НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00408)

ДВА ДИБИДУСА

ДИБИДУС:  Дигитална библиотека  друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде могу да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи српских писаца...

-  Зашто смо одабрали  баш тај назив  за Дигиталну библиотеку друкчије уређене Србије  -  Сурбита?  Зато што живимо у епоси дибидуса и угурсуза!

Између два дибидуса ми смо изабрали онај други  - да са некаквог дна дна кренемо узбрдо и у висину према небу, надајући се и верујући да ћемо тамо и стићи. Већина није била у прилици да бира, него се скотрљала  на дно дна, са кога су мале шансе да се некако извуче из те паклене провалије, коју су смислили ђаволови побратими.

Овај број се завршава речима песника Јована Дучића:

 … Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак глупости… Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења, и нагле и непромишљене импулзије. Човек који пусти увек један размак у времену измедју питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може да размишљено каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспосособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи..

  То јест, указивањем на вечно присутну тему  среће и несреће у нашим животима и нашој историји, о белом и црном коњу који често трче напоредо.

   Онај први дибидус, у коме још увек живи већина, барем на просторима бивше СФРЈ, то је један тунел, из којег нисмо изашли, и ко зна и када ћемо. Тиме се отвара овај број и подвлачи апсурдну ситуацију  да је Тито умро пре 36 година, а да ми  још увек живимо у дугом тунелу титоизма!

   Између таквог краја и таквог почетка, има више апсурда и горчине и несреће, него радости и среће, а што је то тако – на то би требалода одговоре најраснији писци и филозофи и богослови, психијатри, а не политичари, јер већина политичара је слична копијама.

     Да су дати одговори на време, да се схватило, барем код Срба,  да посрнуће и крах и неуспех сваке врсте  нису безопасна случајност, да је пронађена у народу и поједнцу одважност  и изоштреност погледа како би се ствари и догађаји и узроци видели  онаквима какви заиста јесу, изашло би се из тога дибидуса, из те патње и муке на дну дна.  Али,  тзв. српски паметари, умно нестасали, бавили су се мађионичарским триковима, и прихватили улогу циркуских арлекина, а не уметника  стремних да  укажу на нове, праве и разумне путеве, који су тако близу, тако неизбежни, испред носа. Сувише је било загледаности у магле, у магле свих врста, па и магле пре памтивека. Сувише је било кукавичлука и бирања лакшег, лажног пута.  Ако нисам рекао раније – сувише је било и мазохизма, сада ћу то поновити, а мазохизам је опасан и погубан као и тај први дибидус.

    Из дибидуса се мора изаћи, кат-тад; што пре, то боље...

Мишљеновац,  Уочи Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине,   

20  септембра   2016.   М. Лукић

*

ЛеЗ 0007901   157 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА).- ЛеЗ 0007872 Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00112 – 00115). –  (ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) ТУНЕЛ : Тито је умро пре 32 године, а ми још увек (у Србији) живимо у дугом тунелу титоизма!
… Ево једног цитата Иљина, који упућује на очигледност нашег српског посрнућа:
Ми немамо права ни основа да наш крах приказујемо као “невину” и “безопасну” случајност. Ми морамо пронаћи у себи одважност и морамо изоштрити поглед како бисмо ствари видели онаквима какве оне заиста јесу; морамо у себи наћи вољу како бисмо изрекли сву истину и кренули новим путевима. Треба да се ослободимо свакодневних ситница и да се навикнемо да гледамо у даљину: куда иде, куда клизи савремени свет? шта нас чека? шта нам је чинити како бисмо предупредили најгоре и изградили нов, прелепи живот?…. (Извор: Иван Иљин: Пут ка очигледности, поговор, О духовном зтачењу, стр. 194. – Логос, Београд, 2012) Оног тренутка када је Тито сахрањен, Срби су имали једну државну идеју: Живео Краљ!  * (ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Из ТИТОНИКА / Феномен титоизма …./ Бела Тукадруз // Феномен титоизма не може бити схваћен ако се игноришу најгоре црте балканског, српског, хрватског, југословенског менталитета. Титоизам се бавио безбројним фалсификовањима, прилагођавањима прошлости. Све што се чинило деценијама чињено је да се докаже “да је овакво стање било одувек, из чега се извлачи закључак да другачије никад не може бити, то јест да овакво какво је сад треба да остане заувек. Све, и прошлост и будућност, треба да се окамени у стању у коме је данас”.Ове речи преузете су из есеја, Потоп у капима, песника Љ. Симовића.Као и следећа два примера. Вреди их се подсетити… 

ЛеЗ 0007951   158 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА )   -...Од ликова, сем оних од раније (Европа, Ајфелова кула и Дебела Берта, Александар Обреновић и Александар Карађорђевић, престолонаследник Франц Фердинанд и Софија, краљица Драга и Никола Пашић, Апис и завереници, Принцип и његови другови), додао сам, истине ради и бољег разумевања Срба и Србије, Магу Магазиновић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, затим Јована Скерлића, Димитрија Туцовића и Иву Андрића. Наравно да није могло без Воје Танкосића, Николаја Велимировића и Димитрија Митриновића. А како од тог доба доживљавате све политичке промене у земљи? Онако како Пашић каже у представи: Многе промене биле су у Србији… Може да буде, а може и да не буде!  

**

ЛеЗ 0007999   Цензура. Цензура мишева, за почетак, и свака друга цензура. - У оквиру "Документационо информационог центра Сазвежђа З"  постоји један велики џак пун исечака, које су, у једној од соба Велике магазе, још док су нам оба родитеља били живи, напали мишеви. У ствари, деценијама смо исецали из новина неке чланке, написе који би нам се допали, или нам се учинили занимљиви због нечега (Политика, Новости, Књижевне новине, Младост, Борба, Видици, Индеск, Студент, итд.), не знајући шта би са тим исечцима. Не, нисмо имали намеру да правимо сузовска "Цјеломудрија овог света", можда с,о то исецали да нас подсети нанеко време?  То је била нека  назовимо је "псеудоестетска" цензура. Праву цензуру су отпочели кућни мишеви, претварајући многе новине које смо сакупљали и спремали за коричење, али и понеку свеску наших бележница, дневника, претварајући је у папирну плеву, у којој су савијали гнездашчца за своје ружичасте младунце, док то није открила са вриском наша мајчица Наталија (упокојена 2003). То  је значи било пре њене сахране. сигурно пре бомбардовања Србије, значи у прошлом веку. Тада смо све те начете и "цензурисане" исечке, убацили у један велики џак и окачили га о клин на зиду, из предострожности.Милсећи да све то једнога дана поново све прегледамо, али ...тај дан није долазио годинама...  Када смо ту врећу отворили средином лета 2016. запрепастило нас је све чега ту има; почели смо да правимо факсимиле, и суочили се са чињеницом да су датуми и ознаке где ја шта и када објављено, оштећени... Па ипак, и упркос томе, ево понешто из те вреће без дна!. -  Божидар Шујица ТОКОВИ СИТНИЧАВЕ ЛИТЕРАТУРЕ  (белешке једног разговора) - Мишеви су ипак понешто оставили - обавезно прегледајте  "авангарда", "ћифтинска аутологија", "на западу ништа боље" - Шујица, пишите мемоаре! Сведочанства. То исто важи и за још неке српске песнике без длаке на језику...  Цензура. Цензура мишева

ЛеЗ 0008000   Књижевно поприште. -  Овде ћемо публиковати (убудуће) текстове српских аутора, који су већ публиковани у књижевној периодици, или текстове који се први пут објављују - текстове који су писани јасно, страсно, аргументовано, текстове које су подстакли исто, или пакао лавиринта савремене српске бирократске књижевности, тј. актери те тзв. официјелне и бирократске књижевности..Шта се у, ствари, догађа на књижевном попришту?Догађа ли се уопште? ..

НЕБОЈША ВАСОВИЋ: ЧОВЕК КОГА ЈЕ РОДИО КИШ  -     У “Летопису Матице српске” (књига 496, свескa 5, новембар 2015), поводом осамдесет година од рођења Данила Киша, објављен је текст Александра Јеркова: “Увек о Кишу, а сада још и о питању љубави ‘у јесен године 7464. (по византијском рачунању времена)’, на крају нешто о Ничеу и орфизму.” У скрибоманском реферату без главе и репа, на шта указује већ сам наслов,Јерков је изложио своје схватање литературе, а све то уоквирио заједљивим и неумесним опаскама на моје радове о Кишу, не скривајући нимало своју мржњу према њиховом аутору. Иако је моју прву књигу посвећену делу Данила Киша, Лажни цар Шћепан Киш, својевремено прогласио „најгором књигом српске књижевне критике“, иако је читаоце упозоравао да више не читају моје књиге, Јерков се, по ко зна који пут, открива као мој највернији читалац. И не само читалац, већ и критичар, који ево већ десет година коментарише и прогања свако моје објављено слово.

