НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00410)

     

ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕДНЕМ И НАПИШЕМ  

НАЈОТВОРЕНИЈЕ НЕШТО НА ТЕМУ СРПСКИ ПИСАЦ?

Интернет је добра ствар јер је спојио свет, али на другој страни – сви хоће џаба. Ја сам одавно престао да поклањам своје књиге  баш зато. Можда ћу и умрети тако – затрпан својим књигама – далеко било !  -  али, брате, гребатори свих фела су ми се (по)пели на главу, и верујте ми, после свих ових година, можда и седнем и напишем осврт на тему „Српски писац“ – даш му прст, он хоће шаку, даш му шаку, он хоће руку.... главу, док не стигне до душе да и њу узме, као онај којем име не помињем. Зашто је то тако? Нушић је у затвору написао једну антиципаторску ствар о једном  српском волу и букетићу – још у претпрошлом веку и то на правом месту – у пожаревачком затвору. У суштини, велика је депресија у нашој земљи, сиромаштво, а оно је највидљивије међу нашим колегама -  на свима онима који нису изучили онај тринаести грабанцијашки занат. Српски писац  је – опседнут  - фатаморганама – националном пензијом (читај: каријером, успехом), кроз читав минули век – нечим што квари књижевни живот, и у том смислу, многи српски писци личе једни на друге, као јаје на јаје. Ни мањег народа, ни већег броја писаца!

Управничка, и уреднича пракса, - и у „Заветинама“, и у „Сазвежђу Заветина“ -   показала ми је сасвим једно друго и непознато лице  српског писца. Оно се много разликује од тзв. умивене, и лепо дизајниране корице  најновије књиге тог  истог писца. Нема потребе да било кога  апострофирам поименце, само бих учинио услугу ма ком од њих. Нушић је, понављам, у пожаревачком затвору, у претпрошлом веку, - скицирао тај тип, и Нушић је модернији и актуелнији од писаца данашњих. 

...Волујска књижевна критика, дресирана у бункерима и боксовима пакла социјалистичке метафизике, специјализирала се да од мишева прави слонове, и обрнуто!Волујске редакције толиких полумртвих тзв. књижевних часописа, и толике волујске институције, специјализовале су се за н а м е т а њ е бирократске књижевности и величина исте.Волујски концепт је жилав: најжилавије се намеће преко псеудо – институција књижевних награда. Зна се коме се додељују …Што је још жалосније: унапред се зна, овде, ко је и на какве све награде претплаћен… Као што су Винавера деценијама држали у запту штампајући га на парче, тако и данас најбоље песнике Србије држе далеко од великих издавача (ако таквих уопште овде има; јер ово је земља изузетних привида!).Немогуће је више – сакривати. Стварати димне завесе. У том смислу четврто издање антологије српске поезије 20. века НМ, није само овидљавање већ и – ноћна мора многих волова. Ко су они?Јавиће се сами. Препознаћете их по мукању, и по томе како ће мирно смазатионај букет цвећа, који симболизује ВЕРУ, ЉУБАВ и НАДЕЖДУ.Праоца и Претечу им је описао Нушић....  (видети више:  у часопису Људи говоре  )

Дакле, сви личе на Претечу, и нико од њих не уме да каже ни најобичније – хвала – када им посветите и простор, свој, и време своје, и ресурсе – своје.

Ето, одатле треба кренути -  после труковања овог чланчића.

Београд,  Свети мученик Калистрат*,  Понедељак, 10. октомбра   2016.   М. Лукић

____________ 

 * Родом из Картагене. Хришћанин од рођења, јер му и отац и ђед беху хришћани. Један од Калистратових предака, по имену Неокор, служио је као војник у Јерусалиму при Понтијском Пилату у време страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Видевши многа чудеса при смрти Христовој Неокор поверова у Њега и би научен вери и крштен од апостола. Вративши се дома Неокор донесе својима веру Христову као драгоцени бисер. Тако по времену и св. Калистрат би рођен, крштен и васпитан као хришћанин. Када беше у војсци, у његовом пуку не беше ни једнога више хришћанина осим њега. Неко од његових другова видеше Калистрата светог како ноћу устаје и Богу се моли, и пријавише га војводи Персентину као хришћанина. А Персентин беше љути мучитељ хришћана. Да би се уверио, да ли је Калистрат заиста хришћанин, војвода му нареди, да принесе жртву идолима, што Калистрат одмах отказа. Тада Калистрат би много бијен, па онда бачен у море. Но Божја сила спасе га, и он изађе здрав из мора. Видећи трпљење Калистратово и чудеса његова 49 војника повероваше у Христа Господа. И они бише бијени и с Калистратом у тамницу бачени. У тамници св. Калистрат научи вери другове своје и укрепи их. И они показаше велико мужество у страдању, а Господ показа велику силу на њима. Опаки мучитељ посла војнике у тамницу ноћу, те убише св. Калистрата и 49 његових другова. Пострадаше за истину 304. год. На њиховим моштима доцније подигнута црква.

Браћа Лукићи: Александар и Мирослав, и Зоран М. Мандић, снимак са београдског
Сајма књига 2012 (Из "Зоксовог албума")

*

ЛеЗ 0008151    162 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА). -  Рашљарскa оставштина. –  Можда је боље било написати: исечци из новина, књижевних часописа, или књига, које сам скупљао некада,можда тамо до тридесет и неке своје године, и онда све то склонио у једну пластичну врећу, на којој је писало  C&A  young collections, без неке посебне намере, као што сам уосталом водио и дневнике и бележнице годинама? Ту има свега и свачега, грубо речено, и то чека сваку одштампану ствар у времену? Да заврши у некој кеси, врећи, или на жару? Да буде подсетник? Али шта ако се неко сети и направи факсимиле? Ако тако сачува понешто? За кога? За нерођене? Није тамо злато, браћо рашљари, где тражите! Већ је тамо где никад нисте ни помишљали да потражите!…   162 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0008201   163  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА - Пером у рабош.-  Рубрика београдских „Књижевних новина“, седамдесетих.  У њој је између осталих публикован и текст  Зоран Глушчевића, ПЕТ ВАРИЈАЦИЈА на тему врело прашко пролеће 68, због којег је овај број КН забрањен. Доносимо факсимил те новинске странице и тога чланка, којом отварамо и ову нову страницу Ластавичјег ибришима“.  –  Зоран Глушчевић, ПЕТ ВАРИЈАЦИЈА на тему врело прашко пролеће 68   (Факсимил чланка штампаног у КН)   163 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

**

ЛеЗ 0008154   (Субота, 31. јануар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00321)  - Да ли знате шта је у Србији најјефтиније, а шта најскупље? Две кафе у ресторанима коштају 160 и неки динар; мушко подшишивање 200 динара, али има и берберница у којима пензионере шишају и за 180. динара. Док чекамо да нам донесу кафу, у ресторанчићу на Зеленом Венцу, прелиставамо лист „24 сата“ – тзв. „бесплатне дневне новине“. – Ех, кад би били бесплатни и неки књижевни листови! Уздише мој стари пријатељ. - Па има тога, у Новом Саду – „Златна греда“ – само што редакција те бесплатне примерке дели својима... – Али неко мора то да финансира?!! Нема ништа џабе... ни код бабе! – буни се разум мога саговорника... - Новосадски часопис добија помоћ од државе, а овај дневни лист, пред нама, претпостављам, живи од реклама. – Па зашто и „Заветине+“ не објављују рекламе?! Барем десетак за почетак? Зашто нисте позвали да се претплате сви чланови Групе Зз, и многи они други српски писци са тзв. „лошом адресом“, које често објављујете? Зашто нисте тражили помоћ од имућнијих људи, или наших писаца који живе у дијаспори? Зашто? Да ли смо све покушали и опробали да подигнемо тираж издања нашег часописа, и оног што се штампа на папиру, и оног дигиталног на ЦД? - 

(ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА) ИСПЛИВАЛА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ИЗ ЈЕЗЕРА... ... Прве референце су стигле од самих Турака који су причали о постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећенe светом апостолу Петру, односно, сматра се да је то био један од првих великих храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију. Информацијa се односила на историјски објекат који се налазио у језеру на око 20 метара од обале и дубини од два метара испод површине воде. Како је саопштио председник Археолошког одељења за Улудаг Универзитета у Бурси, Мустафа Сахин, на том месту, где се налазе рушевине цркве, базилике, такође треба да леже и темељи локалног парламента из римско доба. Професор Сахин сматра да је поред римског здања била изграђена и величанствена црква, као што је приказана на фотографији и вероватно је доминирала читавим регионом. - Историјски подаци нам говоре, наглашава турски професор, да се са изградњом храма започело 313 године, непосредно након што је хришћанство са Константином Великим однело победу.  -  (АРХИВ ЗАВЕТИНА) Трагом Последњих коментара: трагом приче дуге 111 година .... Читајте старе новине ако желите да знате како се заиста некада живело. Из историјских књига никада нећете сазнати како су Београђанке шверцовале гардеробу из Земуна, у којим кућама се говорило на четири језика, како је продато имање ђенерала Катанића, зашто су студенти јели кобасице на метар, где се ашиковало а где крало на ситно. - (Салаш СЕВЕРАЦА) СРБИЈА – ЗБИР ВЕЛИКИХ ГРЕШАКА И ЗАБЛУДА ВИДИМ Србију, нажалост, као збир великих грешака и заблуда. Током целе прошле године обележавано је сто година од почетка Великог рата. И обележаваће се, све до стогодишњице његовог завршетка, до 2018. године. Србија је у том рату страховито страдала, претрпела је губитке од којих се ни после сто година није опоравила, из тог рата је изашла као једна од земаља победница, али је, бојим се, кад се све сабере, прошла много горе него неке од земаља које су у том рату доживеле пораз – каже за, „Новости“, академик, песник и драмски писац Љубомир Симовић.   - Да ли знате шта је у Србији најјефтиније 

ЛеЗ 0008108      Томаж Шаламун, одломци из песме МОМЦИ МОМЦИ ОБЈАВИТЕ МИ ОВЕ ПЕСМЕ - ....Јесу ли анђели зелени?...   Томаж Шаламун

ЛеЗ 0008109    Чукундедин чаир.  -  Живојин Павловић : ДРУШТВО УВЕК МИСЛИ ДА ЈЕ СТВОРИЛО "НАЈЛЕПШИ ОД СВИХ СВЕТОВА"/  Разговарао са Живојином Павловићем Исак Црногорскки, лист "Студент"  Чукундедин чаир.

ЛеЗ 0008110  Чукундедин чаир.  -  ДРЖАВА НАЈВИШЕ СТРАХУЈЕ ОД ЉУДИ КОЈИ МИСЛЕ   (РАЗГОВОР СА БОРОМ ЋОСИЋЕМ)  Лист "СТУДЕНТ", РАЗГОВАРАО ИСАК ЦРНОГОРСКИ, ФАКСИМИЛ   ДРЖАВА НАЈВИШЕ СТРАХУЈЕ ОД ЉУДИ КОЈИ МИСЛЕ

ЛеЗ 0008111  Месечник (001). - штампа и уопште све ново (по сведочењу Розанова) : " Кад се техника удружила са душом, она јој је дала моћ. Али она ју је и прегазила. Настала је "техничка душа" - contradictio in adjecto. Умрло је надахнуће"  . -   АКО КОЗА ЛАЖЕ, ФАКСИМИЛ НЕ ЛАЖЕ! - Милош Црњански СУВИШЕ СМО БИЛИ ОПТИМИСТИ. Разговор водио Милорад Тирнанић, лист "Студент"  штампа и уопште све ново (по сведочењу Розанова)

ЛеЗ 0008112  Месечник (001). - Драгомир Брајковић УСУД. - ... Он наше животе прелистава / Свуда је запео своје мреже /  Ако у дан судњи што и он не постанемо... Факсимил Брајковићеве песме, штампане у "Студенту"   Драгомир Брајковић УСУД

ЛеЗ 0008113  Месечник (001). -  Милован Витезовић  КРУНА СМЕХА КРУНИ ЛИЦА / ХИМНУ ПЕВА КУКАВИЦА.  Факсимили песама М. Витезовића,  штампани у   студентским часописима  КРУНА СМЕХА КРУНИ ЛИЦА / ХИМНУ ПЕВА КУКАВИЦА

**

 ЛеЗ 0008121  Седамдесете.  - Не  да ли су расветљене седамдесете године минулог века, у СФРЈ, у Београду, и осталим републикама Југославије, него да ли је  сасвим довољно прекрила прашина, много тога,  и заборав, који ће се свима обијати о главу на Балкану  и у 21. веку? Па и генерацијама које тада нису биле рођене и немају везе са тим? - ПИСМО ЈАНЕЗУ КОЦИЈАНЧИЧУ  СЕКРЕТЕРИЈАТА СК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ  Седамдесете 

ЛеЗ 0008122    ЗАШТО НИЈЕ ИЗАШЛА КЊИГА О ЈУНУ 68.? - Сведочанство Б. Г. штампано у "Студенту"   ЗАШТО НИЈЕ ИЗАШЛА КЊИГА О ЈУНУ 68.?

ЛеЗ 0008123   ПРИПОВЕТКЕ ПСИХОЛОШКОГ НАТУРАЛИЗМА. Видосав Стевановић "РЕФУЗ МРТВАК", "Просвета", Београд., 1969. - Чедомир Мирковић, факсимил текста штампаног у "Књижевним новинама" Видосав Стевановић "РЕФУЗ МРТВАК"

ЛеЗ 0008124   Марш, марш! Лева!Лева. - "Крња Деветка" или једна неиспричана прича. - избор прилога из "Студента" чланова књижевне радионице "Девет"... (Факсимили)  Марш, марш! Лева!Лева

ЛеЗ 0008125  Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница...

Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених. "Немојте му више доносити храну и веш, није потребно". То је била злокобна реченица које су се највише плашили сродници људи које су припадници Озне хапсили од јесени 1944. и доласка комуниста на власт. Добривоје Томић је имао десет година када је без било каквог суда убијен његов отац Душан, предратни индустријалац из Бољевца. Једног фебруарског дана 1945. јављено им је да не треба више да долазе у посету. "И онда смо ми дошли, понели смо свеће да запалимо, међутим тамо смо нашли Ознаше који чувају то место где је масовна гробница. Наравно ту сам видео колце и летве неке крваве и жице како су били везани. Ужас један ста сам доживео", присећа се Томић.  Сличан сценарио се догађао по целој Србији, од Врања, Пирота и Лесковца до Суботице и Новог Сада.Срђан Цветковић, који је водио Комисију каже да је свега 3800 људи од 60 хиљада, погубљено по судским пресудама.  Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница

ЛеЗ 0008126  ИСАК ЦРНОГОРСКИ  (алиас Драган Барјактаревић?). – УВОД У СМИСАО. – Од свих простака који су узимали перо у руке и жврљали по папиру своје будаласте мисли, ја сам био највећи ваљда зато што никада нисам признавао да сам паметан... ..

Факасимил одломка из прозе "Земља Очаја" Исака Црногорског, штампан у "Студенту" седамдесетих . - Исака Црногорског упознао сам 1969. године у редакцији "Студента", где сам повремено навраћао и затицао га тамо, где је он био нека врста "инвентара". Нисмо се дружили, али одмах сам осетио да ми је наклоњен као писцу, будућем писцу, понекад бисмо се видели и у граду, прошетали, попричали. У ствари, Црногорски уопште није био причљив тип. Шта је студирао, како је живео и опстајао у Београду - ништа о томе нисам знао. Врло брзо је постао - тако се чинило - новинар и сарадник "НИН"а. И онда сам га некако изгубио из вида. Факасимил одломка из прозе "Земља Очаја" Исака Црногорског

ЛеЗ 0008152    СЕДАМДЕСЕТЕ.Факсимил . - Политичка мода  тзв. отворених писама или о проблемима са књижевним часописом "Видици". Отворено писмо  ГДЕ СУ "ВИДИЦИ"Групе аутора  (Милан Лалић, Драгиња Урошевић, Радомир Глушац, Бранко Летић....)   Политичка мода тзв. отворених писама

**

ЛеЗ 0008114  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00304). - (Уторак, 2. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) - (ЗАВЕТИНЕПресс) „Ниш – ратна престоница Србије у Великом рату“  НИШ – У Галерији „Синагога“у четвртак вече је отворена изложба „Ниш – ратна престоница Србије 1914/1915“, коју је финансирало Министарство културе као део државног пројекта обележавања 100 година од почетка Великог рата. -  (ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) О ДРЖАВИ / Светислав Стефановић Култ слободе и култура рада
Република, 25 и 26. 03. 1920. Немогуће је и неприродно радити на култури цвета и плода, а подсецати жиле корена и стабла. И немогуће је и неприродно радити на расцвату југословенске културе, а подсецати и негирати жиле и корене из којих је југословенско стабло израсло. Зато рад на свеопштој Обнови нашој, с једне стране, није и не може, и не сме да буде категорична негација наше ма колико расцепкане и разједињене прошлости, а, с друге стране, јесте, и треба, и мора да буде најпозитивнија афирмација наше будућности, сједињене у једној живој државној целини  -  Слике са путовања: Јужна Србија, Пчиња, Трговиште: Вражје стене (Заветине, новембар 2014)  -   (ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ЕВРОПСКА УНИЈА ЋЕ НАС папрено коштати!  (Докази) Анализа података америчке ЦИА-е показује да је улазак у ЕУ парено коштао све државе Источне Европе, па чак и земље кандидате (Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ). Економска анализа о којој се ћути!  - (ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 27). Асоцијација „Север-Југ“) ПЕСМЕ О БОЛЕСТИ ДАНИЈЕЛ ДРАГОЈЕВИЋ (1934), Хрватска, СОЊА САНЧЕЗ (1934), САД, ДАНИЛО КИШ (1935 – 1989), РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ (1935), БОРИСЛАВ РАДОВИЋ (1935), ВИТО МАРКОВИЋ (1935), ДИМИТРИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ (1935), ЉУБОМИР ЛЕВЧЕВ (1935), Бугарска ... - (ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 30). ХАРМОНИКАШ / Мирослав Димитријевић  - (ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 31). СЕДАМ ПУТ ПЕСНИК / Душан Стојковић Ушће седам река по много чему особена је антологија нишких песника -  (НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) (С)УОЧАВАЊА / Мирослав Тодоровић  19. новембар 2012.

