СУРБИТА Диз НовиБуСур –
Новине будућности
Десетодневни избор
"Заветина"
|
Tзв. "Америчко дрво" |
Симболи и сигнали – Увод. Гасификација Звижда и околних општина.
Лето
2017.-те у Мишљеновцу
Србија постаје, дефинитивно, ШУМАДИЈА.Можда то и није тако лоше,
како се другима (па и мени) чини?
Тим речима се завршавао увод претходног
двоброја. Не много после тога, ни три недеља, завршена је – гасификација села
уз Пек, и овог, у коме сам већ неколико месеци. Шуме су се спустиле до
последњих кућа Мишљеновца, али не само Мишљеновца, и Српца, Љешнице, Сене,
Турије, Каоне, и многих других, да се чини да ће кроз коју деценију прогутати сва та села. Те шуме нико не крчи,
осим ређих изузетака и локалних лопова. Да ли је Звижду, Голубцу и Градишту
била потребна гасификација? Гасификација ће, поред осталог, утицати да се убрза
ширење шума, које више не могу учинити прозрачним ни крда оваца, коза, говеда.
Шуме постају непроходне мрчаве, континенталне прашуме – радост дивљим свињама,
ловцима, и другим зверовима дивљим.
Некада је у тим шумама око Мишљеновца било
скоро стотинак салаша, три бачије (Паљевине, Мале Паљевине, Басаре) и заселак
Басаре са дванаест домаћинстава. Сада од свега тога није остало много; а у
последње време саграђено је неколико нових салаша (подигли су их
ловци-гастарбајтери, носталгичари). Звижд се претватра, чак и Доњи Звижд, у
Шумадију.
Пек личи на Амазон, на рукавце Амазона. До
Дебелог Луга и Мјданпека то је права горска и чиста бзавица, а даље – река коју
сви помало уништавају и трују, почев под градова и села, Мајданпека и подземних
прилива флотацијског језера, које је – кад се излило – седамдесетих имало
катастрофални утицај на флору и фауну Пека. И ником ништа. Па до људи који
истоварују садржај септичких јама у реку кад нико не види... Пек је данас,
толико запуштен, поред осталог и због примитивизма становништва које у реку
баца све што им падне на памет, од најгрубљег
отпада до грађевинског отпада. У Мишљеновцу је Пек био преграђен брдима
пластике високих и по неколико метара, баш тамо где су биле пре четврт века
изванредно лепе плаже (доњи део Лакомице). Кад се пластика усија и почне да
пуца као прангије, није интересантна ни за змије, које не воле звукове....
Ливаде уз Пек нико више не коси, па је обалама тешко и прићи. Пек се укопао
веома дубоко, како кажу овдашњи, и трешње дивље и вишње уз Пек се суше на
педесетак метара од обала. Некада је било другачије, радиле су воденице, ниво
Пека је био подигнут, захваљујући многобројним јазовима и по неколико метара, и
ваде су наводњавале земљишта уз реку, и по стотинак и више метара од тока реке.
На вадама је крај башта било и долапа, који су
натапали баште... Живот сељака тада био је тежи, јер требало је годишње
чистити те ваде-јаруге, али је био богатији и пунији. Радиле су воденице; многа
села су имала по две и више воденица... Сад више нема ни темеља од тих
воденица...Сад би села да буду предграђа градова, или барем имитација предграђа...
Ноћу је небо – изнад Мишљеновачког атара
- врло атрактивно; нема минута а да на
висинама не затрепере сигнали авиона који
лете са истока на запад... Пуно
је звезда, али међу њима има и оних натоваских шпијунских направа... Неколико.
Налик су на крупније звезде са репићима... Кад понекад посматрам то небо из
винограда (мираза) наше покојне мајке
(са једног брежуљка који је добрим делом у нашем власништву) чини се да тих
звезда има много више и да су некако ближе него када их посматрам из нашег сеоског
дворишта...
Разне мисли ми падају на памет, мртви и
живи; покојне сам упамтио онако како су изгледали за живота. Нисам присуствовао
сахранама многих мојих земљака, и они за мене као да нису ни умрли, као да су
живи. Иако их више не сусрећем у својим дугим дневним или ноћним шетњама.
Колико јуче,
публикована је 233 страница ПРОТОТИПА
ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА – преко 12.000
прилога!Полако, спорије од виноградарског пужа,
напредује наша Енциклопедија Заветина, Лексикон, место са кога се може
посматрати, прегледати, испитивати, упознавати „Сазвежђе З“. Чега све ту
нема!.... Када би све то било одштампано на папиру – колико би то било томова?
