ­ским вред­но­сти­ма” у осно­ви је свих по­то­њих на­па­да тра­ди­ци­о­на­ли­ста и нео­тра­ди­ци­о­на­ли­ста на сиг­на­ли­зам. Та­ко ће глав­ни за­го­вор­ник, ан­то­ло­ги­чар и ду­хов­ни вођ тра­ди­ци­о­на­ли­ста Бог­дан А. По­по­вић исте го­ди­не те­а­трал­но из­ја­ви­ти: „од­би­јам да ову умет­ност при­мим, да је усво­јим, да се њо­ме ба­вим. Не­ћу чак ни да знам за њу. (...) Ра­ди­је ста­вљам на гла­ву на­пу­де­ри­са­ну пе­ри­ку с лок­на­ма, обла­чим чип­ка­сту ко­шу­љу са жа­бо­ом, пр­слук и огр­тач, на­вла­чим пот­ко­ле­ни­це са под­ве­зи­ца­ма и при­зна­јем: Одох ја на­траг у ба­рок!”    НЕМО ПРОПХÉТА ИН ПАТРИА / Мирољуб Тодоровић

ЛеЗ 0006808  Спавајте што дуже / Есон ЈАОС. Избор из рукописа  „КАКО СЕ СТВАРАО ЧОВЕК“ (афоризми, записи). -  Да је Његош знао
ко ће га све цитирати
јаче би пуцао у једанаестерцу.
----------------------------------
И ти кокошко
баш знаш кад да снесеш јаје
а знала си да је мућак.
Не вади се на петла,
он га је извадио на време.
------------------------------------
Ова песма скроз откида
зато сам остала цела.
------------------------------
Ловци,уловите нешто и за мене
Немој да мењамо мете.
----------------------------------
Чувај се телевизора
јер у њему је сахрањено теле.
Зато он изгледа као споменик.
Слава му.
--------------------------------------
Спавајте што дуже
и ако можете не будите се
јер ово овамо је кошмар. 
Спавајте што дуже
  

ЛеЗ 0006809  ЗОКС БОЈИ СВЕТ У СОНЕТНО  ЖУТО. - Зоран М. Мандић. - ОБРАЋАЊА
 1.

Песмо туго, ево поправљам ти тупи ритам,
са лица ти умрљаног мастилом бубуљице цедим,
и, гле, после толико година морам да те питам,
зашто са мртвим речима у теби седим.

Сада се смеју, знам, и Рембо и непоћудна ти,
смех је узорни то, катанац на вратима вере,
и маколико си у тој анализи – ти,
знам да се кључеви тајне праве од метала мере.  ЗОКС БОЈИ СВЕТ У СОНЕТНО ЖУТО. - Зоран М. Мандић

ЛеЗ 0006839  Српски брест ... Запис (звоно за узбуну!). -  Српски брест уништава опака холандска болест! /  Јелена Матијевић | 28. април 2016. 17:06 |У Србији готово нестало дрво драгоцено за пољопривреду, економију и пејзажну архитектуру. Гљивично обољење потпуно је осушило стабло по стабло. - С ОБЗИРОМ на то да пољски брест израсте и до 40 метара, да је врло је разгранат и може да живи и по 500 година, у Србији је често био запис дрво - подсећа наш саговорник. - О култном односу према њему, сведоче и имена насеља. На подручју централне Србије по бресту име носе чак 84 места - Брестовик, Бресник, Брестовац, Бресница, Брестић, Брестово, Брестовача, Бресје, Брестар, Бресничић, Брестовачка и Бресничка река...  -   Али уместо да се покуша спасавање нашег пољског бреста хибридизацијом, како каже наш саговорник, у Србију је увезен сибирски брест који није адекватна замена. - Једина нада за спас нашег пољског бреста је да се, ако се игде у Србији открију отпорне, здраве јединке, оне размноже резницама - објашњава професор Грбић. - То би обезбедило и наслеђивање отпорности на потомство, као и пренос свих особина нашег пољског бреста. Друга могућност је да се за хибридизацију искористи присуство сибирског бреста и његова релативна отпорност на холандску болест. Тако би се добио хибрид који има пожељан облик и добре особине пољског, а отпорност сибирског бреста. Српски брест ... Запис

