НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00398)

ДАН ПОСЛЕ ВАЗНЕСЕЊА -  СПАСОВДАНА 2016. 

... Домаћин славе је раније рекао да је слава лепа прилика да се сви окупе, као и да је порука крсне славе да нада никада не умире. Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као славу узео Спасовдан. Стара заветна слава симболично указује на уздизање града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, 40 дана после Ускрса, а 10 дана пре Духова....  (Одломак из дневних београдских новина)

       Већ данима и ноћима не могу да се отмем  једном неизрецивом утиску, и  све више личим на човека болеснијег од болесника над чијом постељом ноћу бдим. Захвалан сам свима што су ме окружили таквим ћутањем и тишином, па и пријатељима, и оним правим, и оним такозваним.

      Београдска градска и мишљеновачка сеоска Слава падају на Спасовдан. Најчешће сам у то време минулих година (кад год сам могао) путовао у Мишљеновац. Не и овог Спасовдана.          
Смрт отвара што живи затвара. Смрт показује какав је био живот. ...

     Те мисли ми се врте ноћу по глави. Добио сам неку чудну боју од несаница минулих месеци.

    Знам да ће многе нервирати ово што записујем, јер људе ништа не разбесни тако као истина.

       Добра је жена златан плуг у кући.  И такав један дивни плуг смрт се спрема да обрише гумицом, као замрљан цртеж дечак.

      Добра жена се рађа за друге, и рађа друге и будућност, а умире за себе!

       Жена је мушкарчев дом, јер он није нигде код куће осим кад је уз своју жену.

       Боље  је да си сам болестан, него болесног да негујеш!

      Смрт није тачка већ зарез у животној причи.

      Ако има лека, кажу утешно, има и века.

      Злато се проба ватром, жена златом, а човек женом.

      Све више надире неочекивани велики бол за који је потребан велики ум.

     Ко прво друге напусти, а онда и самог себе, није достојан спасења!

      Живим у атмосфери у којој се не лаже, дакле у временима кад се не стидим да плачем.

     Кад је болест смртна, онда је смрт лек.  Из сећања ми навире запомагање покојног комшије, који је у  летњим ноћима јаукао од болова који су га на крају и дотукли: - Јао, мајко моја, што ме не поведеш?!

      

     Где да се склонимо од ове подмукле болести и оволиког бола?

     Најбезбеднији живот је у истини......

У Београду,  Преподобни Никита исповедник , Пећка икона Пресвете Богородице ...  Петак, 10. јун  2016   М. Лукић

Сурбита(р) или  Библиотека Прототипа)  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

  137 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

138 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

139 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

140 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

*

ЛеЗ 0006963         Agape-Dusan Batakovic,Nova istorija srpskog naroda(29.05.16)

ЛеЗ 0006964        Комуницирам, дакле, постојим!. / 30.12.2010. 18.39 / Поздрави и добре жеље са разних страна. – Београд, Инсбрук. Канада. Војводина.Смедерево  - Слободан Бранковић: Комуницирам, дакле, постојим! 

Велико хвала и више него агилни господине Лукићу!  - Захвалио сам Вам искрено, јер захваљујући Вашој инвенцији, посебно у електронским издањима, моје песме су превођене на стране језике. Тако су ми рекли неки које сам питао одакле им моје песме. Према свему, искрено мислим да сте Ви изузетна институција која комуницира са светом, кад су нам то већ омогућиле технологије. То говорим и другима. То је сува чињеница. Лепо је што тако нешто уопште постоји, посебно у духу модификованог Декарта: Комуницирам, дакле, постојим!

Невероватно, али је истинито да ВИ и Ваши тако лепо, као нико(или ретко ко) у Србији афирмишете свет књижевности. / Вама и Вашима све најбоље на многаја љета!  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/komuniciramdaklepostojim#

ЛеЗ 0006965     Приступ. (  09.02.2011. 11.33 ]) - Академија алхемије у оснивању  - Према миту, Академ, атински херој, Диоскурима је показао, где је Тезеј сакрио њихову сестру, Хелену. Почетком четвртог века п. н. е.  Платон је своју филозофску школу – једну од бројних потоњих академија, основао у гају посвећеном Академу. Настава у Платоновој академији обухватала је поред филозофије, математику, астрономију и природне науке. Деловање Платонове академије имало је пет раздобља: Старија академија (платонистичко-питагорејска), Средња академија (школа грчког филозофа Аркесилаја), Нова академија (школа филозофа Карнеадеса), и  четврта и пета (еклектичке академије, Филон и Антиох).

Цар Јустинијан I, укинуо ју је као паганску установу 529. године, после хиљаду година постојања.

Академије су оснивали мецене, у античко доба, да окупљају научнике, књижевнике и уметнике, у Александрији. У  средњев веку академије су осниване спорадично и углавном на дворовима. Палатинска академија у Ахену на двору Карла Великог, академија у Палерму на двору Фридриха  I I, у доба хуманизма и ренесансе, у Италији, академије су се шириле као филозофске академије и оне које се баве проучавањем народног језика и народне књижевности.

Академија алхемије је чедо српског ренесанса, који је у извесном засенку скоро читав минули век. Та Академија није ни Француска академија у Паризу, ни Енглеско краљевско друштво у Лондону, ни Руска царска академија у Петрограду, ни Српска академија наука и уметности у Београду.

Изгледа да је као могућност  обелодањена пре дванаестак година, у  једном позамашном зборнику, штампаном као библиофилско издање. Реч је о Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, I, Београд: Заветине, 1998, 462 стр.; 30 цм. И о уводном тексту, Алманах алхемичара, штампаном на стр. 3-7. 

........

Упражњено је одавно место Беле Хамваша, кога ћемо изабрати ускоро? ...

Тих неколико песника које предлажем (Ана Бландиана, Александар Лукић, Миодраг Павловић, Белатукадруз...) као прве чланове и алхемичаре и примере уметника који не стварају идоле предметне културе. То су још увек живи песници, које не занима површна и слаба критика. То су алхемичари и творци, песници који казују, одређују и репрезентују лепоту. Свако је од њих монарх и стоји у средишту. И они су одувек знали: свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, него је Лепота створила васиону....  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/pristup#

ЛеЗ 0006966       Није додељена књижевна награда Госпођин вир за 2010.. - Према Саопштењу оснивача ове престижне књижевне награде. - Зашто није додељена?

"Минуле године, 2010, по свему судећи, наши песници, романописци, књижевни мислиоци, већина – укрцала се на већ спомињани брод веселника. Шта то значи заиста? Кад песници, писци, романописци, есејисти, могу да пишу све, зашто да пишу којешта?  Награда «Госпођин вир» заснована је, заиста, зато да би се оно што је у српској поезији, прози и есејистици било лепо и примамљиво, заменило и истиснуло само нечим лепшим и тако даље све лепшим од лепшега до у вечност!

Таквих наслова, на жалост, у протеклој години није било, те ова награда не може бити додељена за 2010. годину!

Присуствујемо већ подуже својеврсном митарењу чудовишта. Немилосрдном походу  бирократских наметача  крпених лутака и књижевноуметничких сурогата. Уметници за које је писање прва и права награда, неколицина, на оном чуну, који сваког тренутка може да усиса некаква матица и вир без дна, толико су потиснути на маргину и у слепе кутове нашег јавног и друштвеног живота, да то постаје невероватно, сулудо, неразумно и опасно. Овде се не чује глас уметности будућности, од буре, рике и стихије, наметачког халакања тзв. «великих жирија критике» које је изабрао онај коме име не вреди спомињати.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/nijedodelenaknizevnanagradagospodinvirza2010#

  

ЛеЗ 0006967   Велико спремање. - Приводи се крају Велико спремање у Заветинама!  (06.06.2011. 12.12)       ... Заветине и кад би хтеле не би могле да објаве све што стиже на адресу овог београдског Веб издавача.... -  Предност ће убудуће, у Заветинама имати, пре свега, потенцијални чланови будуће Академије Алхемије, добитници Заштитних повеља Заветина (наравно, уколико то буду желели да буду, што аутоматски подразумева и неке обавезе)...... -  Реакције су двојаке: једни сматрају објављивање вести о Великом спремању као груб наступ Оснивача, други сматрају да је то природан чин. Не могу Заветине, већ више, од једне деценије, да буду бесплатни сервис, секретар и админитратор за толики број послова само једном кругу људи.... https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/velikospremane#   

ЛеЗ 0007004   Игре са избеглицама, наставак .- Србија спремна за избеглички талас & В. Ц. С. | 06. јун 2016. 22:02 |  Све земље које се налазе на Балканској рути помно прате развој односа између Немачке и Турске. Избеглице се гомилају у међуграничном појасу ка Мађарској    .... http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html  