Све би то, у дигиталном издању, могло да стане на један ЦД?
Можда би такво једно издање требало
публиковати већ сутра, прекосутра, за сваки случај?...
(.....)
Мишљеновац, – крајем јула 2017.
(по старом православном српском календару 7526....) М. Лукић
ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0012001 232 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
|
Небеса пред залазак. Снимак Бранке Веддер (Мишљеновац, јул 2017) |
ТАЈНОВОДСТВО
ЛеЗ 0011331 Људи заборављају, споменици памте. Један од
најранијих трагова јерменског присуства у Србији је двојезични (на
старословенском и јерменском језику) ктиторски натпис на мермерном камену у
манастиру Витовница код Петровца на Млави који датира још са почетка 13. века.
Милош Црњански бележи да је Свети Сава на путу кроз Јерменију био усхићен
мајсторством тамошњих неимара, те их је позвао у Србију да учествују у градњи
цркава. Натпис у Витовници и стил градње манастира потврђује да су га градили
јерменски зидари. Још једна светиња сведочи о везама Јермена и Срба, а то је
манастир у народу познат као Јерменчић код Сокобање, који је основан после
Косовске битке. По предању изградили су га јерменски војници који су као вазали
били ангажовани у саставу турске војске. Сазнавши против кога треба да се боре
и видевши барјаке са крстовима, они су прешли на страну Срба, а после пораза
српске војске повукли се у планине код Сокобање где су и саградили овај
манастир који ће после тога Турци неколико пута рушити. О томе колико су
Јермени били добро прихваћени у Србији и колико су је сматрали пријатељском,
говори и податак да своје умрле нису сахрањивали на посебним гробљима, већ на
српским Људи заборављају, споменици памте.
ЛеЗ 0011332 Сећање на племенитог Ису: Нећу ударити пијуком на влашку богомољу!
ЛеЗ 0011333 РУКОПИСИ НЕ ГОРЕ. / Моја
љубавна посвета Мајстору и Маргарити Ј. БАЊАНИН | 22. мај 2017. 17:30 | /// Уметница
Јелена Мартињук, која је илустровала култно дело Михаила Булгакова. Снимала сам
места из времена настанка “романа над романима”
У
ГАЛЕРИЈИ Руског дома у Београду, у “Ноћи музеја” приказане су изузетне
фотографије руске уметнице Јелене Мартињук, у оквиру изложбе “Рукописи не
горе”, које оживљавају “Мајстора и Маргариту”, “роман над романима” Михаила
Булгакова. РУКОПИСИ НЕ ГОРЕ
|
Цвет бурјана (Снимак Бранке Веддер) |
ЗНАК ПРЕПОЗНАВАЊА , 1
ЛеЗ 0011152 ТРУН / Александар Лукић. –
Трун у
оку. Шта би? У оба ока, море.
Бадава
трљаш очи. Бадава до зоре.
Ко онај
цвет, што цвета, па нестане на Тиси,
други
срамоте образ, не глуми да видео ниси.
Ускрс и
око Ускрса: укућани са јајима у руци,
изигравају
јаке харамбаше: а умиљати вуци.
А трун у
оку, то сам ја, часу: није мој грех,
суза у
оку, жалосно сазвежђе: плаћен цех.
|
Силуета Белатукадруза. Снимак Бранке Веддер |
ЛеЗ 0011222 ПРОРОЧАНСТВО СА СВЕТЕ ГОРЕ: Србију ће напасти Албанија, Хрватска, Босна
и Америка, али доћи ће Русија… / Занимљиво пеорочанство које је наводно на Светој
Гори ове године објављено у књижици „Надолазеће несреће“, непознатог аутора; и које
упозорава: Браћо, треба да будемо опрезни…
Текст доноси нека нова прорицања шта нас чека
у будућности.
ЛеЗ 0011223 ДВЕ ПЕСМЕ / МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ. - AMIENS
Зашто
да не, и ја ћу
да спавам
с краљицом ноћас.
Дошао сам
у њен град,
сишао на
њен трг и дивим се телу
већем од
обима сна;
знао сам
да ће у животу
и ова
срећа да ме снађе.
Купујем
новине и цигарету палим,
тражим
затим хотел у близини.
