...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 30. мај 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00397)



ЧОВЕК БЕЗ ПАРА  ЈЕ КАО СЛЕПАЦ БЕЗ ШТАПА, АПОТЕКА БЕЗ ЛЕКОВА, 
 ГРАД БЕЗ САТА ИЛИ ТЕЛО БЕЗ ДУШЕ

Код  Данаца постоји пословица која каже да част за кесом иде. Овде на Балкану и у Србији вероватно постоје и још црње пословице које живе зазиђују. «Сазвежђе З», или просто «Заветине»  последњих десет година  ни од кога ништа, као помоћ добијало није,  а посебно од државе Србије не. Оснивач је о свом руву у круву публиковао и штампао листове, часописе. Многима су биле пуна уста хвале, али колико је заиста од тих «хвалитеља» било искрено и помогло, ма у у чему, «Заветине»? Људи радије отварају уста него кесу, и у Србији, и у туђини.
Власник Телевизије „Пинк“ Жељко Митровић налази се и на најновијој листи највећих пореских дужника у Србији. - Митровић је почетком фебруара, након продаје фабрике жвака „Старс“, платио дуг од око 500 милиона динара и том приликом саопштио да је „исплатио целокупан порески дуг и уписао се у ред оних који ће убудуће на време измиривати пореске и остале обавезе према држави“. Ипак, према подацима које је Пореска управа јуче објавила на свом сајту, Митровићева фирма „Пинк интернационал“ је 17. фебруара 2015. године за порез дуговала нешто више од 93 милиона динара.  (ГОРДАНА БУЛАТОВИЋ, ГОРИЦА АВАЛИЋ | 27. 02. 2015 - 22:20х
Влада Србије даје Жељку Митровићу власнику „Пинка“ милионске износе и то проглашава државном тајном“ како пише GLOBAL MEDIA .... Као из Алан Форда : Влада Србије отима од сиромашних да би давала богатима. Влада Србије појачаним темпом наставља да отима од грађана и пореских обвезника Србије, да отима од у Европи невиђене сиротиње да би давала богатима, мултимилионерима и медијским магнатима.... Скандалозно : Влада Србије одбила да поступи по  захтеву Родољуба Шабића Повереника за информације од јавног значаја о аранжману Владе Србије са  Жељком Митровићем прогласивши све досадашње Уговоре са њим државном тајном! – Шта то беше правна држава? Само у Србији држаава без најосновнијих елемената државе и права! (17. 05. 2016)
Због чега држава Србија помаже  споменутог  господина, а занемарује – према писању штампе – много тога што је заслужило барем некакву новчану помоћ у култури Србије?
Ја се не стидим што као издавач и писац путујем у неизвесност, као човек, птица и брод. То траје већ деценијама.
Ево, већ пола године касни  јесењи број часописа „Заветине+“, који штампам у симболичном броју примерака. Због новчане оскудице  књижевни лист „Заветина“ касни скоро пола године. Можда више не треба ни да излази, можда је дошло време да се повучемо у шуму, и да пређемо на шумску и усмену књижевност?  Зашто би Мирослав Лукић, макар и за ретке читаоце штампао „Заветине +“ доводећи себе до просјачког штапа, кад држава богаташима у овој земљи даје  милионе како пише штампа?  Како пишу независни новинари, који имају куражи да истражују и да износе на видело то што смо споменули?
Да ли су овој земљи потребније некакве приватне телевизије и ријалити замлаћивања грађана, или  уметнички филмови, нова критичка књижевна дела,  и часописи који не разговарају сами са собом, него продубљују и потврђују духовни живот овог народа, у који тровачи душа уносе све могуће и најопасније отрове на свету?
Погледајте којим темпом излази и књижевни часопис „Људи говоре“ професора Батурана, који он штампа о свом трошку или уз помоћ све ређих претплатника и дародаваца? Да ли су дошла последња времена, грђа и од оних из доба Вука Стеф. Караџића?  Имућни људи оног времена били су пренумеранти, помагали су, вероватно много више него што данас богати помажу.

