НОВИБУСУР
00423 - 00425 / 2017.
3. фебруар
- 3. март 2017.
..
***
Зле
мисли и црне слутње једног меланхолика имају своју страшну тачност
па ма колико изгледале здраву човеку апсурдне
и нетачне.
Меланхолици
су као јасика, која дрхти и онда кад друга стабла и не осјећају вјетра.
Као глумац који, док још стоји за кулисом,
баца сјену на позорницу, тако се јављају
догађаји у сновима и слутњама меланхолика.
У
здрава човјека је центар мишљења: живот и његова питања, а у меланхолика:
смрт и њене тајне.
Они
болују од хипертрофије душе. Они су као голи спуж ког објесна дјеца баце у
трњак па се грчи и превија, али куд год се макне, удари на трн. Они су жива
дисонанца овог борбеног и крутог планета.
EX PONTO
(одломак) Иво
Андрић
Овај
најновији троброј „Новибусура“ (фебруарски) више је него обиман и разноврстан. Поред осталих ствари, он потврђује чињеницу да су веома плодоносни подземни
извори са којих се напаја. Новине
будућности,поједини бројеви, нису само
оно што површни и нервозни посетилац може да запази на први поглед – пар табака
некаквих неповезаних фрагмената; не, то
је читава серија члнака, извора,
невидљивих прилога на које упућује линк испод сваког фрагмента у поједином броју. Дакле, ово је лист који упућује на
нелинеарно читање и упознавање, наизглед
бескрајне грађе, „Сазвежђа З“ (па
ко воли ,нек изволи, рекао би можда неки грлати продавац на зеленој пијаци).
Написао сам - наизглед бескрајне грађе - и то треба појаснити, због оних који ће
колико сутра или прекосутра открити Новине будућности и чекати их нестрпљиво
као један не тако велики круг људи и не само у Србији и бившим републикама
СФРЈ, већ и у Европи, Америци (САД, Канади), пространој Русији, али и свугде
тамо где има оних наших знаних и незнаних пријатеља, расутих по свету и
континентима, којима је матерњи језик српски, или хрватски. Грађа из које
настају НБ јесте огромна, али не и бескрајна, што потврђује и околност да се крајем јануара 2017.године стигло, скоро , до
евидентирања преко 10 000 прилога
(понајвише књижевних, публицистичких, али и других, публикованих последњих
десетак година, на електронским локацијама „Сазвежђа З“). Не знамо колико су
институти у Србији и у свету стигли у овидљавању својих стваралачких и истраживачких
напрезања, али Новине будућности, које
су дошле трагом Мобаровог института,
или „Заветина“, стигле су до више од 10
000 публикованих ствари, које ће кроз који месец моћи да прелиставају, читају,
поново и поново, без икакве надокнаде новчане. Иза овог напора „Сазвежђа З“, Новина
будућности, Документационо информационог Центра Сазвежђа З није стала – ни српска
држава, нити неке друге државе, ни српски, ни инострани филантропи, па чак ни
онај број аутора, међу којима има на десетине и десетине писаца, српских,
европски, руских и светских писаца, чијој су афирмацији и ширењу истине о
њиховим делима допринеле на свој начин. Изостајала је чак и она симболична и
солидарна помоћ, и оних писаца, који су последњих година, покушавали да делују
самостално, тј. „независно“; што је за
чуђење, многи од њих су ме затрпавали својим
рукописима, иако већ имају сајтове, блогове, или чак и књижевне часописе
који се штампају на папиру, али нигде нико, макар за севап – да постави на
својој локацији – макар само један линк,
макар оне локације на „Сазвежђу“ где су
њихови радови публиковани дуго без икаквог условљавања, осим једног јединог
објављивача
