НОВИБУСУР 00447 /00448

СПЕКТАР

Десетодневни избор "Заветина"

_{ИЗВИЊЕЊЕ И ПОЗДРАВ}

Овај двоброј СПЕКТРА мало касни, због болести уредника и путовања на Север. Настављам да публикујем Новибусур у Шведској, далеко од Србије (као што су чинили и понеки од наших претходника, пре свега, јего благородије Вук Стеф. Караџић). Ове новине су постале приватне у најдословнијем смислу ове речи, као што сам већ писао и објашњавао у претходним бројевима. Могу да их читају позвани, или претплатници. Круг претплатника се не шири, као концентрични кругови, не. Али то није разлог за одустајање, поготову у оваквој једној лепој земљи, каква је Шведска са преко деведесет хиљада малих и великих језера, и мрежом путева, која вероватно из ваздуха и висине изгледа као паукова, скоро савршена. Али, ја још нисам летео изнад Шведске. Допутовао сам аутом и видео више него да сам путовао авионом. Не идеализујем Шведску*, али видим, да је уређена земља, и да је, иако монархија, остварила ону идеју социјализма, коју су у Русији и у другим земљама света у двадесетом веку покушавали да остваре револуцијама. Ех, револуције! Далеко им лепа кућа – револуције су биле свуда крволочне, и катастрофалне, и иза њих није ницало ништа од онога што су вође револуција (играчке у канџама невидљивих и опасних црних сила света) обећавали.

Понео сам из Србије невелик број примерака књига, (између осталих и роман Ујкин дом, можда, захваљујући Случају комедијанту, сретнем и неког доброг преводиоца са српског на шведски?)....

И Шведску и неке друге скандинавске земље требало је да видим својим очима барем пре двадесет година. Али...

Море шведских шума које сам виђао првих дана деловало ми је мрачно, туробно, а онда сам, кад су престале кише, открио брезове шуме, појединачна стабла четинара и понекад, кад би сноп сунчеве светлости, обасјао стабла до корена и камење између стабала – гранитне блокове понегде увијене у кудравозелену маховину... Сунчева светлост је од брезових стабала и крошњи на моменте знала да да створи златна чуда и привиде. Шведске шуме нису само четинари, већ и ризница много чега што човек са југа Европе не би очекивао (нарочито кад допутује на јесен у Шведску) у тим шумама.

Камен и дрво су потписи Шведске, а језера која сам видео – велика огледала облака. Вода је трећи амблем Шведске. Значајна је као грана и рударство.*

Случај је удесио да на реци Åetern видим хидроцентрале и једну воденицу (Попову воденицу) из шеснаестог, односно деветнаестог века. Боја воде водопада изнад ове воденице, лепо очуване, од камена, боје је кафе!...

Hillared, Švedska, 2017. 28. октобра (по старом православном српском календару 7526....) М. Лукић

____________________

* Шведска је етнички хомогена, јер Швеђани чине 91% укупног становништва. Шведска је на светском врху дужине живота. У августу 2004. број становништва је први пут превазишао број од 9 милиона. После Другог светског рата Шведска постаје земља имиграције. Данас је отприлике 12% популације рођено ван Шведске, а чак сваки пети има нешведско порекло. Имигранти највише долазе из Финске, бивше Југославије, Ирака и осталих скандинавских држава. У Шведској живи око 30.000 Срба.
Швеђани су скандинавски народ пореклом од германских племена која су се населила у Скандинавији у неолитском периоду. За Швеђане се каже да су потомци Викинга. Службени језик је шведски, а новац шведска круна. Шведска је земља мира и благостања. Шведска готово није учествовала у ратовима последних 200 година. Већина њених становника живи на југу земље где је тло најплодније.
Становници Шведске имају веома висок животни стандард, који се заснива не само на природним богадствима земље, него и њиховој великој радиности и култури. Влада демократски систем, ипак Шведска је краљевина, али краљ има само симболичну улогу. Општи избори се одржавају сваке четврте године, а право гласа имају сви становници старији од 18 година, па чак и досељеници који су најмање три године живели у Шведској.
У Шведској посебна брига се води о деци. Сва деца имају место у забавишту, настава и књиге у школи су бесплатне, за свако дете је осигуран дечји додатак. Сви становници Шведске имају здравствену помоћ за незапослене, у пензију одлази се са 65 година живота (независно од пола).

** Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од највећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње отпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна производња железне руде, 1998. године, износила је 20.9 милиона тона, сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мање сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним брдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе око милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна је средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде железа. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи. Руда из ових налазишта транспортује се железницом, и извози преко лука Нарвик (у Норвешкој) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими залеђена). Највећи рудник бакра Аитик, такође се налази у овој регији. У области Скелефтеа, која се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, најзначајнија су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, највећи извор оловне руде у Европи).

 

Детаљ са истоименог језера

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ 

ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012300 Агора: Прогон српских интелектиалаца после Другог светског рата 27.07.2017. http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/27072017.html

ЛеЗ 0012299 МИЛО ЛОМПАР: Српски народ после распада Југославије http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html

ЛеЗ 0012294 Чији сте Ви, мали Срби - др Мило Ломпар http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/08/blog-post_36.html

ЛеЗ 0012298 Мило Ломпар - Тито и Срби http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post_3.html

ЛеЗ 0012295 Спорови у култури - МИЛО ЛОМПАР и ИГОР МАНДИЋ о „Југосфери“ http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/08/blog-post_49.html

ЛеЗ 0012297 О Богу и животу говори проф. др Мило Ломпар http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post_48.html

Исто

ПИРЕВИНА и ВИНОВА ЛОЗА

ЛеЗ 0012247 Чедомир Антић: "Праху оца Србије"

НОВИБУСУР 00445 /00446

Србијом уздуж и попреко; Брезовица, Рановац, северна Србија, крајем лета 2017.

НОВИБУСУР  00445 /00446

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

ТРАГОМ  ЈЕДНОГ МОТОА И ЗАТВАРАЊА ВИШЕ ОД ШЕСДЕСЕТАК  ЈАВНИХ БЛОГОВА  „САЗВЕЖЂА З“

.. Бесплатна уметност, бесплатно новинарство, бесплатан хлеб - зар то није чиста утопија? Где то има?Можда још увек и само на неким "фестивалима авангардних ризика", какав је "Шумес". Бесплатна уметност и рецимо бесплатна публицистика, нису инспирисане новцем "већ вредностима побуне, креације и страсти" (Мандић). Чланак Б. Мандића, штампан у штампаном издању "Политике" већ од почетка је изричит:"Уметник не сме да напусти уметност мада га на то наговара слободно тржиште и закони искоришћавајућих препотенција. Завладао је економски садизам..."  У другом пасусу већ, објашњавајући шта је мото "овогодишњег" Шумеса, Мандић се присећа Ото Бихаљи Мерина, једног од повлашћених уметника, југословенског титоизма, и човек помисли, одмах - каква је, у ствари, та уметност, којој је друго право име "хлеба и игара"?   ЛеЗ 0012677 Аждаја и царев син . - "БЕСПЛАТНА УМЕТНОСТ"? -     

  Знам да није по вољи многима, што - како кажу понеки злобници - "Затварам дућане"; ја бих таквима "вечним гребаторима" поручио да ја никоме ништа нисам обећао, нити дугујем, и да имам право да поклањам или не поклањам, као и сваки други човек на овом свету. Ја Сазвежђе нисам стварао да би постало некаква моја аждаја, као страшна аждаја и царев син из познате српске народне бајке; ја имам према себи и неке друге неодложиве потребе, а не да будем само објављивач писаца лењиваца, или преамбиционих индивидуума. Не!
Онима који пак немају пара за четворогодишњу претплату, како сам предложио, остаје шеснаестак још увек јавних локација Сазвежђа на Blogger-у, где могу бесплатно да прелиставају и читају, тзв. "Бесплатну уметност, књижевност, публицистику", ако их заиста више и после свега "Заветине" занимају....