„Заветине“ су покренуле неколико дневника (електронских) без ичије помоћи (Новобусур –Сурбита , ЗАВЕТИНЕСуз  ,  Заветина ,     Шта народ прича ,  Стооке новине ,   Књижевни гласник    На трећи поглед  ,  Цјеломудрија ,  BALKAN ORIENT PRESS+  ,  Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС  ,  Савет за визије ,     Уметност махагонија ,  Светионик  и друге, и тако даље. Да споменем само неке.  Ти електронски листови су читани не само у Србији, него широм света, широм Европе и других континената. Више су Googl и WordPress учинили за тзв. Мале издаваче од многих влада по свету!

Она данска пословица са почетка овог осврта и увода има смисао, и овде, тј. Потврду. Част за кесом иде.  Шта да раде часни и позвани, ал сиромашни? 

Да пропадну, да цркну?

Да ли је то та «визија» овде?

«Заветине» одавно нису осамљено стабло, које ветар лако обори. «Заветинама» је потребна помоћ да би могле да штампају макар у скромном тиражу један књижевни часопис, који неће да разговара сам са собом, већ са временом у којем излази. Ако мислите, знани и незнани, да имате пријатеља у «Заветинама», посећујте га, да стаза ка његовом дому не зарасте травом. Саслушајте оно што ће вам рећи.

Енглези имају неколико  занимљивих пословица о будалама.

Будале вежу чворове а паметни их развезују.

Будале раде на крају оно што паметни раде на почетку.

Будала може више питати за један сат него паметни одговорити за седам година.

«Заветине» ће се борити док могу, борећи се против смрти. Јер ко напусти своје идеале, почиње умирати. Ових дана често одлазим у болнице, где много тога недостаје унесрећним и болесним људима. Много  је болесних у Србији од најподмуклијих болести и много је помоћи потребно болницама, и у Београду и другде.  Колико људи свакодневно умире од најподмуклијих болести?На које је гране спало српско здравство? Колико лекара и уопште младих бежи или одлази сваког месеца из ове земље? 

Ко ће лечити овај народ? Кад је из ове земље отишао свако ко је могао!

Много је сахрањених и заборављених дубоких истина.

Сви смо ми више заборавили него што памтимо.

Јесте ли опазили: Човек без новца иде брзо кроз пијацу.

Учините нешто. Мало прекасно много је прекасно.

Један човек и један народ имају право да сањају.

Мада је све мање оних који снују  и који наликују на јуродиве, у овој крчми где има доста кувара и где је много лоша чорба. 

У празноме џепу ђаво плеше.

Увек сам мислио да је верност истини  баш онда најважнија кад лаж царује. Истини је суђено да се бори против лажи, истина ће побеђивати, али ће се лаж поново враћати, тако да истини ништа друго не преостаје него да се бори поново, јер ако се умори и ако не буде имала снаге да то чини, биће заувек изгубљена.  А кад нема истине, онда светом завлада  мркли мрак и ужас...


У Београду,  Свети апостол Андроник и Света Јунија  ...  Понедељак, 30. мaj  2016   М. Лукић




Сурбита(р) или  Библиотека Прототипа)  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

Сајт или локација  под називом Сурбита(р), публиковао је, поред осталог, и 137 страница  тзв.  Прототипа  Енциклопедије Заветина.  Кад кроз који дан буду доштампане још две странице 138-139, та  Енциклопедија ће достићи бројку од  7000 (ивентарисаних, линкованих прилога, чланака, осврта, тумачења, вести, и др.на локацијама комплексног «Сазвежђа З», или «Заветина»).  Сурбита(р) је постао  не идеално ни идилично место за претраживање целокупног «Сазвежђа З».  Што показује број посета  ове локације:  887. У исто време, неке друге локације  „Заветина“ достижу  посету  преко 6000 или 8000 постова са много мање атратктивним садржајима и прилозима? У чему је ствар? Зар није природније да локација која у себи садржи најкраће путеве до већине сајтова, блогова и других локација „Заветина“  буде и више посећенија?  Пре свега зато што та локација садржи најкраће путеве до читавог спектра (стотинак и више локација)  „Сазвежђу З“?  Да ли је тај рад, мучан посао, апсурдан, бесмислен,  да ли га треба обуставити, одустати?  Како овидљавање мрачних и замршених рачви електронског лавиринта „Заветина“  може бити  некорисно?  (29. мај 20016. Б. Т.)