Отварам
прозор и на црвеном небу гледам:
у косама
јој крила, свуда висе звона,
и тело
јој расте, вулкан слатких бољки.
Макар и
пред главу било,
те златне
руке се морају дотаћи!
У поглед
њен да завирим,
чак и ако
мучно се пењем
по
спољној страни снова
ЛеЗ 0011224 Радост је од Христа а туга од ђавола
ЛеЗ 0011228 Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА /
Белатукадруз . - После свега, питање
тајне, судбине, детињства, бездана остаје нерешиво.
Како пребродити мистерију завичаја, лепоте, гробова?
Са оваквим сликама на видику, усред поља (близу Лакомице), чујем да неко
понавља: Лакомица, Лакомица, Лакомица, Лакомица, и тамо где се завршава
Гола Страна, шири се дубок један вир ...
|
Заласци у Мишљеновцу. Снимак Бранке Веддер |
ЗНАК
ПРЕПОЗНАВАЊА , 2
ЛеЗ 0011216 Nešto krupno sprema se pred našim vratima -
SAD, Rusija, Iran, Izrael
ЛеЗ 0011217
Nešto krupno sprema se pred našim vratima - SAD, Rusija, Iran, Izrael
ЛеЗ 0011241 ИЗВОДИ / Белатукадруз. / Изводи из
бележница (лето 1973)
Нисам
могао да заспим до пред зору – зашто? Зар зато што сам гутао текстове немачких
експресиониста, дубоко меланхоличне, који су одговор на једну горку стварност
која се ничим другим није могла зауставити, изменити, па ни патњом
ЛеЗ 0011246 Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
4. септембра 2012. у 11:28 - НАПОМЕНА:
извињавам се истинским заљубљеницима своје традиције и порекла својих предака
са подручја Југа Србије, што више нигде не објављујем своја 40-годишња
истраживања, јер од 2007.године сам благо речено ИНТЕЛЕКТУАЛНО ПОКРАЂЕН. Многи
који СРБУЈУ из разноразних интереса су злоупотребом свог знања на интернету
скинули“ све што је било повезано за народне умотворевине и порекла села и
становништва-ОБРИСАЛИ МОЈЕ ИМЕ И ПРЕЗИМе и ХАЈКАМА вређајући ме година по
форумима, покушали да све то ПРИСВОЈЕ као личну својину. Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце 4. септембра 2012. у 11:28
ЛеЗ 0011247 Последња шанса. - Геополитички положај Балкана одређен је његовим положајем у Европи, на тзв.
јужноевропском дијелу и Средоземљу. Од три велика полуострва: Апенинског, Балканског
и Пелопонеза, која дају карактеристична обиљежја јужноевропског фронта, Балкан,
због своје везе са Малом Азијом, заузима централно и најважније мјесто. Балкан се,
са Малом Азијом и Блиским истоком, налази на споју континената старог свијета –
Европе, Азије и Африке. Најкраћи копнени прилаз из Европе ка том важном међуконтиненталном
споју води преко Балкана. Из тог разлога, Балкан је најважнији елемент стратегијско
саобраћајног чворишта између Европе, Азије и Африке, у овом дијелу гдје се међусобно,
највише приближавају.Из ранијих временских раздобља, а посебно из ранијих ратова,
познат је повезујући положај Балкана. Надирање Персијанаца и Турака са истока у
Европу, војнички походи крсташа из Европе ка Јерусалему, као и надирања Нијемаца
према истоку под паролом „Дранг нацх Остен“ („Продор на исток“), су добри примјери
за то.Наведени спој три континента старог свијета и данас је стратешки битан, не
само због географског положаја већ и због многих привредних, саобраћајних, политичких,
војних и других функција, због планова, интереса и могућности. Данас он добија још
више на значају и постаје осјетљив, нарочито у свјетлу разних притисака економске,
политичке, војне и друге природе, па и његове државно-правне неорганизованости и
слабости, што га чини пожељним и подобним за креирање локалних сукоба и ратова.Не
треба заборавити ни чињеницу да Балканска траса представља и најкраћи прилаз из
индустријски развијенијег дијела свијета – западне и средње Европе (који је уједно
сиромашан енергентима), према Блиском истоку, нафтом богатом али неразвијеном дијелу
свијета. Из тога се може извући закључак да у простору јужноевропског фронта Балкан
има кључни геополитички положај. Тешко је пронаћи могућност планирања и реализације
ма каквих ратних дејстава на том фронту а да се при томе не узме у обзир Балкан