Одзив на једну разумну  понуду је  - понављам -  био, што би се рекло (зашто бих то прећуткивао?), више него мршав! Међутим, посете су на тим сајтовима, блоговима или другим локацијама и даље расле, после тога - нису их посећивали некакве авети и духови из Америке, Европе, Азије, Русије, света, већ - поборници - препостављам - џабака, тј. Бесплатне уметности. То је утицало, да почнем са затварањем - и других, чак веома посећених локација (реч је о онима уз подршку Blogger-a), затворено је још шесдесетак локација, тј. те локације више нису јавне, доступне свима, као последњих десетак и више година. Да би те локације могли да посећују и прелиставају, читају, убудуће, сви заинтересовани ће то моћи али под извесним условима....

Сад  је то – дефинитивно, затварање вишеод шесдесетак популарних електронских локација „Сазвежђа З“. Више од шесдесетак локација сам претворио у нејавне, приватне; њих могу посећивати однедавно  и убудуће само  читаоци са посебним дозволама, или претплатници.

Мишљеновац, – 21. септембра   –РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МАЛА ГОСПОЈИНА 2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012701   246 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 246 ( Прототип Енциклопедије

Рановачки црвени камен (Двориште народног уметника Жике Макуљевића)

ПИРЕВИНА и ВИНОВА ЛОЗА

ЛеЗ 0012658  Књига названа Кодекс Гигас, коју још називају и Ђавољом библијом, написана је у првој половини 13. века, има 620 страница и за пергамент у њој била је потребна кожа прикупљена од чак 160 животиња. Има застрашујуће димензије: 92 цм висока, 50 цм широка

НОВИБУСУР 00443 /00444

ДИБИДУС, Главичица

НОВИБУСУР  00443 /00444

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Шљивовица

Наши  дедови су имали много више  воћњака и винограда него што их данас има, него што ће их бити и кроз десетак година.  Воћњаци су одавно запуштени, а број оних који још увек одржавају воћњаке по селима Србије је врло мали.  Шљивовица је могла да буде бренд Србије, али не треба да нас зачуди ако Немци и Словенци заштите шљивовицу као свој национални бренд.  Не говорим тако зато што сам нагло почео да старим и што сам лоше воље. Већ због парадокса који ме сачекују иза сваке кривине. Постоји парадокс са српским малинама, са српским шљивама, са српским задругама; шума парадокса, коју ђубри бирократија и која сваког дана постаје све чудовишнија.  Са пријатељем из Шведске идем ових дана пред залазак сунца воденичним путем за бившу воденицу у Шљивици, да  - сељаци би рекла - „ватамо зјала“ , тј. да снимамо небо и облаке, који више нису природни, већ некако чудни и злокобни, да посматрамо како сунце тоне у неку  маглу из које излећу млазњаци и вероватно кад падне ноћ испуштају то што ствара те мистериозне и чудне магме и облаке. И тако идући мало путем, мало пожњевеним пољем долазимо до места где су родиле шефтелије, већ зреле и сочне, крај пута, али нема ко да их обере. Као ни трешње ране или касне... Село у којем сам рођен,мало личи данас на оно село које знам: ово село  нема ни стотинак оваца, а о кравама и коњима да не причамо. Село би да буде град, а то је мало чудно.  Село би требало да буде оно што јесте, понекад и много боље место за живот од града, али...

       Пишите нам, како је у вашем селу: је ли боље или горе него у нашем; на лицкајте и не преувеличавајте.  Ако не умете да баратате оловком, да пишете, снимите фотографије и пошаљите нам кратка обавештења о фографијама. Каква је шљивовица код вас?* И како су вам уређена гробља? Зашто гробља? Зато што права култура почиње тамо, на гробљу, из поштовања гробова?