ЛеЗ 0006916  Шест Лазаревићевих Скерлића / Бела Тукадруз. -   Бранко Лазаревић, ученик и настављач, Скерлићев, донекле, писао је о Скерлићу када је умро (мај 1914). То је био његов први Скерлић.
Други Лазаревићев Скерлић написан је у Берлину, 1924, на позив Српског књижевног гласника.
Трећег Скерлића је Лазаревић написао, опет, на позив Српског књижевног гласника, у Варшави, 1934.
Четврти пут је Лазаревић писао о “горостасу наше енергије”, у Херцег-Новом, 1963, поводом педесетогодишњице смрти Скерлићеве, на захтев Београдског универзитета.
По пети пут се Лазаревић усудио да се на свој начин нађе, “пред Скерлићевим начином визирања и интуитирања наше књижевно-историјско-социјално-националне грађе и мисли свих наших поколења осамнаестог, деветнаестог и почетка двадесетог века које је и кроз које је и дубоко раскопао, прокопао, каналисао и кроз једно петнаестак сочних и рељефних књига поновно на светлост из мрака изнео кроз своје мисли, кроз свој начин и кроз свој врло жив и даровит темпераменат и, нарочито, преко свог врло великог и творачког талента...”
Шестог Скерлића је Лазаревић написао, баш кад је “завршио и тог петог Скерлића”, на позив СКЗ и “Књижевних новина”.
Лазаревић је одлично познавао свога професора и учитеља и о њему је писао и са несумњивим пијететом и реално, ма колико то изгледало парадоксално.
Присећајући се Скерлићевих стихова, објављиваних под псеудонимом, исмејаних, и других ствари, Лазаревић пише да се у животу и деловању Скерлићевом јасно виде “разни слојеви и разни наноси, и један чудан и “мрачан” пут.Постоји Via Appia, али из те царске џаде и уз њу налазе се путеви и путељци, чак и странпутице и пречице.”
Лазаревић даје једну рељефну и реалну оцену свога учитеља.   Шест Лазаревићевих Скерлића / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0006918 Погрешна одлука?  -   Прокоцкана историјска шанса &  Иван МИЛАДИНОВИЋ | 08. мај 2016. 15:28 | Коментара: 13 Лондонски уговор, предложени документ из 1915. године - пут којим је Србија могла да иде. Зарад Југославије Пашић и престолонаследник одбили БиХ, Славонију добар део јадранске обале...  Погрешна одлука? - Прокоцкана историјска шанса

ЛеЗ 0006919  Режим Мила Ђукановића бескрупулозно прогони српски народ! / Шешељ  Режим Мила Ђукановића...

ЛеЗ 0006930  ... капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач".  -  Операција "Тевтонски мач" - убиство краља Александра / Иван Миладиновић | 29. мај 2016. 11:59 Зашто се Источна Немачка бавила убиством југословенског суверена, краља Александра. Како су документа о немачком учешћу у Марсељском атентату постала спорна. - Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач". Циљ овог подухвата је споменути атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту. Целу операцију, пише новинар "Нове Немачке", организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО-у, да изврше атентат   Операција "Тевтонски мач" - убиство краља Александра / Иван Миладиновић


ЛеЗ 0006926  Годину дана касније,  у поводу додељивања књижевних награда у Србији...Правда је спора, али је - верујем - и  достижна?-  .... Ако ништа друго, највиша књижевна награда Српске духовне академије повезује наизглед немогуће, далеко и различито; недовољно осветљено. Упркос постојању толиких књижевних часописа, књижевних друштава, телевизија, штампе, интернета, саобраћаја, аутопутева, западна Србија не познаје источну, северна јужну, Војводина  Моравску Србију, градове Србије не занимају села;  слаба је комуникација равница и планина Србије.  Србија је обузета апатијом налик на агонију; а Србији је потребно свуда - агон, борба и отпор, обнова и рад. Српска духовна академија и (будући) архив Ђерђелин су пламичци, лампа која светли. Са висине Јухора гледано, из амбиса Ђерђелина или из Српске академије јаука, оглашава се кроз писмо Летописцу  наук вредан не само за Моравце и Параћинце, не налет „ немани фукаре и хуља“, већ,  „та доброта што из срца суља / Одрасла на проји и зрну пасуља // Благом пребогати – а преслаби умом / Ките се демоном вештицом и чумом // Хтели би и Дух да ставе у ропство / Али то им не да Господње Господство// слободно и ово у вечност запиши: / Сваки нам је Србин и од звезда виши // Питасмо и Теслу где је нама место / а он одговори – баш тамо где јесемо“.... 

