НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00370)

  

 Понедељак, 14. септембар  2015. Преподобни Симеон Столпник – Црквена Нова година      

Стил или «Rubor et tumor cum calore et dolore» (Црвенило и оток са врућицом и болом)

Без краја и конца, разним поводима, питање се поставља: шта је стил?Стотину одговора постоји, сваки изгледа тачан, а питање се ипак понавља. Шта је стил?

Кад неко увиди или осети једну чињеницу као истиниту и стварну, кад јој по свом унутарњем осећању наже облик који њу најтачније приказује и објашњава другима, и кад то на најједноставнији и најсавршенији могући начин каже или напише – то је стил којим се тај човек служи и којим је та одређена стварност најбоље казана.

 Стари лекари су, на пример, дефинисали запаљење појединих органа овим речима: «Rubor et tumor cum calore et dolore».Ето, то је пример доброг стила. Таква дефиниција стоји пред нама као резултат дугог размишљања и стрпљивог посматрања и решетања и одабирања чињеница. А уз то, она је казаана у једној реченици од свега седам речи. Та рфеченица казује јасно све што треба и што се може рећи о једној одређеној појави. Осим тога, она лепо звучи, брзо се схвата и лако памти.

Ето, и то је један пример доброг казивања и, посредно, један од могућих одговора на питање: шта је стил?

      Иво Андрић, Знакови поред пута. – пето издање 2012. Сабрана дела Иве Андрића, Просвета, Београд, 1981. (СЕЗАМ БООК д.о.о.) – стр.248 -249

Драги читаоци! И овај нови број НовиБуСур-а, као и претходни, доноси обиље занимљивих прилога (додуше, овај број је обимнији – доноси скоро педесетак прилога, сасвим препознатљивих). То је тај прототип Новина будућности или лексикона «Сазвежђа З», који се чита од почетка до краја, и поново се чита. Због чега? Због препознатљивог стила? Просудите сами. Процените, оцените, пишите.

Популарност «НовиБуСура» расте  -  морамо нерадо признати – много већом брзином него наш књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ+, који је такође проистекао из идеје о новинама будућности – стооким књижевним новинама. У чему је ствар? Можда у прозаичној чињеници да се наш књижевни часопис штампа само на папиру (и ЦД.у), да нема  тзв.  „online“  верзију (има је, дакако, али она не доноси обимније изводе из штампаног броја). Дакле – није џаба. «НовиБуСура»  је, пак, у целини доступан, бесплатан – како за сасвим непознате посетиоце и читаоце, тако и за чланове „Новог Друштав Суз“.  У суштини, гребаторство је – у Србији – јако у моди, не због беспарице последњих година најширих слојева народа.  Заправо, успех  књижевног часописа   ЗАВЕТИНЕ+, изостао је управо због тога. Али, то није био разлог да клонемо духом, не. То су уобичајени «знакови поред пута»  књижевног живота у Србији. Сви они писци, који су без добре адресе, и други, знани и незнани, који нису ни тамо ни овамо, ни у партијама, нити под кишобраном власти, сањају о некаквој слави сличној добитку на лутрији, и то је црњак. Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ+, понудио је једну организаторско-издавачко- мобарску платформу, где је само 200 претплатника могло да има књижевни часопис од 500 – 1000 примерака годишње, најмање 4 броја, и то је непобитно. То је чињеница, на коју треба подсећати све те писце који кукају како немају где више да објављују – рукописе таквих више не примамо, ни за књижевни часопис, ни за «НовиБуСур»!

Суштину «Сазвежђа З» одлично изражава овај нови број  «НовиБуСур»а -  иако је тешко дефинисати је сасвим до краја, као пруге на небу у залазак. Овај уводни чланак ништа не укрива, само износи на видело прозаичност  књижевног живота у Србији, али и у српској дијаспори – широм света. Већина чланака, публикованих на локацијама «Сазвежђа З», видели смо (захваљујући  показатељима који јавно показују где су све читани и који чланци «Сазвежђа»), одакле Новине будућности црпу своје изворе, читани су, да подсетимо: у Београду, Нишу, Крагујевцу, Зрењанину, Новом Саду, Пожаревцу,  Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Италији, Аустрији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Америци и Канади, Аљасци, целој Русији,  Пољској.... итд. Коначно, «Заветине» и прихваћени аутори «Заветина» имају  публику о каквој се ни у најлуђим сновима није могло сањати пре 10 година. Један румуснки песник, који је требало да постане председник румуније после Чаушеска (Динеску), штампао је после револуције лист «Академија Кацавенку» у 100.000 примерака – што је, наравно, био већи успех него бити председник Румуније! Можда и «Заветине» београдске са преко потврђених 14 милиона прегледа  постану нешто слично, захваљујући и «НовиБуСур»у – највећа виртуелна партија Срба? То нама није циљ, али изгледа да је то сасвим оствариво...

Из дана у ноћ ничу потврде и охрабрења – знакови  поред београдских Заветина – који потврђују оно што је скоро немогуће и трајно :»Трајно је само оно што није добило облик ни име, што никад није ни напуштало бескрајне и вечите пределе непостојања»  ( Иво Андрић, Знакови поред пута)

      Недеља, 13. септембар 2015.                 М. Л. 

*

(СРБИЈА У  ОГЛЕДАЛУ) ЛеЗ 0002980     ВЕЛИКА ОСИПАОНИЦА : Бела куга /  еп. браничевски Хризостом (Војиновић)   -  .... „Гооподе, спаси нас од нас самих!”

Те ми његове речи често падају на памет.

Те су ми речи пале на памет кад сам ту скоро прочитао статистику о рађању и умирању у нашем крају. На овој територији од Смедерева па доле до Параћина и од Параћина горе до Голупца и од Голупца Дунавом до Смедерева једва да има неколико села у којима је годишње више рођених него умрлих. Наша и тимочка епархија у том погледу стоје најгоре од свих осталих. Док се свет у јужној Србији, на Кооову и Метохији множи и полако досељава у наше крајеве, ми староседеоци постепено изумиремо.

Та је „бела куга“ прво била почела код нас тамо негде у Пеку, прешла потом у Стиг и Млаву, а видим да је стигла и овамо у Поморавље. И у овоме је селу прошле године први пут више умрло него што се родило. У Пеку где је то, велим, код нас прво отпочело већ има села где је за годину дана двапут и, чак, трипут више умрло него што се родило.

Кад сам недавно био у Пеку, рекао сам им:

Хајде онда да изумремо, браћо Срби и сестре Српкиње, па нека ове наше крајеве населе Шиптари и ови људи из југоисточне Србије и са бугарске границе чије жене не убијају толико плод своје утробе као што то чине наше.