ЛеЗ 0006840  Брестови из Лукићске Лакомице.... -  Ове брестове сам запазио током маја месеца 2013. године, у атару села Мишљеновца, Доњи Звижд (општина Кучево - источна Србија), и снимио их са одушевљењем. Објаснићу укратко и зашто... Нико  није тачно знао у селу због чега су се сушили и нестајали брестови. Народ је веровао  да је индустријализација свему томе узрок, као и неким другим невољама. Брестови су се свуда сушили, па и поред Пека, поготово они млађи. Ове које сам снимио са нескривеним одушевљењем током пролећа 2013,  нико не дира, ни холандска куга, дај Боже да дочекају старост  метузалема од пет стотина година и више.  Б рестови на  бреговима уз Пек су се такође сушили , исто тако и шљиве рабке цветале су на бреговима, али нису заметале плод. И онда су власници вадили те шиваре после двадерет година чекања.... Надајмо се да ће временом порасти још оваквих стабала бреста, чије су висина и крошње уливали људима дубљу веру у  постојање и свеповезаност свега, живота и смрти, пропасти и обнове.... Брестови из Лукићске Лакомице

ЛеЗ 0006841  ЛЕГАТ Федерика Гарсије Лорке је национално културно добро и као такво у целости ће остати у Шпанији. -  Забрањено је продавање или изношење било ког његовог дела ван граница земље! Овим саопштењем шпанског министарства културе, чини се, привремено је стављена тачка на "рат" који се готово годину дана водио између државе и наследника славног песника. Све је почело у јуну 2015, када је директорка легата Лаура Гарсија Лорка надлежним органима пријавила тадашњег управника Хуана Томаса Мартина, оптуживши га за проневеру новца. Почетком јуна очекивала се отварање нове зграде у Гранади, у којој је требало да буде смештена сва заоставштина аутора "Циганског романсера". Свечано отварање померано је неколико пута, да би на крају било завршено скандалом. Лоркина фондација, тврдила је тада Лаура Гарсија, оштећена је за неколико милиона евра. Скоро годину дана безуспешно трају преговори са државом како би се финансијски спасао легат. Када се, пре месец дана, незванично, прочуло да породица размишља о продаји дела заоставштине, министарство је преко ноћи прогласило легат културним добром.  ЛЕГАТ Федерика Гарсије Лорке

Рецепт који спашава, кажу



ЛеЗ 0006817  Дописница ЊКВ принца Ђорђа Карађорђевића. - Упућена из Монте Карла  његовом учитељу проф. Михаилу Петровићу  11. фебруара 915.   Дописница ЊКВ принца Ђорђа Карађорђевића

ЛеЗ 0006818  Дописница, исто. - Написана 2.III. 1915.  = из једног рукописа .  = први пут се објављује; не сме се преузимати ни прештампавати без дозволе!    Дописница, исто.Први пут се објављује


ЛеЗ 0006820  11. III. 915.  Принц Ђорђе Карађорђевић - Професору Михаилу Петровићу Принц Ђорђе Карађорђевић - Професору Михаилу Петровићу

ЛеЗ 0006821 Факсимил аутографа писма ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића.  - Писмо је написано на меморандуму хотела  Hermitage. Monte Carlo  23. фебруара 915. Факсимил аутографа писма ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића

ЛеЗ 0006842   МНОГО је тога непознатог до данас остало о Милунки Савић, хероини балканских ратова и Првог светског рата. -    ... Према једном писму које је редакцији "Новости" уступио праунук ратног премијера Милана Недића, очигледно је живела више него бедно. Ово писмо, до сада необјављивано, сасвим случајно открио је др Александар Стојановић из Института за новију историју Србије. Писмо упућено Недићу, 11. фебруара 1943, нађено је међу документима Председништва министарског савета. "Господине председниче, молим Вас да се заузмете да ме поставе при Штабу четничких одреда у Београду", пише Милунка Савић. "Господин војвода Пећанац примио ме за курира у октобру месецу, са службом у Београду, при Љишком одреду, где сам примала плату. Сада, пошто су одреди расформирани, остала сам без службе. Молим Вас да ме врате ма при ком одреду. За тежак физички рад нисам, јер сам у годинама..... МНОГО је тога непознатог до данас остало о Милунки Савић 



ЛеЗ 0006843  МАЧВАНСКЕ колебе....  -  Колеба, место на ком се преплићу митови и историја /  Александра Делић | 02. мај 2016. 09:16 Репортер "Новости" са Миланом Павићем, једним од последњих колебара, становника мачванских равница: У кућици, ван породичних задруга, некад је од пролећа до јесени боравио један од браће . -- Мачванске колебе


ЛеЗ 0006844 Ђаковића окућница на усамљеном брду Царић.... Ђаковића окућница из времена турског /  А. Делић | 03. мај 2016. 19:07 |У Накучанима, надомак Шапца, постоји имање српског домаћина које се помиње давне 1863. године. Због аутентичности, то газдинство је евидентирано као непокретно културно добро  Ђаковића окућница на усамљеном брду

ЛеЗ 0006847  УШЋЕ СЕДАМ РЕКА / Мирослав Тодоровић. -  Песници ↔ Поезија  - Мирољуб Тодоровић, Стојан Богдановић, Мирослав Тодоровић, Бојан Јовановић, Стеван Бошњак, Звонко Карановић, Зоран Пешић Сигма**   (из проипратног писма уредника М. Тодоровића,  ур. М. Лукићу) „... припремамо нови број Унуса, планира се и библиотека Унус у којој би прва књига била поезија нишких песника... Стеванова жеља је да ово иде у ко-смо-с  "сазвежђа", наравно да се и сам томе радујем, јер још увек имам илузија у мисију оног што нам је од Вишњег дато. Онај Грк каза давно да су човеку судбину одредили богови.Па, лансирај ово, доћи ће до оног, и оних,  који ће знати зашто поезија и у овом времену. Ако л треба, пропрати твојим речима књигу....“  УШЋЕ СЕДАМ РЕКА / Мирослав Тодоровић 


ЛеЗ 0006754 Милисав Миленковић.   - „ТО ЈЕ ОНАЈ КОГА НЕПРЕСТАНО НАДВИКУЈУ“/  Радован Бели Марковић (Милисав Миленковић, писац великог и жанровски веома разуђеног дела)  -   Канал  ФИЛТРА III. - Као што смо и обећали, ово листање отпочињемо представљањем песника Милисава Миленковића...  -  Милисав Миленковић је један од оних српских писаца који, поводом свог, жанровски веома разуђеног дела (поезија, проза, драма, критика и есејистика), није получио пажњу оног дела такозване књижевне јавности чији самопроглашени телали извикују наслове и писце, али следујући редови посвећени нису  - противно оваквом започетку – суморном ређању општих места о судбини писаца без адресе у Престоном граду илити „у кругу двојке“, ако се баш хоће.. Уосталом, Милисав Миленковић, грађански гледано а према поузданом нашем знању, адресу и у Престоници славној има, одавно, али је, по свему судећи, пропустио подворење да учини онима који се без рачуна задужују, отимају и поткупљују, а покадшто се и на туђе књиге потписују; болесно ненавидни иначе, свакој власти начелно одани... Ерго, Милисав Миленковић, у нове тематске просторе непрестано залазећи, као песник доспева – дисциплину стиха поштивајући – до чистих метафора и језичко-изражајних врхунаца, свакој својој песми мисаоно упориште налазећи, а и загонетку којом поезија и иначе себе оправдава...  „ТО ЈЕ ОНАЈ КОГА НЕПРЕСТАНО НАДВИКУЈУ“


