Translate

Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

Странице Листови стари, дуготрајни пањеви

Портал Сазвежђе З

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ
ПОЉЕ ДЕЛОВАЊА

среда, 27. април 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности





„Сурбита“  (00393 – 00394)


Увод  или  два подсећања

Нема  приближно бољег примера у српској књижевности, када је реч о односу политике и бездане књижевности - од случаја Исидоре Секулић*. Бездана књижевност постоји, наспрам официјелне, бирократске и сваке друге, и примери се могу наћи у делу  И. Секулић од њене прве књиге, до оних последњих које је спалила у рукопису.  Два њена прогонитеља, иако у размаку од  пола века припадали су истом јату** у нашој књижевности. Нажалост.  Први пут сам као антологичар препоручио  песму ове српске књижевнице  «Са Ускршњом поштом», у дигиталној верзији «Опалог лишћа», и тамо се виде ране, које вероватно никад нису ни зацељене. Треба на то подсећати због млађих и оних који не знају, да се не би заборавило. Јер се опет може поновити. Да  се не би поновило, дај Боже!

ЛеЗ 0006592   Бездана књижевност  - Постоји ли такво нешто? Може ли се дефинисати, описати?
Шта то, у ствари, значи?Је ли то недостижни стваралачки идеал,химера?
«Права уметност је пре свега она, која у нама помакне какву осећајну жицу, она која нас узнемири у најинтимнијим осећајима», каже Ингмар Бергман.
Можемо ли то узети као некакву полазну најприближнију основу бездане књижевности?
Или је можда, одмах на почетку, најбоље поћи од тврдње да је бездана књижевност нешто што што стоји наспрам тзв. официјелне, званичне, бирократске књижевности? Али то би значило да желимо да опишемо неки феномен на основу негације, зар не? Зна ли се, уопште, у српској књижевности,култури, јавности, зна ли се довољно о – тзв. бирократској књижевности, јединој коју смо, у ствари, имали током минулог, 20. века? И није ли оно што се о томе зна неко непотпуно знање, које је опасније од незнања?
То што се зна о безданој књижевности је капљица, то што се о њој не зна је – море.
Могуће да сте ове речи Сиорана већ негде прочитали? Извињавам се, ако је тако, што ћу вас поново подсетити на њих.
«Свеци опонашају Бога под несвесним царством прве успомене.
За сваког човека, Бог је прва успомена.
Зашто сваки лудак разговара с Богом, или, чак, замишља да је Он? Изгубивши постојећи садржај меморије, у његовом су бићу очуване само њене дубине, прастаре међе успомена….»
Постоји ли директна веза између Бога и бездане књижевности? Сиоран се у младости, када је био Чоран, и када се повећавало његово очајање – са сваким додиром са земљом, присећао Матилде из Мадебурга и њених речи упућених Богу:»Доносим Ти своја певања: она су узвишенија од планина, дубља од мора, виша од облака, пространија од ваздуха. Како се зове ова песма? – Жеља мога срца. Отела сам је свету…» Да ли су ове Матилдине речи опис, приближан опис бездане уметности? 
РЕНЕСАНСА:српска ренесанса

*


Исидора  Секулић
             СА УСКРШЊОМ  ПОШТОМ

Добри Боже, Теби ово писамце,
Васкрс је данас.
Мир и тиха радост људи,
Мале деце и младих животиња,
И сваке зелени.

Гробни камен препуче јутрос, господе.
Испунише се пророштва и обећања.
Истина се показа.
Истина се данас сме рећи:
Ваистину је истина!

Но не само гроб запечаћени:
Пуче истина новог пролећа.
пуче и истина живих ослобођених вода.
Пуче истина снегом заметених стаза.
Васкрс је дан пуцања свих
Истина што у тами ћуте.

А све има своју истину, Боже!
И та истина му је живот и једино право.
А често, Боче, камен је наваљен
На истину малих, сиротих живота.
Шта ће ту гробни камен, Боже?

Васкрс је данас.
А мени не даду рећи
Истину праву о малом народу.
И мени ко да није Вакрс.
Хтедох причати сећања стара:
О смерности простих северних Лапа
Што у студеној пустињи живе
Од најмањих истина и права.
радују се ко деца шареним капама
И топлу млеку и брзу санкању
И чувају ирвасе тамо око Кируне,
На мосту између Шведске и Норвешке,
Мосту малених земаља и народа.

Не дадоше ми казати сећања!
Узех да причам о малом народу
Што тамо далеко има и чува
Вилински посед, чаробна блага,
И стога му мале кућице у малој земљи
Пуне су финих, скупих играчака.

Не дадоше ми зборити, Боже!
Почех тад грцати, о Боже, о народу
Који је малени народ мој.
Истине наше нису многобројне,
И све до једне пеку и боле,
А оне су нам све благо и све право наше!

Пресекоше ми реч, Господе!
Васкрс је данас.
А ја под плочом ћутим,
И жалим  Ти се , Боже, горко, горко.
И молим Те:
Пусти ме преда Се,
Живу или покојну,
Да теби бар кажем шта је данас
Истина страшна о малом народу.

(1940).
____________________________________________

У  Београду,  Велики четвртак (Велико бденије)  ...  28. април  2016   М. Лукић

* Исидора СЕКУЛИЋ  ( Мошурин, Бачка, 1877 – Београд, 5. април 1958). Књижевни аналитичар, прозни писац, путописац, свестрана књижевна личност; скривени песник…

** Два Исидорина прогонитеља   (Мустра Бечка Нед Мај 31, 2009 12:46 ам)  

«Јован Скерлић ми је пребацио за недостатак национализма. То је био прек и нагао човек. После, када је постао народни посланик и стекао политичку власт, постао је нетрпељив. Ја му никада нисам пружила руку, нисам се са њим поздравила. Ја сам повучена и живим међу књигама. Плашила сам се да ми не подметне ногу, и он би ми је подметнуо. Зато сам се љутила после његове критике на 'Писма из Норвешке', и одлуцила да се повучем у себе још више. Није Скерлић разумевао да правог национализма нема без интернационализма. Ја волим друге народе националистички».

Други Исидорин прогонитељ, још гори и опаснији, скоро на крају њене стваралачке каријере и њеног животног круга, био је Милован Ђилас, у своје време неприкосновени судија када је у питању, поред осталог, и књижевност. Он је бездушно и бескрупулозно напао њену књигу о Његошу ("Његошу књига дубоке оданости") и осудио оне који су се већ били огласили са похвалама Исидори. Причало се по београдској чаршији да је силни Ђилас чак намеравао да изда налог за Исидорино хапшење.

Исидора том приликом није крила своју уплашеност: «Да, била сам се препала да ме не ухапсе. Убеђена сам да је Ђилас хтео да ме ухапси. То је био директан напад полиције на мене. Била сам припремила све да се обесим ако додју да ме хапсе. Ја, ако имам метафизичка гледишта, не излазим на улицу да их износим и проповедам. До тих гледиста сам дошла учећи". Стога је одмах спалила повећи рукопис другог, необјављеног дела монографије о Његошу, на коме је годинама радила. А након тога дуго је патила, говорећи: "Наћутах се и настраховах се".

Милован Ђилас се двоструко огрешио о Исидору. Поред тога што ју је изузетно грубо био напао због књиге "Његошу књига дубоке оданости", касније, у својим мемоарима он је забележио наводне Крлежине негативне оцене о њој. С тим у вези, познато је да се Исидора дописивала са Крлежом, а спорадично су се и посећивали (када је Исидора била у Загребу, а и Крлежа је њу посећивао понекад када је био у Београду). Зна се и да је Крлежа у јавним изјавама нескривено истицао Исидорину «велику ученост и космополитизам», а да ли је рекао то што је Ђилас забележио знао је само Ђилас.

Исидору је болело неразумевање књижевних и других кругова према њеним мисаоним космополитским ширинама, те се након Ђиласовог напада још више повукла од света, усамљенија и одбаченија, бојећи се анатеме културне елите тадашњег времена.

Говорила је: «Било је неке коби у моме детињству, протеклом мимо људи као што ће ми протећи, касније, и читав живот, али сам имала ретку срећу да од првих корака будем бачена у свет науке и рада, што ће рећи да сам зарана упућена на саму себе. Због таквог друкчијег мојег живота деца ме нису схватала и ја нисам налазила додирне тачке са њима. Врло рано почела је моја осудјеност».

У својој тихој резигнацији писала је и ово: «У раду нисам имала среће, ни до данашњег дана је немам. То је тешко видети са стране, али ја то најбоље знам... Нису ми дозваљавали да будем своја ни паметна, стално су у ономе што сам чинила тражили нешто тудје, напабирчено. Осетила сам на плећима сав терет жене културног радника у једној средини која се, будимо искрени, веома тешко ослобадја нездравих традиција».

Иако није волела да дели нетражене савете, младе писце у Србији, који су је повремено посећивали, саветовала је да уче стране језике и да путују по свету, потајно им говорећи: «И комунизам ће проћи»...

