...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 05. септембар 2015.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00369)

 Понедељак, 7. септембар  2015. Пренос моштију св. ап.  Вартоломеја, свети апостол Тит      



Драги читаоци! Овај нови број НовиБуСур-а је одржао дату реч, што се тиче обима, ритма, графичких  прилога, отвара се констатацијом, тачном у много чему, која много личи на наше друштво и књижевност (тешко је живети у тој пукотини), и онда следе прилози који то потврђују, а на крају долази Веровали или не : Десет година касније ОД ЗЕНОНА ДО БЕРГСОНА тежине 1292 грама продаваће се за 531 динар што је испод цене тоалет папира исте тежине , Јагличићев осврт Огледало једне епохе, као – не дај боже поручено – а није! Што ће сваком разборитом  и стрпљивом бити јасно прочита ли све до краја и утуви како треба. Можда ће некога и изнервирати што толико у овом броју има «Винаверовог сокака», али хумора у овако тешким временима никад доста. Осим тога, ако баш хоћете, и мене је изнервирао тај «Винаверов сокак», док сам га, да тако кажем «инвентарисао» и припремао за  «Лексикон Едиције Заветине» - заборавио сам да је толико ствари публиковано минулих година, ми смо тек на почетку једног подсећања, које увек и није баш најпријатније. Писао сам у прошлом броју да су локације «Сазвежђа Заветина», прошлог месеца прешла црту од 14 милиона прегледа, није ми баш било јасно – зашто стално расте популарност и некако тихо и незадрживо, као воде које надолазе? Али сам инвентаришући, понављам, једно од јатачких склоништа, какав је «Винаверов сокак», схватио да «Заветине» у ствари  стичу све више присталица и читалаца, захваљујући томе што су међу првима разумеле и појмиле да савремени књижевни часописи на папиру, или они електронски, што се неминовно претварају у бункере разноразних књижевних секти,  као и толике тзв. Рубрике културе  тиражних штампаних на папиру дневних листова, углавном разговарају сами са собом, ко то чита, осим оних који су платили да о њима изађе нека вест, мања од врапчијег кљуна или дужа од поскока (све зависи колико је наручилац вести платио!)  «Заветине» не наручују текстове, и не наплаћују, али би могле ускоро с обзиром на број укупних посета (наравно, шалим се). НовиБуСур  је испунио тај простор мртвила наших књижевних часописа,  тзв. рубрика за културу и  апатије коју  производе  порнографија политике и порнографија телевизије. Другим речима,  „Заветинама“ се верује, јер их не финансирају партије и мафија, тајкуни или стране обавештајне службе; и зато што не изневеравају – надам се – у основној ствари : мера су културе, како би рекао покојни Лец, јер не скривају колико тога пропада по глави становника!!
      Недеља, 6. Септембар 2015.                 М. Л.  


*


( ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002899     ТЕШКО ЈЕ ЖИВЕТИ У ТОЈ ПУКОТИНИ   -  Понекад лаж тако чврсто пристаје уз истину, да је тешко живети у тој пукотини. - С. Ј. Лец 
ВИНАВЕРОВ СОКАК  

*
( ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002897      Мера културе  -  Колико пропада по глави становника. То је мера културе. - Станислав Јежи Лец  
ВИНАВЕРОВ СОКАК

*
( ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002898      И неизвршени чинови  -  У историји се узимају у обзир и неизвршени чинови. - С.Ј. Јец     

*
Препознајете ли човека који одлази?
(ПРОТОТИП)  За (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002852 Завичај Ова страница је посвећена, у најширем смислу речи, завичају уопште. „Завичај није оно што је дато, већ оно што човек изабере“, каже песник чијим прилогом отварамо ову страницу. Црњански је једном приликом рекао нешто чега се вреди подсетити : „Завичај, ви питате за завичај. Завичај је прво оно где сте се родили…. Али , завичај, прави, знате, који волите, који осећате, за мене је Србија. Зато што сам изабрао нешто своје толико напаћено, што је толико напаћено кроз векове, сада, а нарочито ових последњих сто година. То је мој завичај“.

