НОВИБУСУР 00441 - 00442

Кућа ПАЈКИЋА. Обиље лета. Фотографије Бранке Веддер (Шведска)

НОВИБУСУР  00441 /00442

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"

Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Симболи и сигнали  – Увод.  ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Пишу нам, понајвише, читаоци НОВИБУСУРА, односно СПЕКТРА, из разних наших крајева, понешто од тога публикујемо на страницама "СПЕКТРА", не све. Понекад објављујемо и писма оних читалаца који често нису у праву, него су дирнути или повређени на неки начин. Но, откако је "СПЕКТАР", односно НОВИБУСУР постао електронски лист позваних и претплаћених читалаца, тамо нека писма не можемо објавити из прозаичног разлога: прво, зато што аутори тих писама не би могли да виде да су објављена њихова писма, јер нису ни позвани, ни претплатници. Зато смо одлучили да овде публикујемо понешто од онога што нам пишу сасвим незнани нам читаоци из наших крајева, који могу да приступе слободно овој локацији.  

*Поштовани СПЕКТРОВЦИ, 

пратим већ дуже ваш културолошки поход у овај наш све више отуђени и отупљени свет. Ваше секвенце са извора су прави бисери на ниски аутохтоних украса. Жалите се на мраве у вашим трешњама. Не, они су само дошли по своје. Мрав је племенита и вредна живуљка под овим небеским шаром. Вредни су и организовани. Сваки зна, баш као и пчеле у кошници, шта му је посао. Да прикупља храну и носи у заједничке одаје да храни младе. Уредни су, прави чистунци. Да ли сте икад видели мраве да се завлаче у измет или у некакав смрдљиви брлог? Много су опаснији и у сваком смислу прљавији они други "мрави" који нас глођу, пљачкају и загађују наш ментални склоп. Понижавају ову нашу (за часну већину) једину отаџбину. Они отаџбину искоришћавају и понижавају, а домовину имају посвуда, зависи где су преселили плен. Нас третирају као менталне идиоте; за њих ми немамо ни интелигенцију ни самосвест.Али, оставимо ту врсту "мрава", покварићемо ово поподне. Јесте врело, али је заиста могуће да летњи дани буду врели.   (...)

*

Поштовани Мирославе,
Домет васељенског листа Новибусур је заиста висок и заслужује огромну пажњу и поштовање.Данас, када се Срби отуђују од свог корена, себе, своје историје, вере, обичаја и свега србског, ви сте један од ретких који је стао у одбрану и очување истог. Као ретко објективан хроничар, не остављате лажну слику ни лажно сведочење из  свог и сваког времена које сте дотакли, а то није једноставно.У времену где се свакодневно сукобљавају интереси појединаца, није лако носити тешко бреме истине. Дуго већ, многа су "велика" списатељска пера затајила у моралитету због разних повластица, или се буде тек онда када сви о томе јавно проговоре, ви храбро и са великим трудом и љубављу, број по број цењеног листа градите. Зато вам честитам и надам се да вам неко из "Власти културе " помогне у опстанку и промоцији вашег корисног листа који нас опмиње где смо, шта смо и шта ћемо бити ако се препустимо инструментаријуму збивања.Песнички поздрав од Мими.

Пролази лето кроз нашу авлију. Сутра је Велика Госпојина! Који дан касније, следи полазак у основну и средњу школу.  Увек се сетим , када о томе размишљам, дугих летњих школских распуста и свог детињства, тих претпоследњих дана лета у Звижду. Увек су били очекивани, ти дани, када је почињало да зри грожђе. Тамњаника. Лисичина. Виноградарске праскве. Јер смо баш на Велику Госпођу излазили из љуштуре, тишине наших села, салаша, и колотечине врелине. Јер смо излазили из тог неописаног, неописивог света  процветалих лијана павити, праћени тим неизрецивим мирисом сребрнастих цветова што су нас гурали у леђа  са обала Пека у правцу света, јутарњих локала, и даљине. Све је тада било друкчије. Сада – посматрам – како се ломе гране од плодова – виноградарских бресака по суседним авлијама, обасјаних  сунцем. Нема ко да их бере? Ах, увек ће се наћи неки уљез. У крајњем случају  ту су осе, пчеле, стршљенови, бумбари.   Барем још неколико недеља  биће сунчаних дана; а можда после тога уследи и бабље лето. Претплата на  «Спектар» не «тече»  онако  како се очекивало, барем од иностраних читалаца и тзв. «пријатеља»  «Заветина». Полако треба затварати  – да ли? – већину  локација «Сазвежђа З». Можда то и учиним, ускоро, тј. када  обелоданим  250-ту страницу  ПРОТОТИПА Енциклопедије Заветина?

