НОВИБУСУР 00431 - 00432 /2017.
Пред Ђурђевдан, 2017.
ЂУРЂЕВДАН... заветна молитва
Симболи и
сигнали – Увод
ПО бројности је Ђурђевдан четврта слава у Србији, незванична је слава
"Делија", навијача Црвене звезде, који су се ових дана организовали (како пише
„Телеграф“), и стигли у Македонију, као «конкретна подршка за Србе и Македонце у
случају удара Албанаца. У питању су навијачи Црвене звезде, група од педесетак
најодважнијих Делија, који су се саморганизовали исте вечери када су кренули
сукоби у Македонији, и већ су на лицу места где чекају даљи развој ситуације.
На позив Срба из Македонија и појединих навијачких фракција Делије су се
одазвале и без много размишљања се упутиле ка кризном подручју. У Скопљу се,
поред навијача Звезде, у овом тренутку налази и мала група присталица
Фудбалског клуба Рад, са истим циљем – одбити евентуални напад албанске стране.
Такође, у приправности су и навијачи Вардара. Сазнајемо и то да ће се овим
групама ускоро придружити и Делије из Звечана, док је једна од теорија и да ће
поједине присталице Зенита и Санкт Петерсбурга стићи у престоницу Македоније.
Познато је колико поштују Србију и српски народ и учествују у хумантираним
акцијама за Србе са Косово и Метохије. Наравно не искључује се да још неке
ултра групе из Србије са ових простора крену пут Скопља...»
Србија је пре неколико година, заједно са земљама у региону, међународној институцији при
Уједињеним нацијама послала предлог да се Ђурђевдан, као празник који славе
православци, али и муслимани и католици, нађе на тој листи, а у истом пакету,
али самостално, Унеску доставила материјал и историјску грађу крсне слава, као
аутентичне светковине и празника који обележавају само - Срби. У Србији
је пролећни празник сачуван углавном као православни празник посвећен Светом
Ђорђу, али слави га и католичко и муслиманско становништво у сточарским
крајевима.
- Био он Ерделези или Ђурђевдан у питању је
обичај сличан у свим традиционалним балканским заједницима који корене вуче још
из античког доба (етнолог Душица Живковић). На Старој планини очуван је
вероватно најстарији ђурђевдански обичај. Колективна сеоска жртва заветна молитва, потиче из времена прехришћанске религије -
обред се обавља у капелици где домаћин на жртву испред каменог крста у чијем је
рељефу уклесан лик Светог Ђорђа приноси црно јагње. Тај чин назива се заветна
молитва.
Вишевековна традиција прославе Ђурђевдана
може се видети и на етно-фестивалу «Ђурђевдански сусрети", који се од 2000.
године одржава у општини Књажевац, у селима Вртовац и Балта Бериловац. Мештани
и њихови гости 6. маја већ 13 година прослављају Ђурђевдан игром и песмом.
Организују чобанске забавне игре међу којима је најпопуларније такмичење у
припремању белмужа - старог сточарског сира. Ђурђевдан је код Срба и – хајдучки
састанак...
Хоће ли тај
велики празник ове године бити у дубокој сенци политичких догађаја у
Македонији? Да ли инциденти у Македонији могу да прерасту у сукобе већих размера? Какав је могућ сценарио македонске политичке кризе? Хоће ли се
обистинити најгори могући сценарио – то јест да на Балкану букне поново још
један рат, можда крвавији од претходних?
Политика је ових дана објавила
разговор са Г. Мишом Ђурковићем*; коментари читалаца обелодањени као реакција
на тај чланак вредни су
пажње чак и када су сасвим радикални или обојени препознатљивим партијским једноумљем