*
(ПРОТОТИП)  Зб (Азбучник прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002901 ПАРОХИЈСКИ ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ / Александар Лукић – БОРБА: Како видите садашњи тренутак српске књижевности?
Александар Лукић: Српска књижевност је исувише парохијална. У свему. И ту чини се нема помоћи. У овом тренутку она подсећа на какву праисторијску животињу којој отказују ноге. Њена издаја је потпуна и дефинитивна. Јер, да подсетим многе су лажи у њој устоличене у двадесетом веку, тачније у другој половини тог века, да се неће скоро отребити од њих. Већина писаца зидала је бункере илузија у њој, подупирући издају. Оно што је пак и било солидно у њеним провинцијским оквирима, Киш, Ковач, Шејка, партизански првоборци „књижевни јаничари“ потрудише се да здушно растргну и униште. Без милости. Тим бешчасницима у српској књижевности нису била потребна истинита дела. Већ књижевна лаж на којој су могли да се гоје и слава која је допирала до шалтера државних благајни. Бедуини српске књижевности нису ни слутили да стварност има другачије лице
ЛеЗ 0002902 Књижевна критика или успомене на 1 – 2. Колекција НОМОКАНОН.1 -2 – Реч је о мојим – првим књижевним критикама, обједињеним и штампаним на једном месту, тј. у Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, Београд, Заветине, I / 1998, у оквиру споменуте колекције, стр. 254 – 382, великог формата. Заправо, реч је о књигама Метафизика у белом оделу и In continuo, 1. Тај број Алманаха одштампан је у симболичном броју примерака, данас је библиофилски раритет. Обе књиге беху под кровом једног наслова (НЕ)СЕБИЧАН МУЗЕЈ, подупртог вером у критику, речима Настасијевића. Тако почиње та књига књижевних критика, тим речима… Кад се критика доведе у питање, појаве се многи аргументи за и против. Уметности међутим не треба аргумената : млаз који бризга из дубина живота, и бесмисленом иначе, да највише оправдање. То се зна, али је нужно још у почетку подвући.
И још нешто : етика поезије није да се њом неко духовно храни (тешко том) , него да мађијски пробуди зачмале или још непробуђене силе, јер чами дух или спава у многима.

   ПРОТОТИП
     

*
Слике из завичаја, 1. Фото Заветине (Иван)
(Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА. Моћни нови медиј друкчије књижевне Србије   )  ЛеЗ 0002876      ВИНАВЕРИАНА (001) -  (одломци о битном питању) - ... Књижевна критика може да да оцену Винаверових песама, али услове за њихову рецепцију код нас  мораће да објасни културна, а пре свега политичка историја.
Отварању самог питања рецепције и ове књиге и последица њеног објављивања, може много да помогне једна студија о књижевности везаној за Први светски рат.   (....)
 Да ли српски епски дух (и то онда када га је „историја“ лишила његових претпоставки), фараонично-каријатидна сенка, у одмаклом ХХ веку, може заиста да омета појаву књижевног дела аутентичног књижевног израза?
Ако прихватимо став да Србин престаје бити епски херој чим је напустио своју околину зато што је, удаљен од ње, ужасно био гладан, што је удаљен од огњишта осећао хладноћу и слеђен остао у беспућу као содомска фигура обложена сољу, то значи заборавити да је човек физичко биће, да је тешко постићи рационализацију туге, да нема адаптације на бол и да вербално мирење исказано фразом није ни објашњење ни мирење већ знак. Знак чега? Знак патње већине. Ако ове чињенице немамо у виду, онда не можемо разумети ниједну драму хуманитета, а најмање Винаверову књигу. (Надежда Винавер)
  

*
Слике из завичаја, 2. Фото Заветине (Иван)
   

тзв. официјелна српска књижевна критика
Овај текст је више пута штампан, али - ништа се није променило. И данас, 5. септембра 2015. године стање је исто, то јест горе, много горе. Књижевност  која гуши истине, у чему јој официјелна критика здушно директно и индиректно помаже, никаква је и биће после неког времена заборављена, потиснута у заборав. Иначе, кад бих другојачије веровао, не би ни било овог осврта
     ЗАВЕТИНЕ јављају


*
Слике из завичаја, 3. Фото Заветине (Иван)
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002900      Критика критике  «Треба много ствари довести до апсурда, нек упознају свог родитеља», каже Лец. 
Та мисао ми се враћала поново и поново док сам читао две књиге једног професора српске књижевности 20. века штампане пре две године. Читао сам их, признајем, дуго са извесном врстом негодовања, о коме бих могао да напишем књигу. Читајући те књиге имао сам утисак  да је историја српске књижевности – свет кулиса, и с времена на време сам се питао када ће се иза њих појавити гомиле нових књижевних статиста. Можда у најављеној трећој књизи тога аутора?Аутор није ма ко! То је сам Алфабетагамаделта универзитетске или тзв «виц-критике» итд. све до саме омеге.
Читајући књиге тога професора, који је ипак уложио знатни напор у оно што предаје на универзитету, имао сам грдних проблема, нарочито ноћу, са властитим вилицима, тј. са – зевањем. За разлику од његових колега, који предају исто (пардон, исти предмет), овај професор је, барем номинално и формално, оправдао своје запослење на универзитету. И тако, упркос свему, ја сам одлучио да прочитам те књиге, па шта буде да буде. Професор је, наравно, начитан; али, колико сам могао да осетим, приметим, увидим, у његовој књизи нема ничега од апсолутне природе нарастања, генија, упркос вишку његових амбиција. Нема – строжије гледано – законитог моралног и менталног стицања. 
     