Мишљеновац, – крајем августа  – 28. 08. Велика Госпојина,  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

Уредник М. Л. Фотографије Бранке Веддер (Шведска)

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012401   240 ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 

НОВИБУСУР 00439 /00440

СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина" Диз НовиБуСур –  Новине будућности

Симболи и сигнали  – Увод.  

Истргнуто ИЗ ДНЕВНИКА ЗА ДЕЦЕМБАР 1974.

*

Они што покорно слушају власт – улизице, полтрони, гадови свих боја и фела – ђубре човечанство. Одувек сам их презирао и избегавао као живот без сврхе и горчину гору од жучи.

17. 12.  74. – Чуо сам шта је речено о животу и љубави, о љубави и  смрти. Чуо то и слушао – чини ми се – кроз неколико хиљада година; то је прилично добро, до сада барем – но, да ли је то све?Револуционари, богати човечуљци што наоколо намећу  извесну атмосферу – свестан сам ко су они (они сасвим сигурно нису муве или крпељи), ... Покушавам да задржим сваку мисао што се копрца у мени једнако као и нему дубину невоље у души народа...

Исто је, чак и горе, четрдесет и кусур година, након што сам записао горње редове, потврђује се не само у Београду, него широм наше земље, кад је реч о робовима власти, сваке власти, нових господара. Нагомилало се ђубре човечанства у нашим завичајима... Револуција је била опсена; донела је један талас који је запљуснуо и најзабаченије делове српских провинција; али од тог таласа ништа није остало, осим оног најгорег.  Србија тоне неповратно у своју  бездану древност; да ли да се радујем због тога или да плачем?

Све су образине спале, помислим на тргу једне источносрпске варошице, само што су шуме на околним бреговима и висовима толико узнапредовале да их нико више не може зауставити, ни сибирски берберин, ни планетарна катастрофа. Гледам  јутарње магле после кише од Турије до Кучева, као да су налегле попут дивовских чудовишта  на  клисурасту долину Пека; и оне ми се више допадају од ограничених људи и песника „затворених у круг својих међа“. У катастру, у суду (где се оверавају папири, документа), у шумској управи -  закопано благо ликова, прича, драма...

Мишљеновац, – почетком августа  2017.     (по старом православном српском календару 7526....)     М. Лукић

Жилаво корење јова, на обалама планинских брзавица

ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0012101   234  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

НОВИБУСУР 00437 /00438

НОВИБУСУР  00437 /00438

СУРБИТА Диз НовиБуСур – 

Новине будућности

Десетодневни избор "Заветина"

Tзв. "Америчко дрво"

Симболи и сигнали  – Увод.  Гасификација Звижда и околних општина. 

Лето 2017.-те  у Мишљеновцу

Србија постаје, дефинитивно, ШУМАДИЈА.Можда то и није тако лоше, како се другима (па и  мени) чини?