И поред хроничне болешљивости, Исидора је доживела дубоку старост. Када су јој лекари, при крају њеног живота, саветовали одмор од рада и лечење, говорила је: "Ја сам целог века била болесник, од своје тридесете године носим повишени притисак, борим се с неиздрживим мигренама: лекови и лечење су за особе до 25 година, а ако мој организам нема довољно одбрамбене моћи, боље да ме нестане... Не пијем, не пушим, не једем, скоро гладујем, треба још да ми забраните да радим...". Умрла је у 82. години, и сахрањена скромно, на малом гробљу на Топчидерском брду, без говора и венаца, само увијена у бели чаршав, уз појање једног свештеника.




 Сурбита(р)

(Сурбитар – Библиотека Прототипа)  132 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

(Сурбитар – Библиотека Прототипа) 133 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

(Сурбитар – Библиотека Прототипа) 134   (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

(Сурбитар – Библиотека Прототипа) 135   (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)





 ПРАЗНУЈУЋИ УСКРС

ЛеЗ 0006673  МОЈ ЧЕТВРТАК.  - Исидора Секулић се преселила из Милоша Великог 56, у исту улицу али број 50. Пише Милану Гролу, тим поводом:
    
    Била сам на кули, сад сам у бунару. Ћудне ствари видим одавде. Шегрт из штампарије, спонтано, дрекну: Па ви, госпоја, у гробљу сад станујете! ( Музејска башта са сракофазима.) Иначе је лепо. То јест, усуђујем се рећи : лепо је свугде где ја станујем колико може бити лепо са мојом сиротињском имовином. умела сам увек кућу "од ничега" начинити. Не као што Црњански [Милош] само тако пише, него одиста.
    Можете ли свратити у четвртак? ... Четвртак

ЛеЗ 0006674  Из једног од најдужих писама  г. Милану Гролу / Исидора Секулић. - ..... Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. ....  Четвртак

ЛеЗ 0006662  Одломак из писма Исидоре Секулић. - Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Из једног од најдужих писама које је неком послала - Милану Гролу,  крајем јула 1931.)    Четвртак

ЛеЗ 0006566   СВЕ ЈЕ ИСТО, ИЛИ МОЖДА И МАЛО ГОРЕ, НЕГО ПРЕ ГОДИНУ ДАНА / Бела Тукадруз.Брисан простор. Сви беже јер знају шта их чека на том простору, а ја не могу јер немам избор. Лето 2014. Поред Пека. -  УЗ ДИГИТАЛИЗОВАНИ ПЕТОБРОЈ „ТРЕЋЕ СРБИЈЕ“ 16-20/(24. октобар 2005)

После овог петоброја „Трећа Србија“ се – угасила. Престао сам да штампам овај часопис, поред осталог, и услед недостатка новца за штампање. Евентуална публика којој је овај часопис стремио, треба признати, није ме подржала. Доказ за то су и тридесетак непродатих примерака. Па, ако још увек постоји тих 30-ак непродатих примерака, чему ново издање, дигитално?
Разлога за то има барем два. Највећи тиражи бројева су били – 250 пр. То је терен издавачког
гета. Из тог „казамата“ и „мрака“ треба изаћи!
Дигитализујемо оне бројеве часописа које су штампале „Заветине“ (док се то могло, макар и уз помоћ „штапа и канапа“) – а које можемо, на основу припреме за штампу тих часописа, да дигитализујемо.  
РЕНЕСАНСА : српска ренесанса  

ЛеЗ 0006584   СРЧАНИ УДАР /  ЗОРАН М. МАНДИЋ.  - ... Шта радиш овде питао ме је Бог док су ме
Разапињали на столу кардиохирургије у
Сремској Каменици
Скроз је све у реду одговорио сам срећан
Што зна где сам и што ме неко тамо чека као
Последња обнова пропалог времена   Књижара "Бобок"

Песник Александар Лукић, снимак из априла 2016.


ЛеЗ 0006837  О "ИЗДАЈИ ПРАВА, ЖИВОТА, СЛОБОДЕ И ИСТИНЕ" / Лаковић. - Александар  Лукић, Кукавичлук, Браничевско-стишка књижевна заједница: Удружење књижевника Србије: Библиотека "Србољуб Митић"; Петровац на Млави: Београд: Мало Црниће, 2012.- .... Ипак, преовладујући утисак јесте да су Лукићеви стихови, превасходно, искрени, истинити, из себе, и ништа мање болни и одболовани, што песник и не крије ("Мртве душе, кажем вам\ моја истина је болна"; "Причати о болу. То умем исприповедати.\ Тад избијам јаче од потајнице из песка.\ Ни симфонија не отиче у свет на такав начин"). Они су део песниковог сопства. Громаде његовог бића и памћења. Од крви и меса. А још Бодлер је подучавао да предуслов доброг и правог стиха управо је емоција. И истина, додајем.... Библиотека ПРЕТЕК, 3

 
ЛеЗ 0006586   „Кукавичлук“ – најновија књига песама Александра Лукића. - ПОЕТИКА НАРАТИВНОСТИ / Миленковић, Милисав
Александар Лукић је озбиљно песничко име, препознатљив глас у савременој српској поезији.
Романсијер и драмски писац, преводилац и колумниста, он је пре свега песник који се деценијама из књиге у књигу потврђује као аутентични творац поезије која је стекла и стиче своје место под српским песничким небом. Већ својом првом књигом У ВАГОНУ РОЗАНОВА најавио је своје несвакидашње и оригинално стваралаштво, што је изборило угледну Бранкову награду. Потом су следиле песничке књиге ОСНИВАЧ ПОДЗЕМНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, ЕВРОПА, БРОД ЛУДАКА, ЛЕГЕНДЕ О РАМОНДАМА И РУЖИЧАСТОМ ПЕСКУ МЕСЕЧЕВОГ СМАКНУЋА, У ДОЛИНИ ЗИДОВА, ЈАСПИС, НЕ СПОМИЊИ ЂАВОЛА са добијеном наградом „Раде Драинац“ за 2010., и САВРЕМЕНИ УШКОПЉЕНИЦИ.
Књига у вашим рукама именована је као КУКАВИЧЛУК, што је изазовно поигравање са смислом и самим поетским чином, али у чијем значењу лежи и својеврсна морална и хуманистичка замка. Песме су сложене у два циклуса: БРЕГУНИЦЕ и ДРУГИ ЖИВОТ.
Ово је десета песничка књига Александра Лукића и она долази као (не) закаснели одјек на догађаје и време последње деценије
XX века у већини песама, мада има и оних које су ближе једној сетно, само понекад и опорој, лирској линији певања. Оне не искаљују онај део ове књиге у којој се пева и мисли, критички наравно о том времену и његовим идеолошким и политичким одредницама.
Употпуњавајући радну и стваралачку биографијуи Александра Лукића неопходно је навести његов ангажман као уредника угледног чаописа „Браничево“ као и истоимене едиције у којој се уочавају књиге које смело и оштро третирају савремена збивања и кретања у друштву, култури и књижевности. Такође је запажена и линија залагања за превредновања у нашој савременој књижевности.
Значајна је интелектуална активност Александра Лукића као колумнисте и његово критичко залагање за идентификовање појава и понашања које пркосе трајним вредностима.
РЕНЕСАНСА : српска ренесанса

А. Лукић, април 2016.


ЛеЗ 0006591   ТАМО ГДЕ СЕ СЕКУ МЕСЕЧЕВА ЛИНИЈА И СТАБЛО ПОСВЕЋЕНОГ ДРВЕТА / Белатукадруз  (8.април 2012) - АВГУСТ / 13. СЕПТЕМБАР 1971…
Другом кругу и другом поднебљу припадам.
Не овом. Ово ће брзо да прође, као полугође.
Ја живим за оно што ће доћи, и потајно се надам.
Да ли и ви, ма ко били, живите такође?
Век је на крају дволичности – Царство Ћесарово.
Високе тополе, људи ове земље знају : Раскршћа
из старог и одбаченог стварају нешто ново.
Блок је волео само голу истину, као лабуда.
Савремени песници : горке су њихове риме, неукусне.
Па и мисли ( не визије, јер их немају) су им робусне.
Нико ни да спомене како му је жаба улетела у уста.
Беже од Истине. (Ко суву крушку, обавија их бршљан.)
Полуистине врве. Одасвуд надире лаж Епохе, пуста,
зујећи као фрижидер празан, изазван стршљен… 
РЕНЕСАНСА : српска ренесанса

ЛеЗ 0006755   Живодраг Живковић. Из књиге Живодраг Живковић : ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ; Јефимија, Крагујевац, 2001, 228 стр.; стр. 148-149. - КАТАСТАР, АНЂЕО И СМРТ
I
Прво су модри крици заковали међу:
Воћњак с Анђеловог поседа одједном
Задрхти из самих небеских жила и злато
Плодова преко ограде у твој врт баца
Које поглед једва сме да такне, камол'
Жудња да доврши дело безбожности
У ишчекивању прозирног удара у тле
Стонога (чији је свемир лишен утољења)
У свитање буши плодове један за другим
И пије бешумно. То је моја крв, кажеш
И твој тешки камен бачен за Њом опет
Успоставља склад између ствари и језика   Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1)