Не мори нас ни куга ни колера, него ми моримо сами себе.

       http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_8.html

*

(АПОКРИФ) ЛеЗ 0002969     Где је благо Ђурђа Бранковића?  -  Крива Река  /  У децембру месецу 1456. године умро је деспот Ђурађ Бранковић и сахрањен у цркви у Кривој Реци, у горњем току речице која је задржала име Деспотовица. Његова жена Јерина (позната у народу као "проклета Јерина") умрла је у Руднику 3. маја 1457. године.

Планина Рудник крије велике тајне преточене у народна предања. Највећа мистерија о којој се приповеда и сањари у дугим зимским вечерима јесте благо деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине, Гркиње из чувене породице Кантакузина, коју је народ прозвао Проклета Јерина, кривећи је за све што га је снашло у време зидања Смедерева. Ђурађ је умро 1456. године у свом летњиковцу на Руднику, а Јерину је, претпоставља се, отровао њен син Лазар 1457. године у тврђави на Острвици, једном од врхова Рудника. По неким историјским подацима, деспот Ђурађ Бранковић и Јерина су сахрањени у једној цркви у Кривој Реци под Рудником, по другима, најбогатији владарски пар тог времена почива у селу Славковица. Легенде помињу и рудничко село Мајдан, али постоји и народно предање по којем је саркофаг са телом деспота Ђурђа Бранковића, по његовој изричитој жељи, бачен у дубоко језеро на врху планине Рудник јер је мислио да је због грехова недостојан да буде сахрањен у земљи. За сада нико са сигурношћу не може да каже где су сахрањени деспот Ђурађ Бранковић и његова у народу омражена жена Јерина. Према једном догађају из 1972. године највероватније је да је саркофаг најбогатијег српског деспота већ пронађен    http://zavetinekruna.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

Бела тукадруз, Звижд, август, 2013.

*

(ЗАВЕТИНЕ јављају)  ЛеЗ 0003003  Нови двоброј књижевног часописа "ЗАВЕТИНЕ+" 10 - 11/ 2015. , доноси, поред осталог, и наставак романа "Шифра ЈЕГУЉА".  - ЦРНОЈЕВИЋИ, ГУРМАНИ, ЊАГОЈЕВИЋИ, СЕНКОВИЋИ  /  ДЕДА МОЈ Мишљен Мишљеновић, Бог да му душу прости, узе Ђурђију, од које наследисмо црну косу и маст, због чега нас прозваше ЦРНОЈЕВИЋИ. Наше крсно име је Свети Лазар, слава коју је деда донео са Косова. Мој отац Мишљен Први узе ћерку Јове БАШИЋА, ова се фамилија затре. Мене оженише Утехом, ћерком Соколовића, који изумреше и чије имање наследи моја жена. То имање лежи источно од Зукве, па све до Старог Гробља. Живео сам као и остали Босиљковчани. Гајио сам свиње и кокрце, зумбуле и пшеницу, босиљак и винову лозу....

         одломци из наставка романа "Шифра ЈЕГУЉА", који Заветине доносе у следећем двоброју. Потрудите се да обезбедите на време овај штампани двоброј часописа, који излази из штампе 27. октобра 2015.

      http://zavetine.simplesite.com/420193115 

*

Кућа Лукића, Звижд, Мишљеновац, 2013. Тзв. Магаза, велика.

*  (СТООКЕ НОВИНЕ)   ЛеЗ 0003001  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Престолонаследник Александар одао пошту српским и француским пилотима из Првог светског рата у Смедеревској Паланци Београд, 12. септембар 2015. – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар присуствовао је данас церемонији у знак сећања на српске и француске пилоте из Првог светског рата у Смедеревској Паланци и откривању споменика. Венце на споменик су положили Њ.К.В. Престолонаследник Александар, Њ.Е. г-ђа Кристин Моро, амбасадор Републике Француске, Њ.Е. г-ђа Дагмар Репчекова, амбасадор Републике Словачке, г-дин Драган Поповић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, г-дин Славољуб Ђурић, председник скупштине општине Смедеревска Паланка, пуковник Антониос Костакис, војни аташе при амбасади Грчке, г-дин Жан Клод Сеге, потомак француског пилота, представници Аеро клуба „Приједор“ и „Удружења ратних добровољаца“      http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/12-2015.html * (СТООКЕ НОВИНЕ)    ЛеЗ 0003004  Прешево: Део албанских одборника о асоцијацији албанских општина –  У општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа од 114 одборника 74 је албанске националности. Странке које су подржале иницијативу председника Националног савета Албанаца имају 41 одборника, а они који се противе 33. /  Седницу прате и бројне новинарске екипе, а с обзиром да пре њеног почетка није било изјава, очекује се да ће се по окончању неко од званичника обратити новинарима.     http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/blog-post_12.html Будно око, Бела Тукадруз пре неколико година *   (ВЕЗ) ЛеЗ 0003005  УЗ МЕМОАР  КОЈИ  НИКАДА БИТИ НЕЋЕ ОБЈАВЉЕН У ЦЕЛИНИ / Бела Тукадруз … Приликом снимања кратког документарног филма БЕЛО,ЦРНО, ЦРВЕНО, случајно је пронађен један рукопис Бела Тукадруза, који се у целини публикује овде. Филм је дозвао нешто слично себи, што превазилази поезију буквално схваћену. Стендал је у своје време приметио да “поезија, la poesie, оно што се под тим изразом тада разумевало, - будалаштине које су писали сувремени му Французи, или их громко рецитовали са француских позорница, - да је поезија безвредна гњаважа”. “У томе се часу –према уверењу Е. Паунда - “уметност писања везала за прозу, и, током одређеног времена, важнији развојни процеси језика као средства за изражавање, дешавали су се у прози...” Проза је потиснула поезију, превасходну уметност, затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго била у затвору, из кога је покушала да изађе уз помоћ Сандрара, коме је иначе Бела Тукадрузов случајно нађени рукопис и посвећен. “То је духовни затвор. Уосталом сви песници које су у једном датом тренутку њиховог живота дотакли зраци извесне звезде, звезде Дирерове Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у контемплацију:она може постати бескрајно и смртоносно очајање које води у самоубиство или лудило, као што је то био случај са Жераром де Нервалом, или у необичне болести пред којима лекари остају збуњени, као што контемплација може довести и до највеће радости, а то се, сматрам мени догодило “. (1916)      http://zavetineaba.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html  Пример бифуркације на планини Радан: Шоле (у средини) са Кумом и Били (пре две године) * (СВЕТИОНИК)  ЛеЗ 0003006  КОЗАРАЧКА ДЕЦА / Радомир Батуран  -  Радомир Батуран, Торонто Глава 61 КОЗАРАЧКА ДЕЦА  Док још има времена, журим да се оградим, и стога се те највише хармоније одричем. Она не вреди једне дечје сузице ни само оног једног измученог детета, што је тукло себе шачицом у груди и молило се ’Боги’ у својој смрдљивој јазбини неискупљеним сузицама својим! Не вреди јер су сузице његове остале неискупљене. Оне морају бити искупљене, иначе не може бити хармоније. Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови Ни овдје се није више могло остати. Јеврејске породице су затворене и свему приступају ношене својим обичајима, за које ни хришћани ни муслимани не знају, а камоли дјеца комунизма. Куд ћу сад? Шта да чиним са собом? Једина пропусница коју сам имао водила је у музеј. И кренух тамо гдје се мора. И Тестамента и Теке за Богумила и Дневника било ми је и превише, а сада и писмо За Кустосовог сина… Жуља ме. Оборих се на лежај у Кулиновој соби и читам: „Добри, млади човјече, Богумиле, знам да вас ових дана ми старци убијамо шокантним открићима. Ово што ћу вам написати причао сам више пута Кустосу и обећао да ћу то све ставити на папир за његову хронику Мезезија. Од проклетих парница не стигох. Када му данас видјех одвојену главу од тијела, засврдла савјест што пријатељу не изврших аманет, него остах само на обећању. Знам да му ти помажеш око сређивању рукописа Хронике. О Мезезијама, који су завршили у Јасеновцу са, безмало, милион Срба, Јевреја и Цигана, ништа није знао. А ја сам знао за двојицу који су с мојим оцем завршили тамо. Замолио ме да згибеније њихово у Јасеновцу опишем према казивању Селима Шабановића из Ћурева мом брату Душану са Козаре, а сада из Крушевца. Не могу умријети док то не свршим. Примио сам аманет и од мог оца Самуела и спаситеља мог и Сариног, Уроша Мезезије из Кравица са Козаре. И њега смо звали оцем, а његову жену Саву мати         http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2015/09/blog-post_14.html   *

