Translate

Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

Странице Листови стари, дуготрајни пањеви

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ

ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ
ПОЉЕ ДЕЛОВАЊА

четвртак, 26. март 2015.

"Париске приче" ...

ГРАД уметности и светлости магнетично привлачи ствараоце из целог света, међу којима су и они са Балкана, из бивше Југославије, а понајвише из Београда. Деценијама уназад они су у Паризу формирали своје заједнице. Поводом "Дана франкофоније" у Београду, историчар уметности Мирјана Савић, у галерији Народне банке Србије, представиће радове управо ових "наших Парижана", али и француских уметника који су са њима сарађивали.
На мултимедијалној међународној изложби "Париске приче", која се отвара вечерас, наћи ће се тако дела Владимира Величковића, Милоша Шобајића, Радована Крагуља, Микана Аничића, Марине Абрамовић, Милије Белића, Уроша Тошковића, Бате Михаиловића, Косаре Бокшан, Весне Бајалски...
- Сваки уметник прича своју париску причу - објашњава за "Новости" Мирјана Савић. - Оне су различите и оригиналне, приказују паралелне светове, универзуме уметника, који егзистирају независно једни од других. Говоре о добру и злу, о Еросу и Танатосу, поједине се баве и нашом историјом, ратовима у бившој Југославији. Ту су и интимне приче о Паризу из свакодневног живота, Офелији, Космичком оку, париској моди...
У потрази за сопственим изразом уметници различитих генерација, заступљени на изложби, истражују мултидисциплинарно и мултимедијално, али и кроз слику, скулптуру, концепт, дигиталне и електронске медије:
- Сви су на свој начин препознатљиви, сви носе свој усуд и печат, који оставља траг. Реч је о ствараоцима који су интернационално задојени, али који су остали верни својим коренима дубоко везани за поднебље у којем су поникли.

На изложби ће бити приказан филм о Паризу, аутора Владимира Валешинског и два кратка филма редитеља Горана Мусића - о стваралаштву вајарке Адријане Поповић и "Поглед с мог прозора". Део програма су и две видео анимације Евгеније Демниевске "Насиље" и "Ја сам у праву". Велики број изложених слика је из колекције Момчила Моше Тодоровића, а изложба ће трајати до краја маја и укључена је у манифестацију "Ноћ музеја".
МИ И ФРАНЦУЗИ
ПОСТАВКУ чине и радови Мире Маодуш, Љубише Ђурића, Љиљане Павловић Деар, Весне Милуновић, Јармиле Вешовић, Љубице Мркаљ, Глигора Чемерског, Момчила Миловановића, Златка Гламочака, Богдана и Мишка Павловића, Цилета Маринковића, Татиане Столповић, Љупча Самарџиског, Милоша Трифуновића, Милице Живадиновић. Од француских уметника, који су се дружили и често излагали са нашим у Паризу, заступљена су дела Jaime Azocar и Florence Marie.


Наше сликарске приче из Париза | Култура | Novosti.rs
Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Питања, питања, питања

Какво је стање књижевних часописа и листова, штам­ паних на папиру, данас у Србији? Колико је листова, часописа који се ишчекују са нестрпљењем и гутају од корица до корица? Зар није много више оних који су својеврсни мутанти транзиције? Када је све то започело и докле ће трајати то својеврсно мутирање и митарење чудовишта? Има ли уопште излаза из овог мрачног тунела данашњице? Ко га оличава? Ко у ствари овде представља ону другу, друкчију, непознату, придављену Србију? Види ли се на хоризонту мртвог мора нека светлост у даљини? Ко је окренут будућности, ма како она била застрашујућа? Чији су, одиста, прозори отворени, да се кроз њих мо­ же видети далеко, далеко?

РЕАГОВАЊА ЧИТАЛАЦА "Новина будућности"

..

..

___________________

Коментари, правила

Пре слања коментара молимо Вас да прочитате следећа правила: Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Сазвежђа ЗАВЕТИНА да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени. Управник и уредник Сазвежђа ЗАВЕТИНА има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог Сазвежђа...

комплетариум

ПОРТАЛ "Сазвежђа З" или УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА "Заветина"

Овде ћете наћи најпотпунији списак скоро већине блогова и веб локација Портала, када будете одлучивали - на који ћете се, можда, претплатити, сутра или прекосутра. Прегледајте. Немојте се изненадити ако се неки блогови или сајтови не "отварају", то су они који су већ заштићени...

ПЛАТИ, ПА КЛАТИ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ

ТВРЂАВА "КУПИНИК" У КУПИНОВУ
Рушевине тврђаве "Купиник". - Купиново, Пећинци, 15. век. Споменик кулртуре од великог значаја