ЛеЗ 0006756  (Листајући периодику, књиге и рукописе)   Из  рукописа трећег пилот издања антологије "Несебичан музеј", одломак...... Састављач НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра био би обрадован чињеницом да неко покуша и састави  корективне антологије - антологије у којима би били заступљени аутори 20. века, којих, на жалост, нема у трећем и коначном издању ове књиге. Сматрам, што је и природно, своју књигу  - отвореним изазовом да се то учини. У сваком случају, да сам и ову врсту "рачуна" на коју можда  и нисам био обавезан; али пошто је ово књига обиља и претека - дајем и  ове информације, које могу скратити евентуалним истраживачима и антологичарима пут, јер пут којим сам ја ишао бејаше мукотрпан, дуг и предуг. Обично тим путем иду тимови Института за књижевност.Треба да се каже и следеће : у ово коначно издање ушло је  243   аутора, тј .  примера поезије у најширем смислу речи. Неких песама из другог издања у овом трећем нема. То није страшно. Нека се њихови аутори утеше помишљу да су заступљени у првом и другом издању НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА. У  овом коначном издању нису заступљени следећи аутори:  Бошко Токин (1894 - 1953), Јован Поповић (1905 - 1952), Драган Алексић ( 1901 - 1958), Љубомир Мицић ( 1895 - 1971), Бранко Ве Пољански ( Бранислав Мицић, 1898 -  ?), Мони де Були (Соломон ди Були, 1904 - 1968), Паве Старчевић ( 1905 - ?), Мирко Королија (1866 - 1934),  Хамза Хумо (1895. - ), Радослав Драгутиновић (1904 - 1933 ), Младен Лесковац  (1905 - ? ), Чедомир Миндеровић (1912 - 1966 ), Синиша Кордић (1897 - 1977), Драгутин  Костић (1901 - 1942), Мирко Бањевић ( 1905 - 1968), Јанко Ђоновић (1909 - 1991), Душан Костић ( 1917 - ?), Славко Вукосављевић (1927. - ),  Изет Сарајлић ( 1930. - ), Хусеин Тахмишчић (1931. -), Рајко Сјеклоћа ( 1936 - 1977)... За сваког од ових аутора има одређени конкретни разлог, а најчешћи је  да нисам нашао  најбоље и најуспешније примере песама. Један од разлога је и тај, што је треће издање рађено према другом и што је имало унапред задат обим. .....  Овде ће бити представљани песници, којих, нема , пре свега, ни у  "Опалом лишћу", у оном обиму у којем ј то могуће "Заветинама". Списак, како написах - није исцрпљен; и овде ће, ако Бог да, бити допуњаван у годинама које долазе. Позивамо све песнике, пре свега оне живе, али и потомке оних који су преминули, да нам пошаљу, ако су у могућности, најглавније књиге своје, ако их имају, на адресу знану "Заветина"...  Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1)

ЛеЗ 0006769  Обреди поетичког живота / Сава Бабић. Јединство поезије и есеја. - Сакралност света је велика тема Миодрага Павловића, подједнако изражена и поезијом и есејом, што показује и његова најновија књига у издању "Књижевне речи"  (Београд, 1998)  Извор: Факсимил чланка штампаног у "Политици", Београд, у суботу 12. децембра 1998.    Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)



ЛеЗ 0006777  МАТИЈА БЕЋКОВИЋ (1939), добитник повеље ''Карађорђе'' за 2005. годину, је објавио, између осталих, следеће песничке књиге: Вера Павладољска (1962); Метак луталица (1963); Тако је говорио Матија (1964); Рече ми један чоек (1970); Међа Вука Манитога (1976); Леле и куку (1980);  Поеме (1986);  Кажа (1989);  Чији си ти мали? (1990); Надкокот (1990); Богојављење (1990); Ово и оно (1995); Потпис (1996); Ћераћемо се још (1996); Покајница (1997);  Хлеба и језика (1997);  Од – до (1999); Очинство (2001);  Ниси ти више мали (2001);  Кукавица (2002); Послушања (2002); Трећа рука (2003); Сабране песме у девет књига (2003); Тако је говорио Матија (изабране песме у три тома); Бели штап (2004); Седимо нас двоје у сутону (2005); Кажем ти тихо: ништа нам не треба (2006); Без ниђе никога (2007); Кад будем млађи (2007). Објавио је и: О међувремену (1968); Че – трагедија која траје (Са Душаном Радовићем; 1970); Служба Светом Сави (1987); О Његошу (1988); Косово најскупља српска реч (1989); Служба (1990); Овако говори Матија (1990); Мој претпостављени је Гете (1990); Саслушања (2001); Беседе (2006) и др. Добио је, између осталих, и следеће награде: Милан Ракић, Октобарска, Седмојулска, Просветина, Нолитова, Бигзова, Змајева, Дисово пролеће, Беловодска розета, Златни крст кнеза Лазара, Одзиви Филипу Вишњићу, Јован Дучић, Лаза Костић, Вукова Задужбина, Десанка Максимовић, Његошева, Богородица Тројеручица,.... 
ВЕРА ПАВЛАДОЉСКА 
Лукавица је хтела да ме надлукави
Пунио се месец у августу као локва
Испаљиване пуне дуге преко језераи глава
На радилиштима у рудницима боксита
Убеђивао сам непознате људе
У твоје име
Вера Павладољска   .... Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)



ЛеЗ 0006720  МОЈИ МРТВИ ДРУГОВИ. И друге песме Радослава Војводића. САМ ПРЕД СОБОМ
   
Како Ти је ноћас – сам пред собом!
Стојиш, ћутиш, не знаш – где ћеш.
Испред су – контејнери, смеће,
наниже – пијаца, пусто, Дунаво.
Али, како себе поднети,
дршћу струне, мисао, у глави – авети!

Изгорело све унутра, и јаз се грана,
и боли, и боли, а отворена сва врата.
Непотребан је говор, речи као ексери,
језик не уме да заноси, муљ захвата.
Како објаснити блесак, укротити муњу?
У срцу јами – откупити се, порећи буну?   Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

ЛеЗ 0006802  ….КРУГОВИ /  Р. В. Емерсон. - (Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други. Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света. Св. Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. Ми се читавог живота бавимо тиме, да одгонетнемо загонетну многострукост значења тога пра-лика. Један смо смисао већ установили, циркуларни, који изједначује карактер свега човечијег рада. Сада ћемо потражити и доказати другу аналогију : да се сваки рад даде надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамоистину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина.)
Природа се усредсредила у куглама.
Њезини поносни ефемерали журе на површину и изван ње.
   Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА 

ЛеЗ 0006593   DANCE MACABRE : Антологија англојезичког песништва XIV-XX века. - Избор, предговор, превод и напомене В. Ј.
Крагујевац: Студентски културни центар, 2009 . – 683 стр.: Портрети аутора текстова; 24
cm
ISBN 978-86-7398-049-2 (broš.)
COBISS.SR-ID 1024090001
Предговор Антологији англојезичког песништва XIV-XX века
1
Не купих књигу, давно.
Нема класичне алеје
у врту, данас славном:
што би надохват даље је.
Нема. Постоји зјап времена.
Не да се мења, нестаје.
Враћа се, ваљда, до семена,
ноћи саздања, бесане.
Полуписменост издаје,
куда нас жедне преводе
власт, часописи, књижаре.
Сад су та дела демоде.
Ко прегажена бара.
Одвијугали дим.
И војска критичара
сасвим се слаже с тим.
Остаје да се жали.
Или сумња у намене.
Библиотеке? Али,
до једне, биће спаљене.
Зато се крају приводи
и ограђује перивој.
Све ближећи се природи,
тихој подршци земљиној.   
РЕНЕСАНСА : српска ренесанса



ЛеЗ 0006600   НИКИТА ВИНОКУРОВ. - Никита Винокуров (1958) је професионални преводилац и песник који је завршио Институт Мориса Тореза 1982. године. Магистрирао је у Колумбији. Понајвише преводи са шпанског.

* * *

О укусима се не расправља. Због њих се убија.
То ствар је позната.
Јучерашње жртве лако облаче - не додија,
одећу својих џелата.

О укусима се не суди. За укусе спаљују.
Правила других нико се не лаћа.
Речи помало опет дрхте, њих или у блато сваљују,
ил се све скупље за њих плаћа.