     
*
Слике из завичаја, 4. Опустела Стражара, Фото Заветине (Иван)

(Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА. Моћни нови медиј друкчије књижевне Србије )   ЛеЗ 0002879      Мигранти, криза и коментари или :Стиди се, Европо!  -    Стрепња четири престонице да се талас избеглица примиче средњој Европи више је него основана. / Наиме, након овомесечног удара избегличког цунамија, у коме је из Србије у Мађарску прешло чак 50.000 људи, Будимпешта је јуче са главне престоничке железничке станице пустила неколико стотина миграната са уредним документима и купљеним картама у међународни воз за Минхен. Само пре неки дан, мађарске власти су са сличног воза скинуле стотинак миграната. Да ли је и Мађарска одлучила да „лопту” миграната пошаље даље на север? Слутећи нову невољу са југа, Аустрија је јуче отпочела са насумичном саобраћајном контролом граничних прелаза са Мађарском, куда дневно пређе 3.000 камиона. Убрзо на прилазу граница друмом М-1 створила се 25 километара дуга колона возила! 7 Бранећи се да не крши шенгенска правила слободног кретања, званични Беч је нову меру прегледања пртљажника возила, отварања запечатираних камиона, провере докумената путника... образложио као нови облик борбе против кријумчара људи, меру за спречавање нових смрти и одржање безбедности саобраћаја. „Нова контрола трајаће до даљег”, најавила је Јохана Микл-Лајтнер, аустријски министар унутрашњих послова
   Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦАМоћни нови медиј друкчије књижевне Србије
      
*
Слике из завичаја, 6. Фото Заветине (Иван)

(СЕВЕРЦИЛеЗ 0002881      Стогодишњи сом!! - Пољски риболовци Алфонс Брзовски и Марек Жданович упецали су у реци Одри сома старог између 90 и 110 година. Овај капиталан примерак био је тежак 185 килограма, али оно што је посебно занимљиво јесте оно што је пронађено у утроби сома. Наиме, у огромној риби пронађене су људске кости и значке које су припадале нацистичком официру из периода Другог свјетског рата. После шокантног открића, риболовци су позвали и полицију, која је убрзо покренула истрагу како би открила 
      

*
(Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА. Моћнинови медиј друкчије књижевне Србије )   ЛеЗ 0002883      Рашљар из Земуна -  АПСТРАКТНА ЕНЕРГИЈА. О АПСТРАКТНОЈ енергији или магији код нас се нерадо говори. Ипак, вели Ковачевић, она постоји и има је од када има и човека, и многи људи и предмети су жртве слања велике количине негативне енергије која "блокира". Данас смо прихватили да можданим таласима могу да се мењају канали на ТВ или окрећу бројеви телефона. Али, још смо скептични у могућност да мислима и ритуалима човек другом чини лоше ствари - каже Ковачевић. - Много људи које сам прегледао били су жртве магије и рашље су ми то јасно показале
        

*
Слике из завичаја, 7.Тракториста Миша стевић. Фото Заветине (Иван)
(Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА. Моћни нови медиј друкчије књижевне Србије )   ЛеЗ 0002880      Јесмо ли сконтали одакле ветар дува, или сеобе народа и коментари   -  – На исти начин, на који је такозвана међународна заједница генерисала рат у земљи у којој сам ја некада живео, бившој Југославији, она генерише рат и у северној Африци и на Блиском истоку и где год треба. Раде на потпуно исти начин. Препознајем га на километре, а осетио сам га и на својој кожи, али нисам могао да верујем да ћемо бити толико глупи. И не могу да верујем да смо још увек толико глупи да не можемо да сконтамо одакле дува ветар. Реакција званичника Европске уније и Сједињених Америчких Држава јасно показује да су на међународној политичкој берзи лицемерство и цинизам досегли свој највиши ниво у историји – закључује Неле Карајлић
      

*
Слике из завичаја, 21. Фото Заветине (Иван)

(КРУГОВИ)   ЛеЗ 0002882      «Средоземно море» и «Пундрав», Свркота и Вујин  -  СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

Твоје лице, несрећнице, без боре
Са осмехом којим би освојила Хималаје
Потонуло је у Средоземно море

Свет је постао позорница зла
Са гробницама смркнутим, прљавим и модрим
Са  вапајима којим се бежи од пакленог тла до Европе
    

*
Слике из завичаја, 24. Фото Заветине (Иван)

(Дописништво ВИНАВЕРОВА УЛИЦА. Моћнинови медиј друкчије књижевне Србије )   ЛеЗ 0002886       Арапи купују куће по Бачкој- СА југа инвазија ојађених избеглица из Сирије, Авганистана и других ратом захваћених исламских земаља, а на северу Србије држављани пребогатих Уједињених Арапских Емирата купују српске куће. Није, међутим, до краја јасно да ли то чине из туристичких разлога, како тврде једни, или да би на време гурнули ногу у врата за 2017. годину, када ће странци несметано моћи да купују обрадиву српску земљу што, опет, сумњају други. /  Како год било, извесно је да је неколицина држављана УАЕ, до сада, на периферији Сомбора пазарила равно десет, а у Пригревици, једном од села суседне апатинске општине четири куће.
- Коректни људи, врло углађени и фини. Ја сам им рекла своју цену, они своју и коначно се, не кријем, нађосмо на 31.000 евра - прича пензионерка Душанка Пилиповић у пространом, поцигланом дворишту у Улици Нине Марковића у Пригревици. За поменути новац она је, после деценије узалудних покушаја, заправо продала две куће - нову са поткровљем зидану пре отприлике три деценије и стару, "швапску", добијену у колонизацији после рата. Да јој син са породицом није одселио у Канаду, не би то учинила. Сада, задовољна, чека да је нови власници исплате и преузму кључеве
     