.... Сређујем моје пусуле после свега и откривам заблуде раних година. Давне 1973. имао сам примљену књигу у едицији Прва књига. „Знаци предела“, али су уредници од 70 (!!!) песама књигу свели на 27. ( Рецензентску белешку су потписали М. Харпањ и Ј. Мелвингер). Нисам се одазвао, нисам у својој надобудности, и чега све не, прихватао да ме скраћују, исправљају, полове... Годинама је та рецензија чамила у фасцикли да би се и она затурила... Сада, док сређујем, цепам, бацам... и о томе пишем После свега видим да је то било боље време, да су уредници били Уредни-ци, да су поштовали, и уважавали, сараднике, пружали руку младима, читали, подстицали... Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00304).

ЛеЗ 0008115  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00305). - (Петак, 5. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Слике са путовања: Радан, село Ивање, утрина, новембар 2014 . - Слике са путовања: Радан, село Ивање, утрина, новембар 2014 (Каменови самци) - (АМБЛЕМ) ДАНИ НИКОЛАЈА ТИМЧЕНКА ДАНИ НИКОЛАЈА ТИМЧЕНКА Лесковачки културни центар Камерна сала - (Едиција ЗАВЕТИНЕ, Запис 32) НАГРАДА ЗАДУЖБИНЕ „НИКОЛАЈ ТИМЧЕНКО“ НЕБОЈШИ ВАСОВИЋУ -  (Едиција ЗАВЕТИНЕ) ПЕСНИЦИ РОЂЕНИ 1950.
Војислав Деспотов, Јоан Флора, Сузан Фелдман, Здравко Крстановић, Мирослав Лукић, Зоран М. Мандић, Братислав Р. Милановић -   Слике са путовања: Радан, село Ивање, утрина, новембар 2014 (Испомоћ у берби кукуруза, Шоле) -  Слике са путовања: Радан, село Ивање, утрина, новембар 2014 (Испомоћ у берби кукуруза, Шоле са својим комшијама Ивањчанима) -(АМБЛЕМ) ДВАДЕСЕТИ век се одавно склопио, али на студијама књижевности још се ретко расклапају корице књига савремених српских и страних писаца - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00305) 

**

ЛеЗ 0008134   ЦЕО ОПАНАК БИЛА ЈЕ ПРАВА РЕТКОСТ. - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Сто закрпа сељака из Шумадије Иван Миладиновић | 02. октобар 2016. 16:17 | Да ли су Срби, како им је то наметано, били привилеговани у Краљевини Југославији. У Словенији и Хрватској 1929. године било пет пута више фабрика него што су имали у Аустроугарској пре почетка Првог светског рата. -  У МЕМОРАНДУМУ САНУ, који је ових дана поново, после тридесет година, у жижи наше јавности, на једном месту пише да је српском народу наметнуто осећање историјске кривице тврдњама да је он имао економски привилегован положај између два рата и да је неопходно скинути ту хипотеку. Академици су надаље, у анализи стања у тадашњој Југославији, поред осталог написали и да је порицана српска ослободилачка историја и допринос у стварању заједничке државе јужних Словена.  Ови ставови, у каснијим нападима на Меморандум, узимали су се као доказ замагљеног погледа српских интелектуалаца и њиховог уживљавања у улогу жртве историјске неправде. Напад државног и партијског врха, из посттитоистичког периода, огрезлог у догматизам и склоног обилном коришћењу медијско-полицијског апарата, на "оклеветани папир" српских академика, није имао милости. Меморандуму и његовим закључцима супротстављало се са становишта догми комунизма и радничког самоуправљања. Таквом стању свести треће генерације "Титовог руководства" у много чему су допринеле и званичне оцене српске и југословенске историографије. Још пре, а нарочито после Другог светског рата, када је на сцену ступила Комунистичка партија, сам чин стварања Југославије није осуђиван, али је зато осуђивано вођство српске државе. ЦЕО ОПАНАК БИЛА ЈЕ ПРАВА РЕТКОСТ

**

ЛеЗ 0008135   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00306). - (Понедељак, 8. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) -Слике са путовања по Јужној или тзв. Новој Србији: новембар 2014. Стена изнад Пчиње * (КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) Европа - то смо ми!  * Колико смо на пољу културе далеко од Европе, по чему смо блиски? - Кад погледам данашњу Србију, видим културну пустош, навалу вулгарности и цинизма на коју институције више немају одговора, већ се ту и тамо труде, из евро-улизиштва, да под обод културе трпају феномене који с њом немају никакве везе. По томе смо веома блиски Европи, оној на коју вероватно мислите, западној, а веома удаљени, рецимо, од Русије где се традиционална културна баштина са поносом (а помало и неукусно) истиче. Насупрот томе, пак, нешто нас на срећу оштро разликује од данашње (западне) Европе, а то је жилава, често и несвесна, приврженост националним вредностима и идентитету коју откривам код многих младих људи. Ништа ме то не чуди нити ме претерано брине. Ми смо као народ суштинска "карика" између истока и запада, историјски неопредељени, окренути попут Јануса ка обема странама - па чак и својом у свету јединственом навиком да произвољно користимо два писма. Уместо да стрепимо како мисли Европа и шта говори о нама, мислим да би згодније и правилније било прогласити: Европа - то смо ми!
Видети више: Европа - то смо ми!   -  (ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ „Сазвежђе З“) Демократске самообмане / Светислав Стефановић Ништа није жалосније од улоге коју у нашој политичкој садашњости игра Демократска странка, и у њеној жалобној средини група бивших самосталних радикала србијанских. Ова последња криза и новостворена влада то најочигледније показују. Самостални радикали, који су некад требали да препороде политички живот Србијин, и који су у овој шареној политичкој заједници, створеној од знатног броја отпадака србијанских и аустроугарских реакционара која се приказује свету под лажном маском демократизма, требало да играју главну улогу и да чине демократско језгро -  Слике са путовања по Јужној или тзв. Новој Србији: новембар 2014. Рушевине храмова су наше тапије? - (АРХИВ У ОСНИВАЊУ) РЕЛИ АНФАЛДАРИ ПАРДО Ова београдска Ана Франк, данас живи у Тел Авиву, а скривала се у једном београдском шпајзу од 1942. до 1945. Године  -  (Виртуелни музеј ЗАВЕТИНА) Права улога / Светислав Стефановић
Република, 14. 05. 1920. Француска револуција покушала је да створи једно ново универзално човечанство, и ратови који су се из ње родили створили су национализам и националне државе. Данас се може рећи да смо у једној антитези Француске револуције - (ВИНАВЕРОВ СОКАК) ЛОС ПРОПАЂОС И ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ ... Бора Ђорђевић: Србија је данас једнопартијска држава - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00306).

 ЛеЗ 0008136  (Субота, 13. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА). Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00307) - Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

(СУЗ – Мaгазин Групе Сузовци) Андреј ПОЉАКОВ (1959)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Андреј ПОЉАКОВ (1959)
Андреј Андрејевич Пољаков родио се 1959. године у граду Суми Завршио је сумски педагошки институт имена Макаренка. Аутор је пет песничких књига и лауреат је награде Ушакова Националног савета писаца Украјине. Живи у Сумију и ради као новинар.

* * *
Ко ули наду, коме треба
бесмртност што у игри наста?
Камена жено измеђ неба
и земље, пољем што урасташ.
Ватру је твоја груд плодила
ал скамени те време ледом.
Што си се пре свих нас родила,
хтедох да схватим, и не смедох.

