Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

Translate

ЗНАЦИ ПРЕПОЗНАВАЊА

Дошло време када се мора рећи попу поп и бобу боб

(....) Одлучио сам, средином 2016. године, да је дошло време када се мора рећи попу поп и бобу боб. И да је боље имати за пријатеље чак и непријатеље, који вам истину говоре у лице, него тзв. пријатеље, који су вам то само онда када им треба нешто. А после тога?... Али, да ставим тачку овде на та тзв. «српска посла». «Сазвежђе З» или «Документационо информациони Центар Сазвежђе З» није хуманитарна и добротворна милосрдна установа, већ нешто сасвим друго. Да би неко, ма ко, убудуће, био прихваћен као стваралац, уметник, научник, у «Сазвежђу З», мора да има више дарова, пре свега. Без тога - свако, ма ко то био, може да покуша на неком другом месту. Убудуће, у «Сазвежђу З» ће моћи да сарађују они које смо позвали; што не значи да неки непознати млади ствараоци или особе у годинама не би смеле да нам шаљу своје радове; могу, дакако; да ли ћемо објавити? Наравно, ако нам се допадне. Објављиваћемо само оригиналне радове, понављам, а то значи радове који нису већ негде штампани или публиковани. Ревидирали смо списак оних који добијају «Новине будућности «, уважили жељу неколицине да их више не добиају. Па то је, можда, и природно. Неки су се читаоци, и у Србији и ван Србије, одушевљавали «Заветинама» у почетку; сада више не. Не желимо никоме ништа да натурамо. Само они читаоци и пријатељи добијаће од нас – билтене, можда и по неко бесплатно издање, обавештење, који то зажеле. И не само зажеле, него и јаве нам то (доле у десном углу овог листа, постоји најлакши начин за то.... – 02. 01. 2017. М. Л

Портал Сазвежђе З

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ
ПОЉЕ ДЕЛОВАЊА

четвртак, 7. децембар 2017.

НОВИБУСУР 00449 - 00450 - 00451




НОВИБУСУР 00449 - 00450 - 00451

Диз НовиБуСур – Новине будућности




СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"






КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА



«Кад желим да отерам мисли од себе, о ономе што ме у овом рату чека, ја се у Риму враћам, често, у мислима, у место Рокаразо, а одлазим и у Данску, и Норвешку, и Шведску, па и на Шпицберген, у сећању», пише Милош Црњански, у првој књизи књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I. (стр. 92) Читајући то поглавље («ДУРО. ДУРО, ДУРО...»), други или трећи пут (после дужег времена) у Шведској, уочи поласка на Северни пол, посматрам карту света на мом радном столу, и одједном, помишљам и на наш, лукићски, балкански «Салаш Севераца», тамо у далеком Звижду. Помишљам на Север уопште, као страну света, постављам лењир преко карте, вертикално, у правцу упоредника дужине север-југ, али тако да лењир лежи и преко онога што некад беше Југославија, односно Србија. Изненађен сам околношћу да на једном од упоредника планете Земље леже и Шпицберген, Шведска и Норвешка, Пољска, Србија, Румунија, Грчка, Медитеран, Либија, Ангола, Намибија, Јужно Афричка Унија… И ја се у мислима враћам, не Београду, него свом родном месту, тј. «Салашу Севераца». Замишљам трешње на Главичици, зреле, и траву до појаса кроз коју ходам према трешњама. Ходам по сећању, као по опалим цветовима белог багрема, налик на месечину. И ја се приближавам оним годинама (које је имао Црњански кад је писао своју споменуту књигу, коју сада тумаче и читају као роман). Црњански је, у једном тренутку, у сећањима, у «вароши Рондерс», у једном од хотела, гледа шпанске играче, из Севиље, тј. један пар и пита се, «откуд та веза између Данске и Севиље, и мене? Сећам се и Севиље. А сасвим неочекивано, сећање ме одводи пред преисторијске натписе у Данској, које сам проучавао у Рандерсу, то вече. То су руне*. Мени — као и толикима — неразумљиве...»
Данске су му, 
руне, пише - «неразумљиве»; словенске** и не спомиње.  У својим «проучавањима» руна, Црњански је, увидео да је «читав један велики део старије, данске, литературе «, латински, и писац признаје — да о рунама упркос својим проучавањима једва да ишта зна. Па, каква су то онда, проучавања? Знање страних језика, као да му није било од неке нарочите помоћи, када је реч о рунама, а посебно о словенским.