Чему прича о укусима. Траке и перле с пуцадима
више не вреде - смеће.
Нећемо о минусима. Боље о плусевима.
Купимо нешто дречеће.   (Препев Владимир Јагличић)   Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

ЛеЗ 0006631  Пјесме за "Заветине" / Јованка Бабић Јеловац. - Не буди себичан
Не буди себичан ове ноћи
кад разгрнеш постељу
и не угледаш цвјетак
своје вјечне љубави.
Она се расула по ливадама слободе
и дише први пута без окова
тако своја и безбрижна.
Не буди себичан ове ноћи
кад она своди рачуне са животом
и оставља те да одагна туге
и дохвати сјај мјесеца.
Не буди себичан ове ноћи
која ће заувијек одњети
бјелину постојања
из твојих очију.
  Заветине



ЛеЗ 0006637  ЗЛОЧИНЦИ ИЗ КАБИНЕТА -  Усташе и ОЗНА крили геноцид над Србима &  Борис Субашић | 17. април 2016. 19:05 | НДХ почела кампању скривања ужаса у Јасеновцу тек кад су и Немци почели да их се гаде. Дописнице из Јасеновца показују да су логораши имали право да се дописују с породицама. - ДОПИСНИЦЕ из Јасеновца, најстрашнијег логора смрти за истребљење, пре свих, Срба, а затим Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској, показују да су логораши имали право да се дописују с породицама, да су примали редовно пакете и да су, уопште, сасвим лепо живели међу бодљикавим жицама. На већини тих картончића с одштампаним заглављем "сабирног логора" краснописом су исписане поруке: "Овде је лепо, пакете примам редовно, шаљите још хране, поздрављам све код куће".  Балкански синдром

ЛеЗ 0006675  Пава Молнар.... -  Једина преживела логорашица одустала од државне комеморације у Јасеновцу:  Тужна сам што се деле. - Од службене комеморације обележавања 75 година од оснивања логора Јасеновац одустала је и Пава Молнар, једина преживела логорашица. -  Од службене комеморације обележавања 75 година од оснивања логора Јасеновац одустала је и Пава Молнар, једина преживела логорашица, преноси „Јутарњи“. 
Међутим, директорка Спомен подручја Јасеновац и организаторка комеморације Наташа Јовичић то негира.
Да, повукла сам говор и не желим да га читају у петак на службеној комеморацији у Јасеновцу. Учинила сам то зато што нису сви тамо заједно. Јако сам тужна што се деле и што је све тако испало“, наводи 95-годишња Пава Молнар за загребачки портал.
Она је преживела усташки логор Градишку који је био део јасеновачког логора.
Према плану директорке Спомен подручја Јасеновац и организаторке комеморације, Наташе Јовичић, њен говор требало је да буде и једини. Пава Молнар каже да је учествовање у комеморацији договорила са Наташом Јовичић, као и да је почетком априла с њом била и код председника хрватског Сабора Жељка Реинера.
Предложили су да се комеморација жртвама Јасеновца ове године одржи у ХНК, што сам одлучно одбила. Рекла сам да се комеморација мора одржати тамо где су се злочини и догодили. Под тим условом пристала сам да им дам свој говор. Четвртак



ЛеЗ 0006735  "Овај геноцид је део јерменске историје и део светске историје. То није бол само једног народа", рекао је Клуни у Јеревану. -  Холивудски глумац, председник државе Серје Саркисјан и хиљаде Јермена продефилирали су градом све до брежуљка на коме се налази споменик жртвама геноцида и положили цвеће испред вечног пламена.
Широм земље одржане су комеморације у црквама.
"Овај геноцид је део јерменске историје и део светске историје. То није бол само једног народа", рекао је Клуни у Јеревану.
Он је био копредседник жирија за награду Аурора за буђење човечанства за преживеле у геноциду из 1915..   Књижевни гласник

ЛеЗ 0006795  Опет Бунтовне песме Светислава Стефановића. - Извор: Светислав Стефановић БУНТОВНЕ ПЕСМЕ   приредио  Предраг Пузић. рецензент Др Миливој Ненин.  Коректура Проф. Јелена Спасић. - Нови Сад, 2005.-Штампање књиге омогућено је средствима из фонда Антона Стефановића. -  Есхаески божур
  
Сва дворана блиста се у сјају,
Свила шушти а ванстепи брује,
Вртлог пути, парфема и злата,
Меке свиле и сјајног броката,
Окреће се као сред олује.   Библиотека Великих претеча



ЛеЗ 0006834  Из ЛОМАЧЕ ЗА SENSA / Предраг Пузић. - Стравично поглавље, документ. - (Слово Елија Финција и другова)....... ЗАПИСНИК ванредне скупштине Српске књижевне задруге, одржане на дан 22. априла 1945. године. .... ИЗВОР : књи. Часопис ИДЕНТИТЕТ :  Сузовски свитак. – Зима 207, бр. 7-8,     стр. 12-26(Преузето из књиге Предраг Пузић:ЛОМАЧА ЗА SENSAзлочин и казна Светислава Стефановића - Сремски КарловциКаирос, 2003. - 163 стр; илустр.; 21 цм. стр. 108 - 129)   бИБЛИОТЕКА претек, 3



Блок: Бела ТУКАДРУЗ

ЛеЗ 0006732  РУДНИЦИ ЧУДЕСНИ... ОДЛАГАЊА /   Белатукадруз

То је морало, на крају, тако бити:
зашто бих писао песму о Викторки?
Драже су ми неке друге ствари, нити
другог ткања, сазнања, часови горки.
Све их је сустигла освета, не моја -хвала богу.
 Они и оне што изабраше Барабу,
Усуд је срозао до просјачког штапа.
Сазнање, судбина између нас
подигло је високу тарабу.  Друга, другачија, непрепозната Србија




ЛеЗ 0006639  РАШЉАРИ : Где је тај Kаменак?! - Објављено је 18.04.2016.
Филм Беле Тукадруза.
Продуцент Др Димитрије Лукић  Фреске "Сазвежђа З" 

ЛеЗ 0006644  Борба Мириних петлова. - На Радан планини. Објављено је 04.04.2012. Снимљено у близини Ивањског гробља, у дворишту Весинаца...   Књижара "Бобок"

ЛеЗ 0006733  Пол ВАЛЕРИ ОСЕЋАЈНОСТ Библиотека ДЕЛА ПОЛА ВАЛЕРИЈА  Свеска  IV.  Осећајност
Грешка је дати осећајности, јачини сензација и узбуђења, једну вредност или значењску важност.
Осећајност има управо супротан изглед. Она је таква да је један веома мали узрок може читаву увести у игру. Она је таква по својој природи јер у сваком тренутку искреће сразмерност учинака са узроцима. Једна веома жива сензација не значи једно веома моћно делање, нити једна веома слаба сензација једно слабо делање. — И штавише: однос између узрока и осетљивог учинка је којекакав — променљив од човека до човека и од дана до дана.
Из тога происходи да је бесмисленост градити једну метафизику на осећајности.
Љубав је једно веома снажно узбуђење, које је попраћено интелектуалним нередима, озбиљним пустошењима — а након свега то је тек једна појединост размножавајућег механизтна. Та појединост би могла бити сасвим друкчија и деца би се исто тако добро чинила.7
Али та појединост је чудновато обогатила људску историју. То осећање које је, код животиња које се њим служе, само повремено, готово тренутачно — постало је покретач милиона идеја, радњи, философија, књига,  Књижевни гласник

 ЛеЗ 0006660  Затим, према светлости. - (Из једног недовршеног и необјављеног разговора са песником [Белатукадрузом ])  - .... 12.Не једном, него више пута посумњах да је мој труд ,и као издавача (часописа, сопствених дела), и као писца, узалудан. Било је периода када сам осећао да су ме замориле муке око издавања; ко може да измери колико је драгоцене животне и стваралачке енергије потрошено на издавање, а не на стварање?
052.Ракић је у своје време објавио, о свом трошку, своју књигу. Наравно, једна је ствар објавити само једну књигу својих песама о свом трошку, као што је чинио Ракић, али је сасвим друга ствар објавити читав један опус, преко четрдесет и нешто књига, преко 500 шт. табака!
053. Овде је све могуће. Нема сабраних дела (још увек) Винавера. Али је један исти београдски издавач штампао сабрана дела двојице млађих приповедача- мутаната.....  Песме из романа


ЛеЗ 0006669  Повратно коло . - Чега се бојим? Пустоши ове куће?
Или злог духа у себи, малих оаза
завејаних песком пустиње, жутим,
порива бескрајне туге – камиказа
прошлости, пробуђене, присне, упорне?
Кошмара, привиђења, усамљене врбе
у свитање? Или је то залудно хтење?
Кад красте срастају, онда и сврбе.
Лепоту зауставља нестрпљење.
Рођен сам у зодијачком знаку Рака.
Свитање каже: Спавај, твоје су очи уморне.
Шта чекаш? Не ваљда почетак Смака?
На мучна сећања и ноћну тишину
ја ни као младић нисам био имун:
Нек одиграју до краја свој плес.
Исцедићу своју душу као лимун,
изгубљене године, промашаје, стрес....
Песме из романа