(ЕЗ, Запис 30) Чувари сећања  У ПОЛУСНУ или сновима на јави, романописац је често попут месечара, дубоко утонуо у оно што мора да напише. Добитник Нобелове награде за
књижевност, француски писац Патрик Модијано, изнео је ово поређење у
традиционалној беседи одржаној у недељу, у холу Шведске академије
наука. Најпрестижније светско признање биће му уручено у среду, када и
осталим овогодишњим лауреатима.  -  (АПСУРДИСТАН) Репресивна пракса / Небојша Попов II Репресивна пракса . Банална је чињеница да свака власт нерадо пристаје на ограничења, поготово на непрестану јавну контролу и критику. Једним потезом бисмо олако прекратили анализу: власт је одбацила јавну критику и властито ограничење. Али овим не бисмо разјаснили невоље у којима се нашла, не само власт, већ и читаво друштво и држава, нити бисмо разумели све последице мера које је предузимала да се одбрани од критика и спречи разматрање о алтернативи. - (ОПАЛО ЛИШЋЕ) ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ… / Милоје Дончић Необјављени одговор Милоја Дончића, приређивача антологије Ресавски венац, новинару НИН-а Марјану Чакаревићу ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ…
.... Зато је хајка на ову књигу почела давно пре њеног појављивања. Да нисам наговестио други део ове књиге, многи од оних који ме нападају, тапшали би ме по рамену и хвалили, као што су то чинили много пута до сада.  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00307)

ЛеЗ 0008137  (Понедељак, 15. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)- Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00308) - (РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ОСЕЋАЊЕ БОГА / Радослав Војводић
Данас је 24. март, проглашено је, синоћ, стање ратне опасности. Међународне силеџије, Америчани и Нато пакт – хоће да бомбардују Србље.    -  (ЕЗ, Запис 34) Коме писац да пише / Мирослав Тодоровић Када су, за време рата, питали Черчила да за потребе наоружања узму од пара намењених култури он је казао „А шта ћемо онда да бранимо ?“. Остало је то да се памти, и не само то, да опомиње колико је култура битна. Још од памтивека култура је важна за човека. Како је код нас данас? У „Политици“, 30. новембар 2014. пише да је песник, уредник „Књижевних новина,“ Мићо Цвијетић рекао: „Култура је годинама у све незавиднијој ситуацији, а и сасвим ретка реч у тирадама политичких и државних званичника. Како у предизборним кампањама, тако и када освоје трон. Као да је култура превише скупа и опасна реч... Ослонити се, у другој деценији двадесет првог века, на дрвене штуле, као Вук, и каскати за развијеним светом. Где је једино он, па и на оној дрвеној нози, стизао до просвећене Европе, вршио своју културну мисију на ползу српског народа.“ Да ли се ишта променило од тог времена? -  (ЕЗ, Запис 51) Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш... „Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш. То је порука наших великих предака са Косова, са Колубаре и Сувобора, са Кајмакчалана и Солуна. Тада Срби нису слабили своје јаке људе јер се зна да слабљењем јаких појединаца слабиш своју нацију пред непријатељем”, рекао је Николић. -  Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Фијук ђулета стваралачке иницијативе  - Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Јесен на Вражјим стенама, Трговиште, Шоле...  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00308)

ЛеЗ 0008138 (Четвртак, 18. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00309)  - ( EЗ, Z 61, Кругови ) "Грк Зорба" записала је критичарка "Вога" Елизабет Хардвик када је 1964. премијерно одгледала "Грка Зорбу". Колико је само погрешила!   - (ЕЗ, З 59 – Без премца) Партија изнад државе / Светислав Стефановић - (ЕЗ, З 58 – Копча...) Две Србије у Србији / Миломир Краговић ОНИ са дубљим џепом већ су закупили апартмане по планинама, виђенијим бањама, елитним хотелима и ресторанима, етно-селима, иностраним егзотичним дестинацијама...  Да прославе „најлуђу ноћ“, да употребим ову изанђалу синтагму. И певаљке, и певачи, са својим менаџерима, задовољно трљају руке. - ЕЗ, З 60 – Буба на цвету) РОБЕРТ МЕЗИ (1935), ПАУН М. ПЕТРОНИЈЕВИЋ (1936 – 1962), АЛЕХАНДРА ПИСАРНИК (1936 – 1970),МАРИН СОРЕСКУ (1936 – 1996),ДАЛИА РАВИКОВИЧ (1936 – 2005),АНТОНИО ПОРПЕТА (1936),МАРИЈА ЧУДИНА (1937 – 1986),ЖИВОДРАГ ЖИВКОВИЋ (1937 – 2002), АЛЕКСАНДАР СЕКУЛИЋ (1937 – 2009)  (Из антологије НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ / Миљурка Вукадиновића/ Душана Стојковића)  - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00309)

ЛеЗ 0008139 (Субота, 20. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) -  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00310) - Знак препознавања "Сазвежђе З": Слике са путовања:Дeтаљ из села Драги Део, Радан (ВРЗИНО КОЛО) Копактибилност са буковином Коментари на чланак Турци желе Србију за своју прћију,   избор -  (ЕЗ, З 70 – игралиште за утакмицу Белог и Шареног тима) ВИНАВЕРОВА СУДБИНА И УПУТ. ДОЗИВАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ Какви су исходи српског модернизма? Је ли дозвана литература?* Ако суштински није, зашто није? Шта или ко је то онемогућавао, спречавао?** - Знак препознавања "Сазвежђе З": Слике са путовања: Плочник,реконструисано неолитско насеље, слика Д. Борисављевића (НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Бистра вода у којој се виде многе жабе / Бела Тукадруз НОВА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.ТРАГЕДИЈА
Закључна премиса: Бистра вода у којој се виде многе жабе  -  /ЕЗ, З 73) Шта се у ствари крије иза нове приватизације „Просвете“? ... ЗА рад и промоцију „Просвете“ захвалнице су уручене новинарима Драгану Богутовићу („Вечерње новости“), Зорану Радисављевићу („Политика“), Вери Кондев („Тањуг“), Мелихи Правдић (Радио Београд), Тањи Њежић („Блиц“), Љиљани Гајовић (ТВ Београд) и Николи Миркову (РТС), као и Драгану Драгојловићу, Мирјани Нардин, Небојши Горановићу, Предрагу Петровићу и Велимиру Старчевићу   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00310)

ЛеЗ 0008141 (Четвртак, 24. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Веома поштовани пријатељи,
Следећи број Билтена излази као свечани, ванредни број пред Божић 2015. године – тек кроз две недеље. Стрпите се! И Ваше ће стрпљење, верујем, бити награђено. Као и претходних година,ванредни број „Стооких новина“ донеће обиље савремене српске поезије, пре свега јеног круга одабраних песника Групе Зз, али и низ других прилога. Користим прилику да Вас обавестим да је у припреми и тзв. Јесењи- зимски двоброј часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ ( бр. 6-7/2014 -папирно издање на повећаном броју страница – 20 страна великог формата - , потрудите се да обезбедите примерак на време). Овом приликом, такође, желим да се захвалим на многим писмима, добијеним како из Србије, тако и из бивших република СФРЈ, Европе, Америке, Канаде и Русије – пре свега читаоцима, посетиоцима „Сазвежђа З“, као и сарадницима, па и оним, знаним и незнаним пријатељима по свету, који Билтен Сазвежђа шаљу својим пријатељима као поклон. Надајмо се да ће година која долази бити боља од ове која одлази; верујмо да ће мостови које „Заветине“ подижу између народа, различитих језика, раса и континената, писаца и читалаца, писаца и преводилаца, бити све сигурнији, захваљујући и новим технологијама.Свима који су нам се јављали током друге половине ове године, као и онима који су то учинили ових дана, шаљемо и једну радосну вест: „Заветине“ су коначно изашле из гетоа тиража малих издања, - према последњим изводима ГООГЛ-ове Контролне табле, Сазвежђе З. је посетило преко 1.180. 000 посетилаца. „Све што човек ради само је прирема да се доживи љубав“ (Исидора Секулић). И за цветове коприва што расту иза плотова у сенци има наде, јер Бог дотиче и те цветове у сенци. Бог је изнад свега, а човек пре свега.
Са овим речима вас најсрдачније подздрављамо. -  Сазвежђе З: Знаци препознавања: Песник Александар Лукић  - (ЕЗ, Запис 5 , Србијом уздуж и попреко....) Одломци из интервјуа: или : између митарења чудовишта и уметности будућности / Александар Лукић
или: шта се променило после четрнаест година,овде,заиста? 
(.....................) БОРБА: Шта би књижевна критика на то рекла? Који су њени аршини у оцењивању књижевног дела?
Александар Лукић: Уместо књижевне критике и књижевних жирија ми имамо – метафорично речено Црног Арапина, на једној страни и на другој нашу савремену књижевност која полако умире у белом дому као пропаст мушкараца. Они ретки наши најбољи писци налик су на Боланог Дојчина. Друге судбине они ни немају, нити другу судбину могу одабрати. Ми имамо читав низ Налбантина, који су занате изучили у врзином колу епохе Хокус – покуса. Наши књижевни критичари су отуђени умишљени, мали, врло мали људи, патуљци сапети као крава која пасе
траву. Колико јуче дирљиво су се такмичили у навијању и проглашавању својих пријатеља за горостасе у српској књижевности, устоличавајући неке од њих као принчеве у поезији, а неке као Курчевић Андрије у прози – правили су листе 20.
века, деценије, „А“ листе, „Б“ листе, „сто најбољих“, притиснути под орманом. Има ли и једног српског писца последњих деценија којему треба завидети на таквој слави после свега? Српска књижевност друге половине двадесетог века је апсолутно прецењена од сурогата. Нити има довољно уметности која је племенита, нити критике, која је света. -  (ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Лелуји и трепети Растка Петровића / Радомир Батуран - ( ECUMENICAL NEWSPAPERS) Тајна професора Младеновића / Бела Тукадруз (темат о кривотвореној историји у Срба, загранични књижевни часопис „Људи говоре“, бр. 19-20/ 2013) -  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00312)  Веома поштовани пријатељи,