*
Слике из завичаја, 25. Фото Заветине (Иван)
(ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋАИ НАКОВЊА) ЛеЗ 0002887      Крупан недостатак "демократије на српски начин", је недовољна уставна регулатива са законским рупама као кратерима на Марсу   -   Избеглице из Хрватске нуде мигрантима своју имовину....
               

*
Слике из завичаја, 27. Фото Заветине (Иван)

(ЗАВЕТИНЕ пишу)     ЛеЗ 0002888  Коментари уз чланак "Избеглице на даљински"  -  Miljan . | 23/08/2015 07:50
Драги Бошко, знате ли шта ће сада "логични и рационални" да вам кажу? Рећи ће вам да је то теорија завере... А ја вам кажем да овде нису чиста посла. Македонци покушавају да исконтролишу пролазак људи преко своје територије,па долази до пробоја кордона, док у Србију велики део људи улази без икаквих докумената. Сетимо се претње ИСИЛа да ће Балкан бити део државе, зар ово није био најлакши начин да терористе убаце у избеглице, које као да беже са Менхетна јер свако од њих има у џепу више него просечан Србин (одакле им новац?) па да онда имају међу Српских 100000 азиланата 20000 војника што је више него било која држава Балкана што има... Неодговорно се понашамо... Тапшања Кирбија по рамену? Европски амбасадори нас хвале док у њиховим државама подижу бедеме. "Разумевање избеглица", може се и на други начин спровести...
    ЗАВЕТИНЕ пишу
  

*
Капија "Заветина"

(Библиотека СВЕДОЧАНСТВА)  ЛеЗ 0002885      ИЗБЕГЛИЦЕ / ЗОРАН М. МАНДИЋ 


*
Слике из завичаја, Лутка са буњишта. Фото Заветине (Иван)

(Тзв.Академија ФЕНИКС)  ЛеЗ 0002889      Поводом новог заглавља -  Поводом новог заглавља ове критичке (од почетка)  локације добио сам неколико кратких писама. Зашто бунар? Зашто Јеротић? Зашто небо, тј. залазак? Зашто нема и симбола феникса? Зато. Зато што већ постоји веб сајт „Заветина“, где феникса има, дуплираног. Овај недељник је, можда, нека врста продужетка тога сајта, или online верзија. Ко не поштује гробове и не воли сећања, или  их игнорише,  ко пред величанственим небом и заласком, или у време рађања сунца, не осећа вртоглавицу -  да ли такав тип уопште појма има и о култури, и о значају обнове? 
      

*
лобања животиње

(БЕЗДАНА УМЕТНОСТЛеЗ 0002890  ЖАЛОСНА ПЕСМА / Александар Лукић
Мој живот губи се некамо. 
Весло вуче чамац реком.
Узде затежу ка мени -
полако, кочијашу не брзај.

Нота од пене, прсла комета, 
пада низ гребен бездана: пуца.
Бродица – душа, чапља куса 
плови самотна у пуст крај.

Џабе помињем прошло доба: 
динар поткован златном подлогом.

Љуспице рима прате у стопу, 
ту крвну групу добијену од рођења.
Златоносна грумења ваља реком
бујица крајем маја – права штета
      

*
лишај

(ЂЕРЂЕЛИН) ЛеЗ 0002892      Измишљена Византија Термин Византија или Бизант измислио је немачки „историчар“ Хероним Волф 1557. године, причу је раширио Монтескје и ватикански агенти који су хтели да славу Рима присвоје искључиво за себе.  Та њихова измишљена Византија се за 1000 и кусур година постојања звала Римско царство, Басилеиа Рхомаион, Рхоманíа, Империум Романум, Романиа, или Рум на арапском. Римско царство је имало двојезични назив латински и грчки и ниједан није био „Византија“.
       

*
Гувно Лукића (отето)

(ЦЈЕЛОМУДРИЈАЛеЗ 0002891      Укидање школских библиотека - нечија сулуда замисао!
Петиција против првог корака укидања библиотека у основним школама
Направљен је први корак: У најновијем Правилнику о финансирању за основне школе од 28.8.2015. једино библиотекарима није враћено на стање старог Правилника, него су још више пооштрени захтеви којима се библиотекари отпуштају. Тако, нпр.једна школа од 64 одељења има ЈЕДНОГ библиотекара, ЧЕТИРИ стручна сарадника, ЈЕДНОГ секретара и ДВА административна радника. То значи да библиотека ради у међусмени или само у једној смени, да је често затворена. Библиотекари су деградирани, без јасног статуса, звања и заступника.
    