ЛеЗ 0006760  База "Треће Србије".  Доступност дигитализованих бројева часописа "Трећа Србија" београдских ЗАВЕТИНА. Заветине раде на дигитализовању своје периодике, часописа који су штампани минулих година у невеликим тиражима. -  Прва, друга и трећа Србија
Овим појмовима се манипулише. На један начин о трећој Србији мисле и говоре политичари, на други начин визионари и мудри и побожни људи. Постоји она Србија којој је вођа завртео памет, и која је предуго спречавала другу и трећу Србију. Постоји Србија ината и кукавичлука. У једном тренутку, Србија је могла добити лидера, и добила га је у лику Зорана Ђинђића.Међутим, убрзо је овог прагматичног државника усисао са сцене левак погубне политичке мат(р)ице и струје, који има обележје повремене епидемије.... База "Треће Србије"

ЛеЗ 0006761  Трећа Србија, бр. 4-7/2003. -  Заветине су, не тако давно, најавиле дигитализацију своје часописне продукције. Део дигитализоване часописне продукције Заветина доступан је на овом сајту.  Управо је завршена дигитализација Треће Србије, бр. 4-7/2003, која је од овог тренутка доступна, као непрофитно издање на овом сајту. У овом вишеброју, сасвим адекватном одштампаном часопису, радозналији духови могу читати текстове и прилоге о Балкану, афоризме Лућијана Благе, проблематизовање превредновања на евроспкој и светској литерарној сцени, размишљања о Данилу Кишу, оцене нових књига Александра Лукића (У долини зидова), и других; разматрања о темама бездане уметности, књижевног идеала и наличја. Часопис објављује занимљиве преводе текстова Мигуела Унамуна.  Писма Илије Мољковића, "Меморијану" Живојина Нешића, "Ћорак" Бране Димитријевића, Сећање на С. Ваксмана, као и занимљива размишљања о српском народном сигнализму М. Мркића. У рубрици Вредности и Време часопис доноси белешке и подсећања и размишљања о једном од наших паризлија, сликару Микану Аничићу, као и одговарајуће ликовне прилоге сликара на тему богочовечанског реализма и распећа. Као и подсећања на једног занимљивог графичара - Р. Пантића Звишког.... Часопис се може поручити директно од уредника.  Трећа Србија, бр. 4-7/2003

ЛеЗ 0006762  База Аламанаха "Велика магаза". АЛМАНАХ за живу традицију, књижевност и алхемију покренут је током 1998. године, изашао је само један број.  Алманах "Велика магаза" наставио је традицију АЛМАНАХ за живу традицију, књижевност и алхемију     База Аламанаха "Велика магаза".


ЛеЗ 0006763  књиге одабране на конкурсу заветина. - Дигитално издање књига Миодрага Мркића, Коли Ивањске Шоле, Владимира Јагличића, Милана Миливојевића и Лауре Барне, публиковано је на основу тзв. штампарске припреме за штампано издање у ПДФ.  Свих пет награђених књига публиковано је у јединственом, препознатљивом, џепном свитак формату... Ово прво издање публиковано је као некомерцијално, поводом 25 година постојања Заветина.   књиге одабране на конкурсу заветина

ЛеЗ 0006764  Зборник радова о  Делу М. Лукића (1950 -  ). Александар Лукић, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић.  Публиковано први пут на ЦД "Вечити чудесни коренови", Сабрани радови Мирослава Лукића, Београд, 2006/7 године.  Зборник радова о Делу М. Лукића (1950 - ).