и могући утицаји његовог ратног потенцијала. Због тога су пријатељство, мирољубива
и добросусједска сарадња држава ова три полуострва, а посебно балканских држава,
од непроцјењивог значаја за очување мира у овом дијелу свијета и представљају највећи
интерес локалног становништва. Са друге стране, слабе државе, неразвијена привреда
и сукоби межу балканским земљама и народима одувијек су представљали основну агенду
и стратешку акцију западних сила: Њемачке, Велике Британије, САД и Француске, не
заборављајући повремене улоге моћних држава које су повремено у историји обезбјеђивале
Мађарска, Аустрија и Италија, и посебно Турска.На тој тачки, Србија је најважнија
држава, а простор који насељавају Срби, кључни. Без „форсирања“ тог простора све
операције, сви планови и акције падају у воду.На овом дјелу тзв. Западног Балкана
сигурно не постоји пуно људи којима није потпуно јасно ко је фабриковао лажи током
рата, који је разорио најважнији резултат српског народа у историји, резултат најчасније
борбе и великог страдања. Ко је планирао и водио рат усмјерен на рушење Југославије
и фрагментацију српског етничког и државног простора, како и за чији новац је то
чинио, како је то урађено да би се направило покриће за покретање убилачких казнених
експедиција „Најновијег свјетског поретка“ против српских земаља и српског народа.
И ко ту може бити пријатељи Србије?! Последња шанса.
|
стара осушена топола на Пеку .Снимак Бранке Веддер |
ПИРЕВИНА и
ВИНОВА ЛОЗА
ЛеЗ 0011245
(Знак препознавања.ОВО ТРЕБА ДА ПРОЧИТАТЕ) . РАДОВАН ЗОГОВИЋ
Скица за портрет Скица за портрет
ЛеЗ 0011321 БАБИНО УВО. - За бабино уво (Sarcoscypha coccinea),
преслатку црвену гљиву која се прва зарумени из снега, наговештавајући сунце,
топлоту и пролеће, знала сам да је некад коришћена да зарумени девојачке
образе, да је у Румунији, као вариво, припремају са младом копривом за укусан и
здрав оброк, али ми је прича која следи право откровење... :)
За
неупућене, моја прва комшиница Олга Јеловогорска има 70 година, чила је и права
планинска жена која зна све о практичном животу у суровим условима...Довољно
стара да је закачила нека по свему другачија времена и довољно млада да све
памти и рада је да то исприча http://prilike13.blogspot.rs/p/vesti.html
ЛеЗ 0011350 ПАРАЛЕЛЕ, Пољски и Просјански пут /
Белатукадруз. / ФРАГМЕНТ 149/ Ниче.
(Подсећање)
Спора стрела лепоте. – Најплеменитија врста лепоте је она која не заноси
наједном, не започиње бурно и опојно (такав начин лако побуђује гађење), него
дуго и полако прокопава, тако да је скоро неприметно носимо са собом и поново
је дотичемо некад у сну, али коначно, пошто дуго исмерно лежи на нашим срцима,
она потпуно стиче посед над нама и наше очи пуни сузама, а наша срца чежњом. –
За чим чезнемо при погледу на лепоту?
За тим да будемо лепи : уображавамо да би са тим морала бити повезана велика
срећа. – Али, то је заблуда.
Не тако давно писао сам о појму српске лепоте, и нисам сигуран да сам довољно
рекао о томе. Одлажем да напишем текст о духу српске књижевности, чини ми се да
сам распет између те две тежње лепоте и духа… Ако то није незграпно речено.ПАРАЛЕЛЕ, Пољски и Просјански пут / Белатукадруз. / ФРАГМЕНТ 149/ Ниче. (Подсећање)
ДУКАТ
ЛеЗ 0011302 ВЕСТИ ИЗ УЖАС-а. - ОЛИВЕРА КАТАРИНА : ИЗУЗЕТНА
је част што после педесет година од "Скупљача перја" поново идем у
Кан, и што сам играла у изузетном филму генијалног редитеља као што је Саша
Петровић, који и данас ужива огромно поштовање филмског света. -Овако, за "Новости", говори Оливера Катарина,
звезда филма Александра Саше Петровића, која ће још једном прошетати црвеним
тепихом 70. јубиларног фестивала у Кану 24. маја, пре приказивања филма у
оквиру главне селекције "Кански класици". Пројекција култног
остварења, које је 1967. у Кану награђено Великом наградом главног жирија за
најбољи филм и Наградом међународног жирија критике ФИПРЕСЦИ, заказана је у
Дворани "Буњуел", у главном термину, у 23.30.