ЛеЗ 0006927  У истини је спас. Осетили смо је на кожи, али се још увек понашамо као јуродиви!. -  У невољи сви Срби као један! /      Љиљана БЕГЕНИШИЋ | 29. мај 2016. 11:09 | Има ли још вредности и идеја које у данашње време могу да окупе и уједине наш народ. Сложни смо у преломним историјским тренуцима, кад нас угрозе. Јединство када хвалимо успехе наших по свету. -  Социолог Љубиша Деспотовић сматра да питање јединства није питање народа него политичких и друштвених елита које треба да направе национални програм.
- Тај програм требало би да садржи пет тачака окупљања: демократија као систем политичког уређења, хришћански идентитет, породица као стуб друштва, развојна економија ослоњена на наше ресурсе и јасна геополитичка оријентација - уверен је Деспотовић .... Правда је спора, али је - верујем - и достижна...


ЛеЗ 0006928  Генерал Петреус?  - Амерички инвестициони фонд ККР (Kolberg Kravis Roberts & Co.) преко ћерке фирме ККР глобал институт почетком 2013. године улази у Србију, а на место директора поставља никог другог до генерала Америчке армије са четири звездице и бившег директора ЦИА Дејвида Х. Петреуса. Ни после три године многим бизнисменима у Србији и на Балкану, а тек Жељку Сертићу, министру привреде у Влади Србије, није јасно шта у Србији тражи инвестициони фонд чија се вредност на берзи процењује на 83,5 мијарди долара, што га чини најмоћнијим у свету. Сви они који се баве одгонетањем поменутог ребуса заборављају да се у свету великих бројки, моћних фирми и утицајних људи ништа не догађа случајно. Моћни људи и још моћнији капитал улазе у нову игру из два могућа разлоаг: За високим профитом или због геополитичких задатака државе! Који од два поменута разлога је довео најмоћнији инвестициони фонд на планети и човека с поменутом биографијом у Србију и на Балкан?  Генерал Петреус?


ЛеЗ 0006924  Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа / Александар Лукић . -   (....)

Формирао се облик у мом духу : из њега лију

пљускови
разборитости, савршене опрезности и
неумољиве логике. Ако сам , заиста, најзад сам,
у ћутању које гуши, где свака ствар заслужује
објашњење и причу, као предмети у утроби
потопљеног "Титаника", нека се самоћа и ћутање
тишином и талогом огласе!
Успомене се не могу покоравати, као народи,
јер су као ретке биљке, рамонде,
настањене на Балканском полуострву.
Након потпуног исушивања
терена могу оживети ако порасте
влажност ваздуха и подлоге. Опстају
по неколико десетина година, тако су преживеле
ледено доба. Показују се
у источним деловима Србије, где их
сусрећем, у усамљености и ћутању



(Македонске народне песме)



ЛеЗ 0006925  Албуми слика. -  Заветине не могу стићи свуда, у свако село, варош или забит крај: али Ваше фотографије, драги пријатељи, могу отворити многе затворене прозоре и ризнице. Објављиваћемо најуверљивије, најбоље. Трудећи се, као некад уредници "Расковника", пре свега незаборавни Драгиша Витошевић, покој му души, да сваки, па и онај најзаабитији крај Србије, и не само Србије, већ и свих оних других крајева где још увек живе, говоре и мисле српски, има неки свој кутак овде. -  Стартујемо са фотографијама  Мирјане Соколовић (1949, село Ивање, планина Радан, јужна Србија), пасионираног фотографа.  Ово су њене најновије фотке... Албуми слика