(ПОСЛЕ СВЕГА)  ЛеЗ 0003007   Најава новог романа "Кустос МЕЗЕЗИЈА"  Радомира Батурана  -  Између стотине ликова, које су обликовали хукови векова у огромном временском распону и патња и крв на просторима Балкана, источног Средоземља и Блиског Истока, Батуран је изградио два горостасна лика: кустос Мезезија и конзерватор Богумил, оба из Земаљског музеја у Сарајеву, јединствена у српској књижевности. На 550 страна овога романа кондезоване су огромна патња и бол српског и јерменског народа на просторима од Сиракузе до Анадолије. Иако свет романа „Кустос Мезезија“ подрхтава трагизмом, његова материнска мелодија поприма ехо отмене сете која зрачи аутентичношћу. Речју, роман „Кустос Мезезија“ Радомира Батурана јединствена је појава у српској књижевности, по теми, идеји, времену и простору, језику и стилу и хуманистичком идеалу. Препознао је то и његов рецезент, Владимир Димитријевић“, који записује на задњој корици романа:

„Радомир Батуран написао је роман препун сете. Испод ужаса наше прошлости пропламсава истинска, непатворена сета. Кад год смо сени, сећа мо се. Чега? „Сво је прве славе“, рекао би Његош. „Невиних даљина“, рекао би Дис. Да смо, пре пада на Земљу, „све већ видели и све знали“, рекао би Данојлић. Батуранов роман хоће да саопшти: постојимо на страшном месту и у страшном времену. Хоћемо ли стићи и утећи, не знамо. Али постојимо“.

        http://majdanbodler.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

Детаљ дворишта у Мишљеновцу, 2013.

(ИЗВЕШТАЈИ)  ЛеЗ 0003002  Манифестација „24 сата елеганције” у Белом Двору -  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ  - Манифестација „24 сата елеганције“ свечано отворена у Белом Двору

Београд, 11. септембар 2015. – Манифестација „24 сата елеганције” свечано је отворена вечерас у Белом Двору под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, уз присуство ЊКВ Принца Петра и г-ђе Алисон Ендрјуз. Београд је по ПЕТИ јубиларни пут домаћин манифестације „24 сата елеганције”. Тродневни спектакл, посвећен АУТОМОБИЛСКОЈ КУЛТУРИ, рафинираности и квалитету, који ће бити одржан од 11. до 13. септембра. Специјални гост вечери био је Њ.К.В. Принц Емануел Филиберто ди Савоја, унук Њ.В. Краља Умберта II од Италије

       http://identitet2007.blogspot.rs/2015/09/24.html

*

Фреска из Велике магазе, 2013.

(ЗАВЕТИНЕ Србијанци Пишу) ЛеЗ 0002965     Саркозијева идеја и коментари  jovan maksimovic | 06/09/2015 07:21

Г-дине Саркози, у Србији вец има преко 500 000 избеглица из Хрватске, БиХ и Косова, васа дрзава је далеко веца и богатија, примите и ви 500 000 ових несретника које сте васим деловањем приморали да птразе спас; ако исти број приме Енглеска и Немацка све це бити ресено веома брзо. Када се изједнацимо по броју избеглица моземо нове да примимо, до тада заборавите на нас. Ми им и сада далеко висе помаземо него ви, Србија јесте гостољубива и све цини за те несретнике, будите и ви из ЕУ мало гостољубиви, ми и сами немамо довољно хране али сто имамо делимо са њима, зар то није довољно. Тај центар који предлазете био би једна врста логора, Срби су алергицни на рец логор, имајуци лоса исуства у таквим логорима. Нама логори нису потребни а нецемо их правити за друге, има доста земаља које у томе имају искуства, нека наставе традицију. Срби воле Французе као народ, али зазиру од њихових политицара. Viva la France.

     http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_6.html

*

(ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ) ЛеЗ 0002966     Порнографија - протерана и наручена  -  Франкфурт, Хајделберг – И док многи кажу да је за цео свет штета што Академија лепих уметности у Бечу својевремено није примила Адолфа Хитлера на студије сликарства и тиме поштедела свет његове политичке каријере и Другог светског рата, „допринос” нацистичког вође уметничким водама и даље изазива полемике у Немачкој. Хитлерова дела су на крају рата уништена или их је углавном америчка војска запленила и дан-данас се налазе у њеним архивама. Међутим, Хитлеров утицај на уметност, како кроз она дела која су направљена по наруџбини нациста, тако и кроз она која су „протерана” из Немачке, минулих месеци изазива велику пажњу. / У недавној акцији у неколико немачких градова полиција је открила велики броја уметнина урађених по Хитлеровој наруџбини, за које се деценијама мислило да су изгубљена или уништена. У дому једног предузетника пронађене су бронзане скулптуре коња у природној величини, које је урадио нацистички скулптор Јозеф Торак за потребе Канцеларијата новог рајха, као и две женске статуе које је Фриц Климш урадио за двориште испред седишта Хитлерове владе. Међу бројним уметнинама, пронађен је и огроман рељеф Хитлеровог омиљеног скулптура Арноа Брекера, који је фирер планирао да стави на тријумфалну капију нацистичке престонице