ЛеЗ 0008142   (Субота, 3. јануар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00313)  - Као што сам обећао, овај Билтен је у знаку Божићне панораме песништва „Сурбита“. Коме се учини да је можда овај панорамски поглед стотинак година уназад замућен или одвише личан, томе предлажемо да погледа једну од максима пок. Бранка Лазаревића: „Место књиге дати реченицу; место епопеје песму; место Лопе де Вега Пола Верлена; место иконостаса икону; место опере у „у четири дела“ симфонију... Џин није у џину него у његовој стварној снази“.
Али допуштамо да мислите и сасвим супротно од нас.  -  (НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) СУРБИТА, ПЕРВАЗ Покрећемо посебну страницу, не за „елитне читаоце“, како то рече недавно један српски песник (кад су га упитали „Иако поезија није много видљива нити је исплатив посао, сведоци смо да се сваке године објаве многобројне песничке збирке. Има ли код нас толико посвећених читалаца?“ – одговорио је – Да, поезија је данас најнеисплативији посао. Упркос томе, сваке године објављује се огроман број песничких књига. То је, можда, занимљив и социолошки феномен – откуд толики број књига које се иначе не продају, а аутори их при томе врло често и сами финансирају? Шта значи данас у Србији уопште бити песник? Ко чита те књиге? Ја мислим да су читаоци поезије елитни читаоци.), већ за читаоце поезије уопште, која у свом наслову има и једну усвојену старинску реч: перваз (тур. – окрајак, ивица, руб, обод, оквир….), где ћемо почев од Божића 2015. године, па надаље, с времена на време, публиковати панораме песништва, које ће обимом бити ограничене на 34 аутора.... -  (НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) СУРБИТА, БОЖИЋНА ПАНОРАМА САЗВЕЖЂА / Бела Тукадруз
СУРБИТА, БОЖИЋНА ПАНОРАМА САЗВЕЖЂА (ТРИДЕСТ И ЧЕТИРИ )
Пролог Критика и критичар је – пише Бранко Лазаревић (у „Забавнику“, додатку „Српских новина“, на Крфу, 15. маја 1918. године, „кроз историју, служио другоме. Он је био филозоф, или реторичар, или граматичар, или историчар, или психолог, или биограф, или библиограф.Тек данас он постаје оно што мора да буде: уметник“. (стр.22: „ПУТОКАЗИ: Парерге и паралипомене за једну теорију“).
Тек данас – 15. маја 1918? Дословно би то значило то, али стварно и суштински: да ли је то „данас“ у српској књижевности почело седамдесетих година минулог двадесетог века, или почетком двадесет и првог? Или ће то д а н а с , можда почети тек, кроз четири године, на стогодишњицу (2018) првог штампања споменутог текста? Да је Бранко Лазаревић доживео дубљу старост – хипотетичко питање – да ли би саставио једну панораму или антологију поезије – каква би она била?....  - (НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ. ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ПЕСНИКА:СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА (ЗАВЕТИНЕ) Августин УЈЕВИЋ (1891 – 1955.), Растко ПЕТРОВИЋ ( 1898 – 1949),Светислав СТЕФАНОВИЋ (1877 – 1944),Ристо РАТКОВИЋ (1903 – 1954), СВЕТОЗАР БРКИЋ (1916 – 1993), Светислав МАНДИЋ (1921 – 2001), Стеван РАИЧКОВИЋ (1928 – 2007), Миодраг ПАВЛОВИЋ (1928 – 2014), Милорад ПАВИЋ (1929 – 2009), Владимир КОРМАН (1932), Јован ХРИСТИЋ (1933 – 2002), Паун М. ПЕТРОНИЈЕВИЋ (1936 – 1962), Драгољуб С. ИГЊАТОВИЋ (1936 – 2006), Бранислав ПЕТРОВИЋ (1937 – 2002), Живодраг ЖИВКОВИЋ (1937 – 2003), Иван РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010), Слободан РАКИТИЋ (1940 – 2013), Миодраг СТАНИСАВЉЕВИЋ (1941 – 2005), Ристо ВАСИЛЕВСКИ (1943), Ранко РИСОЈЕВИЋ (1943), Сергеј Шелковиј (1947), Мирослав ТОДОРОВИЋ (1947), Душан Стојковић (1948), Тодор ДУТИНА (1948 – 2007), Радомир БАТУРАН (1948), Новица ТАДИЋ (1949 – 2011), Мирослав Димитријевић (1950), Бела ТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић. 1950 – ), Зоран М. МАНДИЋ (1950), Петру КРДУ (1952 – 2011), Ненад ГРУЈИЧИЋ (1954), Александар ЛУКИЋ (1957), Владимир ЈАГЛИЧИЋ (1961), Милош ЈАНКОВИЋ (1963)…  -  - (СУРБИТА) Још је скривенија истина о лутању Срба из Прве српске добровољачке дивизије који су до Солуна стигли преко Сибира, Манџурије и Жутог мора   - (Библиотека ДЕФТЕРДАРОВА КАПИЈА) Четири песме / Милоје Дончић  избор из нових часописа, зборника, књига ---- Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00313)

ЛеЗ 0008143 Књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2016. додељена је српском манастиру Хиландар. Извор:  ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 2016. . стр. 221 - 222. -   Уредник Душан  Стојковић Књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА

ЛеЗ 0008159   (Субота, 21. фебруар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00325) - (Група Зз ~ Non, Je ne regrette rien ) Стеван Бошњак ЗАМИСЛИ
Светове,
Све те ватре што горе у простору,
безмерном и ледном.
Замисли Пријатељу.
Таму и студен,
без иједне ватрице на хоризонту
Никакав покрет,
ни таласића несташног да ту скорелост узбиба
Замисли Пријатељу.
У тој бонаци да постојиш само Ти.
У свему Томе,
У том студеном уљу
У Ничему Неко, ни у чему
Како ћеш назвати Себе: -  Плави багрем - (ПРОТОТИП) Г - (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА) ЛеЗ 00000151, Konačan raspis / Radivoj Šajtinac
ЛеЗ 00000152, Титов бункер , склониште у Коњицу
ЛеЗ 00000153, На пети поглед, Тумачење поезије, (Александар Јерков)
ЛеЗ 00000154, На пети поглед,
ЛеЗ 00000155, ОД ТИТАНИКА ДО ТИТОНИКА. ХХ век. (Издаја,3)
ЛеЗ 00000156, ТИТОВИ НАСЛЕДНИЦИ. Јованка Броз
ЛеЗ 00000157, „Далеко сунце“ и далеко од сунца, комунистички, наметани писац
ЛеЗ 00000158, Добрица Ћосић, Цитат, Басара,  - * (РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ЏАМ Покрећемо нову страну ЏАМ (тур. џам – стакло, прозор), на којој ћемо доносити нове прилоге, пре свега чланова Групе Зз (Новог Друштва СУЗ, у заметку), који се тичу, пре свега, на првом месту, религије поезије, али и сакупљања тзв. народног блага, умотворина, предања; или рукописе који стреме истраживању на први поглед познатих ствари, речнике и лексиконе…Мемоаре, дневнике, путописе, исповести, дневнике, монографије, писма, сведочанства и др. Обим рукописа не може бити дужи од 48 страна уобичјеног прореда (вел. слова 12 пинта).Електронску верзију рукописа слати на електронску адресу уредника miroslav7275@gmail.com, a одштампану на папиру са најкраћим упутствима за публиковање (штампање) на уобичајену адресу “Заветине”, Мирослав Лукић, Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, 11165 Београд. Оне који први пут буду слали рукописе, молим, ако раније нису објављивали у “Заветинама” и нису чланови Групе Зз, да, обавезно, погледају претходно, пажљиво, обавештење на посебној страници интернет локације Група Зз ~ Non, Je ne regrette rien . -  Гуске, дуга колона (слике са интернета) (СТООКЕ НОВИНЕ) Шпијуни, вазда, и коментари - (Тзв. КД) ДЕДА ЂОЛЕ И ЈОШ ОСАМ КОМЕНТАТОРА  О ЋУТАЊУ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ -  Књиге, ех, судбина књиге, кажете? Погледајте - (СРБИЈОМ УЗДУЖ И ПОПРЕКО) ДИВЉЕ КОЊЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? - (КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) ЦРНА МАГИЈА, "ВЕЗИВАЊЕ", цена 3.000 динара