* Са каквим емоцијама
идете на фестивал који сте очарали пре пола века?
- Савршено сам мирна, иако су моје емоције
посебне, зато што, нажалост, нико од мојих дивних колега из овог филма више
није међу живима. Нема Саше, Бекима Фехмиуа, Бате Живојиновића, Гордане
Јовановић, Мије Алексића... Нема ни музичара Јанике Балажа, сценографа Вељка
Деспотовића, најбољег филмског сниматеља Томислава Пинтера. У Кану сада имам
велику одговорност да се поклоним у име свих њих.. ОЛИВЕРА КАТАРИНА
ЛеЗ 0011314
Igre iz Leskovca - Talija Art co. 15 godina http://prilike13.blogspot.rs/2017/05/igre-iz-leskovca-talija-art-co-15-godina.html
ЛеЗ 0011358 старе новине. ПОЛИТИКА,
Београд, среда 1. август 1984. године. Број 25440 - година LXXXI . - Просто, старе новине говоре много боље од
политичара, јефтино купљених писаца, историчара унајмљених, пристрасних
партијаша, бедних аргата новинских пискарала... Али те новине су се читале,
нису их читали само - мишеви у соби у којој ме је мајка донела на свет, и у
којој је чувала своје невестинске дарове. мишеви су их напали у неким ноћима,
гладни; а можда и зато да би свили своје љубавно гнездо, и гнездо за младунце.
хоћу да кажем - старе новине најмање служе за потпаљивање пећи.
Трећа страна- Три ударна ступца.
Латинска Америка под теретом дугова - Непријатни раст
камата. - Педесет милиона у оскудици. Организација уједињених нација за храну и
пољопривреду саопштила је да око 50 милиона становника Латинске Америке и
Кариба живи у оскудици и сиромаштву... Чега све нема у новинама" Стравични
природни убица без лека. "Бесне" лисице прете Паризу. влада исплаћује
20 долара за сваку убијену лисицу којих има у шумама око Париза, итд. Стр. 5.
Или чланак : "Куда иде - замислите - кукуруз". - Или сезонски
актуелни чланчић: "Хладне, црвене, слатке као мед" (Лубенице). Тзв.
рубрика "Култруни живот" отвара се анкетом "Југословенски филм у
овом тренутку" ЕСТЕТИКА И ПОЛИТИКА. Тобожња савременост. - Југословенско
је само оно што је заједничко. Е али има нешто озбиљно, што је промакло, што је
надживело старе новине, деценије, фељтон Др Лаза Илић
БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ МЕДИЦИНАРА (1876 - 1877). ДРУГИ НАСТАВАК.
"Ако народни војник хоће да се види са женом и дечицом, да се и за њих
постара, да не пропадну од глади или од зиме, то он, најзад, мора да бежи"
итд. старе новине. ПОЛИТИКА
|
Кућа Лукића |
ЕПИТАФИ
ЛеЗ 0011320 БРШЉАН ОКО МАНУСКРИПТА / Белатукадруз.
- ЧЕТИРИ ТАМНЕ ПЕСМЕ. - Увод у респективну поетику (поетику више једноставности). - АУТОПОРТРЕТ ИЗ ЛЕТА 1972. -
УСТОЛИЧЕЊЕ ПЕСНИКА . - ПОСМРТНА УТВАРА
Посвећено
успомени на самоуког Димитрија Баџића,
ЛеЗ 0011303 ВЕСТИ ИЗВАНУЖАС-а. - ВИШЕ ПУТА ОШТЕЋЕН И САНИРАН...
БЕЗ
УПОТРЕБНЕ ДОЗВОЛЕ
МОСТ
Мехмед-паше Соколовића за четири и по века, више пута је разаран и обнављан.
Прво забележено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем веку. При
повлачењу Аустријанаца 1914. разорено је једно окно, а следеће године српска
војска приликом напуштања Вишеграда разорила је још једно. У октобру 1943.
Немци су минирањем разорили четири стуба са околним сводовима. Детаљна
реконструкција моста извршена је у периоду од 1949. до 1952.