     http://cjutanje.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

(ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР...)  ЛеЗ 0002967     Стојан Новаковић (1842-1915)  -  Чиме се све за живота бавио и какво је разноврсно и моћно дело иза себе оставио Стојан Новаковић (1842-1915), тешко је само набројати: два пута председник Владе, неколико пута министар, дипломата, оснивач Напредне странке, историчар књижевности, песник и романсијер, филолог, преводилац, први библиотекар Народне библиотеке Србије, археолог, хералдичар, председник Српске краљевске академије, оснивач СКЗ... О томе сведочи изложба "Стојан Новаковић, државник, научник, библиотекар", која је, поводом века од његове смрти, јуче отворена у Народној библиотеци Србије. Посетиоци могу да виде прве књижевне радове млађаног гимназијалца, затим студента, његово последње књижевно дело, историјски роман "Калуђер и хајдук", преводе (Пушкина, Волтера, Ранкеове "Историје српске револуције"), "Српску граматику", студије "Срби и Турци 14. и 15. века", "Васкрс српске државе" (о Првом српском устанку), дела из историје, географије, на десетине расправа и чланака...

      http://raskovnik.blogspot.rs/2015/09/1842-1915.html

*

(ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР...)  ЛеЗ 0002968    Тајна тестамента Јованке Броз  -  Први сусрет са женом по којој је добила име трајао је, како се сећа ова храбра Личанка, пуна четири дана. Пребирајући данас по тим временима, она прича како је дошла код тетке из неког беса, ината, после гласина које је чула у Запрешићу у Хрватској (где је у то време живела) како је тетка склоњена јер је издала маршала. Тада су у Хрватској, присећа се Чолак Кирали, Брозову удовицу кривили и за то што је Тито остарио, а поготово што је морао умрети. Док је цела земља била у сузама, у средини где је она живела, Тита су највише сажаљевали јер је живео поред, како су је звали, “српске роспије”. Она је хтела и то да каже маршаловој удовици.

Из свог друговања са тетком Јованком Броз, за све време док је била “склоњена и заборављена од света”, наша саговорница издваја два дијалога

    http://raskovnik.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ) ЛеЗ 0002970   'Метак који убија рак' прекинут  -  ПРОЈЕКАТ назван као "Метак који убија рак", пре неколико година најављиван као револуционарно истраживање, по свему судећи је - ћорак! Испитивања, бар што се тиче дела овог пројекта који је пре више од пет година био поверен стручњацима са Медицинског факултета у Крагујевцу су, како "Новости" сазнају, прекинута такорећи у почетној фази. Један од водећих учесника тог пројекта, када је реч о лабораторијским испитивањима, др Дејан Баскић, професор крагујевачког Медицинског факултета, потврдио нам је ову информацију, наводећи да није било даљег интересовања од иницијатора овог истраживачког пројекта, али ни новца.

- Наш задатак је био да у лабораторијским условима урадимо истраживања, односно какве ефекте дају препарати на бази меда и биља на неке врсте тумора - каже професор Баскић.

    http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_7.html

*

 

(ДИНАР)  ЛеЗ 0002971     Један од таквих случајева сигурно је и вредновање улоге краља Милана Обреновића у једном догађају када је, почетком јуна 1885. године (по новом календару), понудио Србију и престо Бечу на располагање, а заузврат тражио да добије велико грофофско имање за себе и свог сина Александра.... -   ПРЕДИСТОРИЈА овог чина досеже до одлуке Берлинског конгреса 1878. године којом је Кнежевина Србија добила независност и проширење на Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Благонаклон став Русије у стварању санстефанске Бугарске, науштрб српских територија, кнеза све више окреће према Аустроугарској и он шаље прву делегацију да поведе преговоре са аустроугарским двором. На челу делегације се налазио Јован Ристић. Вођа либерала обавезао се да у име Србије са Аустроугарском закључи трговачки уговор и који је подразумевао и изградњу железничке пруге. Железничка конвенција је потписана 28. марта 1880. Године

    http://krugovi.blogspot.rs/2015/09/1885.html

*

(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0002972  Сарадња партизана и усташа -  Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Владислав Б.Сотировић    21.970 пута прочитано    Датум: 19.01.2012   -   Циљ овог чланка је да конструктивно допринесе балканској и јужнословенској историографији расветљавању питања директне и индиректне војно-политичке сарадње између партизана каплара/“маршала“ Јосипа Броза Тита и усташа поглавника Анте Павелића на простору Независне државе Хрватске у току Другог светског рата, 1941. г.−1945. г. као и да укаже на идеолошко-политичке корене и циљеве ове сарадње. Чланак је углавном заснован на примарној архивској повесној грађи која се чува у Београду а која није никада коришћена од стране титоистичке историографије као и на сведочанствима учесника у догађајима из редова Југословенске војске у отаџбини (тзв. „четници“) а који су се након 1945. г. нашли у емиграцији. Титографска „историја“ против знанствене историографије  Како време све више и више пролази након преминућа „највећег сина наших народа и народности“ Јосипа Броза Тита (1892. г.−1980. г.) и како све више и више бледе филмске траке о „херојској патриотској борби“ Титових партизана у режимским пропагандним играним филмовима (типа „Неретва“, „Сутјеска“, „Ужичка република“, „Двобој за Јужну пругу“, „Црвена земља“, „Валтер брани Сарајево“, „Десант на Дрвар“…)[и] против „окупатора и домаћих квислинга“ истина о правом карактеру те борбе на подручјима Независне (Неовисне) Државе Хрватске (НДХ) 1941. г.−1945. г. полако али сигурно документовано угледава светло дана домаће знанствене повести (историографије). 

   http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/saradnja-partizana-i-ustasa.html       

*

Песник Александар Лукић у Москви, пре неколико година

(СРБИЈА У  ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0002973     Фарма крава испод облака  -  У ГОТОВО опустелом селу Златни Бор, са благим брежуљцима и цветним ливадама, које додирују облаке, и у даљини се стрмоглаво спуштају ка кањону Таре, прошле године је, на чуђење мештана и становика Фоче, почела изградња фарме крава и производња сира по швајцарском рецепту, старом готово два века. Овај сир “тражи” сазревање од 12 месеци, а већ је направљено преко 4.000 колутова са ознаком “златни бор”.  - Овде више нема неверних Тома. Све што смо на почетку говорили - остварено је и пребачено. Почели смо са 15, а сад имамо 30 крава расе свис браун, која највише подсећа на гатачко говедо, а увезли смо их из Швајцарске

    http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_44.html

*

(ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ) ЛеЗ 0002974     Повратак белоглавог супа на Стару планину –   ОРАО, јединствен и помињан небројено пута, могао би ускоро да опет лети изнад највише српске планине! Поводом међународног дана заштите лешинара, стручњаци су најавили повратак белоглавог супа на Стару планину, која је идеално место за ову врсту птица, чистача природе! То практично значи да би господари неба, после више од шест деценија, од када су нестали последњи примерци, супови добили своје ново-старо природно станиште.