Колико има деце у вашем сокаку? Колико неожењених и неудатих?Ако има више неожењених и неудатих од граје мале деце, шта мислите у чему је ствар?**

Мишљеновац, – почетком септембра   – 07 09. Свети свештеномученик Евтихије; света мученица Сира,  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

___________

* Шљивовица је безбојно или жућкасто јако алкохолно пиће. То је тип воћне ракије проглашена за српско национално пиће. У Србији је на око 150 000 хектара засађено око 42 милиона стабала шљиве, а род је око 450 000 тона док близу 64% оде на производњу шљивовице.
За производњу ракија користе се сорте шљива као што су Чачанска рана, Чачанска лепотица, Чачанска родна, Стенли али се најквалитетнија Шљивовица добија од Пожегаче и Црвене ранке:
Пожегачa (маџарка, бистрица, цепача) сазрева крајем августа или у првој половини септембра. У пуној зрелости кожица постаје изразито плава с обилним пепељком. Даје врло ароматичну и питку ракију шљивовицу, најбољу од свих воћних ракија. Мезокрпа (месо) мења своју боју од жутозелене у златножуту и одваја се потпуно од коштице. Количина шећера у месу најчешће се креће између 10% и 14%. Укупне киселине се крећу од 0,5% до 0,6%. Када се узме у обзир да од тежине плодова пожегаче отпада око 4,5% на коштицу, онда се може рачунати да се од 100 кг шљива просечно може добити око 13 литара 50% ракије.Црвена ранка (црвењача, шумадинка, даросавка, дреновка) сазрева у првој половини августа месеца. У пуној зрелости мења се боја покожице од црвеноплаве у плавоцрвену. Мозокрпа мења боју од жутозеленкасте у златножуту. Даје плод са 10 до 14% шећера, укупних киселина око 0,9%. Према овоме, од 100 кг шљива просечно би се могло добити око 13 литара 50% ракије. Ракија је квалитетна, али не као од пожегаче од које се разликује специфичном сортном аромом нешто лошијом од ароме пожегаче.
Метлаш (метлара, пошарка, ранка, драгачица, округлица) има плод богат шећером па је и принос алкохола већи. Ракија је чиста, без посебно истакнутих својстава и доста је питка.Трновача (пискавац, церевачки пискавац) садржи 10-13% шећера и око 1% киселине у плоду. На коштицу отпада око 3,5%. Даје ракију средњег квалитета.Моравка је количином шећера слична црвеној ранки. Ракија од ње је средњег квалитета, а знатно се поправља у купажи са пожегачом.Џанарика (мироболона) најчешће садржи 5-11% шећера и 1-2,5% укупних киселина. На коштице отпада просечно око 7%. Ракија од џанарике је слабија од свих ракија од шљива.Стенли сазрева у другој половини августа, неколико дана пре пожегаче. Плод је крупан (30-35 г) што је за око 30% више од пожегаче, тамноплаве боје. Коштица је умерено крупна и у виноградској зони се одваја од меса. Мезокарп је чврст, жуте боје и осредњег квалитета. Плод садржи 10,3% укупних шећера и 1,3% укупних киселина.Чачанска лепотица сазрева крајем јула и почетком августа. Плод је средње крупан (30 до 40 г), лоптастојајаст са уздужном браздом. Петељка је кратка. Покожица је танка, тамноплава, чврста, покривена јасно израженим пепељком, привлачног изгледа. Месо је зеленкастожуто. Коштица је средње крупна. Плод садржи 10,5% укупних шећера, 1,1% укупних киселина... (Википедија)

 ** ВОЛЕО БИХ ЈОШ ДЕЦЕ. - ОТАЦ четворо деце, Ненад Јездић верује да је суштина напретка у наталитету. - Сада брујимо сви о Косову. Вратићемо Косово, сигуран сам. Али, морају да се роде ти Срби, који ће да га заслуже и задобију. Ми смо умирући народ. Како ми живот одлази, жао ми је што немам још деце. Радим као миксета. Пуна ми је глава и позоришта и филма, газдинства и технологије. Распукни се, главо, али дај све од себе  (Новости)

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012601     244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   244 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЕПИТАФИ

ЛеЗ 0012000    РУШЕЊЕ ДУЋАНА ЛАЖИ (1) /  Белатукадруз. -   *

Готово је са тотализмом