ЛеЗ 0007005       Злоупотребе информационих технологија и заштита. - Терористи меркају и српски сајбер простор. С. Ј. МАТИЋ | 06. јун 2016. 19:41 |Драматично упозорење ит форензичара на Шестој конференција "Зитех" - злоупотребе информационих технологија и заштита. Вирус "стухет", који је зауставио ирански нуклеарни програм, детектован прошле године и код нас  http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html  

ЛеЗ 0007007       Mоћна Европа вара и обмањује да би загосподарила земљом, људским душама и изагнала бога из људске душе и људских срца.... /  Амфилохије: Какву независност славе они који су продали Косово и Светог Јована Владимира ФоНет | 06. јун 2016. 19:54 | Митрополит црногорско-приморски поручио да су на власти владари који себе и своју државу и независност обоготворују   http://misljen.blogspot.rs/2016/06/m.html 

*

ЛеЗ 0006936   Милослав Самарџић, аутор документарног серијала "Краљевина Југославија у Другом светском рату", чије ће прве три епизоде у четвртак премијарно бити приказане у сали "Кинотеке", у Кошутњаку.... - .... ТОКОМ Другог светског рата, у Београду је било око 5.000 илегалаца под командом генерала Драже Михаиловића, од којих је половина била наоружана и за 24 часа могла да буде мобилисана. Многи од њих су стрељани у Јајинцима, завршили у Маутхаузену или погинули у борби с партизанима. Тврди ово Милослав Самарџић, аутор документарног серијала "Краљевина Југославија у Другом светском рату", чије ће прве три епизоде у четвртак премијарно бити приказане у сали "Кинотеке", у Кошутњаку.Серијал од 18 епизода откупила је државна ТВ Пољске, у току су преговори с француском ТВ, а неколико епизода било је приказано и у Бањалуци. Међу илегалцима, Самарџић посебно помиње потпуковника Жарка Тодоровића Валтера, команданта београдских илегалаца од маја 1941.

- Надмудривао је Немце до марта 1943. Операција "Валтер", окончана његовим заробљавањем, била је највећа коју је Гестапо спровео на Балкану. Тодоровић је био један од малобројних четника који су преживели Маутхаузен. После рата постаје пуковник француске армије, а потом високи чиновник француске владе. Као и друге четничке официре који су преживели рат, комунисти су га прогласили за ратног злочинца  -   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006952    БЕРАНЕ - Делегације Друштва "Цар Николај", Друштва црногорско-руског пријатељства "Петар Други", Козачког центра "Свети Петар Цетињски" и Мото-клуба "Ноћни вукови", заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране… -  Подижу споменик атаману Саичићу -  М. С. | 04. јун 2016. 11:26 | БЕРАНЕ - Делегације Друштва "Цар Николај", Друштва црногорско-руског пријатељства "Петар Други", Козачког центра "Свети Петар Цетињски" и Мото-клуба "Ноћни вукови", заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране   http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006937  ИЗ ИНТЕРВЈУА СА СВЕТОЗАРОМ ВЛАЈКОВИЋЕМ. - из нових бројева живих књижевних часописа,  који не разговарају сами са собом

Бекство у анонимност

(....)

Како видите  савремену српску књижевну сцену?

Све  мање ме занима та сцена. Не видим шта би ме ту занимало. Критичари се баве формом. Откако их је инфицирао Борхес и слични, уболешћени писци сматрају да су све приче испричане, да нема  садржаја који не би био понављање реченог, једино што им преостаје јесте форма. Форма, форма, то је њихова душевна храна. Па то је наказно, морбидно....  http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

  

*

ЛеЗ 0006934  31. маја 1999. године извршио је самоубиство вешањем у Новом Месту -  Давор Дујмовић . -  Давора Дујмовића највише памтимо по улози Перхана у филму “Дом за вешање”, али и по улогама у “Топ листи надреалиста”. Данас се обележава 17 година од његове смрти.

Давор је рођен у Сарајеву и заувек му је остао надимак Перхан. Улогу по којој је остао препознатљив добио је сасвим случајно. Док је ишао у други разред ниже музичке школе, имао је обичај да после наставе сврати код свог оца који је тада радио на пијаци Маркале. „Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао“, причао је Давор. У оближњи ресторан, где је свратио на сок, дошли су и Емир Кустурица и његов асистент. Асистент је питао Даворовог оца да ли може да учествује у аудицији за филм “Отац на службеном путу”. Он је пристао и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу. После филма “Отац на службеном путу” одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао  http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006935  Буџет за помоћ превођењу, према Константиновићевим речима, смањен је са 20 на 13 милиона динара....-         Преводи за комшилук / Б. ЂОРЂЕВИЋ | 31. мај 2016. 14:21 | Домаћа књижевност тешко се пробија на тржишта великих светских језика. Расте интересовање Италијана, који ће објавити девет наслова. -  За италијански превод романа Филипа Давида "Кућа сећања и заборава", Угљеше Шајтинца "Сасвим скромни дарови" и Владислава Бајца "Европа на леђима бика", као и за чувено дело Растка Петровића "Људи говоре", одређено је по 1.500 евра. Италијани ће читати и приповетке Иве Андрића "Кућа на осами" (1.800 евра) и роман Владана Деснице "Пролећа Ивана Галеба" (2.000).  -  http://odavde.blogspot.rs/2016/05/20-13.html

ЛеЗ 0006938  Да ли су Месец и Земља шупљи? Ко је старији? -  Исак Асимов је давно указао на то да Месец ипак није природно астрално тело. Све независне студије су од тада подржале Асимову рачуницу и неумитно је доказано да гравитационе особине Месеца нису случајне. Оне су тачно намештене како Месец не би побегао од Земљине гравитације и завршио увучен у Сунце, као што то налажу закони универзалне гравитације. Када се узму у обзир стотине неприродних феномена који се дешавају на површини Месеца, а које НАСА никада није открила јавности, иако су их независни посматрачи приметили, може се претпоставити да је Месец заправо вештачки направљен свемирски брод, а не нормално астрално тело. – ЗЕМЉА ЈЕ ШУПЉА?  / Прва верзија теорије изашла је као књига на 240 страна. Осам година касније, исти аутор, настављајући да прикупља доказни материјал из области астрономије и поларних експедиција, објављује ново издање књиге на 450 страница. Година је 1920.Наслов књиге је: „Путовање у Унутрашњост Земље“ са поднасловом „Да ли су полови заиста откривени„. Патент, а и књиге, постају поверљивом војном тајном. Неки тврде „најповерљивијом“ свих времена. Све ово нам даје повода да се замислимо над сопственом агресивношћу и себичношћу. (Без обзира да ли прича о световима у Унутрашњости остаје само прича и ништа више, она нас као таква упозорава да духовно супериорнија бића не желе с нама делити исти простор. Док се емоционално и духовно не прочистимо.) Укратко. У почетку, пре 4-5 милијарди година, Земља је још увек била ширећа лопта супер-врућег ротирајућег гаса. Постепено се почела скупљати док се хладила. Закони физике траже да се гасови који се хладе згушњавају. Само-центрирајући гравитациона сила је смањивала дијаметар гасовите лопте … али до одређене тачке.  http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

*

ЛеЗ 0006940    Занимљивији коментари од чланка. -  Тендери и културна делатност Постојали су и раније конкурси. Међутим, нису били инструмент силе закона, већ инструмент у трагању за референтним партнерима. Посебно када се ради о занатлији, уметнику, екипи која на традиционалан начин изводи грађевинске радове ----

......Стари библиотекарпре 15 сати

Тачно је да сву кривицу не би требало пребацивати на министра, али у неким стварима његова одговорност је очигледна. Ево примера: опште је познато да је прошле године управо Иван Тасовац стао иза предлога да се за в.д. управника Народне библиотеке Србије постави Ласло Блашковић, чиме је по ко зна који пут заобиђен читав корпус врхунских стручњака из области библиотекарства. А како се нови управник показао на делу, почевши од пуког присуства на радном месту, то најбоље знају људи из НБС. Кадровска политика која није заснована на стручности пада на душу оних који такву политику воде.  http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006941    ПЕТА ДИМЕНЗИЈА* . - Отварајући ову, 37. по реду Смотру, која није само вашар већ и ризницанародног стваралаштва и имагинације, и радост за многе, подсећам вас: Наукбудућности неће бити силне науке, већ, вероватно, наук о древним људима - алхемија.