      Иако Доктор Јерков наступа као неко ко има ауторитета у књижевној науци, он нам ни овога пута не нуди ништа осим његове опсесивне потребе да газдује домаћом кишологијом, том псеудо-књижевном дисциплином у којој он и даље гостује само својом титулом, али не и радовима који би колико толико оправдали његову амбицију. Како текст који је пред читаоцем представља продају магле на више нивоа, погледајмо шта се иза магле крије. (Сви цитати А. Јеркова означени само бројем странице, узети су из поменутог текста).  .... НЕБОЈША ВАСОВИЋ: ЧОВЕК КОГА ЈЕ РОДИО КИШ

ЛеЗ 0007969   ТЕРАЛИ МЕ ДА ЈЕДЕМ ИЗМЕТ.  - ПОТРЕСНО: Живим да бих сведочио о паклу хрватских логора, пржили су ме струјом, мокрили по мени! & Борис СУБАШИЋ | 18. септембар 2016. 18:52 | Слободан Зуровац о књизи "Црна Лора" и свим страхотама мучења Срба у последњем рату. У затвор ме послали они које сам звао на славу као пријатеље. -  ЗЛОЧИНИ БЕЗ КРАЈА КЊИГА Слободана Зуровца, која ће јавности бити представљена у Београду, данас у Свечаној сали ГО Стари град у 13 часова, потврђује налазе тужилаштва Хашког трибунала, али и жупанијског тужилаштва у Сплиту, о логору "Лора" где су Срби батинани рукама, ногама, цевима, кундацима, кабловима. Пржени струјом. Извођени су на лажна стрељања, где је с њима игран руски рулет, кад су мучитељи окретали буренце револвера и окидали држећи жртви цев у устима. ТЕРАЛИ МЕ ДА ЈЕДЕМ ИЗМЕТ 

ЛеЗ 0007982 Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00231).- (Шокантне истине)  Бег Хитлера у Аргентину  КОНАĈНО,  Познате су операције тзв. “ПАЦОВСКИХ КАНАЛА” - када се спасило хиљаде нациста уз помоћ западних тајних служби и Ватикана; Звуĉи ли логиĉно да су на Хитлера били нешто посебно “гадљиви” ? –

(Шокантне истине...)   ХИТЛЕР И ТИТО  ТИТО је био врхунски  илуминат, ванбраĉни син императора Франца Јозефа ! -  (ЗАВЕТИНЕПресс) Џим Џармуш: Фашисти желе да заборавимо што је Тесла урадио за нас!  ....Током гостовања на филмском фестивалу у Солуну, чувени редитељ Џим Џармуш говорио је о значају Николе Тесле и његовој тужној животној причи.  Џармуш сматра да је славни научник дикскредитован, чак и проглашен за лудака, највише због залагања за енергију која ће бити јефтина и доступна свима. -   (ЕЦУМЕНИЦАЛ НЕWСПАПЕРС ) ТРИБУНАЛ СУДИ СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ

... НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: ОПТУЖНИЦА ЗА КОСОВКУ ДЕВОЈКУ  - Поносан сам што је Хаг постао постпуно надреална институција – истиче Неле Карајлић, музичар и аутор ТВ серије „Надреална телевизија“. Он каже да би добро било да што пре успостави билатералну сарадњу са Трибуналом.  -  (УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА)  Razgovori s povodom (095)

(Са Мирославом Лукићем, понедељак, 23. јун 2008)

... Tu pesmu napisah davno, još kao student; rukopis knjige Sudbina raba Miroslava nudio sam ondašnjoj «Prosveti», ali odbili su. Taj odbijeni rukopis objavih decenijama kasnije pod istim naslovom. «Nemili anđeli» raznih fela behu oruđa sveta, oruđa uspavljivanja. Prozivao sam «nemile anđele» i u svojoj poeziji i u romanima. A u mom romanu Pasija po Amarilisu ti «nemili anđeli» su otkriveni pod svojim konkretnim imenima.

(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ)  ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША? /  Раде Војводић

СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ (Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд.  

ЛеЗ 0007884  Промоција најновије књиге „Српски Хериотери“ кучевачког аутора Војислава С.Марјановића .На промоцији поред аутора говорили су директорка Центра за културу Јасмина Благојевић и професор књижевности Сергеј Станковић. Марјановић је написао књигу у спомен свом оцу Светомиру М.Марјановићу и његовим вршњацима, двадесет и седам српских Хериотера, дечака од 15-16 година, које је српска Влада са Крфа, после преживљене албанске Голготе, послала на школовање у Британију. Њихово школовање почело је у Оксфорду, а завршило се у престижном колеџу „George Heriot’s Shool“ у Елимбургу, где су матурирали. представљање књиге Српски Хериотери представљање књиге Српски Хериотери Српски дечаци дочекани су од својих шкотских вршњака из Елимбурга са искреном топлином, пријатељством и блискошћу која је трајала до краја њиховог живота… Војислав С.Марјановић родио се 27.октобра 1937. године у Београду, али све време свог живота проводи у Кучеву. Иако је по професији учитељ, свој радни век провео је и радио у култури, а данас као пензионер и даље ради и ствара. Један је од оснивача „Хомољских мотива“ као и Фестивала телевизијског етнолошког филма ФЕСТЕФ  Промоција најновије књиге „Српски Хериотери“ кучевачког аутора Војислава С.Марјановића

ЛеЗ 0007885  Лицемерство . - Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18. -  Лицемерство

ЛеЗ 0007891  Плац у Толстојевој 38 никада није приведен намени јер на њему нису сазидане резиденције. - Пеков плац тражи и породица Мајданац / В. Црњански Спасојевић | 10. септембар 2016. 21:04 |  Наследници старих власника земље на Дедињу и даље се воде као њени корисници. Након експропријације, земља није преведена на државу. -  Из коментара једног читаоца:  п 10. септембар 2016. 21:16 #4206524 дедиње треба да се претвори у ливаду, тамо нико није имао плац а да није лопурда био, знаци, у ливаду, па нека напасају овце "на своме" Плац у Толстојевој 38 никада није приведен намени

ЛеЗ 0007880  Салиха Хаџифејзовић. -  Стари крај у срцу и у сну & Милена Марковић | 24. јул 2016. 17:00 | Коментара: 6 &  У породици господина Салиха Хаџифејзовића, турског привредника из Милошевог дола. Као 17-годишњак стигао у Истанбул, запослио, завршио занат, оженио се. -  Син сам Хаџи Тахира Хаџифејзовића. Моја мајка је Ћеба Пућић, из Сјенице, ћерка Салиха Пућића, по коме сам и добио име... После Првог светског рата, живот Бошњака у Санџаку био је прилично горак. Тако је наша породица одлучила да се сели у Турску, имање је продала Србима из села Свичевићи. Две године касније, затвара се пут за Турску, наша породица се враћа у Милошев До, а наше добре комшије Свичевићи враћају нам земљу. Мој стриц Сулејман се, тада, братимио са Владиславом Свичевићем. - С почетком Другог светског рата, почињу тешки дани у Санџаку, за припаднике оба народа. Наша породица и породице Срба: Свичевићи, комшије Пејовићи и Јањуши штитили су нашу породицу од четника. Мучили се. И наша породица се, исто, мучила да заштити своје комшије Србе и побратиме од усташа....  Салиха Хаџифејзовић

ЛеЗ 0007889  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00141 - 00144) - Цветови из врта св. Петке (албум, трн и плави цвет), 13. - (ЗАВЕТИНЕ +) Крај романа “Доктор Смрт, I-II” / Бела Тукадруз
.... Гурнули су ме у једном тренутку и ја сам јаукнувши љоснуо у неку смрадну водурину. Мрак је био потпун, вода гадна и ледена. Потонуо сам и изронио… А неколико метара изнад мене, чуо сам, гласове. – Господине пуковниче, готово је! – Јесте ли сигурни? – чуо сам. Млаз рефлектора је обасјао оловну површину смрадне баре на којој сам пливао као жаба…
- Која је разлика између млека и киселе воде, момци?
Није било одговора.
- Добро, а знате ли зашто је овде млеко јефтиније од киселе воде?
Довикнуо сам одоздо: – Лакше је помусти козу, него Књаза Милоша!
Тај виц сам случајно чуо пре пола сата на бувљаку.
И господин пуковник се грохотом насмејао.
- Спашавајте га, није то онај кога тражимо!
Знате ко је био Господин пуковник?
Наравно да не знате. Мој стари познаник Ђока Ђокић!
- Одвезите човека до краја у коме станује… А ти, пази убудуће, шта радиш, с ким се дружиш… И пиши, брате, оштрије од Господина Ђоке!Немој да нас опет разочараш…
________Белешка писца уз ово издање / Дела ове тетралогије – Дневник Са Сенковића, Месечева свадба, Туга голема и Доктор Смрт - писана су и објављивана у дужем временском распону, од 1980. – 2003. Последња књига је објављена под псеудонимом 2003. године. Та четири дела су повезана много чиме, и чине једну посебну целину. Писац је прелиминарно објављене верзије пажљиво прегледао, понешто исправио, и предаје их читаоцима, у овом издању, као коначне. Убудуће, дакле, ова тетралогија ће се штампати у две или у једној књизи, овако, како је припремљена сада.
У Београду, 14. октобра 2006. Крај романа “Доктор Смрт, I-II” / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0007897  Глас разума Соња Савић НАТО бомбардовање 1999 Први део Просветитељство  . - Отпремљено је 23.03.2009.. - Мало ко је био храбар да као Соња Савиц отворено осуди безумље наше политике у време НАТО бомбардовања, па и самог националног менталитета који је био темељ владавине такве политике над насим народом. Но, упркос њеној храбрости и покусајима да се за тај говор процује, нико није хтео да га у оно време објави, осим сто је могао да се висе слуцајно пронадје на wебу. Ова видео емисија која је урадјена сада на обелезавању десетогодисњице бомбардовања, а на основу старог снимка Соње Савиц није једини њен необјављен снимак из тог периода, тако да це се ускоро под називом просветитељство јавити јос један њен говор, а и цитава серија кратких емисија која се бави проблемима људског (насег и тудјег) менталитета, и свиме сто залази у појам просвецености (у Кантовом смислу тог појма).        Глас разума Соња Савић НАТО бомбардовање 1999

ЛеЗ 0007898  What happend with Sonja Savic?