Црњански je знаo за Перуна, Дажбога, за словенска предања и легенде и словенску стару веру...Али Црњански — по природи ствари — није могао да чита оригиналне Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) једно од најстаријих словенско-аријских светих предања, које су сачували жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Јер у том тренутку оне нису познате, ни доступне писцу…

Имам срећу да могу да читам ту књигу, која Црњанском није била ни позната ни доступна (десето издање Књиге Перунове Мудрости *** ); овде у Шведској…

Читајући, сазнајем толико тога. Целокупне Сањтије Перунове Веде састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском граду Асгарду ****, разговарали са Богом Перуном.

Иријски Асгард (подигнут је године 5028 после Великог пресељења из Даарије (104 778. године п.н.е.). На његовом месту сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш, чије је старословенско име Ириј. *****

Асгард Свејски, пак, изгорео је, како кажу, а на његовом згаришту је подигнута Упсала.Клима у Упсали је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину. Воде: Упсала се образовала у унутрашњости, а Балтичко море је удаљено око 70 км ка истоку. Град лежи на реци Фирис, која дели град на западни и источни део. Око града има низ малих језера. Подручје Упсале било је насељено још у време праисторије. Верује се да је током раног средњег века овде било седиште паганске вере (Упсалски храм) тадашњих Нордијаца, предака данашњих Швеђана. Прво стално насеље на датом подручју спомиње се 1164. године, када се ту успоставља епископија. Оно се налази неколико километера северније, док је на месту данашњег града било пристаниште епископије. Значај трговине и каснији пожари довели су до премештања седишта на данашње место1274. године.

Кроз који дан прошишаћемо крај Упсале на путу према Северном полу (можда је боље било да смо у касно пролеће кренули према Кируни и Нарвику, а не пред крај године, уочи почетка северне поларне ноћи која траје скоро шест месеци!). Али, Северни Анђео нас је повео сада...

Када овај увод буде стигао да већине искрених пријатеља „Спектра“ и „Заветина“ уопште, ми ћемо бити на том далеком путу према крајњем Северу, можда пред чудима и фатаморганама поларних ноћи и фијука ветрова, рике ирваса?

Дотле, „Спектар“ ће на скоро месец дана бити опет јаван, доступан (нека врста новогодишњег, празничног поклона пре свега упућен онима који су нам писали последњих месеци са разних страна, жалећи што је постао приватна локација).

Hillared, Švedska, 2017. 8. децембра (по старом православном српском календару 7526....) М. Лукић


фотографија Г-ђе Branke Vedder


_______________________





* Словенско писмо (такође словенске руне[1], руница[2]) је претпостављено писмо које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице. Изворни споменици на овом писму нису сачувани, већ само сведочанства о његовом постојању. - Ибн Фадлан, арапски изасланик у Волшку Бугарску (на територији данашње Русије) 922. године, пише о нарави и обичајима Руса. После обредног спаљивања покојника, саплеменици би на дрвету беле тополе или брезе „написали име (умрлог) мужа и име цара Руса и удаљили се“.[4] Други средњовековни извор, Титмар Мерзебуршки, описујући словенски пагански храм на острву Рујан, примећује да су на киповима урезана њихова имена ("singulis nominibus insculptis").[5]
Средњовековно панонско житије Константина Филозофа бележи да су Словени већ били писмени у време његове мисије: „током мисије на Криму 860. њему показаше јеванђеље и псалме написане руским писменима [...] Константин саопштава да их никада раније није видео, али да их је научио изненађујуће брзо“.[6]

**Једно од последњих великих словенских паганских светилишта, посвећено богу Световиду на острву Рујан (Риген), су уништили и опљачкали Данци 1168. године, пошто су заузели и запалили град Аркону у којој се светилиште налазило. Аркона је била верски и политички центар словенске кнежевине на Ригену, у раном средњем веку. Острво је тада било познато као острво Рујан, по словенском племену Рујани. Храм је био посвећен богу Световиду, који је представљан са четири главе. Ту се налазило важно пророчиште у коме се одлучивало о миру и рату. Аркону је уништила данска војска (краљ Валдемар I и бискуп Абсалон од Роскилдеа). После тога, становништву је наметнуто хришћанство. Тиме је процес покрштавања Западних Словена, и Словена уопште, углавном био завршен.