ЧАЧАНКА И. М., сазнавши да је муж вара, после многобројних неуспешних покушаја да га одврати од друге жене, помоћ је потражила од - врачаре. Решена да супруга "завеже" и да више никада не погледа другу "сукњу", упутила се у село, недалеко од Рашке, код тамошње чувене
гатаре, која јој је гарантовала да је муж неће оставити и да ће бити само њен...  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00325)

ЛеЗ 0008160   (Уторак, 24. фебруар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00326) - (Жика Шешир) Божидар Митровић: КОЛОВЕНИ Отпремљено је 24.08.2010. Српска академија наука пре пет година под руководством Археомитолоског института САД организовала је Међународни симпозијум о неолитском систему симбола југоисточне Европе, на којем је покушано да се промени назив Винчанска азбука на Подунавско писмо.
Један од оних који се том приликом побунио и о томе јавно говорио био је Божидар Митровић / рођен 1953. /, доктор правних наука који живи у Москви и који је у својим истраживањима показао да је римско право по пореклу било етруско-римско право.- (СУРБИТА) Хиландар најважнији камен темељац српске историје и цивилизације, вере, културе .... Душан Миловановић, кустос Музеја примењене уметности и аутор ове репрезентативне поставке, овим поводом за „Политику” каже: – Изложба је документарно-материјалног карактера, а најважније је што је почело публиковање грађе коју је моја екипа у истраживању дугом тридесетак година успела да прикупи. На темељима ове баштине и данас људи стварају. О томе сведоче пратеће изложбе (од 6. до 30. новембра): у галерији „Жад” у склопу нашег музеја посетиоци ће моћи да виде поставку „Снови Хиландара – уникатни накит”  - (ИЗА СПУШТЕНИХ ЗАВЕСА) „ЋАТА“, пилот мига 21 ... Ацо Петровић, ког су пријатељи звали Ћата, летео је авионом „миг 21“. Из службеног пиштоља убио се у купатилу у стану у Љешкој улици на Бановом брду 17. фебруара.Петровић је кобног дана испратио децу у школу, написао опроштајно писмо и убио се из службеног пиштоља. -  (ПРЕВРЕДНОВАЊЕ НЕИЗБЕЖНО) Наивно веровање у правичност („- Доведене су у питање вредности према којима смо управљали наш историјски ход. Полом је почео грађанским ратом, и расцеп народног организма из 1945. године одонда се разгранава и продубљује. Веровали смо у добри дух Историје, у њену правичност и рационалност, и та се вера показала наивна, лоше заснована. Историја нас је изиграла, и ми смо сами себе, у њој, обманули. У једном часу, свет се окренуо наглавце, и ми смо, у том свету, изгубили оријентир и веру у себе - каже Данојлић.“) - (МАЈМУНСКА ЗАВЕРА) СПОМЕНИК КЊИЖЕВНОЈ НАГРАДИ “ГОСПОЂИН ВИР” / Александар Лукић Са кожним обољењем на лицу
за влажних дана- пресуду тркеља
Директор за... Где си ба! Cavalleria rusticana
титоистички син. Учкур старих гаћа
везан у чвор, како каже кума Гита.

Каква књижевна награда, који курац,
какви бакрачи, из соца цедите соц:
мислите глупи другови - њоње
незнају куд циљате. Ха,ха,ха!
Даду ли вам дадину кокошарску
укидај машкараду одмах: јебите
се скупа. Реликти реакције – цврц.  -  (ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА) Мртвом штоперицом ноћ кристална мери крвослове своје / Милоје Дончић ИСКОПНИЦЕ  Ископ први Књижара Светлост, списак исти:
подземна рација.   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00326)

**

ЛеЗ 0008116  Сорбеј, Орфеј. -  .....Кроз мит који га повезује с  Еуридиком, Орфеј је био надахнуће многим умјетницима који су оставили бројне варијанте приче о снази Љубави и моћи Музике које побјеђују смрт. Многе велике грчке филозофе попут Питагоре, Емпедокла, Платона, надахњивао је својим животом и учењем испјеваним у светим химнама те својом мисијом обнове тада декадентних религијских форми. Данас се сматра да је школа коју је утемељио била претеча и узор каснијим класичним грчким филозофским школама. Орфејева је школа била за­твореног типа са строгим аскетским правилима чија су темељна начела била везана уз остварење исправног живота, на што је значајан утјецај имала музика као принцип склада. Један од најважнијих аспеката његовог учења односио се на идеју о сеоби душе и загонетку живота након смрти. Сорбеј, Орфеј.

ЛеЗ 0008117  Из Орфичке КЊИГЕ ЖИВИХ.  - Несаница  игра своју игру, пред зору, ко чигра.

Будим се се све чешће  и мислим на судбину

Што се шуња  заједно са смрћу попут тигра

У круговима све ужим. И мислим на јазбину

Јазавца легионара, чувара једног мираза.

Умрли су моји учитељи, њихови синови  преко реда.

Сазнајем  детаље  прекасно, али ипак сазнајем.....   Из Орфичке КЊИГЕ ЖИВИХ

ЛеЗ 0008118  Идемо редом... / Нада Петровић. /  Поштовани Лукићу Идемо редом... Нисам знала да је таква пракса, од сада на даље само шаљем из рукописа... Искрено говорећи до сада нисам ни водила евиденцију где сам и шта послала, зато што изузетно ретко где шаљем ( само ако ми потраже или ми препоруче)... Сазвежђе ми је, што стари кажу, легло на срце, па ћу се мало и потрудити да се такве ствари не понављају...

Хвала за Билтен... Биће ми задовољство да га исчитавам... И хвала за одабир песама...

А сада мало, приватно, о мени...    Идемо редом... / Нада Петровић.

ЛеЗ 0008119  Ако се сама дела не изборе за своје место човек из књижевног миљеа ће увек бити на погрешној страни... / Бошко Томашевић. -  Драги и поштовани Мирославе, наравно да сам видео поставку страница на којима су објављени моји радови као и поставку "ПРЕТЕК-а" на чему сам ти веома захвалан, и то, дакако, не од данас, него, што се тога тиче, од тренутка када сам то приметио. У оквирима материјали које свима нама шаљеш сазнајем пуно тога што нисам знао. Мени је све то драгоцено, иако не стижем баш све да прочитам. Дуго нисам био у Београду. Живећи и радећи у Аустрији, нисам могао да будем тамо где ме је срце вукло. Тамо сам имао хлеб, у Србији, невичан борбама какве се у њој воде, могао сам се посве изгубити. Аустрија ми је поклонила слободно време, што је све што ти неко може да поклони. Оданде сам видео довољно добро књижевне прилике у Србији, сагледао последице многих неправди и, на крају, не богзнашта урадио. Борба мора да буде доживотна, изгледи да се нешто промени могуће је да нису посве лишени свога  Ако се сама дела не изборе за своје место човек из књижевног миљеа ће увек бити на погрешној страни... / Бошко Томашевић

