НОВИБУСУР 00443 /00444

ДИБИДУС, Главичица

НОВИБУСУР  00443 /00444

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Шљивовица

Наши  дедови су имали много више  воћњака и винограда него што их данас има, него што ће их бити и кроз десетак година.  Воћњаци су одавно запуштени, а број оних који још увек одржавају воћњаке по селима Србије је врло мали.  Шљивовица је могла да буде бренд Србије, али не треба да нас зачуди ако Немци и Словенци заштите шљивовицу као свој национални бренд.  Не говорим тако зато што сам нагло почео да старим и што сам лоше воље. Већ због парадокса који ме сачекују иза сваке кривине. Постоји парадокс са српским малинама, са српским шљивама, са српским задругама; шума парадокса, коју ђубри бирократија и која сваког дана постаје све чудовишнија.  Са пријатељем из Шведске идем ових дана пред залазак сунца воденичним путем за бившу воденицу у Шљивици, да  - сељаци би рекла - „ватамо зјала“ , тј. да снимамо небо и облаке, који више нису природни, већ некако чудни и злокобни, да посматрамо како сунце тоне у неку  маглу из које излећу млазњаци и вероватно кад падне ноћ испуштају то што ствара те мистериозне и чудне магме и облаке. И тако идући мало путем, мало пожњевеним пољем долазимо до места где су родиле шефтелије, већ зреле и сочне, крај пута, али нема ко да их обере. Као ни трешње ране или касне... Село у којем сам рођен,мало личи данас на оно село које знам: ово село  нема ни стотинак оваца, а о кравама и коњима да не причамо. Село би да буде град, а то је мало чудно.  Село би требало да буде оно што јесте, понекад и много боље место за живот од града, али...

       Пишите нам, како је у вашем селу: је ли боље или горе него у нашем; на лицкајте и не преувеличавајте.  Ако не умете да баратате оловком, да пишете, снимите фотографије и пошаљите нам кратка обавештења о фографијама. Каква је шљивовица код вас?* И како су вам уређена гробља? Зашто гробља? Зато што права култура почиње тамо, на гробљу, из поштовања гробова?

Колико има деце у вашем сокаку? Колико неожењених и неудатих?Ако има више неожењених и неудатих од граје мале деце, шта мислите у чему је ствар?**

Мишљеновац, – почетком септембра   – 07 09. Свети свештеномученик Евтихије; света мученица Сира,  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

___________

* Шљивовица је безбојно или жућкасто јако алкохолно пиће. То је тип воћне ракије проглашена за српско национално пиће. У Србији је на око 150 000 хектара засађено око 42 милиона стабала шљиве, а род је око 450 000 тона док близу 64% оде на производњу шљивовице.
За производњу ракија користе се сорте шљива као што су Чачанска рана, Чачанска лепотица, Чачанска родна, Стенли али се најквалитетнија Шљивовица добија од Пожегаче и Црвене ранке:
Пожегачa (маџарка, бистрица, цепача) сазрева крајем августа или у првој половини септембра. У пуној зрелости кожица постаје изразито плава с обилним пепељком. Даје врло ароматичну и питку ракију шљивовицу, најбољу од свих воћних ракија. Мезокрпа (месо) мења своју боју од жутозелене у златножуту и одваја се потпуно од коштице. Количина шећера у месу најчешће се креће између 10% и 14%. Укупне киселине се крећу од 0,5% до 0,6%. Када се узме у обзир да од тежине плодова пожегаче отпада око 4,5% на коштицу, онда се може рачунати да се од 100 кг шљива просечно може добити око 13 литара 50% ракије.Црвена ранка (црвењача, шумадинка, даросавка, дреновка) сазрева у првој половини августа месеца. У пуној зрелости мења се боја покожице од црвеноплаве у плавоцрвену. Мозокрпа мења боју од жутозеленкасте у златножуту. Даје плод са 10 до 14% шећера, укупних киселина око 0,9%. Према овоме, од 100 кг шљива просечно би се могло добити око 13 литара 50% ракије. Ракија је квалитетна, али не као од пожегаче од које се разликује специфичном сортном аромом нешто лошијом од ароме пожегаче.
Метлаш (метлара, пошарка, ранка, драгачица, округлица) има плод богат шећером па је и принос алкохола већи. Ракија је чиста, без посебно истакнутих својстава и доста је питка.Трновача (пискавац, церевачки пискавац) садржи 10-13% шећера и око 1% киселине у плоду. На коштицу отпада око 3,5%. Даје ракију средњег квалитета.Моравка је количином шећера слична црвеној ранки. Ракија од ње је средњег квалитета, а знатно се поправља у купажи са пожегачом.Џанарика (мироболона) најчешће садржи 5-11% шећера и 1-2,5% укупних киселина. На коштице отпада просечно око 7%. Ракија од џанарике је слабија од свих ракија од шљива.Стенли сазрева у другој половини августа, неколико дана пре пожегаче. Плод је крупан (30-35 г) што је за око 30% више од пожегаче, тамноплаве боје. Коштица је умерено крупна и у виноградској зони се одваја од меса. Мезокарп је чврст, жуте боје и осредњег квалитета. Плод садржи 10,3% укупних шећера и 1,3% укупних киселина.Чачанска лепотица сазрева крајем јула и почетком августа. Плод је средње крупан (30 до 40 г), лоптастојајаст са уздужном браздом. Петељка је кратка. Покожица је танка, тамноплава, чврста, покривена јасно израженим пепељком, привлачног изгледа. Месо је зеленкастожуто. Коштица је средње крупна. Плод садржи 10,5% укупних шећера, 1,1% укупних киселина... (Википедија)