*** «Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то
заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала исписане древним х'Аријским
рунама.
Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо.
Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та
стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума
попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске
инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик
писма.
У стара времена, х'Аријска руника послужила је као темељ за изградњу
различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черт и резов црта и
разреза, деванагари писма, англо-саксонске и гремано-скандинавске рунике, и
многих других.
Х'Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима
древноруске инглистичке цркве православних старовераца-инглинга, како би се
сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену,
већ да би се и у будуће предавала с поколења у поколење.
Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака
Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду под
једном цртом, која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су
по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају Један
Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које
симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и
Праву (светли свет словенско-аријских богова). Девет кругова Сањтија, који
садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих
х'Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих
времена назива - ВЕДА, или, ако користимо латински облик – ЕДДА.
Сањтије су писане у форми дијалога а записане су пре око 40 000 година. У
Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода
дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга
и Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј. током 40176 година, и много о чему
другом.
Први превод на савремени руски језик, са х'Аријске каруне (древног х'Аријског
језика) начинили су словенски жреци у Звезданом Храму, године 7452. од стварања
света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (т.ј. 1944.
години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и
родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на
Светој Земљи Расе (територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до
монголског Алтаја). То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске
власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе
древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у
словенским и родовским општинама Беловодја.
Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш
Ириј тишајшиј). У древном х'Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно
значење – бела, чиста вода.
При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ
руска, којом је у 20-30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш
родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у
руском, а поготово не у совјетском језику нема аналога датим речима и ликовима.
У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980 године) био
је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у
малом тиражу и била дистибуирана углавном по општинама древноруске цркве
Православних старовераца-инглинга. Део тиража издања из 1968. године приликом
транспорта су запленили надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у
разне државне и обласне архиве.
Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код
правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве –
Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града
Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега
студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца.
Девето издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.) – оно је заправо
представљало почетак серије „Словенско-аријске веде“ у коју су укључени и
проширена верзија првог превода Првог Круга „Сањтије Перунове Веде“ и превод
Саге о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија оца Александра (Хињевич А. Ј.), са
његовим коментарима о оба текста, као и другим прилозима.
Ново, десето издање „Словенско-аријских Веда“ (друго за општу употребу)
такође садржи проширену верзију првог превода „Сањтије Перунове Веде“ и „Саге
о Инглинзима“, с коментарима на оба текста, и исправком штампарских грашака,
које су се појавиле услед некомпатибилности рачунарских фонтова. Осим тога, у ту
Књигу је уметнуто и неколико допуна и измена.
Прилози садрже различита кратка обавештења о Древној вери прапредака –
инглизму. И то издање, као и претходно, намењено је новообновљеним словенско-
аријским општинама, као и свима онима који су одлучили да се дотакну тајни
Древне мудрости.
У преводу Првог Круга „Сањтија Перунове веде“ учествовало је неколико
Жрецова, и зато се звук Сањтија може учинити разноликим, али им је сачуван
неизмењен смисао. У овом издању није потпуно растумачена свака руна, стих или
шлока, јер сва објашњења могу да дају само Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј.
Чувари Древне Мудрости у словенско-аријским храмовима и светилиштима,
Потпуни превод са опсежним тумачењима захтевао би много томова, а осим тога,
много тога из Древне Мудрости не треба откривати слугама света Таме...
Коментари за најнеразумљивија места у „Сањтијама Перунове Веде“ и
Саги о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем Александар, поглавар древноруске
инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга.
У тексту, три тачке или редови сачињени од тачака означавају да се на тим
местима налази информација коју је још рано давати у откривеном облику, јер
знања, намењена служењу Добру и Правди не треба искористити на Зло...
Тренутно, Жреци древноруске цркве преводе Други Круг. Надамо се да ћете
се у деветој књизи серије „Словенско-аријске Веде“ упознати са наставком
Сањтија Перунове Веде“.
Црквено издаваштво
Асгард“ 7510 (2001г.)