"Алхемија је оно древно знање које учи о свесном истицању милости, грчкиharis, латински grata. То је злато које је запретено и измешано у свету, другим речима аша. Алхемија ово златно бивство загрева, издваја, чисти, ослобађа, учвршћује. Алхемија је неговање и култ који хинду мит назива бућкање путера у океану млека. То је праделатност коју обављају богови : бућкање је мешање океана млека да би сеиздвојио путер - аша, злато, чисто бивство. То је основно уверење које стоји иза сваког дела праделовања." ... - Ако један народ жели да се подмлађује, то неће моћи уз подршку политике, илиповећања наталитета. Неће се народ подмлађивати уз помоћ економије великих,светских сила, већ уз помоћ уметности, колико националне и самородне толико и светске! Уз помоћ - алхемије.

Како и зашто? Знала је Стара Европа. знали су Грци. Зна обичан свет који живи са небом и земљом у истој љубави. Знао је и понављао Хердерлин.

Знају пастири и лаутари у Звижду и Хомољу. Знају свирачи на бршљановом и багремовом листу.

Овде се може уживати у лепоти и у подмлађвању. У уметности се божанствени човек подмлађује и понавља себе. Он жели да осети самога себе, зато ставља насупротсеби своју лепоту. Тако је човек дао себи своје богове.  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html 

ЛеЗ 0006942    МУЗЕЈ *

НЕМОГУЋЕГ

РАТАРА

Солидни капитал све омогућава, чак и даровитост.

Да  би се обистинили највећи планови у политици, књижевности, науци - потребан је огроман капитал.

Треба имати новац. ту свеопшгу сводиљу.

(Из моје књиге Земља Недођија, БИГЗ, Београд, 1993, стр. 34)

Не, ово није поговор ни резиме, иако би (као последњи текст између корица ове књиге) то могао бити.

Шта је о в о? Чему све о в о?

Све што сам написао, до овог тренутка, поводом идеје о оснивању Музеја живе традиције, зар не, има неодољиви опори укус аргументације о нужности оснивања таквог једног музеја.

Други народи га имају.   (....)  * Прештампано из публикације на слици, тј. монографији  о 30. смотри изворног народног стваралаштва  хомољски мотиви у Кучеву, 1997, стр. 47-57. Текст је у овом Ристићевом издању8 преузет из другог издања моје књиге  "Музеј Немогућег Ратара"... То издање сам слао локалним општинским властима Кучева и за време Милошевићеве владавине, и  после у време председниковања Зорана Ђинђића. Никад нису одговорили... Да ли сам ја био толико наиван са педесет и кусур година да ће икад одговорити?     http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

ЛеЗ 0006943    ПЕСНИЦИ О "ХОМОЉСКИМ МОТИВИМА".  - хомољски мотиви*/ Стеван Раичковић

Међу многобројним "оним" ковертама

С правим разлогом

Унапред отвореним

(Из којих никада ни да наслутим нисам

ништа доброга али ни лошега по мене

уистини никада могао)

Са танким и анемичним Позивницама

У својим стерилним утробама

За изложбе слика у престоничким галеријама

(По имену "Себастијан" или "атријум"

Ил "Аз"

Или другачије

Али слично

И већ помешано некако)

Или за састанке

И симпозијуме

И округле некаке столове

Са својим четвртастим дневним редовима:

Као да је залутао или се на једвите јаде

пробио и један коверат из мог још увек

за мене мутног и енигматичног завичаја   http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

ЛеЗ 0006944    Мирослав Лукић

Свеска   ХОМОЉСКИ МОТИВИ

1

– Изгреј, месече, пун, пун!

– Чега се бојиш, лепојко?

Јеси ли се можда најела

отровних печурака?

Или си овце погубила?

Или си штап поломила?  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

ЛеЗ 0006945    Александар Лукић  ОДИСЕЈА ПО ДЕЛТИ ДУНАВА

Ето сад имамо ту маску са кљовама,

брате мој, од шупљег камена Карпата,

прегломазну и за наше снове

где потоп коме смо се свикли не напушта нас вековима,

ни данас - избацује на спрудове гује без зуба и отрова.

Ето сад можемо прибранији да видимо посланства

чија је дара превршила меру - коју си годинама

ограђивао са водом донетом са деведесет и девет каменова.

Њихова је светлост утрнула,

као лепо лице литерарне јунакиње,

у стакленом ковчегу пуном меда,

вене на пољима заједно са сунцокретима

и голубовима злаћаним и дивљим,

чија су гнезда свугде и нигде,

чије смо излегле пилиће донели у цедилима

да покљуцају мрак и главне јунаке

заваљене у Уставу.

Сад су слабићи пришли кошуљицама - недаровити, ту

пред нашим очима; жељни да се истакну

преврнутих кожа - са душама које су одвајкада почивале

на добошу

     http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html  

ЛеЗ 0006946        КОМИСИЈА Министарства културе за овогодишњи откуп књига за јавне библиотеке објавила је данас спискове са изабраним делима. Конкурисала су 223 домаћа издавача, са 3.181 насловом, а стручни жири се определио за 1.982 књиге из продукције 179 кућа. -  Рампа за списатељице .... /  Б. ЂОРЂЕВИЋ | 01. јун 2016. 20:01 | Објављен списак књига које ће се откупљивати за библиотеке. Одбијена дела Јелене Бачић, Весне Дедић  - в ОДАБРАНА И ДЕЛА "НОВОСТИ"КОМПАНИЈА "Новости" предложила је четири своја наслова, и комисија их је одобрила. Реч је о мемоарима Мире Марковић "Било је то овако", књизи Зорана Љ. Николића "БГ приче", делу Душанке Бојичић "Буквар понашања у цркви" и "Српским народним бајкама" 

http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/223-3181-1982-179.html

*

ЛеЗ 0006947    Излазак из Карантина. -  из српске периодике, независне и оне другачије

ВЕДРА ВЕСТ НА КРАЈУ ЈЕДНЕ  ДУГЕ И СУМОРНЕ ЗИМЕ / Бела Тукадруз

Најновији број БРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег - носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина!

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у 

српској култури, и књижевности пре свега*.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. 000 примерака, да се зна!  http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006958    Стваралачка критика. -           "...И други методи постепено продиру у нашу критику. Зоран Глушчевић (1926) тежи к примени психоаналитичког метода, што није толико дошло до израза у његовој дневној критици колико у опсежним радовима из немачке и српске књижевности. Никола Милошевић (1929) креће се у својим анализама књижевних дела између психолошко - антрополошког приступа и особене врсте структурализма. Претежно се бави значењским аспектима дела. Света Лукић (1931). Код њега се спаја естетички са социолошким методом, теорија с историјом књижевности. Значајн је и као  прозни писац.

                Крајем 60 - тих година у нашу критику почињу полако продирати модерни инструменталистички методи. Путеви модернизације различити су, тако да у нашој савременој критици имамо плурализам метода. Међу критичарима који су се афирмисали у новије време било у текућој критици било у систематском проучавању књижевности издвајају се : Александар Петров ( 1938), који је повезао тековине руског формализма с искуствима модерних критичких метода на Западу, а у последње време афирмисао се и као песник, затим Новица Петковић ( 1941), Љубиша Јеремић (1940), Бранко Поповић (1927), Милица Николић (1925), Петар Милосављевић (1937), Мирјана Миочиновић (1935), \орђије Вуковић (1943), Срба Игњатовић (1946) и др.

                У свом развоју наша критика у послератном периоду све се више приближавала науци. Највећи број њених представника, нарочито оних који су се истакли од 60 - тих година до данас, повезује у свом раду бављење текућом критиком с књижевно - теоријским и књижевно - историјским проучавањем литерарних појава и проблема..." ( Деретић, КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ  КЊИЖЕВНОСТИ, БИГЗ, Београд, 1987, стр. 342; штампана у 15.000 примерака. - Као професор универзитета и књижевни историчар, Деретић  је, узгред буди речено, и члан ЦК СК Србије!)

                Иако упрошћена, Деретићева слика послератне српске критике је тачна. - Није дао оцену те критике : да ли је она стваралачка? И у којој мери? Најчешће није.

Табор послератних српских књижевних критичара, наравно, није - цигански табор. Тај табор је одбјавио рат метафизици, као и претеча им, Иполит Тен.. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/contact-us

ЛеЗ 0006959    ПЛАГИРАНИ ПЛАГИЈАТОР ИЛИ ПАТАШОН-ПРЕЛАЗ МИОДРАГА ПЕРИШИЋА / Мирољуб Тодоровић   (Текст Сигнализам и српско песништво седамдесетих година објављен је у часопису Књижевност, 1986. године у четири наставка, бројеви: 5, 6-7, 8-9 и 10. Исте године објављен је и у књизи Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима, Ново дело, Београд, 1986.

