razgovor vodila
prof. Nada Marković
- Da li je potrebna Estetika umetnosti i poeziji danas ?
U našoj maloj sredini verujem da mnogi književni kritičari i pesnici i ne
razmišljaju mnogo o samoj Estetici, nažalost. Estetika je i te kako potrebna
jer kao i svaka prava filozofska disciplina ponire do same suštine. Ponire do
suštine poezije i umetnosti i može da postavi mnoštvo pitanja ( makar i ne dala
sve odgovore na njih ) o poeziji i umetnosti.Estetičare koji razaznaju suštinu
poezije mnoge karikaturalne pojave na našoj književnoj sceni ne bi mogle da
zavedu.
Estetika bi naravno uvek trebalo da postavlja iznova i iznova pitanje o
suštini umetnosti, značaju umetnosti, potrebi nekog društva za umetnošću,
kulturnoj klimi u kojoj se neko delo ili neka dela pojavljuju.Estetičari dakle
u mnogim kontekstima prate poeziju i samu umetnost. Treba reći da bi Estetika i
estetičari trebalo da se bave i vrednostima poetskih dela u prvom redu ( iako
se od njih uglavnom vekovima ne očekuje direktno vrednovanje umetničkih dela ).
- Da li dopadanje i nedopadanje nekog dela može da bude kriterijum recepcije i vrednovanja nekog dela ?
Svakako da dopadanje ili nedopadanje
nekog umetničkog dela nije nikakav kriterijum
za ocenu i vrednovanje tog dela.Čak nas ovakav opasan stav prema umetničkom
delu- dopada se, ne dopada se- dovodi do uočavanja primitivnosti i nepoznavanja
suštinske prirode umetnosti.
Od svojih
početaka Estetika se bavila pitanjima vrednosti umetničkog dela. Pitanje
uživanja, zadovoljstva koje pruža umetnost su razmatrana i niko ne poriče da se
u umetnosti može uživati i osećati zadovoljstvo ali prejednostavno je kretati
se u ovoj ravni zadovoljstva i uživanja kad govorimo o vrednosti umetničkog
dela.
Mislim da je
danas ključni problem za poeziju pitanje lake i ozbiljne poezije (umetnosti)?
Neobrazovani
ljudi a dovoljno marketinški i medijski pokriveni pokušavaju da nam tu laku
poeziju nametnu kao vrednu i jedinu postojeću.Njihov argument je i argument da
je ona eto bolje prihvaćena od strane većine ljudi. Argument većine nije
nikakav argument, većina ljudi je u prošlosti mislila da je zemlja ravna ploča
pa nisu bili u pravu.
Ozbiljna umetnost
podrazumeva i veću umetničku dimenziju publike i obrazovanost i prosto
posedovanje kvaliteta da bi se takva umetnost prihvatila.
Naravno da je kad
je u pitanju vrednost umetničkog dela nezaobilazan pojam igre kao suštinski za
umetnost po mnogim filozofima od Šilera do Gadamera. Kad razumemo da je
umetnost zaista prava slobodna igra prestaćemo sebi da govorimo kako je nešto
neobično,
zakukuljeno, nejasno u ozbiljnoj umetnosti. A neizostavno uz pojam igre ide i
simbolička dimenzija umetnosti koja je postala prava noćna mora za
nedarovite „umetnike „.
- Ono drugačije u poeziji ?
Na ovo pitanje
sam odgovarala veoma često na svojim promocijama i vratiću se Kantu i prvom
uslovu da neko delo nazovemo velikim i vrednim. Prvi uslov je ORIGINALNOST ali
pošto postoje i originalne besmislice, umetničko delo koje vredi treba da bude
EGZEMPLARNO( mera vrednosti sa kojom se upoređuju novonastala dela ) i velika
umetnost predstavlja NASLEĐE a ne odskočnu dasku za falsifikovanje i
krivotvorenje.