Белоглави супови су на врху ланца исхране, а како упозорава Саша Маринковић, стручни сарадник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда, њиховим одсуством нарушава се много тога у природи

     http://carskirez.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

Све је више оваквих барјака по селима у Србији, на жалост!

(ЗЛАТНА КОЧИЈА)  ЛеЗ 0002975     Трагачи злата Документарни филм   -  http://trecasrbija.blogspot.rs/2015/09/tragaci-zlata-dokumentarni-film_7.html

*

 

Знак препознавања "Заветина"

( ПЕЈЗАЖИ МОЗАМБИКА) ЛеЗ 0002976     Говор  Риме Дариоус на протесту У Београду   -   http://suzovci.blogspot.rs/2015/09/blog-post_98.html

*

( ПЕЈЗАЖИ МОЗАМБИКА)  ЛеЗ 0002978    Тајван, Тибет, Синђијанг  -  У Кини већ деценијама букте три сепаратистичка жаришта помало налик српском Косову – Тајван, Тибет и Синђијанг – мада прича о одбеглом кинеском острву Тајвану има највише додирних тачака с одметнутом српском провинцијом

    http://suzovci.blogspot.rs/2015/08/blog-post_24.html 

*

Друга фреска из Велике магазе, 2013.

(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0002979   Будућност Македоније?  -  Борис Николевски   вријеме објаве: Понедјељак - 15. 04. 2013 | 18:15 Великоалбански апетити и будућност Македоније . - Колико је ова анализа "бајата", просудите сами, поготову ви који сте упућенији у будућност Македоније. *** /  Поводом завршетка локалних избора ових дана, вријеме је за анализу резултата којом ћемо указати читатељима што значе резултати локалних избора у Републици Македонији на међуетничком и геополитичком плану

      http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/buducnost-makedonije.html 

*

Трећа фреска из подрума, 2013.

(АЗ)  ЛеЗ 0002982     ...Славко га је питао, генерале шта је с тим државним ударом, хоће ли га бити?...  -  Прпа је такође указала на Ћурувијине контакте са генералном Момчилом Перишићем.

Често је, како је навела, био са њим у контакту од 1997, како јача његова позиција као власника успешног медија.

„Контакти се интензивирају и једном кад је био позван у кабинет генерала, где га је Перишић питао 'да ли би Телеграф подржао нас, ако бисмо извели државни удар', а он (Ћурувија) је рекао наравно, изволите”, испричала је Прпа.

Кад је дошао кући, рекао је да је то чудна изјава, јер је поред њега седео шеф КОС-а, напоменула је Ћурувијина невенчана удовица.

„Најблаже речено, то је неопрезно и онда смо нас двоје анализирали шта то значи, да ли је то озбиљна намера, манипулативна радња, шта?... Ти разговори са Перишићем били су чести, он би га позвао телефоном, па би се видели и на Копаонику... Славко га је питао, генерале шта је с тим државним ударом, хоће ли га бити?”, испричала је она

     http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

(НОВО ДРУШТВО «СУЗ»)ЛеЗ 0002983     Веровали или не: Нови прилози за 13. том  "Цјеломудрија" -  Матичари развели жену од покојног супруга  Лучани – Биљана Вратоњић из Лучана лане је у својој општини затражила извод из матичне књиге рођених, како би прибавила нову личну карту и поднела документа за стицање права на мужевљеву пензију. Међутим, запрепастила се кад је видела шта у документу стоји:

– Ту пише да сам се од мужа Петра развела у мају 2000. године, иако је он погинуо 22. новембра 1993. године. Због тога месецима нисам могла да пошаљем документацију у Дубровник, где је муж једно време био запослен, а у општини су ми објаснили да је до грешке дошло вероватно тако што су подаци замењени податком пара истог презимена венчаног исте године, и да се такве грешке тешко и споро исправљају – прича Биљана Вратоњић

    http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2015/09/13.html 

*

(СУРБИТА - Р) ЛеЗ 0002984     Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије?  - СТРАЗБУР- Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је данас земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате свеобухватни план распоређивања избеглица са ратом погођених подручја Блиског Истока и Африке широм континента.

"Није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава", рекао је Јункер у програмском говору посланицима Европског парламента у Стразбуру и нагласио да ситуација у којој се ЕУ налази "није добра и не сме се бојити ружичастим бојама".

У Европској унији постоји мањак и Европе и уније, додао је он.

Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ.

"Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то", поручио је председник ЕК.

     http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

(СТООКЕ НОВИНЕ) ЛеЗ 0002985     Драшковић: Пресуду је изрекла Служба ДБ -   БЕОГРАД - Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић изјавио је данас, коментаришући судско ослобађање тројице припадника Државне безбедности оптужби да су помагали у покушају његовог убиства у Будви 2000. године, да је служба ДБ изрекла пресуду, бранећи злочине и злочинце ДБ.Коментаришући пресуду Вишег суда у Београду, Драшковић је рекао да није у питању он, него чињеница да се судило за државни тероризам, јер су највиши службеници државе и шеф ДБ били оптужени да су помагали атентаторима у покушају његовог убиства у Будви. "Један исти судија, који пре четири године донесе пресуду аргументовану, препуну доказа и осуди их на по седам, односно осам година затвора, сада ођедном поништава сопствену пресуду", истакао је Драшковић у Јутарњем програму ТВ Пинк.

       http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

*

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0002986     САД планирале рушење Сирије још 2006.  -  ЛОНДОН - Оснивач Викиликса Џулијен Асанж у својој новој књизи "Фајлови Викиликса" наводи да су САД планирале да свргну владу Сирије много пре почетка побуне 2011. године.

У интервјуу за Раша тудеј Асанж је представио поглавље о Сирији, које се бави догађајима из 2006. године и телеграмом који је послао амерички амбасадор у Дамаску Вилијам Робак, а односи се на план за свргавање режима председника Башара ал Асада у Сирији.

"План је био да се користи велики број различитих фактора за стварање параноје унутар сиријске владе, путем претеривања и страха од државног удара", каже Аснаж.