_________
Videti  više: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/pevcisabajlon-skveraimojafrkasanjimamiroljubtodorovic

 ЛеЗ 0006976   ПРИЛОГ ЗА НЕПОСТОЈЕЋИ ЈАВНИ НУЖНИК.  (03.02.2013. 18.24)   Александар Лукић. -  Крајње је време, да Пожаревац, почне да живи у складу са статусом који му је недавно додељен – Статусом Града. Наша заједница том статусом сврстала се  у ред сличних градова у Србији, номинално.  Прави је тренутак, да се толико дуго и неправедно заостајући  за другим срединама, током читавог 20. века,  Пожаревац, ослободи «проклетства»  локалног поимања о животу и развоју једне заједнице, њеном уређењу и функционисању, који практикује, те да приступи одговорнијем, амбициознијем и свеобухватнијем организовању и осмишљавању градске средине. Тај посао, изискује добру вољу, елан, и храброст да се поштују Правила – Принципи и Закон који дефинише будући Град.

Озбиљан Град, а Пожаревац би то свакако могао да постане, мора да се понаша у духу „урбане целине“. - Извор: књига Између митарења чудовишта и уметности будућности / Александар Лукић. (Пожаревац, 2010)  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/duciceveveceripoezije#

ЛеЗ 0006950    …. Божовић оштро критикује покушај издвајања такозваних Бошњака, као посебне нације и пита се што се муслимани не угледају на Албанце у Тирани, где су такође три вере, али само једна нација. Како каже: „Хоће и у франковце, само не с нама… А по гдекоји, као један наш муфтија, доводиће своје порекло и од Мађара, само да му не би било од Србина.“ …. –  Косовска Митровица –Григорије Божовић (1880–1945), био је један од најзначајнијих српских писаца, који су стварали између два светска рата. Објавио је петнаестак књига прича, путописа и записа о људима и крајевима које је обишао. Био је један од најзначајнијих репортера „Политике” између два светска рата. Као антикомуниисту и „великог Србина”, комунисти су га стрељали 1945. године. Рехабилитован је 2008. О  Григорију Божовићу као сараднику „Политике”, млади истраживач Милун Стијовић говорио је на дводневном научном скупу „Живот и дело Григорија Божовића“, који је протеклог викенда одржан у Косовској Митровици и Зубином Потоку. – Период између српско-турског рата 1878–1879, када су Срби привремено ослободили део Косова и Првог балканског рата, када су Косово и Метохија коначно ослобођени – истиче Милун Стијовић – био је вероватно најтежи период за српски народ на овим просторима, у коме су његово страдање и његови прогони попримали застрашујуће размере. После ослобођења, Божовић је борбу за напредак српског народа Косова и Метохије – наставио писањем приповедака и путописа, али и чланака у којима скреће пажњу на горуће националне проблеме, или указује на пут којим би требало ићи. Посебно је значајна његова редовна сарадња са дневним листом „Политика“, у којем је прву приповетку објавио 1910. Године   http://zavetine.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

*

ЛеЗ 0006951  Озрен Радосављевић, хроничар белоцркванског краја, о златним громуљицама из Нере. -   Војвођанске приче: Kад је шљунак крио злато / Јелена ЈОВАНОВИЋ | 01. јун 2016. 18:01 | Пре два века у приобаљу банатске реке Нере грозничаво се испирао драгоцени метал. Из Румуније у Кусић власт досељавала Цигане Бањаше, искусне у измуљавању. -  Није записано када је тачно почело експлоатисање злата из овог плитког водотока, али се претпоставља да се тај мукотрпан посао радио још пре два миленијума, у време Римљана, па чак и у преисторији. Први записи, међутим, потичу тек с почетка 19. века, када су хроничари забележили да је само у периоду од 1812. до 1817. године на подручју источног и јужног Баната испрано злата у вредности 1.226 дуката и 51 гроша. Зато не чуди што су тадашње војно-граничарске власти у близини белоцркванског села Кусић, на спруду између Нере и млинског потока Јаруга, населиле четрдесетак породица Цигана Бањаша из румунског Ердеља, како би унапредили ту високопрофитну делатност за државу. Јер, Бањаши су били вични измуљавању и копању злата, с обзиром на то да су се и у родном месту бавили искључиво тим послом   http://trecasrbija.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html 

ЛеЗ 0006954    Профил - болести зване Лењост или о српским уметничким клановима

Болујемо од лењости духа / Миљана Краљ | 04. јун 2016. 14:45 | Милена Јефтић Ничева Костић за "Новости" о циклусу “Тропи” у Кући легата, којим гледаоце води кроз рајске пределе џунгли и прашума. - ТРИ ЧОВЕКА - ЈЕДАН КЛАНДа ли на нашој ликовној сцени постоје кланови?
- Постоје свуда, али су моћнији и већи. Овде у овој малецкој Србији има много кланова и обично један клан има три члана. И сад се ти снађи ако ниси ни у једном. Тога је увек било, али и нечег другог, неких правила. Постојали су разни откупи, али се око њих није цењкало као сад. Поред Октобарског салона, постојале су и разне друге велике изложбе, тематске поставке. Радиле су се по позиву, а то је био параметар да имаш квалитет. Сада нема параметара  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006955    Адреса књижевности из '68.... /  Милисав Савић. -  - Адреса књижевности из '68. била је у радничким насељима, сеоским уџерицама, у ћумезима, међу баракама на железничким и аутобуским станицама, у биртијама, лудницама, затворима, међу контејнерима. Књижевност тамо више не станује. Тако се отвара старо питање: Да ли је место књижевности само на цветним, планинским висовима, на небу, у џет-сет четвртима, у рају или она мора повремено, ако не стално, да сиђе на земљу, под земљу, у блато и прашину, у тамни вилајет, у пакао - рекао је Савић   http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/06/68.html

ЛеЗ 0006948    Медлин Олбрајт - "Disgusting Serbs!" (одвратни Срби) на 01:02    http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/disgusting-serbs-0102.html

ЛеЗ 0006949    Веља Илић да нагна бабу   http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/velja-ilic-da-nagna-babu.html

*

ЛеЗ 0006968     Проглашени добитници на књ. конкурсу "Шумадијских метафора". - OДЛУКЕ ЖИРИЈА ЗА ПОЕЗИЈУ, ПРОЗУ И ЕСЕЈ. -  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/proglasenidobitnicinaknkonkursusumadijskihmetafora#    

ЛеЗ 0006969   Песничко даривање. - ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2011. - Ново у излозима (зборници, часописи) ажурирано 02.10.2011. 13.56  -  Џејмс Тејт (1943), САД 


УСПЕХ СТИЖЕ У КРАВЉИ ПОТОК

Седим на шинама,
стотине метара од
Земље, педесет од
воде. Џералд
иде ка мени,
мргодан, спор и
ограничен као
годишње доба, јер трговине
нема, ништа не жели
нико. Девет је месеци
откако слушах последњи пут
о његовој судбини, и
знам шта ће ми рећи:
да је ватрена црпка
губитништва.

Када стигне до моје
тачке над потоком,
сешће без
поздрава, и
пљунути дубоко ван
ивице прошлости, и завирити
какво значење кроз
таласања допире.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/pesnickodarivane#

   

ЛеЗ 0006974 Наша мисија. - ... ЗАВЕТИНЕ су практично морале да се за све изборе саме.  Тако је и стварање и покретање стооких прозора Заветине на светској Мрежи део те стратегије  борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности,  наметачком духу и самодовољности.https://sites.google.com/site/zavetineagregat/our-mission  ЛеЗ 0006975 Јосиф Бродски . Превео са руског В. Јагличић. Ходочасници Сни и осећања моји, стоти пут, воде ка теби - ходочасним путем В. Шекспир Крај капија и попришта, крај барова и храмова, крај гробаља и зборишта, крај пијаца и сабора, мимо света, туге, дреке, мимо Рима, мимо Меке, изложени сунцу спремно, ходочасно иду земљом. Погрбљена, хрома, лака, одрпана, гладна свита: очи пуне залазака, срца пуна разасвита. Пустиње је дим за њима, букте зоре и креснице, звезде буде њих у снима, промукло им криче птице: да остаће свет пређашњи, да, остаће свет пређашњи, заслепљиво снежан, прашљив, и сумњиво нежан, лажљив, остаће свет лажно брижан, остаће свет вечан, зрачан, можда вечно недостижан, али ипак бесконачан. И, дакле, ни словца јек од вере у себе, Бога. ...И остаје, дакле, тек илузије стаза строга. И залазак над тлом бити, расвит земљин бити, ко пре. Продобриће њу војници. Песници ће - да одобре. 1958. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/povratakiztrebinai#