* *

ЛеЗ 0007912  „Страшни суд“ који је Србију избацио на брисан простор, где је она, како би то рекао Бела Хамваш, била препуштена „тероризму олоша“. - ... Свршило се и то време. Престала је кнежева забрана. Скинута је гвоздена завеса са наше крваво прекинуте историјске судбине. С престижног америчког Универзитета стигле су копије свих докумената које је кнез Павле чувао у својој личној архиви. Та, за науку изузетно вредна грађа, сада доступна у Архиву СЦГ (Архив Југославије), сасвим је извесно да ће допринети сазнавању истине о Југославији и разлозима српске трагедије након 27. марта 1941. године. Ово је књига о тој апокалипси, о том „страшном суду“ који је Србију избацио на брисан простор, где је она, како би то рекао Бела Хамваш, била препуштена „тероризму олоша“. У Београду, 2007. Аутори

    = извор:  Свршило се и то време. Престала је кнежева забрана   

Књига „Кнез Павле, истина од 27. марту“ настала је на основу личне архивске збирке ЊКВ Кнеза Павла Карађорђевића која се чува на Колумбија универзитету (САД) и која је пре две године, искључивим залагањем ЊКВ Кнегиње Јелисавете Карађорђевић, стигла у Београд. Историчари су нових 12.000 докумената назвали „тренутком у којем се мења историја једног народа“ (директор Архива Југославије Миладин Милошевић), а са дозволом Кнегиње Јелисавете Карађорђевић, историчар Миодраг Јанковић и новинар Вељко Лалић добили су право да први истражују Архив. http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/i.html

ЛеЗ 0007913 Улога београдског листа "Политика" у новијој историји Југославије и Србије. - ... За «Политику» је почео да пише Живојин Балугџић, бивши амбасадор, секретар краља Петра, бивши аусто-угарски шпијун, социјалиста, завереник против режима (касније, са Слободаном Јовановићем, оснивач тајне организације «Конспирација»). Од 1927. године, ликовни критичар «Политике» је Сава Поповић сликар, (звани «Глиста» и «Анархиста»), агент НКВД-а, из ролеx реплица Енглеске протеран због шпијунаже у корист СССР-а, пријатељ Мустафе Голубића (са њим суоснивач београдског «Црвеног камерног оркестра»), брат Жарка, пуковника обавештајне службе и Угљеше, начелника војне обавештајне службе Краљевине Југославије у време припрема и извршења пуча од 27. марта 1941. У «Политици» је већ 1931. године, тада један непознати млади Црногорац, очаран Лењиновим и Стаљиновим успесима, започео своју књижевну каријеру. Звао се Милован Ђилас. Следеће године је осуђен на три године затвора, али, после изласка са «црвеног Универзитета» у Сремској Митровици, опет објављује своје књижевне покушаје у «Политици» под псеудонимом Мило Николић. У «Политици» ради као новинар Анђа Бунушевац, супруга Николе Котура, секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Никола је нешто касније нестао, страдао у Стаљиновим чисткама у СССР-у.

Године 1933, готово целу редакцију «Политике» сачињавају чланови илегалне КПЈ или њени симпатизери.  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/uloga-beogradskog-lista-politika-u.html

 ЛеЗ 0007914  Ko je, u stvari, bio Balugdžić? -  BALUGDŽIĆ KAO STARA FOTOGRAFIJA / Miloš Crnjanski 1 Државни послови су много важнији од приватног живота. И у мемоарима, оно што, пре свега, занима читаоца, јесте политичка страна књиге коју је прошлост на хартији исписала, својим коштуњавим, мртвачким рукама. Ипак, у овој мојој књизи, ја ћу помешати успомене о јавном раду Балугџића, и његовом приватном животу, из простог разлога, што је и то важно, кад је реч о једном капућехаји.
Оно што је прошло, нема смисла, то јест, после педесет година, ни државни послови историјских личности, ни политичке сензације у вези са њима, често нису од већег интереса. И највећи војник прошлости, постаје као оне фотографије старих генерала, које се чувају по француским, провинцијским, варошицама. После свега што се догодило у Европи, за последњих педесет година, ни највећи дипломата, из доба првог светског рата, не одскаче међу фотографијама наших, бивших тетака и стрина.
Нема смисла.

* НАПОМЕНА: Црњанскове "ЕМБАХАДЕ" добио сам на поклон за рођендан од моје прве супруге, и ту књигу први и последњи пут прочитао током лета исте године, 1983. Када сам уосталом покренуо и "Заветине". Допало ми се, како Црњански описује дипломату Балгугџића, о коме пре тога нисам знао много тога, као уосталом и о другим српским дипломатама. Примио сам здраво за готово, што се каже, оно што пише Црњански о свом шефу Балугу. С којим је, како опет тврди, остао до краја у "коректним односима". Па ипак, у овом поглављу сам, још тада, пре 33 године, подвукао обичном оловком (овде је то иустакнуто црвеном бојом)  неколико реченица. Значи, ипак сам посумњао, на то ме је сам Црњански навео...
     На интернету и у штампи, могу да се пронађу о Балугџићу текстови који тврде да је био плаћени шпијун Беча; колико јуче о томе је писао и новинар "Новости" Миладиновић. Добро би било да су дати, црно на бело, и неки документи, који после свега то потврђују. Треба откривати истину, о сваком, поготову о дипломатама, јавним личностима, ако не одмах а оно са временске дистанце.  Ko je, u stvari, bio Balugdžić?

ЛеЗ 0007915  LAKOMICA. Један свет нестаје, други настаје. Итако се понавља кроз деценије, векове, миленијуме….  LAKOMICA

**

ЛеЗ 0007911  Шпијунирање. - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМСрби, шпијуни бечког двора / Иван Миладиновић | 11. септембар 2016. 17:32 | Како су годинама аустријске службе сазнавале све тајне званичног Београда. Моћни апарат лако проналазио достављаче, уходе, доушнике... Живојин Балугџић, лични секретар краља Петра I, био плаћеник аустријске владе    Шпијунирање

ЛеЗ 0007881  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00130 - 00133).  - (БИФЕ „ТИТАНИК“) Партизанска пропаганда у рату – препоручени цитат  . - “Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо.
> Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације. - Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећати велику пљачку.... Партизанска пропаганда у рату – препоручени цитат

ЛеЗ 0007890  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00145 - 00146)- (Paun Es Durlić ) Povasta dăspră fluer - Priča o fruli - Žika Makuljević - Ranovac - I deo 
Објављено у 18.03.2012. Žika Maku dîn Rnovăţ în Mlaoa (Sîrbiĭa), măĭ mare maĭstur dî fakut la fluĭere dîn rumîńi sîrbĭeşć, povăstuĭe kum rumîńi aĭ batrîń a fakut fluirĭe. Pi-nvăţu-luor ĭel ļi faśe şî-n ḑî dă astăḑ. * Жика Макуљевић из Рановца у Млави (Србија), највећи мајстор за израду фрула међу српским Власима, приповеда о томе како су стари Власи израђивали фруле. На тај старински начин он их израђује и дан-данас. Снимио етнолог Паун Ес Дурлић, 16. марта 2012. године. I део.

*
(Paun Es Durlić ) Žika Makuljević-kolo na fruli-Žoku barbacilor 
Објављено у 17.03.2012. Žîkă Maku dîn Rnovăţ în Mlaoa, ḑîśe-n fluir žuoku barbaţîlor, dî kare să krĭeđe-n Mlaoa kî ĭe măĭ batrîn žuok rumîńesk. Tuoba baće fiu-su Pătru. A registrat Paun Durļa dîn Maĭdanpek. Fluiru ĭe facut 1834. * Жика Макуљевић из Рановца у Млави свира на фрули коло које се у Млави сматра најстаријим влашким колом. Прати га на бубњу син Петар. Фрула на којој свира израђена је 1834. године. Снимио етнолог Паун Ес Дурлић, 16. марта 2012. године.   Жика Макуљевић, Рановац

ЛеЗ 0007899  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00147 - 00148). -  доштампано 18. јула 2014- (МЕЗИЈА) “БРАНИЧЕВО”, 1-2/2013.