**

ЛеЗ 0008150   (Субота, 31. јануар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - (ПАУНИЦА) Узуновићи  Првом амбасадору Сједињених Америчких Држава у новој, послератној Југославији Джорджу Алену била је понуђена резиденција на Дедињу, у Ужичкој улици, коју је овај уљудно прихватио. После неког времена, Ален је као прави дипломата и пристојан човек видео да у баштенској кућици у оквиру плаца у којем се налази његова резиденција живи једна породица. Радознали дипломата отишао је и закуцао на врата. Представио се, и како то ред налаже пружио руку човеку, којег је, узгред, упитао зашто живи ту. Овај му није одговорио на пружену руку срдачним рукохватом. На запрепашћени поглед дипломате, мирно је одговорио: „Живим овде, зато што ви живите у мојој кући.“ Испоставило се да се Ален обратио Николи Узуновићу, човеку који је у девет предратних сазива Владе Краљевине Југославије био министар, а у шест премијер.   -  (ЦЈЕЛОМУДРИЈА)   Управо је одштампан нови двоброј "Заветина+ " (6-7/2014) Ове новине не финансира Министарство културе, већ филнатропи из Србије и света, зато су ово једине независне новине... ... Овај двоброј, одштаман на 20 страна таблоид формата, на папиру, кошта 299,00 дин. Завршен је истовремено и адекватан број на ЦД, који у свему одговара штампаној верзији на папиру. У жутом папирном омоту. Број на ЦД кошта  210,00 дин.Најбржи, најповољнији и најсигурнији начин је – директна куповина. Обавезна је Ваша тачна адреса и земља из које поручујете. Сви изван Србије плаћају и поштански трошак. И папирно издање часописа и ЦД штампани су у ограниченом тиражу. - (ЕЗ, Запис 46 )   Две нове антологије српске поезије 20. века – ОВИДЉАВАЊА Ових дана завршено је публиковање две тзв. «скривене» антологије српске поезије 20. века Себични музеј, и Опало лишће, скривене у бројним верзијама и издањима антологије српске поезије Несебичан музеј (1989; 2000; 2002;2003; 2004; 2005; 2006;2009). Себични музеј и Опало лишће публиковане су као Веб издања у оквиру Сазвежђа З, на истоименим блоговима. Себични музеј је, по свему судећи, једна од најстрожијих познатих антологија српске поезије до данас и представља избор поезије из опуса 17 српских песника. Опало лишће доноси избор из опуса око 250 српских песника, који су објављивали током 20 века – то је безмало један прави лексикон или Мала енциклопедија српске поезије 20. века.... Узуновићи

**

ЛеЗ 0008165   СЕДАМДЕСЕТЕ. / Pro et contra. СУЖЕНИ "ВИДИЦИ". Куд се денуше амбиције познатог књижевног листа београдских студената? / Милан Влајчић (Факсимил чланка (штампаног у листу »Младост«) Pro et contra. СУЖЕНИ "ВИДИЦИ"  

 

ЛеЗ 0008166   РАЗГОВОР СА МИОДРАГОМ БУЛАТОВИЋЕМ

Разговарали Милисав Савић и Исак Црногорски  (Факсимил разговора штампаног у „Видицима“.)   РАЗГОВОР СА МИОДРАГОМ БУЛАТОВИЋЕМ

ЛеЗ 0008167   ШТА ТРАЖЕ МЛАДИ ПИСЦИ / Милисав Савић (Факсимил чланка штампаног у „Младости“. Уз Анкету  о афирмацији младих стваралаца)   ШТА ТРАЖЕ МЛАДИ ПИСЦИ / Милисав Савић

ЛеЗ 0008168   ЈЕДНА СТРАНИЦА ИЗ ЛИСТА "МЛАДОСТ" -"Младост" на радним акцијама - Ђердап. - ЗЛАТНИ ЧАМРИ. Извештач М. Краговић  ( Факсимилцеле странице листа „Младост“)  ЈЕДНА СТРАНИЦА ИЗ ЛИСТА "МЛАДОСТ"

ЛеЗ 0008169   Веровали или не - ГДЕ СМО, ЗАШТО... -  ГОДИШЊИЦА ИБАРСКЕ Вук Драшковић пише за "Блиц": ГДЕ СМО, ЗАШТО.  Вук Драшковић ...Телеграме осуде атентата шаљу ми Константин Мицотакис, Игор Иванов, Јоргос Папандреу, Дора Бакојани, Романо Проди, Мадлен Олбрајт, Хавијер Солана... телефонирају у Будву из Јелисејске палате, из Брисела, из централе УН у Њујорку, из Беле куће, из Даунинг стрита... Из Београда, међутим, нема ни телеграма ни телефонских позива. Јавио ми се једино Жарко Кораћ. - Из КОМЕНТАРА уз овај чланак: ~Ранко ка ~радикал: Камо среће да је и у Влади. Бар бих знао да ова власт дефинитивно гура Србију напред. Овако Дачић у Влади, Вук ван ње - у најмању руку забрињавајуће.  ~Радеко Илкиц ка ~Морава: Данас и најљући Вукови противници и критичари прихватају његову политику. Као Карађорђе не можемо, као Милош данас морамо.  ГДЕ СМО, ЗАШТО... - ГОДИШЊИЦА ИБАРСКЕ

ЛеЗ 0008170  Из случајно нађеног рукописа. - ... Био сам песник пре 24. године, и потрудио сам се да то останем и после – верујем,  до данашњег дана. Међу мојим пријатељима у младости је било и песника, музичара, сликара, ћифта и издајника. Блиски су ми били они који беху окренути духовном миру, сабирању, слављењу, не спољњим обредима и Антихристу. И моји тзв. најбољи пријатељи, временом су почели опадати, као увело лишће у јесен. Зашто? Почели су да губе, са успесима које су постизали, вечно тело, тј. машту, тј. самог Бога, самог Христа, чији смо ми удови.Али ја то нисам тако јасно схватити (одмах ), као што сада пишем. Схватио сам касније, можда понајвише читајући Блејковог ЛАОКООНТА. Неки су међу њима схватали значај Божанског Тела, сликали га или опевали; огледа се у неким њиховим делима ( у оним делима која су стремила Вечности, и у којима је све визија)....   Из случајно нађеног рукописа.

**

ЛеЗ 0008174   Велики четвртак, Велики петак, Велика субота, 9.-11.   април 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" (00334) -  Садржај двоброја часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, Бр 8 -9, јануар - мај 2015. Ф. М. Достојевски, Дневник писца 1873. (Увод)(1,2) —Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури (1) —Момчило Настасијевић, У одбрану човека (1, 4)   —Шифра “Јегуља”.Енциклопедија уврежених идеја (1, 5-19)   —Улак или Застава “Заветина”: из Билтена Сазвежђе 00321 (2,11,16,17, 20) — Александар Лукић, Споменик књижевној награди “Госпођин вир” и друге песме (3, 9, 15) —Б. Тукадруз, Дневник ПРЕТЕКА (3,4)) —ВЕЛИКА СИВА СВЕСКА Момчила Настасијевића или 77 година после (Плач, Превртила се несрећна паланка и др.) (4, 7,9, 10, 11) — Новица Петковић † ,ПРИРЕЂИВАЊЕ КЊИГЕ (реч је о првој књ. Сабраних дела М. Н. - I-Поезија, ) (4,6) — Афоризми Владимира Јовићевића Јова † 2011. (6) —Миодраг Мркић (1932 -), Фрагменти о Мирославу Лукићу (одломци) (8) — Винаверов сокак: Светислав Стефановић, Бранко Лазаревић... (12,13) —„Пародија жанрова у Пантологији новије српске пеленгирике Станислава Винавера“ (13) —Стихови Зорана Мандића, Милана Косовића, Радивоја Шајтинца, Драгана Борисављевића (17, 19) —Светислав Стефановић, Атентати и атентати (18,19), и др. ―˃ Од овог броја, па на даље, током 2015-2016. године, часопис објављује у наставцима један подужи рукопис романа, Шифра “Јегуља”.Енциклопедија уврежених идеја који је више деценија чекао на објављивање. Пружамо прилику поштоваоцима талента аутора овог романа да упознају један фантомски рукопис - роман, који никога не оставља равнодушним. Резервишите свој примерак часописа на време! - Ми смо учинилио оно што смо могли – покренули сми и публикујемо и штампано и дигитално издање „Заветина +“. Оно штампано на папиру на 20 страница великог формата кошта 299. Динара - нешто мало више него подшишивање у Београду, а оно дигитално истоветно као и штампано на папиру, на ЦД-у , 210 динара, колико и мушко подшишивање. Од јануара смо увели и могућност куповине часописа преко мобилног телефона, PosTneT упутнице. Поручиоци из Србије шаљу новац на моб. број телефона уредника ( +381 65 3006950). То је вероватно најбржи начин куповине једног часописа. ... Претплатници из иностранства шаљу претплату преко Western Uniona на адресу Мирослав Лукић 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија. Молимо да нам претплатници, чим пошаљу новац, напишу у електронској поруци (miroslav7275@gmail.com) и број Control number. Продужили смо рок за годишњу претплату (2000,00 динара)   на часопис „ЗАВЕТИНЕ+“ до Ђурђевдана, 6. маја 2015. (Поручиоци из иноистранства, и свих бивших југословенских република плаћају и поштарину!!) Часопис излази из штампе: за Спасовдан , у четвртак, 21. мај 2015. Свим пријатељима желимо ведрије Ускршње празнике.... -  (СУРБИТА) ЛеЗ 0001301, ДРЕВНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ: Лин, Пронапић, Тамирић, Олинтић, Алимпиј, Тимотиј, ненадмашни Сорбеј (Орфеј) и (Х)Омер... / Мирослав Димитријевић  - (Клуб активних уживалаца природе, Београд) Кањон Брњице – Ђердапски драгуљ - (ЗЛАТНА КОЧИЈА) Легенда о закопаној златној кочији баснословне вредности ... У току најезде Хуна у V веку, порушена је Галеријева царска палата Феликс Ромулијана код Зајечара. Бежећи пред хордом римска царица која се затекла у Ромулијани повезла је са собом јединствено благо – златну кочију. После само пар десетина пређених километара, људи из њене свите и гарде која ју је чувала, схватили су да их кочија превише успорава и да су у опасности да их непријатељ сустигне. Легенда помиње и да се сломио један од точкова кочије. Решили су да се ослободе и кочије и другог блага које су са собом носили да би могли бежати брже, а да се касније, када то прилике дозволе, врате по закопано благо  - (ЗЛАТНА КОЧИЈА) Напомена уз "Потрагу за златом харамбаше Рајка" (Београд – Сви у Новој години очекују да их обасја срећна звезда. Неки верују у чуда, а неки срећу траже ашовом и будаком, али не на градилишту. По љутом мразу, чак и усред ноћи, трагачи за благом лутају по планинским врлетима и завлаче се у многобројне пећине око Мајданпека у потрази за митским богатством. Они копају тамо где „козе пасу под ручном“ и у тминама подземља у нади да ће пронаћи драгоцене античке предмете или ризнице хајдука који су пресретали турске караване.)   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" (00334)