*
Слике из завичаја, 28. Фото Заветине (Иван)

(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0002894      Шарени тим, као и обично, већ виђено  -  СПЕЦИЈАЛНИ гост најзначајније књижевне смотре у Русији, Московског сајма књига, од 2. до 6. септембра биће Србија. - За манифестацију која ће представити 500 излагача из 63 земље, пред - као се очекје - 200.000 посетилаца, српску књижевну репрезентацију саставили су наш ПЕН центар и Српско књижевно друштво. У њој ће се, између осталих, наћи Владислав Бајац, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Васа Павковић, Гојко Божовић, Ласло Блашковић, Миодраг Раичевић, Милован Марчетић, Ана Ристовић, Ален Бешић. Неки од њих већ су на путу за Москву.Српском ПЕН центру и Српском књижевном друштву, на конкурсу Министарства културе и информисања, ове године је припала част и обавеза да нашу књижевност и издаваштво представе не само у Москви, већ и на сајмовима у Пекингу, Франкфурту и Лајпцигу. У ту сврху министарство је издвојило 21 милион динара


*
Предвечерња небеса

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002904      Позив на Скупштину / Винавер - Скупштина Удружења Београдских Ватрогасаца одржаће се у уредништву „Књижевног Гласника“ са овим дневним редом:
(1) Несташица воде у Београду као узрок развићу „Модерне“. Референт г. Богдан Поповић.
(2) Резолуција о водоводу.
(3) Одобравање кредита за куповину нових коња за вучу шмркова, пошто је „Мисао“ престала да вуче саку.
(4) Рад са воденим бојама. Референт г. Пашко Вучетић. Улога воде у уметности.
(5) Водњикавост као идеал литературе. Референт г. Марко Цар.
(6) Избор Управе.
(7) Упис нових чланова.
Председник
Богдан Поповић.
Секретар
Пашко Вучетић.


*
Велики четвртак, 2012, Преко Пека
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002896      Бог ником дужан не остајеПостоје многе српскохрватске и македонске варијанте приповедних религиозно-моралистичких песама о немилосрдној снахи која прогони заову да би јој одузела нежност и љубав брата, подмећући јој крваве ножеве којима је заклала јединче и чедо, али је најбоља она варијанта у Вуковој Другој књизи Српских народних пјесама, објављена под редним бројем 5.
Ту песму је Вук забележио „од неког Рова, момка његовог сијатељства господара Јована Обреновића“.
Овде се народна песма
 Бог ником дужан не остаје објављује према Другој  књизи Српских народних  пјесама (Просвета, Београд, 1969) . Недић није чинио никакве измене у тексту, ни правописне. Исправио је само штампарске грешке.
По изразито моралистичкој тенденцији и нарочито по мотиву о цркви (манастиру) која се сама сазида на месту где невина жртва падне, у религиозно – моралистичке легенде иде и позната песма
 Бог ником дужна не остаје, мада по  сижеу (посебно по подметању крвавог ножа којим је злочин извршен)  припада шире схваћеном кругу бајки о невино гоњеној жени 
  

*
Заласци у Звижду, 1

(СВЕТИОНИКЛеЗ 0002895      Напад на Нинића претња српском истраживачком новинарству -  .... Полицији је дао изјаву о нападу, али и свом новинарском раду. „Припремам неке текстове и могу да наслутим да је то један од повода за напад на мене. То су истраживачке приче о кабинету председника Томислава Николића и о пребацивању државног новца за финансирање Социјалистичке партије Србије”, објашњава наш саговорник.  Иначе, како каже, у последњих десет година бавио се борбом против корупције, истраживачким новинарством, а био је и правни саветник у кабинету бившег министра привреде Саше Радуловића.„Све што сам урадио, потписао сам својим именом и презименом. Објавио сам између 200 и 300 текстова у разним медијима. На порталу ’Пиштаљка’ имао сам око 90 текстова. У њима помињем функционере у јавним предузећима, министре, политичку елиту, а све у контексту трошења буџетског новца. У марту сам са групом пријатеља основао НВО ’Центар за владавину права’. Од тада до данас поднео сам стотинак захтева за приступ информацијама од јавног значаја”, прича Нинић.
   

*
Заласци у Звижду, 2

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)   ЛеЗ 0002951  Политика, књижевност и хумор Тријумф знања о човеку – акти Тајне полиције…

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002952  ЈЕКА ИСТОРИЈЕ / Белатукадруз   - Милан Комненић : Јека, Српска реч, Београд,1995, 276 стр. - Песме у овој књизи су комуникативније, значењски отвореније и можда једноставније у изразу.Биће и оних који ће их читати као антиратну лирику, мада је ово у суштини књига о националном поразу. Те песме се, донекле, разликују од песама које је Комненић писао на својим почецима и током свога развоја. Песме у овој књизи су одјек и јека погубних и страшних догађаја, једног бесмисленог унутрашњег рата и злочинстава почињених у њему.
    