Асанж је додао да је наозбиљнији део плана био да се подстакну тензије између шиита и сунита.

        http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/2006.html

*

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0002987   Брутално силовање новинарке  -  Лара Логан, новинарка тв мреже" ЦБС", која је пре четири године у Египту доживела брутално силовање, и данас се суочава са последицама ове трагедије. Ипак, од посла не одустаје јер јој је он на првом месту

    http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/2006.html 

*

  

(ЧИТАВ СВЕТ)   ЛеЗ 0002988     Србија на сајмовима књига: Пропуштене обе шансе  -  На управо завршеним сајмовима књига у Пекингу и Москви представљање наше књижевности протекло је у знаку многих мањкавости, чиме су пропуштене велике прилике да се лице наше културе покаже у пуном и правом светлу. Ово се наводи у јучерашњем саопштењу Удружења издавача и књижара Србије, које поставља питање: како је могуће да се после прошлогодишњег одличног наступа Кине на Сајму књига у Београду, о наступу Србије у Пекингу готово ништа не зна.

Поређења ради, кинески штанд на Београдском сајму књига имао је преко хиљаду квадрата, а наш у Кини, како смо незванично сазнали - око четрдесет квадрата.

У УИКС питају и да ли је и зашто Србија на Сајму књига у Пекингу, уместо као земља почасни гост, била представљена као нечији промотер, као и ко је путовао у Пекинг и у чије име.

- Жалостан је утисак да је поред толико важних и успешних институција, установа, факултета, удружења аутора и издавача, нашу земљу у Пекингу у Москви представио само узак круг одабраних, по свој прилици на основу чланства у једном удружењу. Да ли смо пропустили прилику да присуствујемо наступима Републике Србије у Русији и Кини, а уместо тога само видели представљање одређених чланова ПЕН центра и њихових пријатеља који су значајан део буџетских вишемилионских средстава уложили у сопствене дневнице и путовања? Тако смо, уместо благовремено и квалитетно организованог наступа у Москви, на нашем бледом штанду могли само да видимо сенку онога што је могло бити урађено - истиче се у саопштењу

      http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_9.html

*

(СРБИЈА У  ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0002990     Азбука наших живота  -   А: Авиони, камиони. Азиланти, авлија, афере, Алибаба и четрдесет хајдука. Б: Београд на води, Брисел на небу. Боља будућност. Без анестезије.

     http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_10.html 

*

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0002991     Страх од пропасти света  - КО је био Кристијан Розенкрајц? Рођен је средином 14. века на територији данашње Немачке у доба пада хиљадугодишњег Византијског царства, у доба када се Европом осим страха од куге и нечистих сила, ширио и страх од Турака и тајанствене и непредвидиве Азије.

Кристијан Розенкројц рођен је као припадник старе племићке породице Милхаузен; тачније он је њен последњи потомак. Милхаузени су из поколења у поколење били људи жестоке и напрасите нарави, увек спремни за кавгу и рат са својим суседима. Али ово им је дошло главе. У једном тренутку, њихови суседи којима је досадило зло ове ратоборне породице, ујединили су се, победили Милхаузене, запалили им замак и побили све мушке чланове. Све осим петогодишњег Кристијана. Њега је спасао монах који се у време пропасти задесио у замку. Он је дечака одвео у манастир у коме је остао до своје 15. године. У манастиру је млади племић стекао знање из теологије, и световних наука, научио латински и грчки, и са још четири сабрата - основао тајно друштво

      http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_10.html 

*

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0002992     Инстаграм се отвара за рекламе  -  ВАШИНГТОН - Инстаграм, бесплатна апликација за обраду и дељење фотографија на друштвеним мрежама, лансирала је данас алатку која омогућава свим оглашивачима да сами креирају своје рекламне кампање и емитују их групи од више од 300 милиона активних корисника платформе.

Лансирани су и нови рекламни формати, као што су фотографије у формату портрета или пејзажа, објављено је на веб порталу лесећос.фр.

     http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_66.html 

*

У близини МНР

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0002993    Будућност записана на палмином листу -  На интуитивно извученом листу из читавог снопа, читач проналази управо ваше податке… имена родитеља, деце, занимање… затим почиње читање ваше судбине.

Индија има једанаест библиотека палминог лишћа. Налазе се и на Шри Ланки, у Бразилу…

У њима се чувају милиони палминих листова, а посебно обучени свештеници читају људске судбине које су на њима исписане. На посебним листовима записане су и прошлост и будућност милиона особа.

Прву палмину библиотеку направила су седморица светих мудраца пре 3000 година. Имали су јединствену способност виђења паралелних живота – прошлости или будућности. Свако може да оде и добије информације о својој судбини, пронаћи ће његов лист.

На сушеним листовима палми исписане су животне приче људи који ће једном доћи у библиотеку у жељи да им прочитају њихову судбину, као и подаци о њиховом партнеру, деци, послу, родитељима, браћи и сестрама, догађајима, болестима, карми…

Могуће је питати све што се жели, чак и оно што се односи на судбине других особа. Ваша идентификација се врши путем датума рођења и отиска палца – десног за мушкарце, левог за жене.

Палмини листови су правоугаоног облика, повезани у снопове од 36 комада, јер се верује да душе увек инкарнирају у толиком броју. Један палмин лист може трајати 350 – 700 година. С временом је направљено више копија, тако да се у свакој палминој библиотеци налази ваш лист

      http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_52.html 

*

(РАСКРШЋЕ)  ЛеЗ 0002994     Да би се разумело како је одмах по завршетку Другог светског рата успостављен етос одмазде у готово свим деловима ослобођене Европе, и у нас, морало би се поћи од небиблијског порива око за око  -  У сјајној књизи Ивана Јаковљевића „На белом хлебу“ стоји навод да су, „према конзервативним проценама”, милиони људи Старог континента у ратном финалу 1945. били обухваћени вансудским егзекуцијама, као и спонтаним линчом. У Француској је, на пример, на нишану „макија”, како се називао тај антифашистички покрет отпора, било све што је служило Немцима – више од седам хиљада смртних пресуда, без већих помиловања, осим за престарелог Петена. Чак двадесетак хиљада Францускиња било је подвргнуто ритуалу јавног шишања због „хоризонталне колаборације” са немачким војницима. Сличан талас разрачунавања документи бележе свуда – од Бугарске до скандинавских страна. У Норвешкој је смртна казна била укинута, а ипак је 1945. уведена ретроактивно, и то за ратне злочине и сарадњу са окупаторском војском

   http://bezpremca.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html 

*

 

Слика све каже

(РАСКРШЋЕ)  ЛеЗ 0002995     Београд бели на води и лебу белом... или- vox populi   - ...... Влада Србије и Град Београд су закључили штетан уговор којим се државна имовина вредна најмање 1,1 милијарде евра бесплатно уступа арапском инвеститору, давањем у закуп на 99 година без накнаде, уз очекивање добити која није гарантована, чија је висина неизвесна и може да се креће у распону од 0 евра до највише 215 милиона.