ЛеЗ 0006670  23. август 1971. године. - Лепо си све то смислио, Боже,
у тихо сунчано летње поподне.
Изненадни долазак и одлазак анђела,
спуштање завеса, скидање коже.
Мрак шуме непрегледне, непроходне.
Сласт и бол дрхтавих тела.
Судар тела кратак, разоткрио
је право стање ствари.
Титрави пламичак свеће
плану: не тело, већ душа – крвари. 
Песме из романа


ЛеЗ 0006646  Веб издање „Песама из романа“. - ... ДОВДЕ ме је довело нешто друго, не химере, не секташи, већ осујећеност. Већ судбина. Карактер. Читав мој пређашњи живот.
Моја два верна пријатеља су лето и летње предвечерје. И гранчице јова које само што нису запупиле. Прва крађа, прва цигарета, прва љубав, прва полуција, први пријемни испит, прва објављена песма, први дневник, прва књига… Свакој тој првој претходиле су многе друге ствари, занимљивије од уласка у тзв. књижевни живот, који је врло често значио улазак у кабинет неког професора, или уредника уштогљеног.
Знао сам где живим : нисам се понашао као пуноглавац у бари!
Официјелна критика и књижевност, околина и држава, прогутала је много драгоцених бисера ( и још их гута!). Домаћи стаљинизам није заостајао много за изворним. Оно што гута тебе и мене, изведено је из тога.
Постоје демони бабљег лета епохе, одећа им је пурпурне боје. Свет је старо позориште у коме се предуго играју старе комедије и трагедије. Нема премијера. И у најбољим људима чучи звер. И свако од њих вешто скрива своју јазбину. Роман је понекад открије.
Уметност романа ме је привлачила, као и Мана, због тога што он „једва зна да почне друкчије до ли прапочетком свих ствари, а не може уопште да заврши. За њега важи реч песникова : Што не можеш да завршиш то те чини великим. Његова величина је блага, мирна, ведра, мудра и објективна“. 
Песме из романа 




ЛеЗ 0006691  КАКО СЕ ПРАВИ НОВИ КОРАК У УМЕТНОСТИ?. - Ево темеља у блату, у истинском глибу
година, деценија. У дијалогу са судбином.
Почетак брија на суво, као кошава.
Ухвативши се укоштац са пучином,
преображава, преводи, приближава
Библији, Достојевском, Јонеску, Бекету,
Џемсу Џојсу, Кафки, Пиљњаку, звончићима хмеља,
и – у недостатку речи – кукурикању, мекету,
Змијском колу, обнаженим Русаљама, виолинама,
гајдама, богу у пећини, ритуалном буђењу
из мртвих. Као летња измаглица долинама,
дух је једно са крововима. Дух се опире отуђењу
од албума слика бескрајних, од деце,
родног дома, кревета, једног зеленог стола.
Ево поља и темеља, у који је узидано
толико цигала, жртви, метафора и хипербола… 
Песме из романа

ЛеЗ 0006692  ЛИНИЈА ПРСКАЊА. - 
+ Мирку Стојићевићу 
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наран
xаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.) 
Песме из романа

ЛеЗ 0006699  КАТАЛОГ ОСУЈЕЋЕНОГ ПЕСНИКА. - ХАМЛЕТ
 
 Ти хоћеш да на мени свираш,
хоћеш да сазнаш мој кључ ;
хоћеш да ми из срца ишчупаш тајну.
Хтела би да учиниш да одјекнем
од најнижег тона до врха своје скале.
Хтела би да ми пукне жуч,
да, као утопљена душа, испливам
на површину? Ево ове мале окарине
у којој је диван глас, па је ти не можеш
натерати да проговори! – Нисам од глине
печене, на мени не можеш лакше
него на једној окарини. Назови
ме како хоћеш, пипај ме ; али не можеш
свирати на мени. (Могу , можда : море, снови?)
(1989 / 91. )   
Песме из романа

ЛеЗ 0006700  Деведесете. *
Тачно у пет поподне
вратила су се сва четири дана минула
(преплавио ме је стид,
кајање; јед). Туга четвртка је зинула
као чудовиште из бајке. Сета петка кренула је
узбрдо, а затим скренула у шуму,
као одрпанац, безимена скитница.
Као у сливнику, накупило се у Бићу
много горчине, превида, устукнућа.
Много, много неважних ситница.
Испратих блиске пре три дана, изгубивши
на аутобуској станици идентитет.
И кренух у Народну библиотеку, као бивши
заточник. Поведоше ме у свет
књиге голубице беле
из једне кратке циганске бајке.
Пратили су ме облаци, као цветови
Христовог венца и очи моје Мајке....  
Песме из романа


ЛеЗ 0006676  КРАТКА БИОГРАФИЈА БОРЕ МИШЉЕНОВИЋА (1919-1977).Када се 1954. године вратио у Босиљковац на празник Духова (неколико недеља после трагичне смрти свога деде Павла Мишљеновића), затекао је пусту кућу. Радио је неко време као библиотекар, архивар, али је углавном живео од закупа на земљу коју је наследио од свог покојног деде. Водио је роковнике из дана у дан, онако за себе – стотинак свесака, а у његовој рукописној заоставштини коју чува његов сестрић, Филип Сенковић (професор књижевности) сачуване су „МАГАЦИНСКА КЊИГА“ (око 28 табака) и „ФАНТАЗМАГОРИЈА“ (око 10 табака; забележен сан који је Б. Мишљеновић сањао 28/29.децембра 1976. године). Б. Мишљеновић се никада није женио и умро је као последњи мушки изданак породице Мишљеновић почетком зиме 1977. године. Овде се, први пут, објављује д е о Мишљеновићевих стихова, преузетих из његовог роковника за 1971. годину, под насловом КРАЉ ХОМОЉА (Флора де ла мунће).... Песме из романа

ЛеЗ 0006736  ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ, И МУКА  (Читајући књиге пристигле на конкурс за књ. награду Заветина Дрво живота). - Побеђени немају пријатеља, сматра Сази, али имају горко искуство пораза, од кога песници, ипак, могу да направе нешто.
Стварни успех у књижевности се увек плаћа многим неуспесима, и ко зна чиме још!
Томашевић, можда више него Мандић, добри су, али не и једини примери за ову на први поглед неочигледну тврдњу.
Свој роман првенац Томашевић је датирао (Innsbruck, 14. novembar 2006. – 1. mart 2009), књигу Бог у продавници огледала, Мандић је написао «претходних година», али као да су оба писца своје књиге потајно писали (а сигурно и носили) читавог досадашњег живота. Томашевић је, суочивши се се са смрћу, довео у питање Бога, као индиректно и Мандић, који га «налази» у «огледалима».
Мандићу се Бог привидео у продавници огледала, како мирно обилази рафове са бомбоњерама. Био је то некакав мандићевски Бог без кравате, који је песника подсећао на његовог  рано преминулог оца. Томашевићев роман-првенац доводи својим исходом  у питање постојање Бога, као што и Мандић, обележен раним губитком оца (као и релативно прераним губитком старијег брата), сумња у идеју Бога. И једном и другом писцу је нешто битније, важније, можда је то схватање истине. Верујем да писци – Мандић и Томашевић -  не траже толико истину да би је дубље сакрили, мада није сасвим искључена и таква једна могућност.
Да ли је Бог крвник трагичних судбина Томашевићевог и Мандићевог оца? Да ли је Бог кривац?  Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА




ЛеЗ 0006714  Поговор књизи одабраних песама „ЛАС ВИЛАЈЕТ“. / Овде се доносе одабране песме М. Л. БЕЛАТУКАДРУЗА настале у периоду 1986-2003. године. О многим од ових песама  најшира књижевна публика у Србији  не зна много. Песник није имао среће са издавачима. Ово издање  може отклонити ту неправду, откривајући читав један непознати песнички рудокоп. Књига има пет кругова... Не треба држати у неизвесности читаоце. Аутор збирке која је пред вама није никакав странац забасао у драгу нам Србију. Белатукадруз је један од псеудонима познатог српског песника, прозног писца, есејисте, антологичара, уредника многобројних часописа, издавача Мирослава Лукића (1950).. - НЕВИДЉИВИ ПОКРЕТИ ДУШЕ У ПЕСНИШТВУ МИРОСЛАВА ЛУКИЋА / Душан Стојковић

            Мирослав Лукић је један у низу скрајнутих српских песника. Не чита се довољно. О његовој поезији се не пише онолико колико је неопходно. Није протумачен како ваља. Остаје да сачека тренутак у којем ће се то збити. Није ли тај тренутак управо приспео?
            Када читаоцима можемо да понудимо његове сабране одабране  песме морамо најпре покушати да одговоримо на питање зашто је то тако како смо прибележили. Лукић нема длаке на језику. Годинама већ он покушава да уреди нашу књижевну магазу у којој се, по његовом мишљењу, накотило поприлично лажних величина и затурило по ћошковима, ако и тамо, поприлично незаслужено заборављених или уопште неуочених аутентичних песничких гласова. Његова антологија Несебичан музеј(штампано је осам издања) годинама је већ трн у оку нашем  (лажном) песничком и (још лажнијем) критичарском естаблишменту. Она је била, и остала, оно што – уверени смо једна права и здрава – антологија најпре мора да буде: субјективан преглед српског песништва двадесетог века који ни по чему није преписивачко (понављачко) ступање зацртаним унапред корацима по утабаним (опетованим) траговима.... Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