*
Заласци у Звижду, 3

  
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002953     БЕЗ ИЛУЗИЈА / БелатукадрузЉиљана Шоп :  О наивности и невиности, Српска реч, Београд , 1995 , 285 стр.
    „Ако јесмо и о чему имали било каквих илузија, дошло је време да буду развејане, до последње. Ако нам је ико био, макар и у било чему ауторитет, због својих дела, речи, положаја, па данас пажљивије погледамо шта чини или не чини, слушамо шта говори или о чему ћути, оде ауторитет у неповрат, а остаје укус чуђења, горчине и разочарања. Величине које смо и сами стварали и подржавали, не бисмо ли се барем у нечем снашли и на некога у свеопштем постојању ослонили, распрскавају се попут комета у суновратном паду “ , пише Љ. Шоп (стр.255). А управо у тим речима најсажетије је изречена  „поетика“ ове  отрежњујуће књиге.
Ова књига није за забаву и разоноду, није нимало наивна и невина : после њеног читања остаје огромна тежина…Ова књига је добра већ и по томе што је покушала и у много чему успела да сахрани безразложне илузије, да отклони лажне ауторитете, да критички прогледа и препозна грешке , макар на примерима других, већ и стога да их сами не поновимо. Али је тешко, веома тешко живети са сазнањем да у овој земљи и времену ни сопственом детету више немаш на шта указати као на светињу, постојан квалитет, неокаљану истину, нити на кога као узор, вредну парадигму, идеал (стр.255). Своје дневничке записе Љиљана Шоп посвећује мајци Ирми

     

*
 
Фреска о пролазности и пропадању: зид магазе пок. Душана Слвка глувог
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)   ЛеЗ 0002954    Одломци из приказа Савићевог романа "Ћуп комитског војводе"  -  Иако Савићев роман Ћуп комитског војводе има оквир трагичне љубавне исповести  Анонимног Приповедача, извесног београдског глумца, потомка комита, зачетог у време Топличког устанка, љубав у овој књизи не представља „Најснажније испољавање воље за вредношћу“. Јунаци у овом роману, мушкарци или жене, Бугари или устаници Срби ( комите, четници), нису у сваком смислу потпуно само они, или то јесу они тек када воле. А у роману воле Анонимни Писац и Херберт Ленц ( двојници ). Ако је истина да мушкарци у свакој љубави воле само себе, оно што хоће потпуно да буду и потпуно треба да буду : њихову најличнију, најдубљу суштину, онда они војници који силују жене, четникиње или сељанке топличког краја или чак жене спарују са псима, чине то да би уживали у злочину.
То су најчешће дидатички окупаторски призори, примерне перверзије, чинови за надилажење човечанских, цивилизацијских норми. Та злочиначка пракса практикује се са извесном садовском апатијом. Због чега? Апатија је уперена против осећања. Аћин пише: “ Предуслов сваког либертенског чина код Сада је да осећања буду охлађена .Све што се чини – има се чинити хладнокрвно. Бестрасна хладноћа се особито захтева приликом вршења ма каквог злодела.Занос у злочину је строго осуђен као нешто противприродно. При томе, уљживање није забрањено, допуштени су врхунци неке безличне чулности
     

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002955     ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ У ЧОВЕКУБЕЗГРАНИЧНО :поновно читање  -   Маркиз де Сад беше против врлине и Бога, чак и „против покушаја да се од врлина које омогућују срећу најнижих начини мерило за просуђивање свих вредности – да се то назове Богом : инстинкт за самоодржањем у слојевима с најмање животне снаге“ (Ниче). Размишљајући о повестима Маркиза де Сада, Аћин сматра да је роман овог либертена „плод имплозивног, сузбијеног кретања, ослобађајућег, које не мари за границе, изазива на њихово пробијање“. „Испод кретања за којим жуди – пише Аћин – аутор 120 ДАНА СОДОМЕ, ЈУСТИНЕ и ЈУЛИЈЕ, у којима нас снага и имагинација злочина престрашују, скрива заправо писање романа као сликање онога  што волимо и призивамо. Садова романескна уметност је парадоксна пракса…… У његовом приповедачко – филозофском приказу морамо назрети нашто о  п о р е к л у   з л о ч и н а (подвлачење – М.Л). На то је смерао Сад, умножавајући призоре злочина, као што је знао да ваља увећавати брзину дотле да се кретање више не види. ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ ЧОВЕКУ БЕЗГРАНИЧНО… УМЕО ЈЕ ДА У СВОЈОЈ СТРАСТИ ПРЕПОЗНА НЕШТО ОД ИСТИНЕ ЗЛОЧИНА (подвлачење – М.Л.)“. И Савић у Ћупу комитског војводе открива порекло злочина у својим јунцима. Нема сумње у то која је машта моћнија у Савићевом роману: машта зла тријумфује над маштом добра.Снага и имагинација злочина у Ћупу комитског војводе   шокирају…
       

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002956    ПОШАСТ ГРАЂАНСКОГ  РАТА /Белатукадруз - Жарко Команин : Господ над војскама    (Петокњижје о пораженима). –  СКЗ,Београд,1995.
   

