10. јануар
2017. - 00421 / 20. јануар 2017 - 00422
/ 1. фебруар 2017
УМЕСТО УВОДА,
на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана*
Белатукадруз ОДГОНЕТКА СВИХ НАШИХ ЗАГОНЕТКИ
Посвећено мом млађем брату, песнику Александру Лукићу
Враћа ми се, један предео, знан,
С времена на време, неизречен,
Кратко затитра, као кратак сан.
И кад сам хтео да запишем,
Пре сат-два, био сам затечен
Помишљу
да се не јавља тек тако,
Да
навире од пролећа године минуле,
Када су на нас – две смрти,блиских бића
Ко риђуше и поскоци,и небеске але, зинуле.
Али и – лепота, плетиво злата келтског,
Што сија као предиво златног јаја
Изнад
чаробних брда и густих буквика.
Што
сија блиставије од неописвог
сјаја
Заласка , висоравни Нарце, салаша Басара,
И оне наше
Манастирске речице.
Можда се враћа, кад ми је тешко,
Кад ме притисне нечиста сила
И кад ме
маскиран непоменик скоби?
Можда су тамо негде лестве
Којим се анђели на небо пењу?
Можда баш у тим змијским стаништима,
У том камењару, у том зараслом стењу,
Где се не усуђују да стигни ни ловци, ни
ретки
Скупљачи вргања, тартуфа – можда је баш
тамо
Одгонетка свих наших загонетки?
Београд, понедељак
9. јануар 2017