Тим речима се завршавао увод претходног двоброја. Не много после тога, ни три недеља, завршена је – гасификација села уз Пек, и овог, у коме сам већ неколико месеци. Шуме су се спустиле до последњих кућа Мишљеновца, али не само Мишљеновца, и Српца, Љешнице, Сене, Турије, Каоне, и многих других, да се чини да ће кроз коју деценију  прогутати сва та села. Те шуме нико не крчи, осим ређих изузетака и локалних лопова. Да ли је Звижду, Голубцу и Градишту била потребна гасификација? Гасификација ће, поред осталог, утицати да се убрза ширење шума, које више не могу учинити прозрачним ни крда оваца, коза, говеда. Шуме постају непроходне мрчаве, континенталне прашуме – радост дивљим свињама, ловцима, и другим зверовима дивљим.

Некада је у тим шумама око Мишљеновца било скоро стотинак салаша, три бачије (Паљевине, Мале Паљевине, Басаре) и заселак Басаре са дванаест домаћинстава. Сада од свега тога није остало много; а у последње време саграђено је неколико нових салаша (подигли су их ловци-гастарбајтери, носталгичари). Звижд се претватра, чак и Доњи Звижд, у Шумадију.

Пек личи на Амазон, на рукавце Амазона. До Дебелог Луга и Мјданпека то је права горска и чиста бзавица, а даље – река коју сви помало уништавају и трују, почев под градова и села, Мајданпека и подземних прилива флотацијског језера, које је – кад се излило – седамдесетих имало катастрофални утицај на флору и фауну Пека. И ником ништа. Па до људи који истоварују садржај септичких јама у реку кад нико не види... Пек је данас, толико запуштен, поред осталог и због примитивизма становништва које у реку баца све што им падне на памет, од најгрубљег  отпада до грађевинског отпада. У Мишљеновцу је Пек био преграђен брдима пластике високих и по неколико метара, баш тамо где су биле пре четврт века изванредно лепе плаже (доњи део Лакомице). Кад се пластика усија и почне да пуца као прангије, није интересантна ни за змије, које не воле звукове.... Ливаде уз Пек нико више не коси, па је обалама тешко и прићи. Пек се укопао веома дубоко, како кажу овдашњи, и трешње дивље и вишње уз Пек се суше на педесетак метара од обала. Некада је било другачије, радиле су воденице, ниво Пека је био подигнут, захваљујући многобројним јазовима и по неколико метара, и ваде су наводњавале земљишта уз реку, и по стотинак и више метара од тока реке. На вадама је крај башта било и долапа, који су  натапали баште... Живот сељака тада био је тежи, јер требало је годишње чистити те ваде-јаруге, али је био богатији и пунији. Радиле су воденице; многа села су имала по две и више воденица... Сад више нема ни темеља од тих воденица...Сад би села да буду предграђа градова, или барем имитација предграђа...

Ноћу је небо – изнад Мишљеновачког атара -  врло атрактивно; нема минута а да на висинама не затрепере сигнали авиона који  лете са истока на  запад... Пуно је звезда, али међу њима има и оних натоваских шпијунских направа... Неколико. Налик су на крупније звезде са репићима... Кад понекад посматрам то небо из винограда  (мираза) наше покојне мајке (са једног брежуљка који је добрим делом у нашем власништву) чини се да тих звезда има много више и да су некако ближе него када их посматрам из нашег сеоског дворишта...

Разне мисли ми падају на памет, мртви и живи; покојне сам упамтио онако како су изгледали за живота. Нисам присуствовао сахранама многих мојих земљака, и они за мене као да нису ни умрли, као да су живи. Иако их више не сусрећем у својим дугим дневним или ноћним шетњама.

Колико јуче, публикована је 233 страница ПРОТОТИПА ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЗАВЕТИНА – преко 12.000 прилога!Полако, спорије од виноградарског пужа, напредује наша Енциклопедија Заветина, Лексикон, место са кога се може посматрати, прегледати, испитивати, упознавати „Сазвежђе З“. Чега све ту нема!.... Када би све то било одштампано на папиру – колико би то било томова? Све би то, у дигиталном издању, могло да стане на један ЦД?

Можда би такво једно издање требало публиковати већ сутра, прекосутра, за сваки случај?...

(.....)

Мишљеновац, – крајем  јула 2017.