- После издавања
грађевинске дозволе, Министарству је требало да буде достављен извођачки
пројекат и да буде именован Надзорни одбор који ће пратити радове, што никад
није учињено. Током 2014. године ТИКА је именовала фирму ЕРБУ за извођаче
радова и они су почели да раде без надзора, лиценци и потребног броја инжењера,
па су им инспекцијски органи забранили извођење радова. Министарство им је тада
изашло у сусрет помажући да региструју пословну јединицу и запосле одређен број
стручних људи, тако да су радови могли несметано да почну - нагласила је
Голићева. http://prilike13.blogspot.rs/p/blog-page_21.html
ЛеЗ 0011319 ПРВОБИТНО
/ Александар Лукић. - Молитва пред починак: нов повратак.
Мала
лампа вере светли у мраку: невидљива.
Речи
бризгају ко водопад са стене у шуми.
Преко
деведесет и девет каменова стих се слива.
Размисли:
коме служе стихови? Мањина остаје:
проклета
мањина. Неко у тами. Тишина.
Међу нама
речено - деси се -
за живом
речи: провалија зјапи.
Провалија
свакодневног наглабања
државног
шљама: светован циркус.
Прави
смисао изгледа,
не зна
куд ће, па циља.
Тако
ветар капи кише
|
Хајдучки ћевап? |
ПОВРЕМЕНИ
КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
ЛеЗ
0011169 ИЗ СЛУЧАЈНО НАЂЕНОГ
РУКОПИСА (одломци) / Белатукадруз.
- НАПОМЕНА УЗ СЛУЧАЈНО НАЂЕНИ РУКОПИС
Блезу Сандрару
Приликом
снимања кратког документарног филма БЕЛО,ЦРНО, ЦРВЕНО, случајно је пронађен
један рукопис Белe Тукадруза, који се у целини публикује овде. Филм је дозвао нешто слично
себи, што превазилази поезију буквално схваћену. Стендал је у своје време
приметио да “поезија, la poesie, оно што се под тим изразом тада разумевало, –
будалаштине које су писали сувремени му Французи, или их громко рецитовали са
француских позорница, – да је поезија безвредна гњаважа”. “У томе се часу
–према уверењу Е. Паунда – “уметност писања везала за прозу, и, током одређеног
времена, важнији развојни процеси језика као средства за изражавање, дешавали
су се у прози…”
Проза је потиснула поезију, превасходну уметност, затим је то учинио и филм.
Поезија је врло дуго била у затвору, из кога је покушала да изађе уз помоћ
Сандрара, коме је Бела Тукадрузов случајно нађени рукопис и посвећен.
“То је духовни затвор. Уосталом сви песници које су у једном датом тренутку
њиховог живота дотакли зраци извесне звезде, звезде Дирерове Меланхолије, с
његове чувене гравуре, западају у контемплацију:она може постати бескрајно и
смртоносно очајање које води у самоубиство или лудило, као што је то био случај
са Жераром де Нервалом, или у необичне болести пред којима лекари остају
збуњени, као што контемплација може довести и до највеће радости, а то се,
сматрам мени догодило “. (1916)
БЕЛО,ЦРНО, ЦРВЕНО, наслања се на Документарне филмове Сандрара, на њихову
стваралачку тајну, на први поглед .... НАПОМЕНА УЗ СЛУЧАЈНО НАЂЕНИ РУКОПИС
ЛеЗ
0011270 ИЗВОДИ (001) / Белатукадруз. - 8.09. 1997, 22:35 . – Данас
писао М. Сто.....ћу. Одмах послао.. Сат касније, после повратка из поште,
ненајављен, појавио се Д. Ж. (Жена му ради у полицији.) И онај коме сам писао,
и овај који је дошао сат касније, могли су бити полицијски доушници.Посумњао
сам, јер ме Д. неочекивано и као узгред упитао да ли виђам М.
Сто.....ћу.
ЛеЗ 0011249 ЛеЗ 0011249 ...није пожутела само
штампа већ и...
Sasa
Trajkovicпре 4 месеца. -
У времену ријалитија, не клултуре и примитивизма када нам се уметност
претвара у пројекте а уметници само секундарна појава у ери историчара
уметности није ни чудо да нас
уместо из библиотека књиге чекају
у киосцима јер није пожутела само штампа
већи књижевност у земљи Србији. Трагедија Србије је што није банкротирала економски већ је девалвирала култура етика и морал http://zavetineplusultra.blogspot.rs/
ЛеЗ
0011250 Чудесни свет делте Дунава. - До пре петнаест година делта Дунава била је права
дивљина у коју гости и туристи нису смели да залазе. Данас овде преко румунских
агенција годишње стиже око 70.000 ексклузивних гостију, углавном заљубљеника у
велики плави Дунав. Нјихова највећа жеља је да виде делту и како најлепша
европска река замире у дубоко море.