ЛеЗ 0006803  У трагању за погодним поднебљем за музеј под ведрим небом. -  Нове слике. - Ових дана, у трагању за погодним земљиштем, за оснивање Музеја немогућег ратара, или музеја живе традиције, или музеја под ведрим небом, снимили смо, поред осталог и ове слике. Tо је једно сасвим непознато лице с-и Србије. -  Објављујемо две песме М. Л. Белатукадруза (М. Лукића) уз овај најновији Албум слика Гробља у Мишљеновцу, 3.Ти стихови, песничке и фотографске слике, откривају једно скривено лице с-и Србије. Надамо се да ћете се сложити...Скрећемо пажњу радозналцима да пажљиво прегледају Албум, нарочито непоновљиве пејсаже  тзв. рајске реке...  Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ЛеЗ 0006804  Фатаморгана Комплекса Спасово. Да ли ми је Бог послао Фатаморгану Комплекса Спасово да би последње године мога живота ставио на највећа могућа искушења?
Понекада ми се чини да ћу и на другом свету сањати МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА, ако не успем да га оснујем на овом.
Треће издање
 МУЗЕЈА НЕМОГУ]ЕГ РАТАРА било је припремљена за штампу средином јесени 1999. године. Из финансијских разлога није објављена крајем исте године.
Сам наслов књиге је веома привлачан; могао би, једнога дана, бити и назив новог часописа.
То је прва књига мојих објављених есеја; сва три издања се разликују. Могуће да ће се и четврто издање, ако једнога дана до њега дође, разликовати од овог трећег; али је сасвим сигурно, да ће ово треће бити основа или језгро за сва будућа. То је
 прва моја књига која је доживела и треће издање.
Прво издање је имало своју адресу.
Било је упућено -
Непознатим и познатим.
Данашњим и будућим.
Племенитим. Паметним. Богатим.
Предузимљивим и далековидим.
Визионарима.

И оним најнезнатнијим.
Живима и мртвима.
Српском ратару и плугу.

У новом,
 другом, измењеном и проширеном издању (Београд, Заветине, крајем јуна 1998. ), прештампана су само неколико текстова из првог : Музеј Немогућег Ратара ( у целини), и још три одломка из једног подужег есеја, као самосталне целине: Чељусти разјапљене према бескрајности, Сетва никла сред огњишта и Музеј живе традиције. У њему је, такође, прештампано неколико краћих фрагмената, прелиминарно већ објављених на другим местима ( у часописима, зборницима, мојим књигама есеја ) .
Све остало, више од половине књиге, први пут је било објављено у
 новом другом измењеном и проширеном издању.
То ново, друго, измењено и проширено издање представљало је скоро нову књигу. 
Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ЛеЗ 0006632  МЕМОАРИ КЛ. - Има ли ишта загонетније, фантастичније од живота и судбине?

 21. јануара 1976. године вејао је снег, видео сам кроз прозоре „Руског цара“  Маестра и Маргариту. У пожаревачком Окружном Архиву рађао се Деловођа, који је све подредио писању Опоруке.
КПЈ је уочи Другог светског рата добила  паре, окружни повереник добио је директиву да се повеже у  најдубљој конспирацији  са већином бивших  хајдучких јатака у читавом округу ( са богатијим људима)  и да их новчано потпомогне значајним новчаним сумама- од 1000 до 100.000 динара - поверава ми шапатом човек  упућен у ове тајне). Колико и да ли је уопште народ разумео последње Исусове речи?  Колико ће народ разумети од свега онога што сам записивао у најстрожем поверењу? Или од свега онога што се сачувало у прашним архивским папирима, из којих сам правио изводе?  
Наслутио сам да се све врти у кругу и да се неке ствари понављају с времена на време под другим именом.
Осана, нека је благословен Онај који долази у име Господње.
Син Божји је јахао на магарцу.
Народ није разумео последње речи Исусове.
Тог јануара ми је било јасно, у окружном архиву,  да су растанци привремени. Оставила ме је девојка коју сам заволео;  била је далеко . Иако ми се чинило да је никада више нећу видети, и да због тога не треба да мислим на њу, нисам могао. Враћала ми се у мислима, нека је проклета! 

ЛеЗ 0006645  Контакт. -  Песма „НЕПОСЛАТО ПИСМО“ и коментар Душанића  
Не, нећу да пошаљем то писмо које сам написао,
јер писати неком после осамнаест година,
или после само три године,
значи писати непознатом и равнодушном -
некоме коме је свет и успех преча ствар.
Најгоре је имати илузију о старим пријатељима.
Већина мојих пријатеља припада оном свету или забораву.
Нестали су у пепелу, и не могу се појавити подмлађени
из пепела...  (публиковано 2. Септембра 2011)
                       30. март 2013.
Драги госп. Лукићу,
Нисам ја разочаран Вашим схватањима и поступцима, иоле разумној особи, све постане јасно (постаје јасније) ишчитавајући Ваше текстове – ако има ту срећу да нађе пут до њих…
Ја сам разочаран самим собом, јер све више постајем мизантроп… није лијепо рећи, али човјек мора да буде искрен (бар себи самоме) –
…обичавам да прво ишчитам вијести са мени занимљивих блогова или сл. мјеста, полако уз кафу и дуван (пушач сам!!!), па тек онда читам мејле и писма. То је уходан процес… Не желим да ми дан евентуално започне са лошом вијешћу (мада понекад, све то зна да наруши непријатан телефонски позив).
Читајући тако најновије прилоге, дођох и до „Непослатог писма“ и оно ме расплака… Није то онај плач који те за извјесно вријеме онеспособи, кад не желиш никога у близини или томе слично… једноставно су сузе текле, саме од себе… и нисам ни о чему размишљао, само сам плакао, а онда наставио да пијем кафу, пушим, читам даље, као да се ништа није догодило…
Онда сам сасвим мирно поставио пјесму на мој блог, још мало читао и отишао да шетам… Већ три дана, са повременим прекидима, пада снијег, лијепо изгледа овај зимски пејзаж у „недоба“, кад му вријеме није… Али нисам био у могућности или спреман да уживам у призору, само сам бесциљно шетао улицама овог града. Кад сам се вратио, било је касно, погледао сам пристиглу пошту и проналазим два мејла од Вас… Слушам Баха и читам их, и пишем Вам ових пар редака…
Нека Вам Господ и у моје име захвали! (Зна Господ, да ја не злоупотребљавам Његово име, уосталом Господ зна све…)
Душанић  
Песме из романа


          СРБИЈА  У ОГЛЕДАЛУ


ЛеЗ 0006710  Подсећање или ТИХА И ОПАСНА СРБИЈА. - САХРАНА ЈЕДНЕ ЕПОХЕ/  Екипа "Новости" | 18. март 2006. 20:11 | Коментара: 55 : Нико од уже породице није присуствовао сахрани, али су прочитана писма супруге Мирјане и сина Марка. Само педесетак пријатеља око гробнице под липом. Више хиљада Пожаревљана на испраћају. На испраћају у Београду, према полицијским проценама, више од 80.00. - Бивши председник Србије, СРЈ и СПС-а Слободан Милошевић сахрањен је у суботу поподне у 18 часова у дворишту породичне куће у Пожаревцу. Сахрани није присуствовао нико од чланова најуже Милошевићеве породице, али су над ковчегом прочитана писма његовог сина Марка и супруге Мирјане Марковић.   

 ЛеЗ 0006751   РУЖЕ ИЛИ ТИКВЕ?. - или  нешто сасвим треће у режији најстаријег дневног београдског листа
___________________

ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН!
_______________

БИБЛИЈА АНТИФАШИЗМА ИЛИ АУТОШОВИНИЗМА РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА
Књига српског раздора. / На „Философију паланке” позивају се и они који прокламују: „Најбољи су отишли, најгори су остали”, а држава чији су врсни стручњаци очарани оваквим штивом не може се надати светлијој будућности. / Аутор: Зоран Ћирјаковићсубота, 23.04.2016. 
    