Влада Србије је у образложењу лекс специјалиса за “Београд на води“ навела неистинит податак да ће трошкови припремних радова, изградње инфраструктуре и експропријације да износе 300 милиона евра, иако је сама Просторним планом, који је уредбом донела 31. децембра 2014. године, утврдила да ће они да износе 790 милиона евра.

У истом образложењу закона стоји да ће по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта од инвеститора да се наплатити 337 милиона евра, иако по важећим тарифама за екстра зону у Београду укупна накнада за милион квадратних метара стамбеног и 750 хиљада пословног простора износи око 800 милиона евра.....

Инвеститору се тако, само по овом основу унапред поклања више од 450 милиона евра

       http://bezpremca.blogspot.rs/2015/09/vox-populi.html 

*

(ПЕЈЗАЖИ МОЗАМБИКА)  ЛеЗ 0002977     Весна Пешић на трибини "Последице пројекта Београд на води"   -  http://suzovci.blogspot.rs/2015/08/vesna-pesic-na-tribini-posledice.html

*

(ЗАВЕТИНЕ Србијанци Пишу)  ЛеЗ 0002997     Откопавање града последњег српског деспота - АРАНЂЕЛОВАЦ - Удружење које носи име Павла Бакића одлучило је да обнови средњовековни град на обронцима Венчаца, који је, према историјским подацима, изградио овај српски деспот. Ископавања на локалитету познатом под именом Дворине већ су почела, а циљ Удружења је да се урушени град обнови, уреди за туристе и очува сећање на део српске историје и Аранђеловчанина који је јуначки погинуо у борби са Турцима 1537. године

       http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html 

*

(СРБИЈА У  ОГЛЕДАЛУ)  ЛеЗ 0002998     Сиријски преводилац на (не)одређено време - ВЕЋ данима остајем до касних вечерњих сати, како би својим земљацима помогао да се снађу приликом куповине карата према северу. И ја сам некада давно у Србију дошао из Сирије и не могу ни да замислим колико им је све ово тешко и напорно. Овако за "Новости" говори Габар Хатами, који однедавно ради на "Ластиној" аутобуској станици у Београду. Његово главно задужење је да мигрантима, који говоре само арапски, олакша сналажење и комуникацију. Овај необичан службеник није и једина новина домаћег превозника. На крову трафике, која се налази на улазу у "Ластину" станицу, окачена је табла исписана на арапском језику: "Овде можете купити карте за Кањижу и Суботицу". Слични натписи на арапском у Београду више никог не изненађују. Има их на многим угоститељским и услужним објектима, па је тако и ово превозничко предузеће решило да олакша сналажење све већем броју миграната приликом куповине карата

     http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html 

*

 

Знак препознавања

     

(ОСНИВАЧ)  ЛеЗ 0002999     Одломак из једног романа у стиховима: БЕЛО,ЦРНО,ЦРВЕНО / Бела Тукадруз  -  Склонио сам се у хлад

дугих трепавица...

Јесте, ствари су се временом искомпликовале,

замрсиле, али треба их одмрсити

с а д а ! Привидан је - уверен сам - мир

околни 

     ОСНИВАЧ

*

(ЧИТАВ СВЕТ)  ЛеЗ 0003000     Сумњив за ФБИ, а омиљен гост у Белој кући: Маркес...  -  Америчка обавештајна служба надзирала је кретања и контакте колумбијског нобеловца Габријела Гарсијe Маркеса готово четврт века. Да је најпознатији писац латиноамеричког књижевног бума био под тако дугом присмотром „Великог брата”, открива пре неки дан „Вашингтон пост.” Лист је на свој захтев, успео да добије низ докумената са којих је скинута ознака строге тајности. Федерални истражни биро (ФБИ) уступио им је 137 страница док је још толико својих записа задржао у тајности, до даљњег.

Маркес је имао 33 године када је са супругом и малим сином стигао у Њујорк (1961. године) и као дописник кубанске агенције Пренса Латина уселио се у хотел „Вебстер”.

Едгар Хувер, први директор ФБИ, човек који је на челу бироа остао за време осам америчких председника, одмах му је отворио досије и он је попуњаван сликама, контактима, преписима из новина читаве 24 године, чак и када је Гарсија Маркес стекао светску књижевну славу. Али за постојање досијеа није се знало све до сада, а писац „Сто година самоће” могао је тако нешто само да наслути.

Маркесово познанство са Фиделом Кастром почело је управо тада када се Колумбијац запослио на кратко у Пренси Латини, и прерасло у интимно пријатељство којим се писац поносио до краја живота (2014)

     http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_97.html 

*

(ПРОТОТИП) Зв (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0002951 Политика, књижевност и хумор – Тријумф знања о човеку – акти Тајне полиције…

    Прототип

*

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002930     “Лет крупних ждралова” / Миодраг Мркић  - Сложене и нове комуникационе ситуације
намеће и сама суштина полазишта – опуса
Мирослава Лукића.
У свој честој метатекстуалности и
интертекстуалности многа велика песничка
дела као да се одвајају од својих аутора. На
пример: данас је довољно рећи Коштана,
Горски вијенац, Хамлет, Дон Кихот, Евгеније
Оњегин, Ана Карењина, и читаоцу или
слушаоцу је одмах јасно о чему и о коме је реч.
Велика дела појединих писаца од почетка
теже томе да се одвоје од својих писаца.
Лукићу се то догодило у најранијој младости
са једном љубавном песмом; а последњих
деценија то се догађа и са његовим романима
Ујкин дом (о коме сам посебну књигу огледа
написао), Трговци светлошћу, Пасија по
Амарилису и др.

   Винаверов сокак

*

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002931     БЕЛЕШКЕ, ОБЈАШЊЕЊА / М. Мркић -  Мој дневник је нешто друго; време је у њему
мерено временом људских илузија. Надам се да
нису промашене сасвим?
Чудно: лик бога критике Мома непознат је
многима. Тај лик се не налази на “аверсу”
књига… Огромне количине књиге одштампане
су временом, и поготову током последњих
неколико деценија, без лика овог паганског бога.
Каквих је све наштампано књига! Колико
кривотворина! Колико фалсификата и плагијата!
Никог није било да то утврђује. Као што постоје
путеви свиле, путеви вина, тако постоје и
путеви новца, путеви славе и путеви
мистификација.
Тзв. књижевна уметност је постала средство
плаћања приликом размене добара…Курсна
листа поезије – теченије…

    Винаверов сокак

*

Берићет, плодови шефтелије у авлији преко пута (код Животића), Мишљеновац, 2013.