Da- pravi i
veliki umetnici uvek donose nešto novo i drugačije. Da su mnogi skribomani uporedili
svoje spise sa velikom poezijom i umetnošću odavno bi odustali od pisanja u
strahopoštovanju pred velikom umetnošću i poezijom.
- Status umetnika u društvu od umetnika –zanatlija i mecena do slobodnih umetnika ?
Danas je umetnik slobodan da bira i svoje teme i svoj način života. Mecena
gotovo da nema, narudžbine bogatih i aristokratskih krugova i Vatikana su
iščezle. U takvoj situaciji naš slobodni umetnik postaje pravo iracionalno
biće, svesno svoje krhosti i prolaznosti i neizvesnosti, baš kao Kjerkegorov
iracionalizam.
- Interpretacija umetnosti ?
Umetničko delo treba da se nametne sobom samim.Interpretacije umetničkog
dela su sekundarne. Preduzete od strane estetičara i sociologa kulture deluju
primamljivo pogotovo kada se vrednuje neko umetničko delo. Danas je
interpretacija postala posao, profesija pa i biznis.A interpretatori umetnosti
su postali važniji od umetnika. Umetnost uvek mora da bude takva da možemo da
je prihvatimo prepuštajući se igri, imaginaciji, intuiciji. Izem ti umetnost
koju ne možeš da pratiš bez objašnjenja i interpretacije.
Ali umešno napisani tekstovi o suštini umetnosti, promenama koje ona
donosi, neka zapažanja o stilu umetnika ipak su dobrodošla ako su napisana od
strane pravih, darovitih ljudi i znalaca umetnosti i naravno ako su napisana
BEZINTERESNO.
- „ Ono što pripada nekoj jezičkoj igri jeste jedna celokupna kultura. Da bi opisao muzički ukus, moraš da opišeš da li deca izvode koncerte, da li to rade žene ili jedino muškarci itd...itd... „ Vitgenštajn
Sjajno
Vitgenštajn sagledava i sociološku stranu umetnosti. Umetnost kao fenomen u
jednom društvu i te kako treba pratiti kroz analizu odnosa jednog društva prema
umetnosti, potreba jednog društva za umetnošću, navika ljudi prema umetnosti.
Ko konzumira
umetnost, koliko, kako, zašto?Umetnost nije u društvenom vakuumu.
U primitivnim
sredinama, ako vodeći mediji uskrate narodu vrhunsku umetnost, poeziju recimo,
jezička igra poezije biće strana stanovnicima koji u stilu svoje ( primitivne)
epohe neće ni imati značajnu potrebu za umetnošću. Naravno uvek će jedan deo
naroda koji ćemo nazvati elitnim imati potrebu za poezijom ali u takvim teškim
vremenima biće to oni koji su profesionalno vezani za umetnost ( poeziju ).
7.Povezanost
slikarstva, muzike i poezije ?
Neraskidiva je
veza između slikarstva, muzike i poezije.Mnogi kvaziumetnici nisu dogurali do
takvog mišljenja. Ima pesnika koji su u svojoj poeziji sjajni slikari. Pikaso i
nadrealisti su imali neverovatan poetski kapacitet u svojim slikama. Pikaso je
majstor za mene poetskog slikarstva a tu je i muzika kroz ritam poezije, sklad
muzike i harmoniju ili disharmoniju slike. Velika mana današnjeg vremena je što
se neki autori koji pretenduju da budu pesnici služe znanjem u pisanju njihove
nazovi poezije.
Intuicija,
imaginacija, igra je suština umetnosti.
8.Karikaturalnost – mnogobrojnih nagrada bez temeljnog poznavanja etike i
Kanta
Nemoguće je da
godišnje postoji više desetina najboljih zbirki pesama. Talenat je retkost. Sa
etičke tačke gledišta dodatno situaciju čini komplikovanom novčani iznos
nagrade. Glasanje za neke nagrade pretvorilo se u glasanje za preostale
kandidate koji dotičnu nagradu nisu dobili;dobitnici neke nagrade se preskaču u
žiriranju.