 ** ВОЛЕО БИХ ЈОШ ДЕЦЕ. - ОТАЦ четворо деце, Ненад Јездић верује да је суштина напретка у наталитету. - Сада брујимо сви о Косову. Вратићемо Косово, сигуран сам. Али, морају да се роде ти Срби, који ће да га заслуже и задобију. Ми смо умирући народ. Како ми живот одлази, жао ми је што немам још деце. Радим као миксета. Пуна ми је глава и позоришта и филма, газдинства и технологије. Распукни се, главо, али дај све од себе  (Новости)

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012601     244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЕПИТАФИ

ЛеЗ 0012000    РУШЕЊЕ ДУЋАНА ЛАЖИ (1) /  Белатукадруз. -   *

Готово је са тотализмом

НОВИБУСУР 00441 - 00442

Кућа ПАЈКИЋА. Обиље лета. Фотографије Бранке Веддер (Шведска)

НОВИБУСУР  00441 /00442

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Симболи и сигнали  – Увод.  ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Пишу нам, понајвише, читаоци НОВИБУСУРА, односно СПЕКТРА, из разних наших крајева, понешто од тога публикујемо на страницама "СПЕКТРА", не све. Понекад објављујемо и писма оних читалаца који често нису у праву, него су дирнути или повређени на неки начин. Но, откако је "СПЕКТАР", односно НОВИБУСУР постао електронски лист позваних и претплаћених читалаца, тамо нека писма не можемо објавити из прозаичног разлога: прво, зато што аутори тих писама не би могли да виде да су објављена њихова писма, јер нису ни позвани, ни претплатници. Зато смо одлучили да овде публикујемо понешто од онога што нам пишу сасвим незнани нам читаоци из наших крајева, који могу да приступе слободно овој локацији.  

*Поштовани СПЕКТРОВЦИ, 

пратим већ дуже ваш културолошки поход у овај наш све више отуђени и отупљени свет. Ваше секвенце са извора су прави бисери на ниски аутохтоних украса. Жалите се на мраве у вашим трешњама. Не, они су само дошли по своје. Мрав је племенита и вредна живуљка под овим небеским шаром. Вредни су и организовани. Сваки зна, баш као и пчеле у кошници, шта му је посао. Да прикупља храну и носи у заједничке одаје да храни младе. Уредни су, прави чистунци. Да ли сте икад видели мраве да се завлаче у измет или у некакав смрдљиви брлог? Много су опаснији и у сваком смислу прљавији они други "мрави" који нас глођу, пљачкају и загађују наш ментални склоп. Понижавају ову нашу (за часну већину) једину отаџбину. Они отаџбину искоришћавају и понижавају, а домовину имају посвуда, зависи где су преселили плен. Нас третирају као менталне идиоте; за њих ми немамо ни интелигенцију ни самосвест.Али, оставимо ту врсту "мрава", покварићемо ово поподне. Јесте врело, али је заиста могуће да летњи дани буду врели.   (...)