**** У древној историји помињу се четири земаљска града која су се називала Асгард: Асгард Дааријски, који се налазио на врху планине Мира (света) (Меру), на светој земљи Аддрији, на Северном континенту који је потонуо у море; Асгард Иријски, о коме смо напред говорили; Асгард Согдијски, који се налазио у Малој Азији (В. Шчербаков сматра да је то град Ниса), у Согдијани, јединственој држави која је пружила достојан отпор војскама Александра Македноског; Асгард Свејски, који се налазио на територији Скандинавије. После великог пожара, у коме је тај Асгард изгорео, на његовом месту изграђен је нови град који је добио назив Упсала.
У граду Богова, у Иријском Асгарду, / на ушћу светих река Ирија и Оме налазио се и
Велики Храм Инглије – Храм Праогња. О том Великом Храму сачувано је сећање и у другом
светом предању „Саге о Инглинзима“ које се чува на Исланду, а ево шта оно каже: „Држава у Азији, источно од Танаквисља назива се земљом или пребивалиштем Аса, а њена престоница се називала Асгард. Тамо је управљао онај који се звао Один. Тамо је био Велики Храм...“ (Сага о Инглинзима)

***** Иријски Асгард разрушили су Џунгари године 7038 од Стварања света (1530. г. н.е.). Сто тридесет година након тога руски историчар и картограф Семјон Ремезов, који је састављао карту Сибира боравио је на месту разрушеног Асгарда и одатле упутио писмо цару Алексеју Михајловичу Романову да је неопходно обновити разрушени град на ушћу Оме и Иртиша. То исто је напоменуо и на 21. листу свог „Атласа Сибира“ који се појавио тек за време Петра I, године 7204 (1696 г). Године 7224. (1716),

Питања, питања, питања

Какво је стање књижевних часописа и листова, штам­ паних на папиру, данас у Србији? Колико је листова, часописа који се ишчекују са нестрпљењем и гутају од корица до корица? Зар није много више оних који су својеврсни мутанти транзиције? Када је све то започело и докле ће трајати то својеврсно мутирање и митарење чудовишта? Има ли уопште излаза из овог мрачног тунела данашњице? Ко га оличава? Ко у ствари овде представља ону другу, друкчију, непознату, придављену Србију? Види ли се на хоризонту мртвог мора нека светлост у даљини? Ко је окренут будућности, ма како она била застрашујућа? Чији су, одиста, прозори отворени, да се кроз њих мо­ же видети далеко, далеко?

РЕАГОВАЊА ЧИТАЛАЦА "Новина будућности"

..

..

___________________

Коментари, правила

Пре слања коментара молимо Вас да прочитате следећа правила: Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Сазвежђа ЗАВЕТИНА да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени. Управник и уредник Сазвежђа ЗАВЕТИНА има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог Сазвежђа...

комплетариум

ПОРТАЛ "Сазвежђа З" или УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА "Заветина"

Овде ћете наћи најпотпунији списак скоро већине блогова и веб локација Портала, када будете одлучивали - на који ћете се, можда, претплатити, сутра или прекосутра. Прегледајте. Немојте се изненадити ако се неки блогови или сајтови не "отварају", то су они који су већ заштићени...

ПЛАТИ, ПА КЛАТИ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ
Рушевине тврђаве "Купиник". - Купиново, Пећинци, 15. век. Споменик кулртуре од великог значаја

Архива чланака

ПРЕГЛЕД и ПРЕТРАЖИВАЊЕ свих бројева "СУРБИТЕ"