To je etički
neodrživo. Kritičar treba da glasa za po njegovom izboru najbolje knjige (autore) a ako je predloženi autor dobio tu
nagradu to ne bi smelo da pokoleba njegov sud da glasa o najboljim knjigama a
ne o preostalim kandidatima za nagradu.
9.Ozbiljnost poezije ?
Vrhunska poezija i ozbiljna poezija
to su Miljković i Davičo u našoj poeziji u prvom redu.
10. Ko se plaši metafore ?
Neki se kritičari i slabi pesnici ponašaju kao da metafora nikad nije bilo.
Metafora je osnova velike poezije a metafora se plaše nedaroviti jer misle da
će mimo umetnosti i dara da se ostvare kao pesnici. Ovo naše vreme je inače i
poznato po tome da ljudi bez dela i dara postaju poznati i slavni zahvaljujući
medijima, marketingu i gluposti potrošačkog društva.
Sanda Ristić-Stojanović 2009-05-30*
__
* Из пропратног писма ауторке: „Zdravo Miroslave,
šaljem jedan intervju koji sam dala 2009 godine, a deo je i današnje naše
borbe za prave umetnike i pravu umetnost.
Pozdrav Sanda
Ristić-Stojanović
ПС. ovaj intervju nije objavljen a
trebalo je da
bude, i nije objavljen tekst o
Petru Krduu koji sam vam poslala ranije. Šaljem
i biografiju.
Pozdrav Sanda
_____ Из Биографије
Rođena u Beogradu.
Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Završila master
studije na matičnom odseku filozofija, odbranivši završni rad „ Umetnost i
moral “.
Poeziju
objavljivala u književnim časopisima i dnevnim listovima kao i na Trećem
programu radio Beograda i Trećem programu radio Zagreba.
Bila je urednik u
izdavačkoj kući „ Beletra“i glavni
urednik književnog časopisa Kovine (KOV).
Objavila sledeće
knjige poezije:
-"Noć je
praštanje svoje"-Novi Sad: Svetovi,2000
-" Svitanje
je let boje"-Vršac: Književna opština Vršac,2007
-" Noći
naše, usluga"-Vršac: Književna opština Vršac, 2008
-" Tišina
razlikuje svetlosti"-Vršac: Književna opština Vršac, 2010
-„ Oblačna
ptica“-Vršac: Književna opština Vršac, 2011
- „ Godišnja doba reči „ – Novi Sad : Adresa, 2012
- „ Iz senke stiha „ (
grupa autora ) – Beograd : Gramatik, 2012
- " Izmišljotina
vatre " - Beograd: Gramatik, 2013
Urednik knjiga
koje je objavila ( 2007-2011) u KOV-u je Petru Krdu.
-
njene
kratke priče i pesme objavljene su u raznim zbornicima- Najkraće
priče 2010 - ALMA, Jedan život u manje
od 900 znakova – ALMA,
zbornik pesama „ Garavi sokak“-
2011, Zaveštanja 2011( zbornik udruženja srpskih pisaca Švajcarske ), Najkraće
priče 2011 - ALMA, O malim i velikim stvarima - ALMA, Zaveštanja 2012, Najkraće
priče 2012 – ALMA, Zaveštanja 2012,
Garavi sokak – 2013, Hilandar – ALMA ......
-
svoje
filozofske tekstove objavljivala je u zbornicima Estetičkog društva Srbije :
( Uticaj estetike na umetnost,
Estetika i obrazovanje, Problem kreativnosti, Problem ukusa )
-
uredila je
16 broj ( 2011) književnog časopisa KOVINE ( VRŠAC ) koji je u celini posvećen
Petru Krduu.
-
Prevodi poeziju sa engleskog jezika ( Ted Hjuz -
Književne novine, Filip Larkin - Književne novine ....)
-
Od 2000
godine radi kao gimnazijski profesor i profesor u privatnim srednjim školama.
Član je Udruženja
književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Estetičkog društva Srbije i
grupe Zavetine.
Živi u Zemunu.
Нема коментара:
Постави коментар