*

Поштовани Мирославе,
Домет васељенског листа Новибусур је заиста висок и заслужује огромну пажњу и поштовање.Данас, када се Срби отуђују од свог корена, себе, своје историје, вере, обичаја и свега србског, ви сте један од ретких који је стао у одбрану и очување истог. Као ретко објективан хроничар, не остављате лажну слику ни лажно сведочење из  свог и сваког времена које сте дотакли, а то није једноставно.У времену где се свакодневно сукобљавају интереси појединаца, није лако носити тешко бреме истине. Дуго већ, многа су "велика" списатељска пера затајила у моралитету због разних повластица, или се буде тек онда када сви о томе јавно проговоре, ви храбро и са великим трудом и љубављу, број по број цењеног листа градите. Зато вам честитам и надам се да вам неко из "Власти културе " помогне у опстанку и промоцији вашег корисног листа који нас опмиње где смо, шта смо и шта ћемо бити ако се препустимо инструментаријуму збивања.Песнички поздрав од Мими.

Пролази лето кроз нашу авлију. Сутра је Велика Госпојина! Који дан касније, следи полазак у основну и средњу школу.  Увек се сетим , када о томе размишљам, дугих летњих школских распуста и свог детињства, тих претпоследњих дана лета у Звижду. Увек су били очекивани, ти дани, када је почињало да зри грожђе. Тамњаника. Лисичина. Виноградарске праскве. Јер смо баш на Велику Госпођу излазили из љуштуре, тишине наших села, салаша, и колотечине врелине. Јер смо излазили из тог неописаног, неописивог света  процветалих лијана павити, праћени тим неизрецивим мирисом сребрнастих цветова што су нас гурали у леђа  са обала Пека у правцу света, јутарњих локала, и даљине. Све је тада било друкчије. Сада – посматрам – како се ломе гране од плодова – виноградарских бресака по суседним авлијама, обасјаних  сунцем. Нема ко да их бере? Ах, увек ће се наћи неки уљез. У крајњем случају  ту су осе, пчеле, стршљенови, бумбари.   Барем још неколико недеља  биће сунчаних дана; а можда после тога уследи и бабље лето. Претплата на  «Спектар» не «тече»  онако  како се очекивало, барем од иностраних читалаца и тзв. «пријатеља»  «Заветина». Полако треба затварати  – да ли? – већину  локација «Сазвежђа З». Можда то и учиним, ускоро, тј. када  обелоданим  250-ту страницу  ПРОТОТИПА Енциклопедије Заветина?

Мишљеновац, – крајем августа  – 28. 08. Велика Госпојина,  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

Уредник М. Л. Фотографије Бранке Веддер (Шведска)

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012401   240 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 

НОВИБУСУР 00439 /00440

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина" Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Симболи и сигнали  – Увод.  

Истргнуто ИЗ ДНЕВНИКА ЗА ДЕЦЕМБАР 1974.

*

Они што покорно слушају власт – улизице, полтрони, гадови свих боја и фела – ђубре човечанство. Одувек сам их презирао и избегавао као живот без сврхе и горчину гору од жучи.

17. 12.  74. – Чуо сам шта је речено о животу и љубави, о љубави и  смрти. Чуо то и слушао – чини ми се – кроз неколико хиљада година; то је прилично добро, до сада барем – но, да ли је то све?Револуционари, богати човечуљци што наоколо намећу  извесну атмосферу – свестан сам ко су они (они сасвим сигурно нису муве или крпељи), ... Покушавам да задржим сваку мисао што се копрца у мени једнако као и нему дубину невоље у души народа...

Исто је, чак и горе, четрдесет и кусур година, након што сам записао горње редове, потврђује се не само у Београду, него широм наше земље, кад је реч о робовима власти, сваке власти, нових господара. Нагомилало се ђубре човечанства у нашим завичајима... Револуција је била опсена; донела је један талас који је запљуснуо и најзабаченије делове српских провинција; али од тог таласа ништа није остало, осим оног најгорег.  Србија тоне неповратно у своју  бездану древност; да ли да се радујем због тога или да плачем?

Све су образине спале, помислим на тргу једне источносрпске варошице, само што су шуме на околним бреговима и висовима толико узнапредовале да их нико више не може зауставити, ни сибирски берберин, ни планетарна катастрофа. Гледам  јутарње магле после кише од Турије до Кучева, као да су налегле попут дивовских чудовишта  на  клисурасту долину Пека; и оне ми се више допадају од ограничених људи и песника „затворених у круг својих међа“. У катастру, у суду (где се оверавају папири, документа), у шумској управи -  закопано благо ликова, прича, драма...

Мишљеновац, – почетком августа  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

Жилаво корење јова, на обалама планинских брзавица

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012101   234  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)