Портал Сазвежђе З

Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

Укупно приказа странице

недеља, 26. јул 2015.

Достојно јест

...
Икона Богородица Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть); Аксион Естин - Достојно Јест је главна икона-заштитиница целесветогорске монашке заједнице. Налази се у Кареји. На њој је приказана Пресвета Богородица која држи Богомладенца Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα), тј. Милосрдна.
Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος) налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: „Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.“ И изашавши упути се према скиту.
Богородица Достојно јест - Кареја
Богородица Достојно јест - Кареја
Касно увече неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог. Монах је замолио да уђе и преноћи.
Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до „Честњејшеје“, домаћин отпева само „Честњејшују херувим“ и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну Светог Козме Мајумског. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo:„Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего“, наставивши потом „Честњејшују“ до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: „Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.“ Овај се сагласи, тражећи да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже: „На жалост, немам ни мастила ни хартије.“ А странац ће: „Дај ми онда неку плочу.“ Послушник похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну „Достојно јест“. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: „Од данас па на даље овако да појете и ви и сви Православни.“ И ово рекавши ишчезне.
Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје „Достојно јест“, онако како га сами Анђео беше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се веома зачуди. Онда је узму и заједно оду у Протат (Πρωτάτο) у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.
Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград ПатријархуНиколају Хрисовергу и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих Православних преславној Мајци Божијој. А Богородичину свету икону која се налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први путАнђео отпевао ову химну. Саму келију назову „Достојно јест“, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин“ (Певање) или „Псалин“ (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.
Анђео који се јавио и исписао речи химне, био је Арханђел Гаврило, а о томе сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже: „На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у ‘Певању’.“ Пошто се чудо догодило 11. јуна 980. године, ондашњи оци у знак сећања на чудо, установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену Литургију на месту званом ‘Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба. *....(
    ______
  
Достојно јест
Јако во истину
Блажити Тја, Богородицу
Присноблаженују и Пренепорочнују
И Матер Бога нашего
Честњејшују Херувим и славњејшују
Без сравњенија Серафим
Безистљенија Бога Слова рождшују
Сушчују Богородици
Тја, величајем
     Достојно је
Уистину
Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу
Увек Блажену и Свебеспрекорну
И Матер Бога нашега
Часнију од Херувима и неупоредиво славнију
Од Серафима
Тебе што Бога Реч непорочно роди
Уистину Богородицу
Величамо


= извор Википедија

Нема коментара:

Постави коментар

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија
СУРБИТА Диз