Први двоброј пожаревачког часописа за 2013. доноси изузетно актуелне и занимљиве прилоге: Бошко Томашевић: Певати и мислити у једној трагичној култури (5-27); Миодраг Мркић: Мистификација и демистификација (о књижевном опусу Бела Тукадруза алиас М. Лукића)(28 -63); Мирољуб Милановић:Мирослав Лукић или о уметности приповедања (64- 66); Маринко Арсић Ивков: Један књижевни рат (67-102); Милан Р. Симић: Хамваш, наш савременик! !05-130) ; Александар Б. Лаковић: Посвећеност и убеђеност у језик и мит … (131-145);Миливој Ненин: Нова антологија српске лирике Светислава Стефановића (одломак из једног новог рукописа) (146-160); Радивој Шајтинац: Врт Емила Сиорана (161- 172); Милисав Миленковић: Милена се вратила (173-188 )….

(ИМАТИ И НЕМАТИ) Имати и немати  И кад су празници, нарочито велики, као и сасвим обичних дана, човек који нема, не може побећи од немања, драга Су!
Не знам како се завршава велико стрпљење, али видим исход неописане пљачке. Колико је коштао ручак у крчми или кафани пре седамдесет година, и колико кошта сада.
Сада највише кошта дуго памћење, челична доследност (сулуда у оваквим временима)....

Цветови из врта св. Петке (албум посвећен Н. Лукић, 1932-2002.), Пек 5  Имати и немати

(МЕЗИЈА инфо) ДРАИНЧЕВА БРЕЗОВА МЕТЛА / Александар Лукић

... Тридесетих година минулог века Драинац, цитира Стриндберга (Бога тражиш, а нађеш ђавола. То се мени догодило – А. Стриндберг, Инферно) и тако признаје у некој грозници која му је ледила мозак, да је противу тога да се заварава надама, да га је стид да похађа цркву, по којој хо-
дају трговци, да је безверник, и да би Богу могао прићи с обзиром на стање у коме се налазио само са подлостима у души, да се кукавички спасава. Каквом вером да се спасава? Пита.
Упорним или крвавим трагањем за великом тајном. Пишући: „Не тражим да ми нико ништа не опрашта.
Нека пређу ако могу преко чињеница наших бића… Јер оно што остаје увек и свагда у првом плану, то ће увек бити само живот наш, твој и мој, везан у мистериозним дубинама трајања истим трагедијама, пожудама, сновима, истом драмом неизрецивога…“, овако пишући, Драинац
се обраћа будућности, нама.
Да, Бога је тражио, а нашао је ђавола. То се Драинцу догодило!
То није тешко доказивати. Хваљени романописци, ловорикама овенчани у нашој књижевности са тим ставом, свакако подстицајним, добили су бесплатно тему да размишљају: каква би се књига о томе могла написати!
Али, слаба је вајда од њих била. Од већине, њачећих заводника. Неопозиво. ... ДРАИНЧЕВА БРЕЗОВА МЕТЛА / Александар Лукић

**

ЛеЗ 0007908  „Можете ли замислити Европу данас с Југославијом као кључним играчем међу народима? Ја могу. Југославија је у ствари била један од највећих културних и друштвених експеримената у историји... -  Амерички политиколог Фил Батлер је за написао колумну у којој тврди да су разарање и распад Југославије били део ширег плана НАТО савеза. Намера је била да се ослабе геополитички противници западног блока у регијама Трећег света и да се прогутају здраве економије народа ових простора. „Никоме не треба тхинк танк да открије зашто је председник Бил Клинтон оклевао да посредује у Босни. Клинтон је у ствари настављао политику свога претходника, Џорџа Буша старијег, којој је циљ био да дестабилизује југославенски социјалистички успех. Сада знамо да су код нас тајно обучени побуњеници одиграли кључну улогу у фрагментирању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Косову на страни Ослободилачке војске Косова (ОВК), а бројала је око 400 наоружаних бораца, као што пише „Цхристиан Сциенце Монитор“ 1999. „Можете ли замислити Европу данас с Југославијом као кључним играчем међу народима?

ЛеЗ 0007909  АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА. - Европска унија (ЕУ) већ следећег месеца предложити низ мера којима ће гарантовати већа права издавачима и омогућити им да од „Фејсбука”, „Јутјуба”, „Гугла” и других интернет фирми захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја. -  Похлепа. Новине као што је ‘Политика’ требају да имају свој сајт ко што имају. Али треба пре свега да се оријентишу на продају новине у опипљивој форми, односно на киоску. Да извештавају озбиљно, тачно, уз минималне грешке и онда ће такве новинаре и купце имати. Новинари који хоће да буду најбољи а не најбогатији, купци који хоће квалитет и хоће то да плате. Онај ко стварно воли да чита новине, да држи тај свеж папир том ће нет издање служити само као допуна или у случају да није у прилици да дође до самих новина. Држите се онога од чега сте почели и трајаћете и бићете успешни, на нету се читају углавном инстант вести, не озбиљни текстови. Ко што ни књига неће постати читанија на нету од оне у корицама. Ново је па је занимљиво. Одустаните од папирног издања и пропашћете брзо. Друго је Б92 који само тако и послују, али наравно нису озбиљни већ постају спрдња са булеварима и сличним глупостима и начином на који то раде. Па како хоћете, паре или живот. -Селим Дијон пре 16 дана Та ауторска права и силне паре су погубне за уметност и уметнике. Како је то зазивело уметност се свела на секс, блудничење, убијање, кеш… АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА.

ЛеЗ 0007906  Коме сам ја потребан! / Љубиша Ристић. - Од оне „Црне руке” до ове нове прошле су 33 године. Шта сте променили сем неких глумаца?

Глумце углавном нисам променио, само сам додао 25 нових глумаца и певача, 26 нових младих балерина – тако да нас је укупно 80, на сцени 50, а у алтернацији још 30! Од ликова, сем оних од раније (Европа, Ајфелова кула и Дебела Берта, Александар Обреновић и Александар Карађорђевић, престолонаследник Франц Фердинанд и Софија, краљица Драга и Никола Пашић, Апис и завереници, Принцип и његови другови), додао сам, истине ради и бољег разумевања Срба и Србије, Магу Магазиновић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, затим Јована Скерлића, Димитрија Туцовића и Иву Андрића. Наравно да није могло без Воје Танкосића, Николаја Велимировића и Димитрија Митриновића.

А како од тог доба доживљавате све политичке промене у земљи?

Онако како Пашић каже у представи: Многе промене биле су у Србији… Може да буде, а може и да не буде!  Коме сам ја потребан! / Љубиша Ристић

ЛеЗ 0007886  ШЕШЕЉ   ТРАЖИ 14 МИЛИОНА ЕВРА . -  Шешељ има право на одштету! & С. Ј. МАТИЋ | 10. септембар 2016. 19:04 | Судија Жан-Клод Антонети у образложењу пресуде лидеру радикала закључио. Обештећење јер је ослобођен оптужби и због предугог трајања притвора   ШЕШЕЉ ТРАЖИ 14 МИЛИОНА ЕВРА

ЛеЗ 0007887 С Месићем уз кафу о проблемима између Београда и Загреба Месић: Заоштрена реторика зарад више гласова. - Стјепан Месић, бивши председник Хрватске, рекао је новинарима после сусрета са Зораном Живковићем да заоштрена реторика између Загреба и Београда јесте делом и последица изборне кампање јер, како је навео, „поједини су мислили да ће тиме добити више гласова у својим кутијама”. Он је истакао и да, „уколико између хрватских и српских политичких лидера ствари не функционишу најбоље, то се не сме прелити на грађане, а да за сва питања треба сести и разговарати”, пренела је информативна служба Нове странке.
– Живковић и ја у својим земљама представљамо оне политичке снаге које желе миран суживот и добру сарадњу... Ми морамо помоћи Србији да што пре уђе у Европску унију. То важи и за БиХ и Црну Гору, јер ЕУ је наш интерес и наша судбина. Нарочито сада, након изласка Велике Британије, по сваку цену морамо настојати да се југоисток Европе удружи у ЕУ, да отворимо границе и сарађујемо – навео је Месић.  С Месићем уз кафу

ЛеЗ 0007892  Ремона Серпентизи. - УХАПШЕНА ЖЕНА ТЕРОРИСТА УСРЕД БЕОГРАДА: Вођа озлоглашене организације сада је у притвору! & Новости онлине | 10. септембар 2016. 23:32 | Ремона Серпентизи (26) из Холандије, која је на црвеној Интерполовој потерници означена као један од вођа терористичке организације која делује у Белгији и Холандији   Ремона Серпентизи

