 |
| тридесет година заветина |
...
Да ли су Бог и анђели и судбина Делу песника
Миодрага Павловића наменили будућност примерену његовим антрополошким досезањима?
Шта
ће остати од онога што су о Павловићевој поезији писали Михиз, З. Гавриловић,
А. Шољан, З. Мишић, П. Палавестра, М. Данојлић, Ј. Христић, С. Леовац, З. Глушчевић,
Иван В. Лалић, М. Комненић, Љ. Симовић, П. Зорић, Ј. Лукић, Д. Ређеп, А.
Петров, Саша Хаџи Танчић, Д. Потић, В. Урошевић, Е. Клетников, Н. Милошевић, Ч.
Мирковић, Љ. Шоп, Б. Џонсон, В. Михајловић, С. Игњатовић, З. Костић, Р. Кордић,
Ч. Ђорђевић, Богдан А. Поповић, Злата Коцић и други?
Да
ли су критичари или песници као критичари били ближе суштинским истраживањима
опуса овог песника?
Да
ли је овај песник, као есејист, довољно утицао на есјисте истинске духовности?
Колико
је као дугогодишњи уредник најутицајнијег државно издавачког предузећа епохе
Хокус - покуса омогућивао појаву писаца троструких дарова : "мужа
у облацима"?
Да
ли су замаглили праву представу о значају дела овог песника наши савремени
критичари - мајстори књижевно - историјских неистина?
Да
ли је и када забрањена ма и једна књига Миодрага Павловића?
Да
ли он спада у државне и повлашћене ауторе? Ко је више књига у другој половини
ХХ века
у српској кжижевности објавио о државном трошку од Миодрага Павловића?
Постоје
још многа питања која се могу директније поставити; нису злобна, иако се то на
први поглед може некоме тако учинити.
Међу српским
писцима друге половине ХХ века, међу најозбиљнијим кандидатима за
Нобелову награду за књижевност био је, свакако, Миодраг Павловић. Међутим, држава,
изгледа, ту околност није узела
озбиљније, као некада, када се радило о књижевнику И. Андрићу, првом
југословенском добитнику најчувеније књижевне награде на свету. Сабрана дела Миодрага Павловића биће
објављено, коначно, тек крајем 2000. године.
Окаснело.
Требало је штампати Сабрана или Целокупна дела овог писца - барем пет година раније...
_______ Из једног дужег рада о Миодрагу Павловићу...(Уз 85. годину живота песника)