Дунав има два
извора и три ушћа, а настао је у сливу река Брег и Бригах у немачком селу
Донауешинген, по коме је и добио име. Ова велика европска река тече од запада
према истоку, а њен слив захвата десет држава, 28 притока и речни ток дуг 2.850
километара. Из Србије Дунав излази код Кладова и наставља преко Крајове према
Букурешту, али изненада креће према северу Румуније. Тим речним путем, који
прате и европски друмови, може се стићи до Букурешта и потом до Констанце.
Од Београда до
Констанце има 800 километара. Пут је нов и широк. Од луке Констанце до града
Тулчеа, где се Дунав шири пре уласка у море, има још 170 километара. Тим путем
се улази у зону делте, која се не може сагледати једним погледом и само једним
путовањем https://medium.com/p/a53f1722129a/edit
ЛеЗ 0011253
Dunav - Europska Amazona ep.1 (HR)
/
Nitko nije
tako istančano uhvatio pravu narav ove moćne rijeke koja je zacrtala obrise
Europe kao autori ovog filma u dva nastavka, Rita i Michael Schlamberger.
"Dunav - europska Amazona" nastavlja tragom njihovih nagrađivanih
dvodijelnih filmova kao što su "Ol'Man River", o Mississippiju, i
"Zambezi". Kao i prethodni, i novi film pažljivo portretira jednu
rijeku - u ovom slučaju jednu od najvećih europskih rijeka. Epsko putovanje u
neistražene divlje dijelove kontinenta film pokazuje kako su struje ove slavne
rijeke oblikovale nevjerojatne krajolike i kako ih sve povezuju. Dunav - Europska Amazona ep.1 (HR)
ЛеЗ 0011293 ФАТАМОРГАНЕ / Белатукадруз. - Сталнo ме прате последњих година
Деценија;
у ствари, одувек су ме привлачиле.
ОПЕТ ТО
ИСТО, АЛИ ДРУКЧИЈЕ
1
Свак се својим вратима затвара.
Знам која су то
врата,
затворио сам их : али коме?
То су врата која не може
отворити нико други!
Врата без
браве.
(Нико, осим мене, не зна
шта је иза ових врата.)
Ја сам
своја затворио
и суочио се са кржљавим растињем
на заборављеном отпаду.
ЛеЗ 0011369
ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ ... / Белатукадруз. -
И одлазак, и
берба, и сласт дивљих трешања, ситних црних,сочних, и оних других мало
крупнијих, розикастих, имају арому неког ритуала, познатог ми од детињства.
Имали смо виноград на Вратима Звижда, оперважен оградом од калемљених трешања,
дуња, вишања. ЛеЗ 0011369 ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ ... / Белатукадруз
|
Знак препознавања. Снимак Бранке Веддер |
ЈУТУБ – СВЕТСКА ТЕЛЕВИЗИЈА?
ЛеЗ 0011400 “Кучај-Бељаница”
нови национални парк. / Пећине и други спелеолошки објекти,
њих 150, посебно су благо овог краја, а најпознатије су Велика Атула и Радошева
и Злотска пећина — прича Петраш. — Из богатог геонаслеђа издвајају се Лазарев
кањон, чувена прераст Самар, увала Речке и Бусовата. У читавом подручју расту
старе, реликтне биљне врсте као што су тиса, граб, бршљан, јоргован… Станиште
је 755 такозваних биљних таксона, што је петина укупне флоре наше земље, а чак
45 је у Црвеној књизи флоре Србије. Ту расте и српска рамонда, цвет феникс
чијим се ношењем на реверу у Србији обележава Дан примирја у Првом светском
рату.
Планинска
целина Кучај-Бељаница, каже наша саговорница, дом је и за 23 одсто фауне
гмизаваца, 130 врста птица и 70 одсто укупне фауне сисара. Међу њима су и рис,
видра, мрки медвед и вук који су на Црвеној листи угрожених кичмењака Србије. “Кучај-Бељаница” нови национални парк
|
Крстови на Мишљеновачкој цркви. Снимак Бранке Веддер |
Нема коментара:
Постави коментар