СПЕКТАР
Десетодневни
избор "Заветина"
ИЗВИЊЕЊЕ
И ПОЗДРАВ
Овај
двоброј СПЕКТРА
мало касни,
због болести
уредника и путовања на
Север. Настављам
да публикујем Новибусур
у Шведској,
далеко од Србије (као што су чинили и
понеки од наших претходника, пре свега,
јего благородије Вук Стеф. Караџић).
Ове новине су постале приватне у
најдословнијем смислу ове речи, као што
сам већ писао и објашњавао у претходним
бројевима. Могу да их читају позвани,
или претплатници. Круг претплатника се
не шири, као концентрични кругови, не.
Али то није разлог за одустајање, поготову
у оваквој једној лепој земљи, каква је
Шведска са преко
деведесет хиљада
малих и великих језера, и мрежом
путева, која вероватно из ваздуха и
висине изгледа као паукова, скоро
савршена. Али, ја још нисам летео изнад
Шведске. Допутовао
сам аутом и видео више него да сам путовао
авионом. Не идеализујем Шведску*, али
видим,
да је уређена земља, и да је, иако
монархија, остварила ону идеју социјализма,
коју су у Русији и у другим земљама света
у двадесетом веку покушавали да остваре
револуцијама. Ех, револуције! Далеко им
лепа кућа – револуције су биле свуда
крволочне, и
катастрофалне, и
иза њих није ницало ништа од онога што
су вође револуција (играчке
у канџама невидљивих и опасних црних
сила света)
обећавали.
Понео
сам из Србије невелик број примерака
књига,
(између осталих
и роман Ујкин
дом, можда,
захваљујући Случају комедијанту, сретнем
и неког доброг преводиоца са српског
на шведски?)....
И
Шведску и неке друге скандинавске земље
требало је да видим својим очима барем
пре двадесет година. Али...
Море
шведских шума које сам виђао првих дана
деловало ми је мрачно, туробно, а онда
сам, кад су престале кише, открио брезове
шуме, појединачна стабла четинара и
понекад, кад би сноп сунчеве светлости,
обасјао стабла до корена и камење између
стабала – гранитне блокове понегде
увијене у кудравозелену маховину...
Сунчева светлост
је од брезових стабала и крошњи на
моменте знала да
да створи златна чуда и привиде. Шведске
шуме нису само четинари, већ и ризница
много чега што човек са југа Европе не
би очекивао (нарочито кад допутује на
јесен у Шведску) у тим шумама.
Камен
и дрво су потписи Шведске, а језера која
сам видео – велика огледала облака.
Вода је трећи
амблем Шведске. Значајна је као грана
и рударство.*
Случај
је удесио да на реци Åetern видим хидроцентрале
и једну воденицу (Попову воденицу) из
шеснаестог, односно деветнаестог века.
Боја воде водопада изнад ове воденице,
лепо очуване, од камена, боје је кафе!...
Hillared,
Švedska, 2017. 28. октобра (по старом
православном српском календару 7526....) М.
Лукић
*
Шведска
је етнички хомогена, јер Швеђани
чине 91% укупног становништва. Шведска
је на светском врху дужине живота. У
августу 2004.
број становништва је први пут превазишао
број од 9 милиона. После Другог светског
рата Шведска постаје земља имиграције.
Данас је отприлике 12% популације рођено
ван Шведске, а чак сваки пети има нешведско
порекло. Имигранти највише долазе из
Финске,
бивше Југославије,
Ирака
и осталих скандинавских
држава. У Шведској живи око 30.000 Срба.
Швеђани су
скандинавски народ пореклом од германских
племена која су се населила у
Скандинавији у неолитском
периоду. За Швеђане се каже да су потомци
Викинга.
Службени језик је шведски,
а новац шведска
круна. Шведска је земља мира
и благостања. Шведска готово није
учествовала у ратовима
последних 200 година. Већина њених
становника живи на југу земље где је
тло најплодније.
Становници Шведске
имају веома висок животни стандард,
који се заснива не само на природним
богадствима земље, него и њиховој великој
радиности и култури. Влада демократски
систем, ипак Шведска је краљевина,
али краљ
има само симболичну улогу. Општи избори
се одржавају сваке четврте године, а
право гласа имају сви становници старији
од 18 година, па чак и досељеници који су
најмање три године живели у Шведској.
У Шведској посебна
брига се води о деци. Сва деца имају
место у забавишту, настава и књиге у
школи су бесплатне, за свако дете је
осигуран дечји додатак. Сви становници
Шведске имају здравствену помоћ за
незапослене, у пензију одлази се са 65
година живота (независно од пола).
**
Шведској
припада око 2% од укупне светске производње
железне руде, један је од највећих
извозника, а највећи у Европи.
У извозу бакра,
олова
и цинка,
учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око
1% тржишне вредности целе индустријске
производње отпада на рударство,
које запошљава 0,5 % од укупног броја
запослених. Укупна производња железне
руде, 1998.
године, износила је 20.9 милиона тона,
сулфидних руда које садрже сумпор,
бакар, олово, цинк, арсен,
нешто мање сребра
и злата,
24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча,
углавном за индустрију цемента.
Највећа налазишта железне руде налазе
се неколико стотина километара северније
од поларног круга (лапонска тундра).
Кируна,
са околним брдима Луосавара
и Кирунавара,
највеће је налазисте, у коме су залихе
око милијарду тона руде, са 70% гвожђа
(налазиште је површине 16000 km²). Кируна
је средиште огромног налазишта, рударски
град, чије 3/4 становника ради у рударству.
1998. године, у овом налазишту ископано
је 14 милиона тона руде железа. Малмбергет,
такође у Лапонији (са производњом од 7
милиона тона 1998. године), је други по
величини рудник железне руде у земљи.
Руда из ових налазишта транспортује се
железницом, и извози преко лука Нарвик
(у Норвешкој)
и Лулеа (северни део Шведске обале,
Ботнички залив, зими залеђена). Највећи
рудник бакра Аитик, такође се налази у
овој регији. У области Скелефтеа, која
се протеже од Болидена на истоку, до
планинског ланца на западу, најзначајнија
су налазишта сулфидних руда (Лаисвал,
највећи извор оловне руде у Европи).
|
Детаљ са истоименог језера |
ПРОТОТИП
ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
ЗАВЕТИНА
|
Исто |
ПИРЕВИНА
и ВИНОВА ЛОЗА
ЛеЗ
0012247 Чедомир Антић: "Праху оца Србије"