000417 000421 000422 000426 000427 000430 000445 000448 000463 000465 000466 000467 000468 000471 000477 000487 000491 000507 000510 000512 000513 000519 000522 000526 000529 000532 000554 000583 000597 000601 000607 000629 000631 000633 000688 000721 000741 000748 001188 001189 001190 001191 001207 001330 001336 001420 01472 01509 01516 01535 01536 01540 01542 01554 01555 01556 01558 01577 01582 01602 01604 01642 01643 01644 01646 01647 01663 01722 01723 01725 01734 01769 01799 01804 01812 01826 01847 01851 19073 19210 19212 19230 19238 19241 19249 19258 19264 19271 19280 19282 19292 19296 19317 19336 19350 19374 19443 19448 19452 19490 19494 19587 19619 19660 ввв ггг ЛеЗ 00000044 ЛеЗ 00000223 ЛеЗ 0000865 ЛеЗ 0000866 ЛеЗ 0000867 ЛеЗ 0000868 ЛеЗ 0000869 ЛеЗ 0000870 ЛеЗ 0000873 ЛеЗ 0000874 ЛеЗ 0000875 ЛеЗ 0000876 ЛеЗ 0000877 ЛеЗ 0000878 ЛеЗ 0000879 ЛеЗ 0000880 ЛеЗ 0000881 ЛеЗ 0000882 ЛеЗ 0000883 ЛеЗ 0000884 ЛеЗ 0000885 ЛеЗ 0000887 ЛеЗ 0000888 ЛеЗ 0000889 ЛеЗ 0000890 ЛеЗ 0000891 ЛеЗ 0000892 ЛеЗ 0000893 ЛеЗ 0000894 ЛеЗ 0000895 ЛеЗ 0000896 ЛеЗ 0000897 ЛеЗ 0000898 ЛеЗ 0000899 ЛеЗ 0000901 ЛеЗ 0000902 ЛеЗ 0000903 ЛеЗ 0000904 ЛеЗ 0000905 ЛеЗ 0000906 ЛеЗ 0000907 ЛеЗ 0000908 ЛеЗ 0000909 ЛеЗ 0001008 ЛеЗ 0002401 ЛеЗ 0002402 ЛеЗ 0002403 ЛеЗ 0002531 ЛеЗ 0002590 ЛеЗ 0002594 ЛеЗ 0002595 ЛеЗ 0002596 ЛеЗ 0002601 ЛеЗ 0002603 ЛеЗ 0002606 ЛеЗ 0002610 ЛеЗ 0002616 ЛеЗ 0002617 ЛеЗ 0002635 ЛеЗ 0002652 ЛеЗ 0002660 ЛеЗ 0002679 ЛеЗ 0002696 ЛеЗ 0002717 ЛеЗ 0002738 ЛеЗ 0002759 ЛеЗ 0002874 ЛеЗ 0002964 ЛеЗ 0003008 ЛеЗ 0003049 ЛеЗ 0003121 ЛеЗ 0003224 ЛеЗ 0003302 ЛеЗ 0003654 ЛеЗ 0003942 ЛеЗ 0004066 ЛеЗ 0004161 ЛеЗ 0004228 ЛеЗ 0005772 ЛеЗ 0005910 ЛеЗ 0006003 ЛеЗ 0006100 ЛеЗ 0006300 ЛеЗ 0006402 ЛеЗ 0006412 ЛеЗ 0006629 ЛеЗ 0006632 ЛеЗ 0006633 ЛеЗ 0006634 ЛеЗ 0006635 ЛеЗ 0006636 ЛеЗ 0006838 ЛеЗ 0006872 ЛеЗ 0006873 ЛеЗ 0006874 ЛеЗ 0006887 ЛеЗ 0006931 ЛеЗ 0006954 ЛеЗ 0007074 ЛеЗ 0007083 ЛеЗ 0007113 ЛеЗ 0007118 ЛеЗ 0007173 ЛеЗ 0007231 ЛеЗ 0007272 ЛеЗ 0007340 ЛеЗ 0007423 ЛеЗ 0007542 ЛеЗ 0007730 ЛеЗ 0007883 ЛеЗ 0007996 ЛеЗ 0008104 ЛеЗ 0008203 ЛеЗ 0008309 ЛеЗ 0008408 ЛеЗ 0008459 ЛеЗ 0008632 ЛеЗ 0008704 ЛеЗ 0008807 ЛеЗ 0008957 ЛеЗ 0009402 ЛеЗ 0010303 ЛеЗ 0010463 ЛеЗ 0010637 ЛеЗ 0010766 ЛеЗ 0011405 ЛеЗ 0011616 ЛеЗ 0011900 ЛеЗ 0012052 ЛеЗ 0012386 ЛеЗ 0012584 ЛеЗ 0012664 ЛеЗ 0012702 ЛеЗ 0012751 ЛеЗ 0013314 ЛеЗ 0013506 ЛеЗ 0013653 ЛеЗ 0013730 ЛеЗ 0013765 ЛеЗ 0013766 ЛеЗ 0013767 ЛеЗ 0013852 ЛеЗ 0014352 ЛеЗ 0015015 ЛеЗ 0015593 ЛеЗ 0015642 ЛеЗ 0015664 ggg lll vvv