ЛеЗ 0006774  Сенке будућности. -  Из најновије књиге Миодрага Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ: Књига о Белатукадрузу. - Заветине, Београд, 2013. - 511 стр. ; ауторова слика. 24 цм. ( Библиотека ЗАВЕТИНЕ My Opera. Коло 1. Канал ФИЛТРА, књ. 8) Тираж 300 пр. -  (Фрагменти о Мирославу Лукићу /  Израз, поступак

Различите књиге добијам од писаца, и на жалост мало је оних којима ја поклањам своје књиге. Опет из простог разлога, и поштено говорећи из гордог разлога јер се моје књиге штампају у 100 примерака;   и понекад неби било ни 100 да из неке самилости и сажаљења, ко зна из којих разлога, штампар штампа 10 примерака о свом трошку.
И у овој узвишености и гордости окрепљује ме заиста издавачки подухват Мирослава Лукића. Дон Кихотски подухват али који слути будућност, подухват који види Трећу Србију. Бајроновска гордост. Светски болАли, чудна бајроновска гордост Дон Кихота је у сржи бића Мирослава Лукића. Задивљујућа воља. Божанска искреност. Плементи гнев. Ошамућеност истином. Поверовао сам му – “ Традиционалан је добар је
Ватре креативног духа којиигра између лудила и смрти” . Уосталом као и свиуклетипесници.
У мојим годинама писати о његовим књигама је извесна лудорија. Ипак написао сам, слободно да кажем, краћи оглед (100 страна), књигу о његовом роману Ујкин дом
Још да кажем да ми годи његов полемички дух. Нарочито ми годе делови где ме оспорава. Још да кажем и ово: Ми имамо, рецимо на брзину, неодговорносасвим супротна верска, идеолошка опредељења. ..... Сенке будућности




ЛеЗ 0006775  (ПЛЕЈАДА). -  (Први добитници књижевне награде ПОВЕЉА КАРАЂОРЂЕ).  РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ (1934), добитник повеље ''Карађорђе'' за 2004. годину, објавио је следеће збирке песама: Балканске симфоније (1960); Одисеј из Србије (1963); Револуција (1963); Пред собом на коленима (1967); Унутрашње светлости (1976); Двојник из Кнез Михаилове улице (1974); Драги демон (1985); Ђаволски таласи (1985);Демон у шетњи (1988); Лутају душе Крагујевца (1990);Јеванђеље по демону (1991); Књига о сенци (1997); Светлост неовдашња (1998); Јесам (2000) и Моји мртви другови(2006) ...

БАЛКАНСКЕ СИМФОНИЈЕ
             ПЕТА ПЕСМА 

Све се мења, све престаје, али расте, до сванућа,
а без краја. На сваком месту тишина није иста,
као ни хлеб. Док стојим сам, у овој ноћи, постајем
двострук, гледам на заобљене врхунце планина,
свет, али ме то не привлачи, зато што то познајем.
Одавде бекства нема. А глад је јака, глад за далеким,
глад нових путовања; и смирења нема.... РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ (1934), добитник повеље ''Карађорђе''

ЛеЗ 0006776  НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944), добитник повеље ''Карађорђе'' за 2004. годину, објавио је следеће песничке збирке: Нерођени (1972);  Карма (1976); Раскорак (1978); Струшки пројекат (1981); Спасавање смрти (1986); Нумен – ум мена (1990); Граматика апокалипсе (1997, 1998); Нумен – гугет аватар (на румунском; 1998); Васкрсло слово (2002); Видивид (2004);  Истинити (2005) и Доћи ћу чудовит (2007). ... 

ДУША У БЕЛОМ

4.
  
Изговарај Оченаш
из говора
варај рај Оче наш

Тама откривеног
не испра ниједно перо
умочено у крв ....  НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ



ЛеЗ 0006854   ПОМЕН. - „Помен је церемонија, црквена, породична, грађанска, сеоска церемонија, која иде на то да буде јавна, видљива, свечана... У трњаку душе моје - увек без потребе да ме трн боде, сећам се редовно Милице Јанковић, чије сада ни име никада не чујемо. А знаменити наш писац и критичар, Скерлић - сви покојни! -ценио је Миличину причу, и Милицу међу тројицом најмилијих писаца, најрадије штампао. И сећам се исто тако   ПОМЕН


Нема коментара:

Постави коментар