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002940     ПЕСНИК И ПИСАЦ БУДУЋНОСТИ КОЈА НАИЛАЗИ -  ”… Биће потребно много времена да се песништво
Мирослава Лукића прелије преко међа језика на коме је
испевано, прво због познатих политичких прилика и пре-
драсуда; друго, због тога што ни у Евопи и свету још није
довољно сазрела свест о Трећој религиозној епоси ствар-
алаштва …. “
”…Живот и судбина пред овог песника су поставили
високе и скоро непремостиве баријере : мало је оних који
би их савладали. Лукић је подједнако добар и убедљив –
чини ми се, убедљивији од ма кога другог песника на
српском језику – , без обзира да ли је његова мисао
узела облик везаног стиха, слободног, прозодије, чак и
шкртих коментара. Лукић је добио темељно књижевно
образовање, али он није доктус поета, нити сентиментални
лиричар, он је више од тога: песник свезначења и
пожељне савладане синтезе. …. “
”…Песме, једне друге расветљују, одражавају, као у
каквим чудесним огледалима, ако их читалац пажљиво
прочита. Лукић је себи најбољи критичар и тумач.
Његове су песме једноставне наизглед и лепе, као одраз
јабланова и јова или јоргована расцветаних у мирном
огледалу реке. …. “

     Винаверов сокак

*

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002941     ПИТАЊА, ОДГОВОРИ / М.  Мркић  -  Ко је у ствари Саватије Иг. Митровић? Неко
сличан мени? Велики вук самотњак? Професор?
Професор на привременом раду у иностранству,
наше горе лист? Пажљив и страстан читалац?
Библиофил? Или је реч о неком трећем,
непостојећем?
Неком од Лукићевих непознатих обожавалаца,
читалаца, пријатеља? Да ли се иза имена
Саватија Иг. Митровића не крије, можда, неко
прескроман, повучен и частољубив? Рукописи
Митровића стизали су на адресе Политике и
Заветина; а само је понешто од онога што је
стизало објављивано. Доста тога је одбацивано,
колико знам у Заветинама, због претераних
похвала Лукићу, које нису биле неосноване…
Припремајући Митровићев рад за штампу, као
уредник (Библиотека Идентитет Заветина,
Коло Прво, књ. 3), читао сам пажљиво рукопис
из заоставштине… и осетио његову вредност, ма
о коме да је коначно реч.

       Винаверов сокак 

*

Корпа пуна зрелих маџарки, или пожегача, крај лета 2013.

(ВИНАВЕРОВ СОКАК)  ЛеЗ 0002942     СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ НА КРАЈУ ХХ ВЕКА И МИРОСЛАВ ЛУКИЋ  -  “…Чињеница је да неретко, стицајем разноразних
околности (књижевних и ванкњижевних), вредна
књижевна дела, па чак и читави опуси појединих писаца,
бивају недовољно уочена или непоуздано протумачена,
речју – неправедно запостављена, било да је реч о нови-
јој књижевној продукцији било о текстовима из
књижевне баштине. Часопис Повеља, који не пати од
искључивости и сужених естетских видика, у броју 3 /
1998, објавио је подстицајну анкету о неуоченим и
запостављеним књижевним вредностима, у којој су
узели учешћа: Миодраг Павловић, Славко Гордић,
Тања Поповић, Милан Ђорђевић, Миленко Пајић и
Владимир Јагличић.
„Многобројне књижевне награде као да чине
оно што критика не постиже: прихватају вреднија
књижевна дела, истичу даровите писце – пише Миодраг
Павловић – Но мало се од тога упамти, не трају у нашој
свести ни добре књиге, ни значајни, смислени интервјуи,
на пример. (….) Опазио сам да известан број прозних
дела није запажен, да је остао на маргинама нашег
критичког вредновања. Лично сам читао с пажњом и
уживањем романе Мирка Лукића (УЈКИН
ДОМ)…

       Винаверов сокак

*

 (КЊИЖАРА ПИСАЦА)  Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка

МИСТЕРИЈА САХАРИН или легенда о змају који попије све вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту ( Филип Сенковић) – Сачувао, скупио и приредио за штампу рукопис „Књиге мога живота“ Мирослав Лукић) - Б еоград, Мобаров, 2005. – 1076 стр.; 20 цм.   -    (Колекција Три пауна, књ. 3) (м брош, изд. И издање у тврдом повезу)

... Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин., али није продат, јер смо веровали да се може добити више. Као што и данас верујемо. Том ценом и започињемо ову аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом

...Душа је пуна којечега, као канта за смеће. Моји тзв. пријатељи ускачу у последње возове, а ја не журим : знам да ћу стићи пре њих, тамо где су се упутили. Иако немам аутомобил, ту корисну машину ( продао сам га годину дана после Августинине сахране, да бих платио трошкове адаптације стана). Неко ми рече да купци некретнина у провинцијама спавају дубоким сном, иако се ја нисам бавио трговином некретнинама.
Свака заблуда има свој рок; погрешни закљуци су мучна ствар. Некада се чини да нису узалудне наде, иако се нико други не оглашава аргументима КОЈИ бн то потврдили осим врана. И сиктавог гласа погрешне жене. Ко је жена, која воли да поробљава, телом или новцем, ако не деспот? Свака она ситница, преко које сам прешао олако у своје време, све оно чему сам прогледао кроз прсте, излази иза грма, из папрати, као кошмари, као диносауруси…
Затурене ствари, заборављене, сачувале су енергију, за коју мишљах да је ишчезла; прелила се у други облик…
Открио сам Левак, који усисава много тога.

      (одломак из романа)

     Преостала су 2 примерка: броширани – на слици -  и тврдо укоричени

Видети више:  Књижара писаца

КУКАВИЧЛУК / Александар Лукић

ЛУКИЋ, Александар, 1957 –
Кукавичлук / Александар Лукић. – Мало Црниће: Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“; Београд: Удружење књижевника Србије, 2012 (Петровац на Млави: Стојадиновић). – 132 стр.; 20 цм. – („Едиција „Стишки књижевни круг“; књ. 17)
Тираж 300. – Белешка о песнику: стр. 131-132.
ISBN 978-86-87003-25-5(БСМ)
COBISS.SR-ID 192949772

ПОЕТИКА НАРАТИВНОСТИ / Миленковић, Милисав
Александар Лукић је озбиљно песничко име, препознатљив глас у савременој српској поезији. Романсијер и драмски писац, преводилац и колумниста, он је пре свега песник који се деценијама из књиге у књигу потврђује као аутентични творац поезије која је стекла и стиче своје место под српским песничким небом.

Цена 700, 00 дин плус поштански трошкови

   Више:    Књижара писаца

*

Шљива у Старом винограду изнад гробља у Поточићу