* *

ЛеЗ 0007904  Нисам добар писац зато што псујем, ја сам добар писац који псује. - Ведрана Рудан: Нека мушкарци рађају, ми ћемо гледати како гину њихова деца
Марина Мирковић | 11. септембар 2016. 19:47 | Коментара: 8. Књижевница и колумнисткиња Ведрана Рудан: Успех је кад имаш лову, власт и моћ. Политичаре обилазим у широком луку. Жене су на овим нашим просторима милион миља далеко од успеха. Бесмислен је сукоб Срба и Хрвата  Нека мушкарци рађају, ми ћемо гледати како гину њихова деца

ЛеЗ 0007905  Да видимо и то чудо! -  Министар културе и информисања Владан Вукосављевић: Зауставићемо медијску порнографију. Националне пензије... откуп књига и др. Зауставићемо медијску порнографију

ЛеЗ 0007931  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00153 – 00156.- Публиковано 19. 07. 2014. - (ЗАВЕТИНЕPress) ПЕНЗИЈА ХРАНИ ТРЕЋИНУ СРБИЈЕ . - ... ..У ПИО фонду кажу да је на списку пензионера у прошлој години било 1.703.140 имена, али и 2.504.484 осигураника међу којима има и радника, и уговораца и хонорараца… У великим градовима, као што су Београд и Нови Сад, однос између радника и пензионера је оптималан, у већини општина је уједначен, али је у чак 33 локалне самоуправе – неодржив....  ПЕНЗИЈА ХРАНИ ТРЕЋИНУ СРБИЈЕ 

ЛеЗ 0007932  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00157 - 00160) . Доштампано 19. јула 2014. - (ЗАВЕТИНЕ +) ЕВО ИХ ОПЕТ / Радивој Шајтинац

Пијете,пијете,псујете ,повраћате,хулите
Одасвуд прдите, повраћате и шкгрутом
Дробите речник кукавички,гусле под мишку
Час ко гесло,час ко весло
И како сте пијењем пиће огадили тако сте и пазухом гусле
Унередили

Та малиганска васељена сербске поезије
Брунда и
И унеређује
По простору и времену,штацијама и манифестацијама,....  ЕВО ИХ ОПЕТ / Радивој Шајтинац

ЛеЗ 0007935  Исечци Сачувани новински исечци.... -  Анкета београдске "Политике", субота, 4. новембар 1980., стр. 11 :  Морал између начела и свакидашњице. -  Драгиша Витошевић : Скоројевићка зараза   Исечци Сачувани новински исечци

ЛеЗ 0007936  Весна Крмпотић : Тај нетко. - Из необјављених рукописа. Из необјављене збирке "Вилин свлак") - "Политика", субота, 4. новембар 1980., стр. 11  Весна Крмпотић : Тај нетко

ЛеЗ 0007937  ДИБИДУС. -  Дигитална библиотека  друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде могу да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи српских писаца... ЛеЗ 0007937 ДИБИДУС. - Дигитална библиотека друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде могу да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи српских писаца...

ЛеЗ 0007938  ДИБИДУС. -  ДИБИДУС. -  Дигитална библиотека  друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде ће моћи - не само да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи појединих српских писаца...Већ - моћи ће да се прочитају и краћи коментари поводом тих рукописа накнадно писани, са дистанце...  - Маргиналије на последњим страницама рукописне збирке "Судбина раба Мирослава:песме", Београд, 1972. - Ту рукописну збирку је одбио један од највећих београдских (комунистичких) издавача, о томе сам писао пре више година, када сам објавио краће изборе рукописа из те збирке у једном алманаху, и онда поново. Још док су били у животу уредници, који су тај рукопис одбили. И они су то, наравно, одћутали, а и шта би друго? Дибидус су се  обрукали.

Да ли сам све штампао касније, кад су се створили услови, из те "Судбине..."? Не. Некако су неки стихови и песме измицали, као и ове две, који данашњи читаоци могу да читају, оцењују, или погледају. ....  ЛеЗ 0007937 ДИБИДУС. - Дигитална библиотека друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде могу да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи српских писаца...

ЛеЗ 0007939   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00166 - 00169). - Доштампано 20. јула 2014. годину дана доцније - (ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ ) ДАНАШЊИ ТИТОИЗАМ, ПO ЛЕОНУ КОЈЕНУ

Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера. Данас смо сведоци једне нове културне афирмације комунистичке епохе Јосипа Броза. Честе су брозоносталгичарске изложбе и телевизијске емисије у којима се та епоха приказује као српско „златно доба”. Да ли мислите да је тај тренд спонтани производ наше културне дезоријентације или је усмераван одређеним намерама?
— Није лако уопштавати, али чини ми се да у тој фактичкој рехабилитацији комунизма има много више прикривене идеологије него спонтане жеље да новим очима погледамо ближу прошлост. То је јасно већ по смишљеном прећуткивању свих оних одлика комунистичког времена које је данас немогуће бранити: од масовних злочина над „класним непријатељем” 1944. и 1945. године, реваншистичког и репресивног карактера целог режима до средине педесетих година и наметнутог једноумља у политичким стварима све до самог краја, преко стварне поделе читавог друштва на вишеструко повлашћену елиту у коју се углавном улазило само са чланском картом комунистичке партије и више или мање обесправљену масу осталих грађана, до гротескног култа самог Јосипа Броза, „највећег сина наших народа и народности” и доживотног председника државе, о коме се јавно није могла рећи критичка реч а да се не заврши у затвору (или бар не изгуби посао).... ДАНАШЊИ ТИТОИЗАМ, ПO ЛЕОНУ КОЈЕНУ

ЛеЗ 0007941  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00174 - 00177). - Доштампано 21. јула 2014 на дан Светог великомученика Прокопија . Годину доцније -  (ЗАВЕТИНЕ+) Чишћењебиблиотеке / Бела Тукадруз … Овде ни најбоља књижевна критика не може да изврши вредновање и превредновање. То је изгледа задатак фатума, тј. смрти. Погледајте, где су сви ти бивши уредници и сарадници књ. часописа “Књижевност” – сада, ових дана. Неки су се преселили на гробље, неки у угодније фотеље, у заборав сасвим заслужен. Неки уживају “националну пензијицу”, дабоме, заслужену. Кад погледате шта су, као уредници потписивали, сасвим су је заслужили, наравно!
“Књижевност” је мртав часопис; већ годинама; и узалудно је шминкање тог мртваца. Али, у библиотеци треба да буде укоричених годишта, и “Књижевности”, и “Комуниста”, дабоме, и других тврдих режимских листова и часописа, као нека врста подсетника. Да нас не би учили памети и “изворном читању” тзв. “млади критичари” ”Књижевности”, да нам не би доказивали немогућност изворног читања и разумевања. У суштини, “Књижевност” је окупљала једну сјајну бирократску плејаду писаца самоуправног социјализма, не поричем им памет и начитаност, не, не. …  

ЛеЗ 0007946  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00201- 00205) Доштампано 27. јул 2014. Св. Апостол Акила. (Годину дана доцније) -  (Шифра ЈЕГУЉА) Бели: Књижевна сиротиња…
* Дуго сте били библиотекар. Како су се, у вашем писању, искуства из библиотеке и књига, укрштала са искуствима из живота?
– За службовање, уопште узев, не питајте ме… Свака је служба робија… Али, робијање, то јест: служба у библиотеци, може се, неким волшебством, у ужитак неописиви претворити, што Вам и лично јемствујем… Елем, за било какву службу замешен од Бога напросто нисам, осим за службовање сопственој доколици, али сам у библиотеци ревно аргатовао, као да у неком обреду зането саслужујем… Не бих могао рећи да су се искуства из библиотеке и књига преплитала са искуствима из такозваног ми живота. Истински сам, наиме, схватао живот, па сам се зато од живота подаље измицао, у чему су ми књиге ваистину помогле, а и данас ми помажу. Али о укрштању, које сте поменули, о преплитању, ни говора да би било, почем се мимоходни пути укрстити, ни преплести никако не могу…

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Поводом „Старог покварењака“ / Б. Т.

… Ко или шта је покренуло оно што је Богдановић насловио као “Стари покварењак”? Животна свирепост која постоји према старијим и слабијим људима?
Можемо нагађати. Шта добијамо нагађањима?
“Стари покварењак”, Стојана Богдановића, по свему судећи, није најбоља, најубедљивија песма, овог песника, али је репрезентативан пример, једног, рекао бих, недовољно, познатог опуса на самом рубу периферије савременог српског песништва. Та песма садржи све врлине и мане једне књижевне парадигме, која је само на први поглед опште место многих песника и песама. “Стари покварењак” је, по Богдановићу, живот – живот који је, најгрубље речено, прошао….

(Златни Расуденац) Друкчи добош / Владимир КОРМАН (1932)

Ко кроз челични систем
нађе рђали чавао
не хтеде корак јединствен,
другом се ритму давао.
Неће старе тандеме,
не мари за сузе, за крв, и
навали на душу тешко бреме –
на ризик одважен први.
Зар ја да хвалим пламом рима
буфонерију, затвор дуги? 