*

ЛеЗ 0006979       МИЛИСАВ КАМЕНОРЕЗАЦ ИЗ УЖИЧКЕ ЧАРШИЈЕ И МИЈА ПАВЛОВИЋ ИЗ КОСМИЧКЕ ЧАРШИЈЕ.  Ових дана је изашао из штампе нови двоброј пожаревачког часописа "БРАНИЧЕВО" 3-4-2011 (11.06.2011. 17.04 )  . -  По­во­дом на­гра­ђе­них пе­са­ма Ми­је Па­вло­ви­ћа пу­сти­ла је „Ре­пу­бли­ка“, у свом про­шлом бро­ју на­пис у ко­ме је из­ра­же­на не­до­у­ми­ца: пи­сац члан­ка ве­ли да пе­сме Ми­је Па­вло­ви­ћа не раз­у­ме, и да га оне опо­ми­њу на тра­бу­ња­ња, не­ко­га чи­ка Ми­ли­са­ва ка­ме­но­ре­сца из Ужи­ца. Јед­но је пи­та­ње: ка­кве су по свом пе­снич­ком свој­ству пе­сме Ми­је Па­вло­ви­ћа. То је пи­та­ње књи­жев­ни жи­ри ре­шио на тај на­чин што је пе­сни­ка на­гра­дио и то са 100.000 ди­на­ра. Је ли жи­ри био у пра­ву? О то­ме ће се не­сум­њи­во ди­ску­то­ва­ти, јер на­ши књи­жев­ни жи­ри­ји ни­су не­по­гре­ши­ви.

Са­свим је пак дру­го пи­та­ње: ра­зу­мљи­вост по­е­зи­је и сте­пе­на ра­зу­мљи­во­сти би­ло че­га. Та­ко­зва­на ра­зу­мљи­вост сво­ди јед­ну по­ја­ву на пре­глед­ну фор­му­лу, на ге­о­граф­ску кар­ту за на­шу ори­јен­та­ци­ју у све­ту по­ја­ва. Мо­же ли се би­ло шта у све­ту све­сти на пре­глед­ну ме­ха­нич­ку фор­му­лу?

   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/milisavkamenorezacizuzickecarsijeimijapavlovicizkosmickecarsije#  

ЛеЗ 0006980   ПЕСМА ГОЛОГ ТЕЛА / Мома Димић

07.04.2014. 17.42

  ваздуше ипак те је било довољно

                                                            Душан Стојковић, Пети елеменат

          

            Седам песничких збирки Душана Стојковића, сабраних у једну књигу под заједничким насловом Мало сунце, представљају целокупан и, највероватније, завршен (?) поетски опус овог изузетно марљивог савременог српског књижевног посленика, рођеног у Београду 1948. а од 1953. године па до данас житеља Младеновца. Поменимо одмах да је овај полифонични писац видније присутан у нашој књижевности тек током последњих десетак година, у првом реду као критичар и есејиста, антологичар и приређивач књига и зборника, најзад и као сарадник бројних угледних домаћих часописа и публикација.

            Седам његових песничких збирки, које се сада објављују први пут појединачно, али интегрално, настајале су од 1968. до 1985. године, дакле у време док је песник студирао књижевност и када је затим, на професионалном плану, почињао да се бави педагошким радом (у младеновачкој гимназији). Ових седам збирки захватају временски период од нешто више од два пута по седам година "дебелих крава", то јест богатих песничких жетви. Истовремено, оволико одлагање да се дела објаве подсећа ме на она богата, чак раскошна, довршена здања по нашим варошима и сеоским двориштима, у којима годинама не станује нико, на која су заборавили чак и њихови градитељи и власници. Међутим, и најовлашнији поглед на њих довољан је да се схвати да она ту нису нимало случајно, да је овде зацело реч о великим негдашњим наумима и заносима, и да је сасвим мало потребно па да се ставе у употребу, оживе и постану неоцењиво корисне.

            То да песник заћути, то јест престане да пише, или објављује поезију, није баш тако непознато и ретко. Заправо, овакав чин "нечињења" може да се схвати и као поетскији, и судбинскији, од доживотног истрајавања у истом, рутинском поетском кругу. Зар нисмо сведоци да у овим данашњим, наоко крајње "оскудним временима" мало ко одустаје од песничке хиперпродукције, чак и у највишим својим годинама, када би било природно очекивати смиреност и мудрост.

            Тако нас случај Стојковићевог нагло "пресеченог", или можда одавно већ довршеног песничког опуса, неминовно враћа на феномен једног Рембоа који се, након фасцинантног песничког оглашавања у најранијим младићким годинама, одлучио да остатак живота проведе у сасвим другој сфери, лутајући по свету и тргујући оружјем по Африци. Створивши Ламент над Београдом 1956. године на Кудон плажи, у свом енглеском егзилу, Милош Црњански (коме ће смрт доћи године 1977) "пресуђује" да му управо ова поема буде, поезије барем што се тиче, његова "лабудова песма". Нешто касније, један други српски песник одлучиће да најближи и најприроднији сусед речи "ватра" у наслову његове тестаментарне књиге буде "ништа". Иво Андрић је деценијама после дебитантских збирки Ex Ponto и Немири, прећуткивао себе као песника (стихове, једноставно, није уврштавао у своја "Сабрана дела")..... https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/pesmagologtelamomadimic#

_*

ЛеЗ 0006981 СВЕТИОНИЦИ. -     Бодлер, наш савременик, ренесансни дух, упућује и на тзв. малу српску ренесансу (кажу да је она потрајала кратко од деведесетих година 19. века до двадесетих година 20. века), иако је и после тога било личности за које би се могло рећи да су представљали ренесансне духове…

Бодлер је имао своје светионике (Рубенс, Леонардо да Винчи, Рембрант, Микеланђело, Вато, Гоја, Делакроа…)
…Делакроа, од крви језеро где се крију 
зли анђели, у сенци зелених четинара, ....  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/svetionici 

  

ЛеЗ 0006982        Часописи. -  Заветине су покренуле следеће зборнике и часописе, као штампана издања: Заветине, Трећа Србија, Дрво живота, Идентитет, Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, Велика магаза и др.   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina

ЛеЗ 0006983        Превредновање. - Двадесети век се завршио – пре десет година! Када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји - тумачења појединих песама појединих песника. Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике.Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/prevrednovane# 

ЛеЗ 0006984      Извод из књиге ТАЈНА ПРОФЕСОРА МЛАДЕНОВИЋА. -  (Сведочанство) …За то време, особито првих месеци после ослобођења, борило се у позадини за учвршћивање комунистичке власти и поретка, на најгрубљи, најкрвавији начин, нарочито у Београду. Била је то својеврсна, масовна чистка, или сеча кнезова.  Требало је ликвидирати све они који су нешто значили у предратној Југославији, и по кратком поступку, без ислеђивања и пресуде, стрељати све оне који су представљали културну,управну, војну и економску елиту предратне Србије, а нису били за комунистички поредак, да би се тако лакше управљало индоктринираном, дисциплинованом масом… https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/izvodizknigetajnaprofesoramladenovica#

ЛеЗ 0006970    Опроштајно писмо Сервантеса (агента)  . одломак из најновијег романа Александра Лукића ВЕЛИКА ИСПРАЋУША, 2011-  ...  Иако ни­је из­гу­био ни­шта, осим го­ди­на, Про­па­ли пи­сац до­ђе на гро­бље, за­ми­шљен, као да за не­чим тра­га. Вра­та Ма­у­зо­ле­ја Cosa Nostra су за­кљу­ча­на. Али Чу­вар гро­бља има вре­ме­на на пре­тек, оти­шао је у ка­пе­лу по ори­ги­нал­ни кључ и док уда­ри дла­ном о длан као у ча­ро­ли­ји вра­та Ма­у­зо­ле­ја бе­ху от­кљу­ча­на. Ушао је у за­ду­жби­ну уцве­ље­ног си­на, у до­ско­ра­шњу ре­зи­ден­ци­ју бив­шег Аген­та по­ли­тич­ке по­ли­ци­је, као упла­шен гу­штер зе­лем­баћ. На јед­ном од сто­ло­ва че­ка­ше га као по­ру­че­на фла­ша же­сто­ког ко­ња­ка, и по­ру­ка на ли­сту хар­ти­је круп­ним сло­ви­ма ис­пи­са­на као по­ли­тич­ка па­ро­ла, ваљ­да да је по­гле­дом не про­ма­ши: За Ма­е­стра пер Пје­тра!  - Књига се може добото по повлашћеној цени       https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/oprostajnopismoservantesaagenta#

ЛеЗ 0006973        КОЛЕКЦИОНАР /  Зоран М. МАНДИЋ. - (Прилог расправи о документима историје)   -  Међу колекционарима Моцарт је важио за највећег сакупљача личних 

страхова. Гете је био познат по збирци клетви у којима је одбацио књижевне 

критичаре. Један савремени српски песник и даље сакупља фирмирана мини 

паковања шећера за кафу. 

