ОВО ДОБИХ ОД ПРИЈАТЕЉА
Сатанизам је присутан и у школама .
У основној школи Браћа Барух, на Дорћолу, у којој је похађало
наставу моје дете, постојала је ликовна секција коју је водила проф.
Боба. Активност те секције се одигравала петком од 16 часова, када школа
иначе не ради, пошто је настава била организована само у преподневној
смени.
Доведем ја своје дете на предлог девојчице са
фолклора, где је такође ишла моја кћерка. Уђемо унутра: седи једна
зубата професорка са наочарима, неки тата-Брада од 50-60 год.,, 2-3 из
старосне групе студената , пар средњошколаца и остало основци. Ја мало
зачуђена саставом тог друштва, питам да ли могу да упишем дете на
секцију и колико се то плаћа. Добијем одговор да може, да је бесплатно ,
само се боје купују, али је услов да је дете крштено. Кажем да дете
јесте крштено и упитам какве везе има крштење са уметношћу. Каже зубата
Боба да се они пре часа моле Богу и читају молитве и онда крећу да
сликају. Рекох , добро, разумем. И док смо разговарали приметим
крајичком ока да су зидови кабинета нешто чудни , али како сам била
усредсређена на шаролики састав дружине и на зубало те професорке, нисам
посветила довољно пажње ентеријеру...
Одем ја у ,,Конобу"
на ручак и да сачекам своје 7-годишње дете, па да је водим кући. Но,
неки немир ми се увукао у душу и не издржим цео двочас да седим и дођем
раније по њу, и како прилазим учионици чујем громогласни
звук неког говора из учионице и помислим да то галами Вук Драшковић.
Решим ја да уђем унутра да видим о чему се ту ради. Како ја улазим
устаје неки студент и иде према мени и ја га питам:
-
Извините, шта се ово чује овако громовито? " Добијам одговор да је то
преподобни Ава Јустин. Питам га како тако орловито говори, зар он
није био човек духа, просто изненађена његовим темпераментом. Он се
насмеја и рече да је он био тако енергичан.
Погледам
преко момковог рамена и видим слику гробља преко целог зида и згрозим
се. Окренем се улево и видим три велика крста обрнута наопачке и капи
смеђе црвене боје около. Дрхтавица ми прође телом. Да ли је то од фарбе
или су клали неког певца,па прскали по зиду и које је порекло те фарбе
или материје, ја то не знам.
Питам момка шта би отац Ава
рекао на призоре на зидовима и покажем му главом на шта мислим Студент
теологије се кисело насмеши и рече да жури. У жељи да сазнам откуд он ту
,с обзиром да је то основна школа и ликовна секција,упитах га да бих
утажила знатижељу и спознала срж збивањау том кабунету на другом спрату
школе у време док нема других наставника и деце.
Каже он да је ту јер уче сликање икона и да је познавалац хералдике ( науке о грбовима ). -
- Е, баш фино. У том случају, можете ли да ми објасните значење
грба на згради Патријаршије где орлови имају узице око врата везане у
чвор и под јармом су?
Он се ту збуни и рече да мора да иде, опет се невесело смешећи и вешто избегавајући одговор.
Видех ја да смо у злогуком и грозоморном гнезду и узех кћерчицу за руку да пођемо , а дете ме повуче ка момчету и каже:
- Дођи , мама, да видиш шта је овај дечак нацртао.
Ја се надвирим и видим да је тај средњошколац нашарао , кад тамо
угледах 6 вешала, на 5 виси по обешени човек , а на 6-им обешена црна
ружа. Испод цртежа исписан текст крупним штампаним словима:
АКО ТИ ОДСЕЧЕМ РУКЕ И НОГЕ, ДА ЛИ ЋЕШ МЕ И ДАЉЕ ВОЛЕТИ?
Помути ми се у глави, срце поче да туче као кукавица од сата, да ми
се чинило да ми блуза подрхтава од откуцаја. Низ кичму кренуше жмарци,
а у глави севање. Покушах да привидно останем мирна, стегох детету
руку, настојећи да зубата не примети да сам све скопчала, да ми сутра
њена екипа не науди детету.
Кратко их поздравих и изађосмо напоље. Колена кренуше да ми дрхте, свесна опаснпсти која се надвила над сву ту децу.
Чим сам дошла кући, позвах учитеља Слобу и заказах хитно и
неодложно виђење. Видесмо се сутрадан у троје, да и дете исприча шта је
ту видело и доживело и да ја изнесем своја застрашујућа сазнања.
Уча је најпре био изненађен, па се чудио како та фина и добра Боба
може тако нешто да изведе, па се онда изненада присети епизоде како им
је вајна наставница у зборницу довукла слику гробља огромних размера,
па су сви наставници крстили и ишчуђавали како хоће у гроб живе да их
са'рани, све док није дошла једна учитељица и строгим гласом рекла да
то ,,ђубре од слике" мора да лети напоље и то сместа и аутоматски, и
наставница ликовног је ту слику одвукла негде, а они мислили правац у
контејнер, а оно, ти бокца, она тиме украсила зидове кабинета у коме
трује дечје душе.
Замолих учу да што пре обавести директора и да
предузму све мере, након тога саопштих другим родитељима које сам
познавала о склопу дешавања у том кабинету за ликовно. Дете смо касније
исписали из школе, о догађају сам испричала неколицини пријатеља не би
ли се нешто предузело. Исход не знам.