(ГУВНО звишких Лукића) К А Љ У Г А :
Осим глиба да л живог још иког овде има? / Соња Ковачевић

Место је моје каљуга
Згаснуте звезде сенка
Душа у сну обамрлих
Мрклином љигава пузи река   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00201- 00205)

ЛеЗ 0007947  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00206 - 00210). - Доштампано 27. јула 2014. (Годину дана доцније) -  (Deutche Wele) Шта су нацисти опљачкали у Србији?

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји. Са кључевима својих станова, Јевреји из Београда имали су обавезу да се пре тачно 73 године – 8. децембра 1941 – пријаве у канцеларију „Јеврејске полиције“ у Улици Џорџа Вашингтона број 21 (у близини данашње Ботаничке баште). Одатле су депортовани у логор на Старом сајмишту. Њихови станови, куће и радње су потом пљачкане, али готово да не постоје подаци колико је новца, злата и уметничких дела нестало. „Немци су вредне предмете одвозили у Хамбург, који је био један од центара за прикупљање одузетих ствари из целе Европе“, објашњава Милан Кољанин, са Института за савремену историју. „Тамо су драгоцености продаване по багателним ценама и завршавале у кућама Немаца. Део јеврејске имовине у Србији био је продаван, а добијени новац је одлазио на рачун Банкферајна (банкарског друштва) у Београду, а потом пребациван у Немачку.“ О пљачкању станова Јевреја постоје докази на копијама микрофилмова, које је Србија добила шездесетих година од Америчког архива у Вашингтону. „На 89 ролни, свака има по 400-500 снимака, између осталог су и пописи Јевреја, њихових чланова породице, имовине коју су поседовали“, наводи Кољанин и додаје да је до сада обрађен само део материјала, који је коришћен за научне радове. До пролећа 1942. године убијено је више од 80 одсто Јевреја (око 13.000) са територије Србије. 

ЛеЗ 0007949  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00211). - Почев од 22. децембра 2013. године, настављамо да публикујемо "Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" на страницама "Салаш СЕВЕРАЦА", због разлога које смо навели. Молимо Вас, јавите нам  како видите овај билтен не само у Србији, него и широм света. Бићемо Вам захвални, пре свега на ујоченим грешкама или умесним примедбама! –  небо изна модро, дубоко, без краја, са једном малом сребрном полутачком у средини (лето 2013, у Звижду, снимак Иван Лукић. Фотодокументација Заветина)

(СУЗ)   ВЕЛИКО А НЕСТА / Владимир Јагличић

Успон, пропаст и одбрана Александријске библиотеке

Библиотеке су гробља на којима се свакодневно догађа чудо васкрсења. Не треба жртвене крви, ни идолопоклонства, нити свештеног посредништва – потребан је само живи длан који оживљава све што такне – домалочас мртву твар. И то је оно важно: онај први који је започео изградњу библиотеке дуго је мислио о смрти, покушавајући да је обесмисли....

(ЗИМСКА КРАТКОДНЕВНИЦА)  Уврежене идеје

Страница покренута као полигон за расветљавање уврежених идеја

ЖУТО ДУГМЕ / Александар Лукић

„Не путуј у Хомоље, тамо ће те убити за жуто дугме!“.

Овако гласи резиме приче, сведен на ниво једне реченице, којој вреди посветити пажњу. Ту предрасуду уврежену у главама већине Срба  (на сам помен Хомоља) толико пута морах да слушам. Београђани иначе, препреден и углађен свет, предњачи са приповедањем исте, већ, од Аутобуске станице до Српске академије наука, а репови њене легенде допиру и до њачећих магараца привезаних за камену клоцу, или маслину, изџикљалу крај морске обале. Магарци такву накараду од тврдње… „ … убиће те за жуто дугме. Ој! Јој! Ој!“, понављају по неколико пута дневно. Бар једном у животу имали су да чују и отрпе Хомољци, у разним приликама и ситуацијама, у које их је живот умео одвести,  ту магарећу  заблуду…  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00211)

ЛеЗ 0007964   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00216). -  (ПЕЛАЗГИОН)   ПРВИ ВАМПИР СРБИН  Након смрти Петра Благојевића, људи у овом крају почели су после кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Петар повампирио. На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио. Извештај аустријског службеника Frombalda, објављен је у бечким новинама “Wienerisches Diarium”.. - Превод песме Александра Лукића на руски: «Римска историја» (Владимир Корман, 1932. -  ) Александр Лукич Римская история. (С сербского). -  (РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ)  НАШО ИМАЊЕ / Ранко Соколовић  МАЈКОВАЦ, ДОЊА ТРШЕВИНА, ГОРЊА ТРШЕВИНА, ОРНИЦЕ, ОРНИЧЕ, ГОЛЕМО ДРВО, НИКОЛИНА, РИД, ШЉИВАР, МРТВИЦЕ, ГОЛУБОВАЦ, ТРЊЕ (ЈЕРОДРОМ-АЕРОДРОМ), НАД РЕКА, ШИРОКА, НАД ВАДЕ, ДУГУНИЦА, ЋУМУРАНА! ТРЊЕ (ЈЕРОДРОМ-АЕРОДРОМ) смо мењали 1972. године за „МРТВИЦЕ“ наше садашње парче преименовано у „Калемке“ са Томом Јовановићем из махале Именци, очевим пријатељем, иначе партизаном-првоборцем из тешких дана 1941-е… Додуше, наша парцела је била готово троструко већа и била му је на 100 метара од куће, али је његова имала извор и то је превагнуло у замени парцела. Исту сам 2010. године оградио бетонским стубовима и жицом, јер вода ће бити драгоценија од нафте, ракао би… -  (АЛМАНАХ)   НЕДОВРШЕН ПОСАО – НА ПУТУ ДА ЗАЛУТАМО НЕДОВРШЕН ПОСАО СЕРИЈА „Вук“ приказана је само у Грчкој шест пута. Једном приликом, тадашњи министар иностраних послова Антониј Самарас, садашњи председник грчке владе, који је био одушевљен серијом, рекао је у шали Миловану Витезовићу: „Када сте се онолико тукли са Турцима, што посао не довршисте!“. .... (Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric - Поезија")   СЕДАМ ОДАБРАНИХ ПЕСАМА Беле Тукадруза (алиас Мирослава Лукића)  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00216).

ЛеЗ 0007965   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00217). -  гувно звишких лукића, 1: с. мишљеновац, звижд, с-и србија, лето 2013. -  (ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ)  СВЕСЛОВЕНСКЕ ПЕСМЕ / Бела Тукадруз

(Опет то исто, мало друкчије, варијанта Б)

Шире се кругови Беле Демоније, европског пакла.
ко је још покушао да сабере крике
хиљадугодишње самоће? Кога се макар дотакла
Истина? Неправда? Злочин? Срамота? Многе исприке
пишу, и ни словце о Сатани, о круговима
пакла и века, преварама, барабама, наличју.
Најбољим песницима и – на жалост – најбољим друговима,
Ђаво је навукао на главу маску лисичју!...

(ЦЈЕЛОМУДРИЈА)  Драган Ђилас на часу код Добрице Ћосића ...

(ЗАПИС 30)  Погледајте кога је све убила држава пре Ћурувије

(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) (Златна акапија)  Моје Драгице песма / Ранко Соколовић

САЛВАДОР – Једна часна сестра из Салвадора, која тврди да није знала да је у другом стању, родила је ове недеље у Италији сина коме је дала име Франческо (Фрања) у част новог папе!

Смрти нема -Тајна Академика Бехтерева (2008)  Режисер : Александар Жуков .... Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00217)

ЛеЗ 0007952   Шта народ прича.  Примери.  СЛУЖИШ ВОЈСКУ, ЗАРАДИШ 800 ЕВРА. - Миладин 17. септембар 2016. 00:02  -   Ко бре да вам служи? Моја деца вала неће. Да служе држави која гости Блера, Бајдена и Мекејна? Држави која уплаћује 5 милиона евра џихадистима који су секли главе нашем народу преко Дрине? Држави која је признала окупацију Косова? Да служе у војсци чији је врховни комадант фалсификатор? Да служе држави која не признаје Крим у саставу Русије? Да служе држави која диже споменик Ђинђићу а неће Милошевићу? Држави која хоће у ЕУ, учествује у вежбама НАТО и признаје границе НДХ настале геноцидом? НЕ!

Лаки 17. септембар 2016. 00:01   И да недају ниста понови би слузио!!! зивела Србија ( мадјар.)дец класа 2002.    Шта народ прича

ЛеЗ 0007953  Гишка је отишао да погине. - Један од најближих пријатеља и команданата Српске гарде Мишко Јанковић, који је у колицима откада је рањен на ратишту, са младим гардистима одао је почаст пријатељу. Командовао им је да стану у строј, а потом три пута узвикнуо: "Бог чува Србију!" Они су отпоздравили: "Живела Србија!"  
- Мислим да је Белом, Гишки и свима нама са Вождовца смртна пресуда донесена 9. марта 1991, када је Гишка са пробуђеном српском младежи у Београду срушио комунизам - после 25 година - рекао је за "Новости" Јовица Оташевић, један од оснивача Српске гарде. - Тада је Милошевић рекао ону чувену реченицу: "Ту српску Спарту треба уништити!" Он је створио наше џелате и њихове таламбаше …   Гишка је отишао да погине

ЛеЗ 0007954   ЈЕРЕВАНСКО ПРОРОЧАНСТВО  / Брана Димитријевић. - ПРОЛОГ

За који, до јуче, нисам веровао да

треба да буде писан.