ЛеЗ 0006920  Синоћ у "Српском културном центру" у Београду... -  У четвртак, 26. маја у 19 часова у Српском културном центру (Скерлићева 12) одржана jeпромоција најновијег двоброја заграничног књижевног часописа „Људи гоборе“  (бр. 27-28/ 2016, Торонто) и романа Кустос Мезезија Радомира Батурана.
Нови двоброј часописа који излази  на српском и енглеском представио је - главни и одговорни уредник -  проф. др Мило Ломпар.
О новом роману   говорили су Никола Маринковић, извршни уредник ИК Catena mundi;
Мирослав Лукић, уредник и власник београдских «Заветина», професор и независни издавач, и



ЛеЗ 0006923  НЕОБЈАВЉЕНО (ексклузивно) / Необјављени дневници, писма, и друге ствари из радионица уметника светских и српских (није дозвољено преузимање!). - РУЧНА СВЕСКА  / Бела Тукадруз.  Зашто "Ручна свеска"? Зато што је ручни рад. Библиотека ОШ "Михаило Петровић Алас" (Јованова 22). Белешке сасвим личне. Петак, субота. Занимљиво - живео сам у минусима... У складу са временом, транзицијом... А чему оно "Покисло цвеће"? Тако је гласио наслов једне од мојих првих изгубљених књига, тј. рукописа, изгубљених на путу од СКЗ - Кучево. Можда сам тих година мислио да  публикујем нешто слично, од фрагмената мојих најстаријих рукописа? Ја их нисам чувао, али понеке јесте мој стари пријатељ  М. С.  Показивао ми је једну фасциклу где их је чувао. ... Последњи пут сам га видео онако на брзину у пролазу, у Кучеву, можда баш те 2004. године, када сам отворио "Хомољске мотиве". Тај "говор" сам написао под насловом "Пета димензија", и он је, одштампан, на 4 стр. А4 формата на крају бележнице.
..
Понедељак, 14. јун 2004. Библиотека МА. - ... 11:19 ч. Беда.Новчана оскудица. На глави су ми тзв. обавезни примерци за Народну библиотеку. И то регулисати временом. Доћиће неки новац, даће Бог, тј. добри људи преко којих Он делује. Доћиће из најнеочекиванијег правца...
Асоцијације минулих година. Сарајевска, полиција.
Смрад излучевина.   
НЕОБЈАВЉЕНО (ексклузивно) / Необјављени дневници, писма, и друге ствари из радионица уметника светских и српских (није дозвољено преузимање!)



ЛеЗ 0006929   Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење  мртвих. И живот. будућега века. Амин / Бела Тукадруз. -    Ма шта написао, све ће бити без везе...далеко од онога што је готово неизрециво...
               Оно што  написах на почетку ове Бележнице: -  Вратио сам се сувише касно и могао сам да разговарам у мрачном и потпуно празном стану само са бубашвабама и са собом... - била је пророчка реченица : која тако тачно и суштински , овде при крају, означава смисао сваког мог повратка увече у стан. Смисао мога живота, апсурда и судбине...
Сад не треба бити више пророк и видети шта ће бити, овде. Грађански рат је сасвим известан кроз два, или три месеца, најкасније. Ако се не договоре. Кад се за десет година нису договорили, зашто би сада?
Народ, политичари; све је то огроман орман закључан кључем који је изгубљен. Уместо најбоље, изабраће најгору варијанту. Човек овде ни једну улогу није одиграо до краја, или их јс већ проиграо све. А требало је изабрати само једну, или две... Можда тако мислим што на столу стоји неки пожутели опозициони двонедељник? Колико пут је оно што је лежало на столу приковало моју пажњу (неред, или прашина, на пример?) : имао сам намеру то да дотакнем, да врх оловке зашиљим, а онда сам узимао неку трећу ствар и држао је дуго у дубокој замишљености. Тако и сада.
Из мога пораза, из свеопштег пораза, као из мојих мана и порока, амбиција и слабости, најбољих врлина, помаља се нешто неописиво и стварно, неизмерно као дубина и висина пространства.
Нема више ни једнога разлога да се заваравамо и питамо шта нас је снашло.
          Можда ће у јесен, кроз шесдесетак дана, доћи оно  право : дуги период селекције, анализе и синтезе, сабирања и одузимања?
Не верујем више никоме, ни у шта.
Осим у Духа Светог, Господа животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави...
Исповедам једно кршtење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење  мртвих.



Нема коментара:

Постави коментар