О свему томе помало се зна, осим о колекцијама, које је свет 

независно сакупио. А, међу којима је збирка клекционара најважнији 

докуменат историје    https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/kolekcionarzoranmmandic#

*

ЛеЗ 0007000        ПИСМА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА 1889 – 1943. -  228                                                                                               

Белешка о мојој чистој имовини на дан 15. Новембра 1941. године 

1)  Кућа на Косанчићевом Венцу бр. 22;

2)  Виноград, воћњак и зграде на Топчидерском Брду (Лацковићева ул. бр. 4); (.....)

Моја последња воља² 

Пишући и потписујући у потпуном телесном и душевном здрављу, ову моју последњу вољу, остављам сву моју имовину (непокретности, покретности, Готовину у новцу, уложеним књижицама, текућим ранунима, хартијама у вредности и др.) својој рођеној сестри Марији, супрузи Живојина М. Перића, ред. професора правног факултета на Београдском универзитету у пензији.

Молим сестру Мару, да пошто прими наследство, испуни ове моје жеље:

да нашега деду по матери поч. проту Новицу Лазаревића, нашег оца поч. Никодима Петровића проф. Богословије, и нашу матер поч. Милицу, као и мене лично упише за чланове добротворе свештеничког Удружења у Београду и положи за то потребне улоге. ....

https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/pismamihailapetrovica1889-1943#

ЛеЗ 0007008   Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција / Михаило Петровић  . - Шесто поглавље  познатог  Аласовог романа о јегуљи  https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/kolevkajegulenenoradaneiprvamigracija#     

ЛеЗ 0007009    Преглед папира "Ковчега" Михаила Петровића Аласа . - 0115, Писма Минист. ин. дела, и два писма Краљевића Ђорђа Карађорђевића 5; 0127- 0129, Дописне карте, 2.. https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/pregledpapirakovcegamihailapetrovicaalasa#   

  

ЛеЗ 0007020      Од куфера до Фондације. -  Јован Ивановић, праунук Аласа, који живи у Швајцарској (Женева), као што смо могли да прочитамо у српској дневној штампи, објаснио је прошле године: – Алас је рођени брат моје прабабе Марије Перић Петровић. Он није имао деце, али је она имала ћерку Вукосаву, која је родила две девојчице. Једна од њих за собом није оставила потомство, а друга је моја мама – открива Ивановић. ... - Претпрошле године када  је кренуо пешке Јовановом улицом у намери да прође крај осмолетке у којој је завршио седам разреда пре него што се преселио у Женеву где и сада живи и ради, изненадио се видевши да на месту некадашњег назива „Перо Поповић Ага” на улазу у здање стоји „Михаило Петровић Алас”.

– Тада сам одлучио да уместо научној, математичкој или културној установи личне ствари Михаила Петровића поклоним деци, основцима школе у којој сам научио да читам и пишем. Тако ће његов лик и дело постати блиски ђацима. Њима је сигурно интересантније то што је Алас био прекаљени пустолов и рибар, аутор авантуристичких романа „Јегуље” и „У царству гусара” него што је био велики математичар – објаснио је Ивановић.  https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/odkuferadofondacije#

ЛеЗ 0007022        План развоја Фондације. (13.12.2010. 12.49)   -   Фондација Михаило Петровић Алас основана је при школи на Јовановој пијаци,која носи име славног српског научника, како би се  чувала и очувала успомена  на овог великог математичара светског гласа, професора Београдског Универзитета, писца, чувеног аласа и шефа незаборавне свирачке дружине СУЗ – једног од најбољих представника српских преткумановских интелектуалаца и српске елите. Захваљујући поклону који је школи подарио потомак славног математичара, Господин Јован Ханс Ивановић (Швајцарска, Цирих) (поклон чини кофер са личним стварима пок. Михаила Петровића, које су добро очуване; фотоапарат, преписка, књиге и др. Ствари; виолина...), заједничким напорима и добром вољом Школе и Господина Ивановића, основана је Фондација са племенитим намерама да чува сећање на великог српског математичара и да расветљава његово дело и живот. У следеће четири године, поред редовних  делатности предвиђених Правилником о раду Фондације, посебно ће се радити на томе да се нађе посебан макар и скроман простор за чување предмета и књига, и свега другог, што је имовина Фондације; водиће се брига о чувању и одржавању гробнице Михаила Петровића; покренуће се издавачка делатност Фондације, која ће публиковати најпопуларније путописе и друге књиге великог светског путника – какав је био Алас, као штампање једне брошуре, која ће бити нека врста „личне карте“ новосоноване Фондације, а у којој ће бити, поред свега осталог, и избор из преписке, коју поседује једино ова Фондација. - Фондација ће покренути и оснивање књижевне награде СУЗ .... https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/planrazvojafondacije#

ЛеЗ 0007024    Белешка о Књизи ивентара  Фондације Михило Петровић – Алас. На крају једног завршеног посла. -  Имовину Фондације Михило Петровић – Алас чини оно што је оснивач Господин Јован Ханс Ивановић донео као лични поклон. То су личне ствари великог математичара светског гласа и професора Београдског универзитета – Михаила Петровића Аласа, које је сачувала у коферу самог Петровића његова рођена сестра Мара, удата Перић, баба Господина Јована.

Део тих личних ствари је изложен у витрини у холу Школе на угледном месту (фотограгије, пасоши, путне исправе, писма, документи, кравате, прибор за бријање, роковници, фотоапарат и др.) 

Много већи део заоставштине М. Петровића чува се у Петровићевом путном ковчегу.

У току послова око оснивања Фондације, чији је смисао постојања да сачува од заборава успомену на великог научника од заборава, отпочет је и посао заштите ове имовине, непроцењивог значаја, са гледишта саме Фондације, и уопште културне историје Србије.

Око три месеца  потрајало је самом инвентарисање и установљавање  Књиге инвентара, у којој је заведено 411 нумера.

Рукописну Заоставштину Фондације Михаила Петровића чини преписка – писма, телеграми, дописнице, депеше, и разна друга документа. Већина писама је писана на српском, али има и писама на француском, енглеском, немачком. Све је уведено у инвентар, дакле, чак и „Бургије из новина“ (аутентичан израз за исечке из швајцарских и француских новина, које је Петровић увек исецао и сакупљао, као пажљиви читалац. Чак су сачуване и две швајцарске  чланске библиотечке карте Михаила Петровића). Најважнији део преписке у заоставштини М. Петровића чине писма, дописнице, телеграми Њ. К. В. Принца Ђорђа.

Петровић је, скоро двадесет година старији од Принца, био његов васпитач, узор и фигура равна утицају оца самог Принца Ђорђа. Та  преписка датира из првог светског рата, као уосталом и нека лична документа самог Принца, и треба је сачувати по сваку цену, и не допустити злим људима да буде злоупотребљена.

Самим чином инвентара, пописа, и адекватног смештаја, као и тиме да је филмована, као уосталом и сва друга писма, и све друге ставке Књиге инвентара, што потврђује ДВД заведен под бр. 411, на коме се налазе електронски снимци, а који се чува на неколико места, имовина фондације је делимично заштићена.  Прва два степена заштите су учињена: сва имовина фондације је заведена у инвентар, и филмована је....  https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/beleskaokniziiventarafondacijemihilopetrovic%E2%80%93alas#

*

ЛеЗ 0007027        Српски ренесансни духови. - Сјај и беда великана бирократске књижевности / Белатукадруз. -  Одустао сам, морам одмах признати, од скривеног и правог наслова овог рада – Српски ренесансни духови – јер је можда одвећ преширок,  а могао би бити протумачен и као претенциозан и непрецизан.

«Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи  Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99).

Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања).

Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је  Б. Лазаревић  датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има  још ренесансних духова, ко су они?

Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима?  https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/srpskirenesansniduhovibelatukadruz#

ЛеЗ 0007028      Post Scriptum.  -  Да ли су српски ренесанс и др Јован Скерлић, који је у том раздобљу заузимао једно врло, врло значајно место; нарочито оно професора енергије и будитеља и вође једне омладинске генерације, међу којима је било и врло бриљатних епигона тог ренесансног доба у коме су цветали сви цветови, довољно схваћени, схваћени на прави начин? Одговор је – не. Зашто?  ... ( ажурирано 11.12.2012. 17.48 )   https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/postscriptum#  

*

ЛеЗ 0007030    (МИКА АЛАС) НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА Милићевића. -  ... Микину оставштину, коју данас поседује Основна школа "Михаило Петровић Алас" у Београду неоспорно је драгоцен материјал и вредан даљих изучавања, исто колико и његова већ поменута Сабрана дела и бројна друга документа и трагови, али само у рукама стручних људи и визионара који могу умешно све учинити да тако нешто постане својина и дар свакоме. Каква ли би драгоценост за свеопшти српски народ био његов музеј, филм о његовом животу, периодично обележавање јубилеја везаног за његово име итд.! - Мика Алас све то заслужује, сигурни смо у једну такву констатацију, као што заслужује и споменик. По свим законима логике, он би требало да буде подигнут у Београду у парку на Студентском тргу, поред великана Доситеја, Панчића и Цвијића. Био је Мика велики као алас, путник и путописац, виолиниста, виноградар, али ипак највећи као математичар, професор, просветитељ, научник, академик. Његово велико научно дело и светла успомена на њега, како се Миланковић изразио на Микином помену у Саборној цркви у Београду 1943. године, масован испраћај и вечни траг који је за собом оставио јасно говоре да је Мика Алас једно од највећих богатстава српског народа...

НАПОМЕНА Ур.:
     Током лета 2012. године појавило се Милићевићево издање књиге Милутина Миланковића и Јеленка Михаиловића МИКА АЛАС (Белешке о животу великог математичара Михаила Петровића). Књига је одштампана у 1000 пр. Али прошла је некако сасвим незапажено, упркос томе што је ово издање, можда понајбоље, у поређењу, рецимо са два претходна (1946) и деведесетих година. Милићевићево издање је осавремењено, допуњено; садржи, поред осталог, надахнуто написане уводне текстове, који на свој начин разјашњавају контекст околности и времена у којем је живео Мика Алас, као и све оно што иде на руку забораву, чак и највећих људи и стваралаца. Господин Милићевић није штедео ни труда ни новца да до потомака и најмлађих допре истина о Сузовцима. Ја бих рекао о српским ренесансним духовима - изразитим духовима прве српске ренесансе, која се некако полако заборавља, иако је дала највеће умове српског рода.
Господин Милићевић у предговору овој књизи поставља сасвим разумна питања: "зашто ни једно путописно дело Михаила Петровића није уврштено у школску лектиру или зашто се о њима мало зна? Романи које је објавио у периоду од 1932. до 1936. године и "Роман јегуље" из 1940. године могли су да се нађу на школским клупама у било ком облику - одабрани делови или једна комплетна књига. Петровић јесте био антирежимски човек, неомиљен од власти, увек контролисан, али то је било између два рата и под краљевском Југославијом. Зашто се то наставило 20. века и даље?... Да ли је српски народ тако богат путописним романима?..."
На та питања смо индиректно покушавали да дамо одговоре, у књизи осврта "Из карантина" (часописна верзија је штампана прошле године).
Издвојио сам, овде, и одломак, из Милићевићевог предговора о трагичној судбини и пропадању рукописа и књига наших најзнатнијих људи. Не случајно.У суштини, ово је врло солидно издање, а Милићевић се поштено и документовано потрудио да нас увери у његову непходност; овакве књиге би било добро да се штампају у најмање 10.000 пр.
Све у свему, Милићевићево издање је обогаћено, нарочито у односу на комерцијална издања књиге о Мики Аласу, која су се појавила последњих година у симболичним тиражима не одигравши очекивану улогу. Да поновимо, за оне који можда не знају: Не постоји ни легат, ни музеј Михаила Петровића у Београду, граду којем је толико дао и који је волео. Колико знамо, виноград и вилу на Топчидеру су одмах после рата властољубиви и похлепни приграбили, и ником ништа! Сам Алас није имао директних потомака. Пре неколико година, у центру Београда, у ОШ "Михаило Петровић АЛАС", основана је Фондација Михаило Петровић Алас, коју је основао унук Микине сестре Марије, који већ деценијама живи у Швајцарској. Он је донео и дао на чување Фондацији, ковчег Михаила Петровића са личним стварима, преписком и другим предметима, рачунајући и саму виолину Аласову, коју сам ја, као тадашњи професор у тој школи, уредно завео и унео у Књигу инвентара имовине Фондације. Међутим, ова Фондација још увек, и после неколико година, није заживела у правом смислу речи. Пре свега, не постоји посебан простор за смештај и рад ове Фондације. Господин Ханс Ивановић, колико ми је познато, носио се мишљу да откупи макар подрум на Косанчићевом венцу, где је некада становао старији брат његове рођене бабе, Михаило Петровић (преко пута до темеља сравњене у бомбардовању српске народне Библиотеке 1941), где би била смештена фондација, али - то се није догодило.
Не мали број аутентичних Аласових дописница, преписке, и других докумената, колико ми је познато, сачувано је у ковчегу, али сва та писма нису још увек проучена, описана, истражена. Она још увек нису доступна најширој јавности. Иако сам их на неки начин заштитио од даљег пропадања и можда нестанка, увођењем у Књигу инвентара Фондације, мени се чини да би све то било можда боље чувано и сачувано на неком другом месту, у рецимо неком Легату српских ренесансних духова, не кажем наравно музеју, мада бих могао. ...

https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/mikaalasnapomenapriredhivacamilicevica#  

ЛеЗ 0007031     АЛАС - ВОЈНИ ПРОНАЛАЗАЧ. -  Непозната документа која се први пут обелодањују

У рукописној заоставштини Михаила Петровића Аласа, постоји, поред осталог, и неколико празних коверата, које је (види се са полеђине празног коверта) писао "Орашац", један од псеудонима принца Ђорђа Карађорђевића. Шта је са садржајем тога коверта, означеног у инвентару "Фондације" редним бројем 323? Да ли је уклоњен зато што је писмо имало, рецимо, неку тајну? Или је писмо извађено, и помешано са другим писмима? То тек треба утврдити.

У заоставштини се чува, такође, преписка, која је "ишла" преко "Орашца", када је реч о понуди Михаиловићевих војних патената. Сачуано је неколико писама, са преводима - овде се доносе факсимили. ...- Рукописну заоставштину Михаила Петровића Аласа, коју је у једном куферу сачувала његова рођена сестра, и проследила преко својих унука, потомству, треба упознати, пажљиво прегледати, тумачити. Многе ствари су нестале неповратно, али на основу сачуваних докумената, неке се могу и реконструисати... Ови докуенти се не могу прештампавати без дозволе Фондације, која чува успомену на Мих. Петровића Аласа...  https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/alas-vojnipronalazac

  

ЛеЗ 0007032      Прва српска ренесанса. - Постоји списак духова, српских ренесансних духова.... /  Вреди се запутити тим трагом - од Николе Тесле до Мике Аласа, Милутина Миланковића, Скерлића и многих других - заборављених и донекле потиснутих. -   Ми ћемо  радо публиковати радове, пре свега истраживачке, аутора радозналих духова.Довљно је да су радови аргументовано и документовано писани...И овде и на другим локацијамка пространог "Сазвежђа З" - Ур.  -  За почетак, можда у САВЕТУ ЗАС ВИЗИЈЕ или  УНИВЕРЗАЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ

  https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa

*

ЛеЗ 0007034    Освета / Станислав Винавер. -  На једној железничкој станици очекивали су старци долазак нових духова.

Кад се најзад појавио воз, један старац даде знак и отпоче поздрав — јечале су оргуље, лупали су добоши, пиштале су зурле, а танке флауте врискале су, као у сну отровних цветова.

Ракете прснуше у вис. Воз је хуктао и пробијао се кроз милијарде варница. Сви старци поређаше се у шпалир. Први дух, који је изишао из очекиванога воза, био је такођер старац, са огромном белом брадом.

Када су старци видели да су и нови духови — опет старци, они полудеше од клицања, од кикота, од узвика, од одушевљења. Грцали су у сузама. Њихов оркестар настављао је и даље своје безумље.

Старац дух-новодошавши даде знак руком да жели да говори.

Сви се утишаше. Само су оргуље у најдубљем и најтишем басу, мучале нешто дубоко и неразумљиво о илузији минерала.

Старац — дух — отпоче овако:

„Драга браћо.

Као што вам је познато, васељена је један древни старац. Она ме шиље вама, да вас опоменем, да се старачке идеје не смеју никако угушити, и да је задатак светова, да буду стари. Ако би светови били млади, они не би уливали никоме поверење, а ви знате, да је поверење камен темељац на коме се заснивају сунца и месеци. Старост се одржава — баш очекивањем духова. Знајте — да се очекује само оно што је старо и престаро. Ово није прва звезда где смо ми стигли.

Ви нисте први старци, који сте нас дочекали.

Ја вас молим драга браћо, узвикните једно:

живео! — Великоме Неимару Свемира".