Београд, децембра 1998. године.

Постоји народ европејскији од свих европских; старији од међа и химера самог континента. Често на ивицама туђих империја, потуран Азији, њеним правилима, пљусковима, пустошењима и жарком сунцу. Народ самосвојаца,...  Брана Димитријевић. - ПРОЛОГ

ЛеЗ 0007955   Ваистину. - Како вас стварно висе није срамота да јурите овакве трагедије по Србији и свету? Пола насловнице су вам којекакве трагедије. На ста се своди васе новинарство? Умете ли ви на други нацин да подизете цитаност? Где вам се изгубила новинарска креативност? ...

Ваистину

ЛеЗ 0007956   Коста Ракић каже да је морао да буде стрпљив и сачека право време да открије велику породичну тајну о завету. -   Знамења сам чувао 56 година, скинуо сам с душе дуг према војводи /  Бојана Царановић | 17. септембар 2016. 20:15 | Коментара: 8. - Коста Ракић (94), који је председнику Србије Томиславу Николићу предао ордење Петра Бојовића, за "Новости": Морао сам да их спасем од комуниста. - Још једна сцена неизбрисива је у памћењу нашег саговорника. Она, када га је посетио партизански официр убрзо после ослобођења... - Војвода је увек седео у својој фотељи, а са његове десне стране стајала је сабља, коју је добио као академац јер је био први у рангу. Имала је изузетну важност за њега и носио је кроз све ратове. Те ноћи, непристојни и груби представници те нове власти, те нове земље, коју војвода није могао да схвати, отели су му сабљу. Уверен сам да га је то вече уништило, јер је врло брзо после тога умро, јануара 1945. -  Коста Ракић каже да је морао да буде стрпљив и сачека право време да открије велику породичну тајну о завету  

**

ЛеЗ 0007916  Vashon Bicycle Tree / Прича о бициклу Дон Пуза. - Вероватно сте већ много пута видели ову слику, али сигурно нисте знали за праву причу иза овог несвакидашњег призора.
Једна од урбаних легенди каже да је то бицикл момка који је 1914. године отишао у рат и никад се  више није вратио. Његови родитељи су бицикл, као успомену на њега, оставили крај дрвета, а време и природа су затим сами учинили своје. Како је дрво расло, гутало је део по део бицикла, тј. расло је око њега. Међутим, ова прича садржи неке недоследности. Прва је чињеница да САД нису ушле у рат 1914. године против Немачке, већ тек 1917. Друга је величина самог бицикла. Он изгледа каодечји бицикл – највероватније власништво неког десетогодишњака, а Америка није слала децу у овај рат. Трећа је чињеница да овај модел бицикла уопште није ни постојао у време које му се приписује (почетак 20. века).  - Уопште не морамо да се враћамо чак у 1914. годину како бисмо разоткрили мистерију бицикла у дрвету на острву Vashon у Америци. Довољно је да се вратимо само до 1950. Ово је бицикл из 1950. године и припадао је осмогодишњаку по имену Дон Пуз.Причу о томе како је овај бицикл постао једно са дрветом и ушао у легенду испричао је сам власник бицикла, који данас живи у Kennewick-u као пензионисани заменик шерифа – за Seattle Times.  Прича о бициклу Дон Пуза

ЛеЗ 0007900  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00149 - 00152 ) - доштампано 18. јула 2014. - (ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) МРКИЋЕВА ПРЕПОРУКА - ... «Понекада ми се чини: можда је Скерлић, пишући негативне критике о појединим нашим писцима (Милица Стојадиновић, Владислав Петковић – ДИС, Исидора Секулић…) више урадио но сви потоњи критичари пишући позитивне критике? Тако и Мирослав Лукић. Заоравши бразду превредновања у нашој литератури, првенствено антологијом “Несебичан музеј”, као и пратећим есејистичким књигама- које су настајале током рада на састављању антологије српске поезије 20. века (“Уметност маховине”, 2003;“Нечиста Србија I, 2006; “Послодавац Кеопс I, 2006; и “Рушење дућана лажи”, 2006), Лукић је – што није прихваћено ни у књижевној ни у најширој јавности, из врло разумљивих разлога – писао најотвореније о томе како је издаја стигла у Русију, и другде, и овде. Лукић није опевао ђаволе који долазе, он их је раскринкавао и писао више о ђаволима који одлазе. Овај писац је идући трагом великих спавача долазио до вредних открића и до разлога за превредновање. Раскринкавао је лажове и удворице,саучеснике и приушнике, доминаторе и наредбодавце, децу страве; указивао на пакао српске душе, на суштину хуманизма и демократизма...

ЛеЗ 0007894  НОВИ  ЖИВОТ?  - Фотографије, чак и кад их је снимио аматер, имају ту неку необјашњиву моћ да нас натерају да се замислимо, сетимо,подсетимо. Ово је једна од таквих фотографија, снимљена деведесетих, минулог века, пред распадање СФРЈ, у оним мучним годинама после смрти моје прве жене (мајке мојих синова). Снимљена је испред собе у којој сам рођен (ноћу, око 2 сата , 30.06 1950. године, у селу Мишљеновац). То је онда била соба у којој се чувао мираз и девојачка спрема моје мајке Наталије (1932 - 2002), слатко од дуња, и шећер у џаковима на дугој плавој славској клупи. Снимљена је током лета, које сам проводио са мојим малишанима у родитељском дому, а ко ју је сними, не пише на полеђини. Да ли мој млађи брат, приликом једних од оних долазака када је журио, јер он није живео са родитељима, као што ни ја нисам (осим током летњег школског ферија)?  Можда је фотографију снимио неко други, мој старији син?   НОВИ ЖИВОТ? - Фотографије 

ЛеЗ 0007907  Детаљи са гробља у Поточићу.  - Тражио сам гроб даљег рођака који је преминуо пре скоро четврт века, и нисам могао да га пронађем: да ли потомци нису имали могућности да му подигну и неки најскромнији надгробник? Или су га сахранили у неком рубном делу гробља, који је прогутала оструга, глог. орах или шљива?

      Детаљи са овог гробља бацају човека у неку неизрециву тугу. Потомци су постали много заборавни и бездушни... Доказ - фотографије...   Детаљи са гробља у Поточићу

ЛеЗ 0007910  Воденични пут. - Нацрти књиге о безмерју. - Изашао сам на Велики пут,

широк, широк друм... /  Белатукадруз

Нешто ме зове тамо - тамо далеко

на северу.

Нешто ме враћа унатраг,

према југу.

Куда сам ја то кренуо, Боже?

Према расаднику, шумском расаднику,

или неком другом, вечитом расаднику?    Воденични пут. - Нацрти књиге о безмерју

ЛеЗ 0007922   ВАСКРС НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ 2016. - Ко је јунак овог "филма"? Воде, бујно зеленило, обнова, или је то нека друга невидљива сила, изасланица подмукле болести и смрти, која је ипак допустила да Она, која је Ивањску реку описивала у својим причама и сећањима, реку која је протицала кроз авалију у којој је рођена и одрасла, још једном види (нисмо знали да је то последњи пут). Шоле, којој је посвећен овај случајно сачувани документарац, убрзо нас је напустила, вратила се заувек у своје родно место, испод једног дубара испред цркве Ивањске. Чије то чизме у овом документарцу шкрипе? Чизмурине неумољиве судбине? Ко то измиче и остаје тајанствен у тим филмским записима, залетањима и враћањима? Ко то у том филму повремено зајеца, заусти да нешто каже, замумла и ућути? Јер све надјача набујала Ивањска река, доносећи неку силину са врхова Радана. Је ли то непоткупљив сведок, патник, неко коме је апсурд натоварио на нејака плећа нешто големо и злокобно, неумољиво, смртни човек? Ко то тамо повремено у даљини запева? Па Ускрс је, многи су дошли да га на свој начин обележе у свом селу; певају или слушају севдалинке, да забораве понешто, или пуштају старе плоче да надјачају аријама музику код суседа? Али воде набујале Ивањске реке су јаче од тих мелодија и тог празничног надметања. Људи имају право да слушају музику, можда је то боље него да воде разговоре о неком ко лежи и можда чека смрт кроз недељу - две, месец дана...А можда је водич и оно невидљиво у овом васкршњем филмском дневнику Чудо васкрсења? {"Чудо васкрсења приређено нам је баш зато да би нас искушавало, али у њега треба веровати јер искушење (да се престане веровати) и јесте мера вере" - Ф. М. Достојевски}  ВАСКРС НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ 2016 

ЛеЗ 0007923  ШТА НАРОД ПРИЧА. -  Сачувани на магнетофонским врпцама. Гласови духова. Објављено је 14.09.2016. ШТА НАРОД ПРИЧА