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002957     САВЕСТ  - Постоји иделани свет лажи, где је све истинито – записао је  Лец у своје време. Та мисао ми се одавно допада, јер погађа у срж оних процеса у нашој официјелној и декласираној књижевној критици, која се својски потрудила преко својих тетовираних и ограничених представника да канонизује низ послератних српских песника, које ће време подвргнути својој строжијој критици, узевши у обзир све, па и прећуткиване ствари. Текст који следи, прећуткује се у нашој књижевној јавности, али то је узалудна работа, јер је тај текст израз муњевитих блескова који су обасјавали мој дух изнутра када сам се присећао оних ствари које имају мало сведока у животу. Ја наравно више ценим те блескове, после свега, него трепераве ореоле око глава и дела неколико српских послератних песника и уредника у монополским ком. изд. предузећима…. (целовита верзија. Плус  једна неопходна напомена)
       

*

Бела Тукадруз
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)   ЛеЗ 0002959     испуњавање књижевне правде  -  Став.Чврсто уверење.Сведочанство
__________________________
И сам сам оставио извесно сведочанство о јексерашима у облику есеја:”БУМЕРАНГ”(Алманах за живу традицију књижевност и
алхемију,
 I, Београд, 1998, стр. 404 – 414) У бистрој води се види свака
жаба! Јексераши су ми, као уредници, одбијали рукописе романа, па и оне који
су садржали мноштво стихова! Описао сам начин на који је Р. Б. одбио моје
рукописе… (исти есеј, стр. 414).
 Шејић их је боље оцртао од мене.
Поновићу: У највећим издавачким предузећима осамдесетих, деведесетих,
уместо институције јавног конкурса и тежње уредника да објаве најбоље
понуђене рукописе, има толико паучине “домаћег паука” и “пепела генија”, да
иоле озбиљан човек и писац у тим редакцијама брзо добије порив да кија. Ако
је здрав, ако је сачувао духовну једрину и природну философију…
Време је најбољи критичар и судија. Време их је сместило тамо где треба.

Шта ми данас, деценијама касније,
 пружа самопоуздање и извесно спокојство?
Шта друго човеку може пружити поуздање сем истине; и зар ишта друго
не пружа спокојство до искрено тражење истине? (…)
Као двадесетрогодишњем песнику, одбише ми у “Просвети”,
 онда угледни и утицајни песници- уредници, рукопис књиге “Судбина раба Мирослава”. Да ли због невештине са којом је писан; или са неког ванкњижевног разлога? Можда се рукопис “Судбине…” учинио уредницима као неко трабуњање? (Написао сам дужи есеј “САВЕСТ”. То се, савести ради, морало учинити.)

*

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002960   ШЕЛОГОВШТИНА или белешке поводом пет песама / Белатукадруз  -  Написао сам, пре извесног времена, да је Киша, као песника, „кастрирао“ Ендре Ади, мађарски песник. Написао сам, и остајем при томе, да је Раичковића, као песника „кастрирао“ један писац са англосаксонског подручја. Те ствари ја нисам исисао из малог прста. Ко не верује, нека провери. Ваља поново читати, критички, рецимо мемоаре неких наших писаца, наравно, оних који су стигли да их напишу, макар и у неком несавршеном, грубом облику. – Какве би мемоаре могао написати Винко Шелога, помислих, читајући његову песму „Магаре“ (стр. 38), „Кафа у Прибоју“ (стр.69) „Симпозијум“, „Књижевно вече“ (стр. 72-73), „Декика“ (82), „Сретов наук“ , „Први годишњи одор на мору“, „Оњегин у завичају“(85-90)…
Ко је –  Шелогу „кастрирао“?  питао сам се, читајући ове стихове, као записе из мемоара или дневника. Е. Оњегин; Пушкин, Бајрон, Рембо?
Мени се чини, да будем искрен до краја – да је наслов ове књиге помало патетичан, да не кажем архаичан и стармали; али и да је одабран адекватнији, рецимо „Талог живота“ (према песми са 93. странице), књига не би скренула већу пажњу на себе, јер она је сама по себи више него леп наговештај дара, приповедачкога дара специфичне тежине коју овај писац или није свестан или га (?) подцењује, игнорише, него што су најубедљивији фрагменти у збирци? Пошто овај писац није блефер, можда се и догоди, да кроз коју годину добијемо од њега и књигу прозе, рецимо, која би – барем судећи на основу ове песничке збирке – одскочила „свежином контузоване провинције“.
        

