НОВИБУСУР 00445 /00446

Србијом уздуж и попреко; Брезовица, Рановац, северна Србија, крајем лета 2017.

НОВИБУСУР  00445 /00446

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

ТРАГОМ  ЈЕДНОГ МОТОА И ЗАТВАРАЊА ВИШЕ ОД ШЕСДЕСЕТАК  ЈАВНИХ БЛОГОВА  „САЗВЕЖЂА З“

.. Бесплатна уметност, бесплатно новинарство, бесплатан хлеб - зар то није чиста утопија? Где то има?Можда још увек и само на неким "фестивалима авангардних ризика", какав је "Шумес". Бесплатна уметност и рецимо бесплатна публицистика, нису инспирисане новцем "већ вредностима побуне, креације и страсти" (Мандић). Чланак Б. Мандића, штампан у штампаном издању "Политике" већ од почетка је изричит:"Уметник не сме да напусти уметност мада га на то наговара слободно тржиште и закони искоришћавајућих препотенција. Завладао је економски садизам..."  У другом пасусу већ, објашњавајући шта је мото "овогодишњег" Шумеса, Мандић се присећа Ото Бихаљи Мерина, једног од повлашћених уметника, југословенског титоизма, и човек помисли, одмах - каква је, у ствари, та уметност, којој је друго право име "хлеба и игара"?   ЛеЗ 0012677 Аждаја и царев син . - "БЕСПЛАТНА УМЕТНОСТ"? -     

  Знам да није по вољи многима, што - како кажу понеки злобници - "Затварам дућане"; ја бих таквима "вечним гребаторима" поручио да ја никоме ништа нисам обећао, нити дугујем, и да имам право да поклањам или не поклањам, као и сваки други човек на овом свету. Ја Сазвежђе нисам стварао да би постало некаква моја аждаја, као страшна аждаја и царев син из познате српске народне бајке; ја имам према себи и неке друге неодложиве потребе, а не да будем само објављивач писаца лењиваца, или преамбиционих индивидуума. Не!
Онима који пак немају пара за четворогодишњу претплату, како сам предложио, остаје шеснаестак још увек јавних локација Сазвежђа на Blogger-у, где могу бесплатно да прелиставају и читају, тзв. "Бесплатну уметност, књижевност, публицистику", ако их заиста више и после свега "Заветине" занимају....

Одзив на једну разумну  понуду је  - понављам -  био, што би се рекло (зашто бих то прећуткивао?), више него мршав! Међутим, посете су на тим сајтовима, блоговима или другим локацијама и даље расле, после тога - нису их посећивали некакве авети и духови из Америке, Европе, Азије, Русије, света, већ - поборници - препостављам - џабака, тј. Бесплатне уметности. То је утицало, да почнем са затварањем - и других, чак веома посећених локација (реч је о онима уз подршку Blogger-a), затворено је још шесдесетак локација, тј. те локације више нису јавне, доступне свима, као последњих десетак и више година. Да би те локације могли да посећују и прелиставају, читају, убудуће, сви заинтересовани ће то моћи али под извесним условима....

Сад  је то – дефинитивно, затварање вишеод шесдесетак популарних електронских локација „Сазвежђа З“. Више од шесдесетак локација сам претворио у нејавне, приватне; њих могу посећивати однедавно  и убудуће само  читаоци са посебним дозволама, или претплатници.

Мишљеновац, – 21. септембра   –РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МАЛА ГОСПОЈИНА 2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012701   246 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 246 ( Прототип Енциклопедије

Рановачки црвени камен (Двориште народног уметника Жике Макуљевића)

ПИРЕВИНА и ВИНОВА ЛОЗА

ЛеЗ 0012658  Књига названа Кодекс Гигас, коју још називају и Ђавољом библијом, написана је у првој половини 13. века, има 620 страница и за пергамент у њој била је потребна кожа прикупљена од чак 160 животиња. Има застрашујуће димензије: 92 цм висока, 50 цм широка

НОВИБУСУР 00443 /00444

ДИБИДУС, Главичица

НОВИБУСУР  00443 /00444

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Шљивовица

Наши  дедови су имали много више  воћњака и винограда него што их данас има, него што ће их бити и кроз десетак година.  Воћњаци су одавно запуштени, а број оних који још увек одржавају воћњаке по селима Србије је врло мали.  Шљивовица је могла да буде бренд Србије, али не треба да нас зачуди ако Немци и Словенци заштите шљивовицу као свој национални бренд.  Не говорим тако зато што сам нагло почео да старим и што сам лоше воље. Већ због парадокса који ме сачекују иза сваке кривине. Постоји парадокс са српским малинама, са српским шљивама, са српским задругама; шума парадокса, коју ђубри бирократија и која сваког дана постаје све чудовишнија.  Са пријатељем из Шведске идем ових дана пред залазак сунца воденичним путем за бившу воденицу у Шљивици, да  - сељаци би рекла - „ватамо зјала“ , тј. да снимамо небо и облаке, који више нису природни, већ некако чудни и злокобни, да посматрамо како сунце тоне у неку  маглу из које излећу млазњаци и вероватно кад падне ноћ испуштају то што ствара те мистериозне и чудне магме и облаке. И тако идући мало путем, мало пожњевеним пољем долазимо до места где су родиле шефтелије, већ зреле и сочне, крај пута, али нема ко да их обере. Као ни трешње ране или касне... Село у којем сам рођен,мало личи данас на оно село које знам: ово село  нема ни стотинак оваца, а о кравама и коњима да не причамо. Село би да буде град, а то је мало чудно.  Село би требало да буде оно што јесте, понекад и много боље место за живот од града, али...