ЛеЗ 0007924   ПУДИНИ: Миленко Влајин (Лукић) (1904 - 1992) -Припрема и издаје "Документационо информациони Центар Сазвежђа ЗАВЕТИНА"  Објављено је 14.09.2016  ПУДИНИ: Миленко Влајин (Лукић) (1904 - 1992)

ЛеЗ 0007925 Зуква; Пива...Мишљеновац. -     * У селу Мишљеновац, општина Кучево (Звижд), постоји Поток који село дели на два дела Горњу и Доњу Малу: Горња има гробље на Старцу, Доња је имала гробље на Старом Гробљу - пола километара на север у правој линији (од гробља на Старцу), које је осамдесетих година деветнаестог века премештено на Поточић, око пола километра југоисточно од села (испод Нерезина). Тај Поток долази у село са југа, благом клисуром, где се састају Средњи и Крајњи поток: одатле, од Саставака испод Жутог Брда, па до првих кућа у селу, тај крај од старине зову Зуква. Наводно,  назив Зуква је дат  због јабука зуквача којих је ту одувек било, али не и данас. До средине Села, ма кoлико година била сушна, вода Зукве тече, жубори, а онда понире и кроз песак наставља невидљива према Пеку. Данас у Зукви има пастрмки поточарки, појавиле су се пре једно четврт века, откако је почело расељавање. Колико се зна , мало још места има са овим именом, нашли смо једно село у Пиви, мање село. Ту где Зуква утиче у Мишљеновац, прве куће припадају породицама које су се доселиле из Црне Горе, можда и из Херцеговине, али ... то се никада неће моћи тачно утврдити. Мишљеновац није био стално насељен (помиње се у  турском "Браничевскопм тефтеру"); данашње село су обновили Срби и Власи крајем 17. века (када је имало око 17  кућа, ако је веровати сачуваним записима)...

    Да ли су Пивљани обновили Мишљеновац?

      Григорије Божовић    ПИВЉАНИ

 Зуква; Пива...Мишљеновац.

ЛеЗ 0007929  ПУДИНИ: Михаило Станка Митиног Лукић 1925 – 2016. Казивање је забележено осамдесетих година минулог, 20. века у Мишљеновцу. Жив говор   ПУДИНИ: Михаило Станка Митиног Лукић 1925 – 2016

ЛеЗ 0007961 . НЕЗАВРШЕНА ПРИЧА. Филм Беле Тукадруза / Продуцент др Димитрије Лукић фотограф и сниматељ Иван Шишман. / Документационо информациони Центар Сазвежђа ЗАВЕТИНА. / Архив у оснивању. / Објављено је 18.09.2016  НЕЗАВРШЕНА ПРИЧА. Филм Беле Тукадруза

ЛеЗ 0007930 ГЕНЕЗА. - Првобитни назив ове стране био је Родослов. Откриће једног текста написаног на маргинама рукописа поезије који су ми одбили комунистички издавачи. Судбина се уплитала у мој живот на неочекиваним местима, на неочекивани начин. И ова страница би могла да објављује записе и текстове, који се директно и индиректно дотичу тога уплитања. Зар не, вредело био покушати?

..

РОДОСЛОВ... - Коњи су за нас били смртоносни, као и понос, настраност и неопрезност. Не зна се како су Турци ухватило Рајка*. Димитрија**, небесног и руменог као ружа, нашли су у локви пуној прљавожуте воде са белегом потковице на челу. Под копитама сопствених ждребаца.

Здравку***  је пастув сломио десну надланицу.... Првобитни назив ове стране био је Родослов

ЛеЗ 0007948  ТРИ ПЕСМЕ БЕЛАТУКАДРУЗА (алиас Мирослава Лукића) ИЗ 1972, ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ЗБИРКЕ "Судбина раба Мирослава". Први пут се објављују. Факсимил.

Ево, пуне 44 године - и словима четрдесет и четири године -  чекале су ове три песме овај тренутак, стрпљиво, и дочекале га - хвала Богу! Песме се налазе на страницама 81,84,85, у оквиру циклуса "Песме преписане из срца".Ево, и сада ми пролети кроз главу, док поново читам факсимиле тих стихова - у чему је био проблем тих "уредника"? Да угуше, међу онима који долазе из најнеочекиванијих праваца, оне талентоване? Питао би их то и на оном свету, ако се будемо срели. Али, људски је грешити, и нису ни први ни једини у томе. Ти "фатални" уредници, дрчни, наметнути дискретно. Ондашња Партија је свуда постављала своје људе, своје филтере, али и Бог је постављао своје замке. И будућност је имала своју рачуницу...

Овој песми нису потребна објашњења. Нити илустрације. Довољна је сама себи.
Говорим сасвим прибрано о тим мртвим уредницима, као о бирократским  чиновницима,  држећи се оног - о мртвима све најбоље прва три дана после укопа, а онда све с обзиром на истину и чињенице. 
Био сам у прилици да, као антологичар, пажљиво прочитам све те рукописе из 1973. године, које су претпоставили рукопису "Судбина раба Мирослава", па и овим песмама. Објавио сам ту анализу и тај списак на другом месту. Уредници су терали неку своју бирократску, неразумљиву, самоуправну моду, њихов ауторитет се није заснивао на уредничком ауторитету, већ на ауторитету ауторском и неком другом, псеудо-ауторитету. Да се заснивао на стварним и књижевним мерилима, они би ми одговорили док су били живи, тј. када сам штампао "АЛМАНАХ" (за живу традицију, књижевност и алхемију, 1998). Не треба бити много паметан и разбијати главу тиме зашто нису. Нису одговорили, јер их је тзв. положај и "епоха" размазила и развратила, срозала до најдубљих понора и греха игноранције.... И ту стављам тачку!  ТРИ ПЕСМЕ БЕЛАТУКАДРУЗА (алиас Мирослава Лукића) ИЗ 1972, ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ЗБИРКЕ "Судбина раба Мирослава" 

**

ЛеЗ 0007957  Шта народ прича. - Из текста би човек помислио да је Србија нека моћна, богата и снажна земља и као таква опасност и велика брига за Немце. Па троше дане смишљајући како да покоре тако моћну и важну земљу. А истина је тужно супротна. Боли Немце она ствар за Србију - јер кога брига за беднике са платом од 200 евра? И земљу која би без те Немачке/ЕУ сутра економски пропала. Крајње је време да престанемо измишљати спољне непријатеље и окренемо се оним стварним: криминалу, корупцији, незапослености, потпуним моралним падом друштва, школству,... Шта народ прича

ЛеЗ 0007958  Пуноважни биографски податак о припадности. - Меша Селимовић. - У својој књизи ПријатељиДобрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем.  Меша Селимовић

 ЛеЗ 0007959   Мутањ - сјајно, мало село  Отпремљено је 22.12.2010.

Мутањ, село од искона. Ако спадате у оне људе који су жељни природе, здравог и мирног живота у прелепој природи, ваздушној бањи, Мутањ је место за Вас, он је скривена оаза, заштићена ,од буке и загађења, брдима које га окружују.  У селу су сви људи добри и гостољубиви, увек спремни да вас угосте и да Вам помогну, људи који це Вам бити одане комсије.  Зато, ако Вам је доста свега, крените пут Мутња и ту нађите свој мир и спокој, нећете се покајати. Учините најбољу ствар за себе и своју породицу.  Мутањ - сјајно, мало село 

ЛеЗ 0007960   Голија, шумовита планина нетакнуте природе. -  У овом издању Квадратуре круга РТС прича стиже са Голије, планине на којој још има места на које људска нога није крочила. У селима Голије опстало је око 6.000 људи, а неки од њих живе на надморској висини од 1.300 метара, где много тога од пољопривредних култура не може да успе и да се одржи   Голија

**

ЛеЗ 0007983   ДИБИДУС?  -   Ево шта остане од неких ствари.

 Понекад само етикета, заглавље, нека страница рукописа, дугме. Конац за вез...

ДИБИДУС?

ЛеЗ 0007984   ИЗДВОЈЕНО – ДИБИДУС! -  ....7. јула 2015, на Контролној табли GOOGLa , објављен је следећи податак: да власник налога „Сазвежђе Заветине“ дели своје сајтове и блогове, и да је број прегледа достигао цифру 13.850.098! Радост због тог невероватног скока посета интернет локација „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ помутили су тумор-маркери моје животне сапутнице. И од тог дана, који је требало да буде радостан јер је рођендан, живот је постао тужан и помутио радост Googl-овог обавештења. Подмукла болест се умешала у живот и учинила га суморним, као и ова несносна тропска врелина. ...

ЛеЗ 0007985   Трагом једног новинског чланка. -  Баксуз, угурсуз. Дибидус. - Сазнајте да ли је ваш знак један од три хороскопска знака која се најчешће питају шта су згрешили да их снађе таква судбина. - Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може да размишљено каже шта хоће. 

... … Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак глупости… Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења, и нагле и непромишљене импулзије. Човек који пусти увек један размак у времену измедју питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може да размишљено каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспосособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи.. ИЗДВОЈЕНО – ДИБИДУС!

*