*
Знак препознавања

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002961  Сито и решето  -   Не,нису вицеви, напротив. Најновије вести УКС. - ЂУРИН ШЕШИР НА ГЛАВИ МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на седници одржаној дана 25. априла 2012. године, констатовао је да je од 28 рукописа под шифром, који су ушли у ужи избор, после жирирања и вредновања – у најужем избору остало 10 (десет)рукописа, са следећим шифрама:
   Печат I
   Рунолист
   Дар Мар
   Болани Дојчин
   Розета
   Губернија
   Петар плете Петру плот
   Андромеда
   Савршено Сам
   Ступље
       
   
*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002962  Сокак, Винаверов -  ЈА, РАДЕ ДРАИНАЦ, ТВОРАЦ НОВЕ ВАСЕЉЕНЕ
тражим пет динара у зајам од ког доброг човека из старе васељене.
Од људи из мноме сатворене нове васељене узалуд сам тражио зајам, они не располажу ни мањим сумама. Изгледа да сам, стварајући нову васељену, побркао и заборавио неке басне бајаличке те ми је васељена остала „шворц“.
Дуг ћу вратити чим створим једну новију, новчанију васељену.
 Раде Драинац.
     
  
*
знак препознавања

(ЗАВЕТИНЕ пишу - Србијанци) )  ЛеЗ 0002963   Једнима пацке, другима паре  -  Одавно је знано, подсећа Андрић, да се УКС залаже за сарадњу са свим књижевним удружењима, свакако и са СКД у чијим се редовима налази доста писаца који су и чланови УКС.
- Али, гле чуда, ми смо незадовољни и незахвални не само расподелом средстава, већ у првом реду односом надлежног министарства према УКС које ове године обележава 110 година рада и постојања. Чини нам се да ово њихово саопштење делује лицемерно када кажу да се ми међусобом договарамо са другим књижевним удружењима о заједничким програмима. Ми смо то чинили и чинимо и сада, али у пракси догађа се нешто друго потпомогнуто и саветима из Министарства културе.
Према Андрићевим речима, чланови УКС ниједног тренутка не стављају у први план новац знајући да је време тешко али су средства неопходна за реализацију значајних пројеката као што су Београдски међународни сусрет писаца, издавање "Књижевних новина", одржавање трибине Француска 7, додељивања награда "Милан Ракић" и "Матићев шал" као и за афирмацију младих писаца и на непрестано указивање на великане књижевне речи у Србији
    

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002905      Витезови шведског стола икоментари - Редовни су самопозвани гости на фестивалима, перформансима, пригодним свечаностима, дипломатским пријемима, славама, на сајмовима, изложбама…
Последњих година у Београду изнедрила се група људи која обилази престоничка догађања, тако да ниједан догађај, а има их много, не може да прође без њиховог присуства. Редовни су самопозвани гости на фестивалима, позоришним и филмским премијерама, перформансима, пригодним свечаностима, дипломатским пријемима, славама, на сајмовима, изложбама, доделама награда и признања, одбранама дисертација, предавањима, разним промоцијама, дегустацијама, конференцијама…
    

*

Зорица Пападополос | 27/09/2014 17:37
Поштована г. Рогановић, 
хвала што читате блогерско штиво и конкурентске дневне листове, али како то да се за ових 14 година револуционарног Термидора у којем су знаменити писци попут Басаре, Ковачевића, Великића и иних постали и амбасадори, нико па ни ваш цењени лист није дигао глас против:
– кампање културоцида над уништавањем српске православне баштине у Рашкој, Метохији и Косову, Скопској Црној Гори
– срамног уништавања издавачких кућа Просвете, Нолита, Рада, БИГЗ-а
– затварања свих вредних београдских књижара: Антикварнице код Академије, Матице Српске, Културе на Теразијама, Југословенске књиге под Палатом Албанија, Просветине књижаре Југославија на Теразијама…
– уништавања београдских биоскопа Јадран, Козара, Балкан, 20. октобар, Славија,…
– бесомучног прогона ћирилице из свих периодичних и монографских издања…
– затварања Народног музеја, МСУМ у Београду,…
– итд. итд.
Унапред захвална проф. Пападополос
        


 
*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК)   ЛеЗ 0002928   огледало једне епохе / владимир јагличић  -   Овакав приступ је књизи донео врхунску једну идеју. У самом садржају књиге, ипак, примећујемо неке мањкавости; роман нема кохезиону „причу“ која би повезала лепо уочене детаље и слике. Због тога је књига помало „расута“; непостојање приповедне кичме при крају књиге постаје све очигледније, а  роман све ближи огледу. Може се рећи да је, тако гледано, Крстановић на време завршио роман – не разбивши огледало епохе. Мада би, због снажне идеје, због свежих слика, због прецизног језика и непоткупљивости пишчевог става, овде и крхотина успела да обави посао хватања целовитог одраза
   

*

Нема коментара:

Постави коментар