**

ЛеЗ 0008175 Улаз у "Пећину смрти". - ТАЈНА МАЛТЕШКЕ ПЕЋИНЕ Улаз у Малтешку пећину налази се на острву Малта, највећем од три острва која раздвајају Европу од Африке. Малена Малтешка острва леже далеко од обала много већег острва Сицилије, које се налази на пола пута између либијске луке Триполи и Калабрије, области смештене на палцу италијанске чизме. Три Малтешка острва су Гозо, Комино и Малта. Она чине један од најмањих архипелага на свету и остаци су прадавних формација када су континенти имали сасвим другачији облик. У тим предкатаклизмичним данима када су Атлантида и Му још увек постојали, постојао је и копнени мост између Европе и Африке. Били су то дани када је данашњи медитерански басен представљало само неколико већих језера. Малта је главно од три острва. Широко је око 14 км, а дугачко око 28 км. Гозо је много мање острво, а Комино готово тачкица која раздваја претходна два острва. На Комину никада, у читавој историји његовог постојања, није живело више од 50 људи. Малта је најјужније острво, удаљено око 290 км од обала Африке. Била је центар античке цивилизације у време када су је из Картагине освојили Феничани. Тада ни приношење крвне жртве није било страно Малтежанима, па су спремно прихватили свештенике Молоха као другачије представнике Баала, бога сунца и ватре. Молохови свештеници су своме богу жртвовали људе. Од времена Картагињана на овамо, Малтом су владали многи народи: Римљани, Арапи, Нормани, Арагонци, Кастиљани, кратко време Французи и коначно Британци у чијем је поседу и данас. Али упркос шароликој историји и бројним освајачима који су вековима наметали своју власт, Малтежани још увек говоре древни канаанитски језик, семистки језик Феничана и матерњи језик краљице Дидо, жене која је основала Картагину. На Малти је рођен и Ханибал – најславнији Картагињанин, човек који је застресао темеље Рима на врхунцу његове моћи и један од највећих војсковођа света. На североисточњ обали острва постоји неколико великих залива. Један од њих је познат под именом Велика Лука. На његовим обалама саграђен је главни град Малте, Ла Валета. Неколико километара од града ка југу, велики плато Корадино надвисује равницу која води до обале. На платоу је саграђено малено сеоце Касал Паула. Са тог места се, као на длану, виде Ла Валета, Велика Лука, равница која води до њих и добар део околног мора. Када су 1902. радници копали бунар у Касал Паули, буквално су пропали у земљу. Тако је сасвим случајно пронађен заборављени улаз у спољашњу одају Малтешке пећине. Овај улаз је назван Хипогеум Хал Сафлиени, с обзиром да је бунар требало да буде ископан за породицу чија се кућа налазила у главној улици села названој Хал Сафлиени. Хипгеум је латински назив за подземну структуру, јер је одаја у коју су радници пропали била само прва у читавом комплексу пећина: три су представљале серију одаја ископаних у чврстој стени, а три следеће су откривене на још нижем нивоу. Археолози су касније открили да су ове подземне одаје лоциране у средишту древног, неолитског села. На основу конструкције каменова крај улаза, претпоставља се да су, у неком давном времену, за то камење пред улазом у пећину везиване људске жртве. Улаз, зидови и таванице неких од пролаза и просторија, украшени су црвеним окером и примитивним уметничким сликаријама.Али када су први пут откривене, три пећине су биле претрпане скелетима око 30 000 мушкараца, жена и деце. Пошто су кости уклоњене, указали су се примитивни мурали. Имали су облик дијаманта и издужених овала, спојених таласастим линијама и вртлозима. Сви ти украси били су исцртани искључиво црвеним окером  ТАЈНА МАЛТЕШКЕ ПЕЋИНЕ

ЛеЗ 0008176   СУТОН / Белатукадруз. -  Сутон јучерашњег дана, или сутон века - оног минулог? Одужио се,раширио, као једна неизрецива слика заласка на северу, крајњем северу, ова: .... Увребана на крајњем северу континента европског оком једне соколовице. Сутон, тај, или неки други, сутон минулог века, што би да се продужи и у наредном, и што се заиста и продужио у првој четврти Двадесетпрвог, проговара кроз слике, и на други начин, кроз јуродиви и загонетни говор занесењака и маштара. Србија је имала једног таквог, који је променио светове у јеку још једног апсурдног рата на Балкану... 

...

Разговор са  Милићем од Мачве седамдесетих (факсимил из београдског листа "Студент")  Разговор са Милићем од Мачве седамдесетих

**

ЛеЗ 0008128   Слика Иван куле, ових дана. ... Слика Иван куле, ових дана

ЛеЗ 0008129  Фотографије Иван куле снимила је Мирјана Соколовић , која обилази остатке остатака српских споменика на планини Радан...  Фотографије Иван куле снимила је Мирјана 

ЛеЗ 0008131 Башта Башта Весинаца почетком јесени  2016 (Радан планина) ...Радан је питома планина према Бојнику...  Башта Башта Весинаца почетком јесени 2016 (Радан планина)

ЛеЗ 0008194   ( Субота, 13.  јун  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)  - Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00345) -  - - ( ЗАВЕТИНЕ +)  Пакет „3+1“:  Коли Ивањска Шоле: АМФИТЕАТАР  (поетске прозе), ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008 -  90, 00 дин * Мирослав Лукић, КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ,  5. измењено изд., ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин * Мирослав ЛУКИЋ  ЛИТИЈЕ  Песме Есмера Белатукадруза, ЦД, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2007.  120, 00 дин *     Укупно 330,00 дин   плус поклон  Петар Петровић Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, ЦД, Ед. ЗАВЕТИНЕ, 2008.  Поштански трошкови урачунати – за Србију.   - (АМБЛЕМ тајног писма света) ЛеЗ 0002423,  Дрипци к'о ви што сте... /  Светислав Стефановић = извор: Светислав Стефановић  БУНТОВНЕ ПЕСМЕ Приредио Предраг Пузић АРТАС, Нови Сад, 2005. - ЛеЗ 0002425,  Иницијативни одбор за спас "Просвете"... - Ми, Срби у расејању, окупљени у Иницијативни одбор за спас "Просвете", очекујемо од Владе Србије, а посебно од председника Владе, господина Александра Вучића, од Министарства просвете, науке и технологије и Министарства привреде Републике Србије, да својим политичким и моралним ауторитетом, и одговорношћу, уложе све неопходне напоре како би Издавачко предузеће "Просвета" остало неотуђиви део српског националног богатства, и као такво, неподложно приватним финансијским манипулацијама - пише између осталог у допису, који су потписали др Сима Мраовић (Париз), др Радомир Батуран (Торонто), Миша Гавриловић (Лондон), Михајло Орловић (Бањалука), проф. др Драган Павловић (Париз), Коља Мићевић (Париз), Синиша Благојевић (Париз), Комнен Бећировић, (Париз), проф. др Мила Алечковић Николић (Париз-Београд), Марко Гашин (Лондон), Златко Јурић (Бањалука). - (Канал ЗАВЕТИНА)  НИСКА СТРЕЈА ВИСОК ЂУВЕГИЈА Разговор са песником Белатукадрузом (1)  -   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00345)