У име овдашњих стараца један прадревњак попе се на трибину и рече:

„Браћо духови!

Пророци су нам од увек говорили да се Свемир одржава само услед старости.

Када би Свемир био млад, он би брзо полудио од своје бујности и необузданости. Ми смо то знали и предосећали.

Данас, у најкритичније време по старачку заветну мисао, ми смо дочекали вас, и уверили се да и остала, мудрија васељена, има само старе духове".

     http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html    

ЛеЗ 0006912  УВОД У „ДЕСЕТУ СИМФОНИЈУ“ / Бела Тукадруз.  - А ви, Духови, што доносите загонетне снове и привиђења (крв,
убиства, масакре; ратнике на гранама високих топола и голубове
гриваше, рајске вртове…), ливаде, крила авиона сломљена, рибњаке
пуне лиснатих рибица, лепе младе жене, и жене у позним годинама
– бркате (иако не старије од педесет и четири лета), сусрет
поклисара на границама међа старога имања, старога гробља,
поседа закоровљеног, узбуне око и испред гарнизона, окршај краљева
и окршај краљица – хоћете ли нам се опет јавити и рећи једноставнијим
речима патријархалних пророка одгонетку снова ужасних?
Нису то експлозије из каменолома, јер одјекују из даљине.
Из равнице далеке и широке као ишчезло море. Јер и мора
ишчезавају, зелена , узбуркана и дубока. Нестају насеља читава,
гробља лете у ваздух, испаравају у висину као ишчезла мора.
Долине су гробнице, празнина је гробница. Овде је гробница, а испод
ове гробнице има још осамдесет и кусур гробница. Знају археолози
и палеонтолози о чему говорим. Знају пророци и они што бдију.   https://m950.wordpress.com/2016/05/26/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4/

ЛеЗ 0006913  Нови двоброј књижевног часописа "ЗАВЕТИНЕ+" 10 - 11/ 2015. , доноси,  поред осталог,  и наставак романа "Шифра ЈЕГУЉА". - ЦРНОЈЕВИЋИ, ГУРМАНИ, ЊАГОЈЕВИЋИ, СЕНКОВИЋИ   -  ДЕДА МОЈ Мишљен Мишљеновић, Бог да му душу прости, узе Ђурђију, од које наследисмо црну косу и маст, због чега нас прозваше ЦРНОЈЕВИЋИ. Наше крсно име је Свети Лазар, слава коју је деда донео са Косова. Мој отац Мишљен Први узе ћерку Јове БАШИЋА, ова се фамилија затре. Мене оженише Утехом, ћерком Соколовића, који изумреше и чије имање наследи моја жена. То имање лежи источно од Зукве, па све до Старог Гробља. Живео сам као и остали Босиљковчани. Гајио сам свиње и кокрце, зумбуле и пшеницу, босиљак и винову лозу. Крштавао сам и сарањивао по нашем православном обичају. Жена ми роди првог сина, кога назвасмо Павле Други, дај Боже да не дочека злу судбину као Павле Први, а затим и ћерку Стамену. Научио сам многе ствари од деда Мишљена, читање и писање, али и народно предсказивање времена по сунцу, по месецу, по звездама, по облацима, по магли, по киши, по дуги, по грмљавини, по воздуху, по роси, по ветру, и по човеку. По животињама ружно време познаје се: Када голубови рано одлећу и касно долећу и када много гучу. Када овце ујутру много блеје. Кад се коњи ваљају. Када слепи мишеви вечером много тамо и овамо облећу. Када чавке и вране над високим кућама и камењу у множини наоколо лете, и после покрај воде седну, тамо овамо по песку полећу, врло вичу и у воду се гњурају. Кад пауни ноћу често јасно вичу. / Лепо време пак познаје се по овим појавама: Када кокошке раније лежу. Када муве и комарци вечером тамо овамо лете и роје се, то обично бива суво време. Кад славуј свагда весело пева. Када су овце увече несташне и веселе. / Двапут годишње, пред нашу славу Свети Лазар и око Видовдана, док је деда могао да ода, ишли смо пешке у манастир Раваницу. А око Петровдана и Светог Илије у Ждрело. Са нама је некад ишао и неко од Гурмана…    http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0006914 Извињење. -  Најавили смо средином јесени да ће нови двоброј  књижевног часописа "ЗАВЕТИНЕ+", 10 - 11/2015. изаћи најкасније до 27. октобра  ове године. Нажалост, из разлога који можемо описати као "вишу силу", излажење овог двоброја је померено за крај јанура 2016. године, када ће, верујемо, часопис изаћи као троброј....    http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0006915  тзв. официјелна српска књижевна критика. / Елем, ни “Лакомица”, ни “Зукванско јеванђеље”, ни “Хомољски мотиви”, нису прве моје песничке књиге; већ “Судбина раба Мирослава”, “Бршљан око гимназије” (писане првих година мојих студија) и “Преображења” и “Домаћи паук” (писане крајем студија). Понуђене су ондашњим издавачима ( београдским, Просвети, Нолиту), нису примљене.
Објављене су безмало четврт века касније ( Алманах за живу традицију,
књижевност и алхемију, I, 1998, Београд, стр. 120 – 129; 415 – 434).Написао сам есеј “Савест”, проговорио о неким истинама о којима већина ћути…
“Преображење и друге песме о краљици Маб” укључене су у књигу “Архив у оснивању, 1- 2”, Београд, 1996, у оквиру књиге “Златни Расуденац”…
Читав низ мојих књига објављен је као библиофилско издање, у симболичном тиражу; тешко су, дакле, доступне. Многе од тих наслова не поседује ни Народна библиотека Србије. Зато је добро консултовати следеће књиге: Мирослав Лукић: РАЈСКА СВЕЋА. Опус Мирослава Лукића, 1968 – 1998, Заветине, Београд, 1998, 339 стр.; 24 цм. И прве три књиге Опуса Уметност махагонија, тј. Дела М. Лукића : “Бршљан око младости”, “Архив у оснивању, 1 – 5”, “Повратно коло”…
Одмах да додам, са пуним правом – да не би било илузија, споменуте књиге актуелна и официјелна српска књижевна критика није ни – отворила. Понаша се – као да не постоје…

      Овај текст је више пута штампан, али - ништа се није променило. И данас, 5. септембра 2015. године стање је исто, то јест горе, много горе. Књижевност  која гуши истине, у чему јој официјелна критика здушно директно и индиректно помаже, никаква је и биће после неког времена заборављена, потиснута у заборав. Иначе, кад бих другојачије веровао, не би ни било овог осврта.  

        http://zavetine.simplesite.com/420193165

*

ЛеЗ 0006933  Чега год се дотакао, као писац, Винавер је свему давао особен печат - његове су досетке – лековите. -  ОГЛАСИ

"Време". Како сам постао човек. (Аутобиографија Гориле: Први кораци; Моја прва секира; Метафизика преснога меса; Бергсон и моји доживљаји; Реп ми смета; Цвеће Прашуме). Ово је дограбио пре свију наш сарадник, специални дописник са Суматре (писано експресионистички). Колико је то тешко било, видеће читаоци кад уоче факт да се, после Лирике Итаке, Суматра, као негда Тебаида, силно населила у очекивању чуда. Зашто сам се вратио са оног света. (Изјава једног бившег покојника: Досада. Једна партија домина са Богом. Зашто је на небу бљутава кафа. Бегство). Београд се калдрмише и добија воду!!  ...  http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0007033        Свет није њихов и они не могу да раде шта хоће. ПУТИН ОБЈАВИО РАТ: Забранио Ротшилдима улаз у Русију   http://krugovi.blogspot.rs/2016/06/svet-nije-njihov-i-oni-ne-mogu-da-rade.html

ЛеЗ 0007006        Зелениче цвета!!. -  Процветао живи фосил на Острозубу. Далиборка Алихоџић | 06. јун 2016. 19:15 | Традиционално окупљање у част ендема зелениче. Јосиф Панчић је уписао Србију као станиште ове биљке  . - - Колико је откриће да зелениче цвета значајно говоре и имена која су се 1983. године укључила у његово проучавање. Поред Видака Јовановића, Миодрага Ружића, Спаса Сотирова укључио се и енглески биолог Дејвид Хил. Ова шума је била једна велика лабораторија на отвореном, где смо испитали све могуће услове за развој "ловор вишње", како се још назива - навео је Ранђеловић који је по ко зна који пут одржао предавање у буковој шуми поред грма зеленичета. Пажљиво су га пратили заљубљеници у природу из Власотинца, Лесковца, Ћуприје и Јагодине од којих су неки по први пут имали прилику да виде како изгледа то "чудо природе"   http://bezpremca.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html