   избор из коментара на споменути чланак:

у 18:07
Миша Миласпре 7 сати
Господине Ћирјаковићу ценим ваш аналитички интелектуални приступ и таленат да изаберете "вруће" теме, али бих више волео да сте анализирали "Књигу о Милутину" од Д. Поповића, која описује тужну судбину српског народа у 20. веку. Књигу Р.К. "Психологија паланке" сам читао прошле године по други пут. Ужасно досадна књига, а стил писања је такав да захтева напрезање вијуга - сувопаран, извештачен и често контраверзан. Међутим, у многим ставовима ИМА МНОГО ИСТИНЕ - признали ми то или не. Упоређивати то са књигом А.Р. "Срби чујте" - једноставно није могуће. Међутим, неки коментари на ваш текст говоре да су и један и други у великој мери - у праву. Стиче се утисак да је сваки од коментатора препаметан и да он дође на власт у Србији - ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН! Недостатак самокритичности и објективности, уска схватања и широке навике великог дела тзв. српске политичке елите    Књижевни гласник


                         ЛеЗ 0006719  Домаћи задаци - српска књижевност. / Овде ћемо убудуће публиковати радове, који
                        су, \ дословно, домаћи задаци наших писаца, који тај посао схватају озбиљно и предано, као
                        одлични ђаци. Своје радове можете нам слати на уобичајену адресу, обавезно откуцане на
                         ћириличној или латиничној тастатури. Сви радови пролазе уобичајену уредничку процедуру. 
Вођа и књижевност. ВОЂА НАЦИЈА НА ВРХУНЦУ МОЋИ И СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ. ВОЂА НАЦИЈЕ КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР. - Из књиге  Мирољуба Милановића ЗАВЕРА ЋУТАЊА, награђене угледном наградом Господјин вир..-   Иза Њега је остао покрет несврстаних, политика мирољубиве коегзистенције и велики углед борца за мир у светској заједници, а на унутрашњем плану обрачун са национализмом у Хрватској и Србији и коначно, Устав из 1974. који је озваничио самоуправљање и разбио српску државу не доневши радницима никакав бољитак а југословенској заједници и Србији поготову. Југославија,када се чинила најјачом, управо је била на умору. Задах распадања већ се осећао у оснаженим републичким руководствима а парола – све је врвело од парола – “Чувајте братство и јединство као зеницу ока свога” , вешто је прикривала већ повађене ножеве....  Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА  

ЛеЗ 0006740   Српско календарско знање у епској народној поезији. - Драган Јацановић Српско календарско знање у епској народној поезији . - Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2000. 238 стр.; илустр; 24 цм.
886.1.09-13:398 . -  "Аутор се у својој књизи дотиче и српског знања о небеским телима, где закључује да су Срби о свему добро обавештени, иако нису похађали чувене факултете средњега века у Паризу, Лондону и италијанским ренесансним градовима", вели проф. др Р. Петровић, препоручујући мало патетично ову књигу, коју треба имати у библиотеци, свакако. Ово је заиста ново читање епске поезије очима археолога и подстицајно проницање у тајни језик десетерца, како је и уочено у дневној штампи, чим се књига појавила. Било би добро, да се овај аутор не заустави само на овом покушају Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА 

ЛеЗ 0006741   Нулто време / Ристо Василевски  (Осврт) - .... Књигу  «Нулто време» читао сам са оловком у руци; подвукао сам доста тога; када би се то подвучено  штампало као посебна књига, то би било отприлике 3/5  обима штампаног првог издања споменуте књиге. Врло мало је фрагмената у којима је провалила истина (на помало груб  начин,  као на стр. 141, фрагмент који почиње речима «Данас се екстаза не доживљава...» и даље) (требало би одстранити или преформулисати реченицу која почиње речима «Чак и тренутак...» ).
Пишући годинама фрагменте који су ушли у ову књигу, Василевски је прихватио мисију морализма и интелектуализма, мислећи о свету и судећи о њему. Песник, моралист и интелектуалац, преводилац, сатиричар, мудрац и мислилац, доносио је из својих балканских легла мисли - мисли које као да су се легле миленијумима.
«У тмини историје крију се најсветлије тачке прошлости. Али о њих се толико њих отима да су морале утонути у још већи мрак» (стр. 96). Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

ЛеЗ 0006742   СЕВЕРЦИ, нови роман М. Лукића. - Најновији  роман, започиње оним чиме се завршио претходни  Пасија по Амарилису (2008).
У том смислу, најновији Лукићев роман, СЕВЕРЦИ, може се читати и као наставак Пасије по Амарилису, који поред осталог расветљава и неразјашњене тајне претходног романа. А највећа загонетка је, поред осталог, и место у Панонији где је, према речима анонимног фотографа, наводно потонуо Филип Сенковић.
У једном другом роману Доктор Смрт (2003),  при самом крају постоје и ове речи:
«Ето докле је догурао хваљени прогрес и хуманизам, омогућио је рад ђаволове воденице, воденице смрти да престанка меље непрегледне поворке људи. ....
Доктор Смрт је  била је права посластица за књижевне сладокусце, својевремено, и право је чудо да књига није имала и судски епилог. Први пут у српској књижевности дата је прилика киднаперима, представницима мрака и страве, који се на крају тог романа понашају двоструко  прво као мучитељи и давитељи, а затим и као духовити витезови који тобож увиђају своју грешку. Трансформисани пуковник тајне службе Ђока Ђокић упозорава Дрма (доктора религиозне медицине, сведока, у много чему налик на Ф. Сенковића):
«И пиши, брате, оштрије од Господина Ђоке!Немој да нас опет разочараш...»    Библиотека АМЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА 

 ЛеЗ 0006752   ПРОМИСАО / Мирослав ТодоровићИма зидова великих као песма. -  С. Богдановић. / Симболика и метафорика зида од искона до данашњих дана одликује кључну тему нових певања Стојана Богдановића. Познат као математичар значајног опуса, аутор бројних песничких збирки, идући истовремено на више стаза, животним и стварала-чким стигао је, после седамдесет љета, до зида (песничког). Као  у Тиновом дистиху: „Ми смо ишли путем. Пут је био дуг. / Касно опазисмо да је тај пут круг“. Код Стојана Богдановића то је круг (кругови песмом) песме. И све досадашње збирке су својеврсни кругови.  Песнички кругови Стојана Богдановића.  Библиоетка САВА КАПИЈА
   
ЛеЗ 0006794  (Библиотека МОБАРОВ)   МЛЕКО ГЛОГА / Фиона Сампсон. - Превод. Из нових српских књижевних часописа  Ваљевски часопис "АКТ" (Дејан Богојевић), октобар 2014. Бр. 57-58-59, стр. 3-9. -  Глог доноси смрт у кућу

бели звончић трчи поред поља
да се сретне са небом

где је мирис кишнице и соли
као отварање 

чаша или гутљај, усне меке
и влажне   ....
Радови Фионе Сампсон су објављени на више од тридесет језика. Преведено јој је тринаест књига – од кинеског до албанског и од немачког до хебрејског – освојила је награду Златен Прстен у Македонији и награду Чарлс Ангоф у Америци. Ушла је у ужи избор за Евелин Енселот награду за европске женске песнике. Од 2005-2012 била је уредница часописа Poetry Review; сада је професор поезије на универзитету Роухамптон, где је и директор Роухамптон Поетског Центра и уредник часописа Poem. Сарадник и Члан Већа Краљевског Књижевног друштва, сарадник Краљевског Уметничког друштва и повереник Вордсвортовог фонда. Њене публикације укључују  двадесет четири књиге поезије, критике и филозофије језика. Сарађивала је са уметницима и музичарима укључујући Theatre de Complicite и Харисона Бртвистла. Добила је неколико националних и интернационалних стипендија за писце и бројне награде друштава писаца.  Двапут је ушла у ужи избор за награду Т.С. Елиот и Форвард награде. Америчко издање њених изабраних песама се појавило у издању Sheep Meadow Press, 2013.   - превeла са енглеског Данијела Богојевић    Библиотека САВА КАПИЈА


ЛеЗ 0006797  Балтска трилогија Стевана Бошњака / Мирослав Тодоровић.  СЛОЖЕНО И ВИШЕСТРУКО  ПЕВАЊЕ И ОСИЈАЊЕ СТЕВАНА БОШЊАКА. - ... Балтска трилогија  је комплексна песничка творевина широког распона са  вертикалом  која сеже до цивилизацијског праскозорја. Епика задивљујућег ткања саопштена је убедљиво  с дубоким осећањем  поезије,  познавњем и промишљњем историјских  токова.  Кроз фактографију и имагинацију, песничке интерпретације  прошлости виђене из перспективе  ововременог песника зналаца разасјава  се судбина лирских јунака Павела Оклопњикова својеврсне метафоре оличења овог тла.  Судбина Србије, народа, дихотомијско устројство света, светлост и тама, вечне теме живота и тражења станишта, физичког и метафизичког, уточишта су повод певањима која нас суочавају са земаљским и космичким истинама  Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ЛеЗ 0006798  У КОЛОНИЈИ / Зоран М. МАНДИЋ. Сени Милића од Мачве
1.
Да ли то идемо или се враћамо
У некој другој форми
Са језиком или без звука
Остављени да будемо
На које се не осврћу
Подиже плиму радозналости у
У сваком делићу атома што се
Ковитла трункама изнутра као
Саргатско море
Као видљиво са невидљивим
Између два Сунца и три Месеца
Са два Сунца и три Месеца из
Тишине све бучније приспевају
Гласови сорабске даровитости
Келти и Етрурци певају заједно на
Свом Српском Матерњем Језику
Врцају шушкави винчански сугласници
По команди непроменљивог
Значења од постанкка
Све рано најраније је на длану као
Рана коју треба чувати од бола да
Поспане у памћењу не успава у
Забораву
Један прави песник је као један живот 
Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ЛеЗ 0006799  Мислим Мирославе, да је то био сан мог Планкеона. - Стеван Бошњак, Из Браминог кондензата. - Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ЛеЗ 0006827  Из рукописа СРЕЋАН КРАЈ /  Мирослав Димитријевић. - КЊИГЕ МОЧВАРИЦЕ
 