       Пишите нам, како је у вашем селу: је ли боље или горе него у нашем; на лицкајте и не преувеличавајте.  Ако не умете да баратате оловком, да пишете, снимите фотографије и пошаљите нам кратка обавештења о фографијама. Каква је шљивовица код вас?* И како су вам уређена гробља? Зашто гробља? Зато што права култура почиње тамо, на гробљу, из поштовања гробова?

Колико има деце у вашем сокаку? Колико неожењених и неудатих?Ако има више неожењених и неудатих од граје мале деце, шта мислите у чему је ствар?**

Мишљеновац, – почетком септембра   – 07 09. Свети свештеномученик Евтихије; света мученица Сира,  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

___________

* Шљивовица је безбојно или жућкасто јако алкохолно пиће. То је тип воћне ракије проглашена за српско национално пиће. У Србији је на око 150 000 хектара засађено око 42 милиона стабала шљиве, а род је око 450 000 тона док близу 64% оде на производњу шљивовице.
За производњу ракија користе се сорте шљива као што су Чачанска рана, Чачанска лепотица, Чачанска родна, Стенли али се најквалитетнија Шљивовица добија од Пожегаче и Црвене ранке:
Пожегачa (маџарка, бистрица, цепача) сазрева крајем августа или у првој половини септембра. У пуној зрелости кожица постаје изразито плава с обилним пепељком. Даје врло ароматичну и питку ракију шљивовицу, најбољу од свих воћних ракија. Мезокрпа (месо) мења своју боју од жутозелене у златножуту и одваја се потпуно од коштице. Количина шећера у месу најчешће се креће између 10% и 14%. Укупне киселине се крећу од 0,5% до 0,6%. Када се узме у обзир да од тежине плодова пожегаче отпада око 4,5% на коштицу, онда се може рачунати да се од 100 кг шљива просечно може добити око 13 литара 50% ракије.Црвена ранка (црвењача, шумадинка, даросавка, дреновка) сазрева у првој половини августа месеца. У пуној зрелости мења се боја покожице од црвеноплаве у плавоцрвену. Мозокрпа мења боју од жутозеленкасте у златножуту. Даје плод са 10 до 14% шећера, укупних киселина око 0,9%. Према овоме, од 100 кг шљива просечно би се могло добити око 13 литара 50% ракије. Ракија је квалитетна, али не као од пожегаче од које се разликује специфичном сортном аромом нешто лошијом од ароме пожегаче.
Метлаш (метлара, пошарка, ранка, драгачица, округлица) има плод богат шећером па је и принос алкохола већи. Ракија је чиста, без посебно истакнутих својстава и доста је питка.Трновача (пискавац, церевачки пискавац) садржи 10-13% шећера и око 1% киселине у плоду. На коштицу отпада око 3,5%. Даје ракију средњег квалитета.Моравка је количином шећера слична црвеној ранки. Ракија од ње је средњег квалитета, а знатно се поправља у купажи са пожегачом.Џанарика (мироболона) најчешће садржи 5-11% шећера и 1-2,5% укупних киселина. На коштице отпада просечно око 7%. Ракија од џанарике је слабија од свих ракија од шљива.Стенли сазрева у другој половини августа, неколико дана пре пожегаче. Плод је крупан (30-35 г) што је за око 30% више од пожегаче, тамноплаве боје. Коштица је умерено крупна и у виноградској зони се одваја од меса. Мезокарп је чврст, жуте боје и осредњег квалитета. Плод садржи 10,3% укупних шећера и 1,3% укупних киселина.Чачанска лепотица сазрева крајем јула и почетком августа. Плод је средње крупан (30 до 40 г), лоптастојајаст са уздужном браздом. Петељка је кратка. Покожица је танка, тамноплава, чврста, покривена јасно израженим пепељком, привлачног изгледа. Месо је зеленкастожуто. Коштица је средње крупна. Плод садржи 10,5% укупних шећера, 1,1% укупних киселина... (Википедија)

 ** ВОЛЕО БИХ ЈОШ ДЕЦЕ. - ОТАЦ четворо деце, Ненад Јездић верује да је суштина напретка у наталитету. - Сада брујимо сви о Косову. Вратићемо Косово, сигуран сам. Али, морају да се роде ти Срби, који ће да га заслуже и задобију. Ми смо умирући народ. Како ми живот одлази, жао ми је што немам још деце. Радим као миксета. Пуна ми је глава и позоришта и филма, газдинства и технологије. Распукни се, главо, али дај све од себе  (Новости)

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012601     244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЕПИТАФИ

ЛеЗ 0012000    РУШЕЊЕ ДУЋАНА ЛАЖИ (1) /  Белатукадруз. -   *

Готово је са тотализмом