Кога ли то жале наше очи чарне
Кад нам од суза све књиге мочварне
 
Помоћу птичара сад их ловци дижу
Пуштају соколе и на стреле нижу
 
А онда на ражњу обичај је стари
Проносе књиге као некад вучари....  Библиотека ПРЕТЕК,3


ЛеЗ 0006651  НЕОБИЧАН „Поредак Љубави“ и још невероватнија Пасквалина. Писма необичног читаоца.  - (Су. Танасковиц) Повод: ПАСКВАЛИНА, 14. август 2011. 14.02
Мирославе, / једна коинциденција која ме је запањила у низу коинциденција, ових задњих пар дана док сам брчкала по твојим блоговима у потрази за адекватним цитатима за свој блог, налетела сам на Пасквалину. Пре 4 године сам сасвим случајно тражећи неке текстове који никакве везе немају са хороскопима, налетела на Пасквалину и онако из чисте знатижеље се пријавила за бесплатан хороскоп. Међутим, дотична госпођа (или ко зна ко стоји иза тог имена???) ми је поред мог бесплатног хороскопа, написала једно подугачко писмо у коме је изразила силне предосећаје у вези мојих квалитета, и понудила се да ми бесплатно у првом периоду ради хороскопе, и чак шта више и неке ритуале. Била сам неповерљива, благо речено, и одбила сам ту услугу, мислећи да тиме жели да ми се подвуче под кожу.  Али она је била упорна и говорила ми је да ја то заслужујем више од других, јер ме она осећа као јако добру особу, која заслужује много квалитетнији живот од онога који сам до тада имала, и на све то и још да осећа неку дубоку везу која постоји између нас две.  А онда ми на основу неких њених прекогниција прилично уверљиво описала мој пређашњи живот. Чак ме је и сањала веома често и умела је да у сред ноћи напише писмо са сопственим предосећајем, и упозорењима за мене. И независно од мојих одговора које нисам ни слала или веома ретко, упорно ми је причала о неким променама на боље, о неким магијским печатима кармичке природе, о њеној жељи да се избори за мене, да ми олакша пут, да ми неутралише блокаде на том путу. Све ме је то прилично уплашило, јер је интернет велико поље злоупотреба, и никад се не зна у какву причу може да увуче човека. Али и поред мојих безуспешних покушаја да је одвратим од даљег дописивања, она је упорно слала писма. И тако скоро десетак месеци, можда и дуже, не сећам се више…. Само једном сам јој послала неких двадесетак долара, мислећи да ће ме после тога оставити на миру. Али престала је тек кад сам отишла на ПОРЕДАК ЉУБАВИ (писаћу о „поретку“ на блогу кад будем ухватила мало више времена …) И онда су почеле да се у мом животу дешавају скоро невероватне и фасцинантне ствари и промене….  Песме из романа

ЛеЗ 0006835  Далеко од "НОБЕЛА". - .... НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО 
У СРБИЈИ свакако има писаца који заслужују Нобелову
  награду. Али велико је питање да ли оваква Србија која  етаблира и етатизује супкултуру и просташтво, која се према књижевности односи на вандалски начин, заслужује да неки њен писац понесе то признање. Да ли земља које због  неплаћених рачуна нема на Сајму књига у Франкфурту  заслужује било какво признање? Уосталом, одвратна ми је  сама помисао на могућност да политички паразити од 
евентуалне  (заслужене) награде неког писца направе
 мртви политички капитал, што би било неизбежно - тврди писац  Светислав Басара.  Библиотека ПРЕТЕК,3

СЕЋАЈУЋИ СЕ...

ЛеЗ 0006836  Забелешка о Анти-Богу и песнику З. Милићу. - Књигу Записи на кожи  Милић завршава епилошком песмом о Сатани, Сотони или Антихристу.  Извор: Из есеја М. Лукића, прелиминарно штампаних током последње деценије минулог, 20. века  у часописима ( Савременик, Браничево, Освит, Српски књижевни гласник, Развитак, Просветни преглед ), или у књигама. Библиотека ПРЕТЕК,3

ЛеЗ 0006816  Monsieur M. Petrovitch , Hotel de l' Europe, 38 rue St Severin, Paris (датум на печату 9. VII. 1914,) . - Рулет није само коцка, коцкарска страст, опсесија, већ и нешто много дубље, сложеније и замршеније. То потврђује и једно од сачуваних писама ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића, написано пре сто година у  Београду, учитељу Проф. М. Петровићу Аласу.
          "24.  VI. 914.
Микицо
Чекам Петров дан и освећивање рибарске заставе па да се кренем на пут у Парис, ако ме не задржи ма што непредвиђено. У 2 сах.. идуће недеље биће освећивање заставе рибарске на Дун. Кеју коме сам ја кум и сечење колача (слава њихова), не заборавите им депешу послати.
Пишите ми шта новог о вама има?  .  = Рукопис Принца, као што се из приложеног да видети, није беспрекоран; напротив. Међутим, уз помоћ лупе и удубљивањем, није тешко разумети Крарђорђевићеве "идеје". Ово писмо је, можда, и нека врста увода у скоро непознати хазардерски роман ЊКВ у Монте Карлу током 1915. године. Напетост и трагику тога романа на свој начин изражавају телеграми које је Принц редовно слао свом Учитељу. А понека од сачуваних писама, у путном куферу Мих. Петровића, тај роман појашњавају, чине разумљивији. Телеграми су редовно писани на француском; писма на српском са не малим бројем фраза на француском... Али, о томе ће моћи да се чита, надамо се, једног дана, када све то буде одштампано у посебној књизи...  Телеграми и писма Damianovitcha

ЛеЗ 0006817  Дописница ЊКВ принца Ђорђа Карађорђевића. - Упућена из Монте Карла  његовом учитељу проф. Михаилу Петровићу  11. фебруара 915.   Телеграми и писма Damianovitcha

ЛеЗ 0006585   Бољи од Шекспира. - Роботи отписују писце /  Б. Ђ. | 09. април 2016. 12:24 | Вештачка интелигенција постаје способна да створи ваљано књижевно дело. Компјутер написао да је, у потрази за радошћу, престао да ради за људе. -   За награду која носи име по јапанском писцу овог жанра, аутору књига "Ћудљиви робот" и "Поздрави из далеког свемира", конкурисала су чак четири романа овог електронског уметника. Није познато који од њих је задовољио жири, али један роман носи наслов "Дан када је компјутер написао роман" и у њему стоје заиста футуристички редови: "Искусио сам радост први пут и писао са узбуђењем. Дан када је компјутер написао роман. Компјутер, у потрази за сопственом радошћу, престао је да ради за људе".  Књижара "БОБОК"


Питања, питања, питања

Какво је стање књижевних часописа и листова, штам­ паних на папиру, данас у Србији? Колико је листова, часописа који се ишчекују са нестрпљењем и гутају од корица до корица? Зар није много више оних који су својеврсни мутанти транзиције? Када је све то започело и докле ће трајати то својеврсно мутирање и митарење чудовишта? Има ли уопште излаза из овог мрачног тунела данашњице? Ко га оличава? Ко у ствари овде представља ону другу, друкчију, непознату, придављену Србију? Види ли се на хоризонту мртвог мора нека светлост у даљини? Ко је окренут будућности, ма како она била застрашујућа? Чији су, одиста, прозори отворени, да се кроз њих мо­ же видети далеко, далеко?

РЕАГОВАЊА ЧИТАЛАЦА "Новина будућности"

..

..

___________________

Коментари, правила

Пре слања коментара молимо Вас да прочитате следећа правила: Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Сазвежђа ЗАВЕТИНА да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени. Управник и уредник Сазвежђа ЗАВЕТИНА има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог Сазвежђа...

комплетариум

ПОРТАЛ "Сазвежђа З" или УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА "Заветина"

Овде ћете наћи најпотпунији списак скоро већине блогова и веб локација Портала, када будете одлучивали - на који ћете се, можда, претплатити, сутра или прекосутра. Прегледајте. Немојте се изненадити ако се неки блогови или сајтови не "отварају", то су они који су већ заштићени...

ПЛАТИ, ПА КЛАТИ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ
Рушевине тврђаве "Купиник". - Купиново, Пећинци, 15. век. Споменик кулртуре од великог значаја